Objavljen je takođe i konačni podatak o bruto domaćem proizvodu, prema kojem je američka privreda u poslednjem kvartalu prošle godine poraslo 5,6% na godišnjem nivou, a ne kako je prvobitno procenjeno 5,9%.

Ovo je sada već četvrta nedelja zaredom da cene akcija rastu, pa se ulagači već pribojavaju da su cene akcija precenjene i da bi mogla uslediti lagana korekcija. Zato je verovatno potreban imalo negativan podatak kakav je došao u petak o potonuću južnokorejskog ratnog broda nakon kojega su cene akcija pale i izgubile dobitke od početka dana. Premda je Južna Koreja odbacila mogućnost da je u tu nesreću s ljudskim žrtvama umešana Severna Koreja, taj je događaj ipak narušio raspoloženje na tržištu jer ovakvi događaji dižu političke tenzije u svetu, a svaka neizvesnost odmah se negativno odrazi na tržištu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Cene akcija u SAD bi tokom današnje trgovine, kako najavljuju berzanski analitičari, takodje trebalo da porastu, delom i usled većih cena ključnih metala i poboljšane klime na američkom tržištu rada.

Evro je na indikativnoj kontinetalnoj berzi u Londonu ojačao na 1,3466 dolara, što je približno pola procenta iznad zaključne vrednosti ostvarene krajem prošle sedmice na njujorškom tržištu, prenosi agencija Rojters.

Uslovi za vrlo umeren oporavak evra, koji je od početka godine oslabio prema američkom takmacu više od šest odsto, stekli su se nakon što su se čelnici EU dogovorili na briselskom samitu, održanom 25. i 26. marta, da vodeće članice zone evra ukažu pomoć ugroženoj Grčkoj, u sadejstvu sa Medjunarodnim monetarnim fondom.

Rojters naglašava da Grčka i dalje ostaje u centru pažnje evropskih i drugih investitora. Oni, naime, sada žele da vide kako će proći prodaja sedmogodišnjih obveznica grčke vlade, što bi trebalo da bude važan test za Atinu u naporima da uz stranu pomoći i vlastitim naporima razreši vrlo oštru dužničku krizu.

Mogućnost da se ipak pronadje opšteprihvatljivo rešenje za saniranje grčkih dugova pomogla je skromnom oporavku evra - ne samo prema dolaru, već i u odnosu na švajcarski franak, švedsku krunu, britansku funtu i japanski jen.

Dolar je istovremeno na londonskoj berzi razmenjivan po kursu od približno 92,5 jena, nešto više od 1,50 za funtu sterlinga i 1,0605 švajcarskih franaka, što je minimalna promena u poredjenju sa vrednostima zabeleženim na samom kraju prošlonedeljnog poslovanja.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Odluka političkih prvaka Evropske unije da na skupu, održanom tokom protekla dva dana u Briselu, ukažu finansijsku pomoć Grčkoj, uz istovremenu podršku Medjunarodnog monetarnog fonda toj zemlji koju mesecima potresa duznička kriza ogromnih razmera, samo je delimično ublažila napredovanje dolara u drugoj polovini ove sedmice, pa je na kraju "zelena valuta" tekuću poslovnu nedelju okončala skokom od 0,9 odsto prema evru.

Jen je takodje ove sedmice oslabio u odnosu na dolar, a američka valuta je još uvek, prema oceni direktora kompanije "Melon kapital korporejšen" iz San Franciska Džonatana Sionga, "bezbedna novčana jedinica" u koju investitori rado ulažu svoja sredstva.

Evro je na samom kraju ovonedeljnog poslovanja, na dve vodeće devizne berze, u Londonu i Njujorku, vredeo nešto više od 1,34 dolara, a od početka godine je izgubio 6,8 odsto vrednosti prema američkom takmacu.

Gubitak tržišne vrednosti zajedničke valute 16 članica EU prema dolaru je u prva tri ovogodišnja meseca bio najveći od kraja septembra 2008. godine, ističe agencija Blumberg.

U tromesečnom periodu zaključno sa septembrom 2008. dolar je ojačao u odnosu na evro 11,8 odsto, dok je prošle godine mahom bio u padu u odnosu na evropskog takmaca.

Sredinom ove sedmice kurs evra se srozao na manje od 1,33 dolara, što je bio najniži nivo jedinstvene valute "evrolenda" u proteklih deset meseci, ističe agencija Rojters u izveštaju iz Londona.

Odmah nakon saopštenja čelnika EU o dogovoru oko ukazivanja finansijske podrške Atini, evro je na deviznim berzama "živnuo", preskočivši barijeru od 1,35 dolara, ali je nedugo potom opet pojeftinio za više od jednog centa, jer tržišna klima nije, u suštini, naklonjena toj valuti.

Berzanske pozicije evra sada, osim duzničke krize u Grčkoj i realne opasnosti da se slični problemi pojave u još dve članice zone evra - Portugaliji i Španiji - potkopava i vrlo trom privredni oporavak cele zone evra, uključjući i nemačku ekonomiju, koja je bez premca po snazi u celom monetarnom bloku, a i na nivou EU, kažu eksperti u Londonu, na koje se poziva britanska agencija.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Ocenjujući da se ruska ekonomija postepeno oporavlja zahvaljujući visokim cenama nafte, Svetska banka ukazuje da će privreda nailaziti na iste prepreke kao i do sada, u vidu slabe dinamike potrošsnje, ograničenih kreditnih resursa i niske investicione tražnje.

Prognoze eksperata Svetske banke su optimističnije od očekivanja ruskog ministarstva za ekonomski razvoj, koji rast BDP u 2010. i 2011. godini procenjuje na 3,1 odsnosno 3,4 odsto, prenela je agencija Rojters.

U izveštaju Svetske banke se ukazuje da su, zahvaljujući paketu antikriznih mera ruske vlade, izbegnuti ozbiljni potresi u zemlji. Pošto su povisile plate i novčanu pomoć i pristupile reformisanju bankarskog sistema, ruske vlasti su uspele ne samo da stabilizuju, već i da ostvare rast nacionalne ekonomije.

Čak i da ostvari predvidjen rast, ruska ekonomija, medjutim, neće uspeti da dostigne pretkrizni nivo, imajući u vidu da je prošle godine BDP opao za 7,9 procenata, što rast od 5,5 odsto neće moći da nadoknadi, upozorava naučni rukovodilac Instituta za naučnu strategiju, ekonomista Nikita Kričevski.

Eksperti Svetske banke očekuju da će Rusija uspeti da prevazidje budžetski deficit već iduće godine, čemu će umnogome doprineti visoke cene energenata.

Prognoza je Svetske banke da će cena nafte tipa "ural" u naredne dve godine biti na sadašnjem nivou od 76 dolara za barel, zahvaljujući čemu bi deficit budžeta ove godine mogao da se smanji na tri odsto BDP, a 2011. da potpuno nestane.

Iduće godine rast ruske ekonomije će biti skromniji, 3,5 odsto, i u velikoj meri će zavisiti od sposobnosti bankarskog sektora da obezbedi dugoročne kredite privrednim subjektima.

Tendencija opadanja inflacije najverovatnije će se zadržati tokom 2010. godine, što će centralnoj banci omogućiti da ublaži monetarno-kreditnu politiku smanjenjem stope refinasiranja, ukazuje se u izveštaju SB, u kome se rast cena prognozira na sedam do osam odsto u 2010. godini. Ruske vlasti očekujuinflaciju od 6,5 do 7,5 procenata.

Očekivanja ubrzanog rasta cena krajem 2010. godine i posebno u 2011. godini, SB obrazlaže rastom penzija i zarada, pored mogućeg skoka cena uvoznih proizovda.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Zahvaljujući tom iznosu, koji je gotovo jednak onom iz vremena pre globalne ekonomske krize, Amerikanac Dugan je lako po zaradi pretekao svoje evropske kolege, ali i gotovo sve američke rivale.

Poređenja radi, druga po veličini plata u bankarskom sektoru Evrope u 2009. je bila ona izvršnog direktora "Dojče banke" Jozefa Akermana, koja je bila značajno manja od Duganove i iznosila je 12,69 miliona dolara.

Kad je reč o zaradama američkih bankara, Dugana je pretekao samo prvi čovek finansijske grupacije "Vels Fargo" Džon Stamp, sa iznosom od 21,3 miliona dolara, dok su manje od njega zaradili izvršni direktori bankarskih giganata kao što su "Goldman Saks" i "Morgan Stenli".

Kompanija "Kredi Suis", koja je za plate svog čitavog upravnog odbora lani izdvojila gotovo 150 miliona švajcarskih franaka, saopštila je da je 2009. bila za nju jedna od najprofitabilnijih godina u istoriji.

Prošle godine je ta banka ostvarila profit od 6,7 milijardi franaka, u poređenju sa gubitkom od 2,7 milijardi franaka iz 2008.

"Kredi Suis" se smatra jednom od malog broja svetskih grupacija u sektoru investicionog bankarstva koja je iz kreditne krize izašla uglavnom nedirnuta i nije imala potrebu da traži državnu pomoć.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

"Hteli bismo da se vratimo na tržište do kraja marta", rekao je grčki zvaničnik. Kako bi mogla da nastaviti sa refinansiranjem svog duga, Grčkoj do kraja maja treba gotovo 20 milijardi evra (27 milijarda dolara).

Atina će najverovatnije ovog meseca emitovati obveznice na tri do pet godina, a novu emisiju planira u aprilu, što će biti glavna provera poverenja, piše Fajnenšl Tajms.

Šesnaest zemalja evrozone dogovorile su se u četvrtak o mešovitoj evropskoj bilateralnoj pomoći i o intervenciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ako ona Grčkoj bude potrebna.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
23.3.	15:00	Existing Home Sales	Februar	5.020.000	5.000.000	5.050.000
23.3.	15:00	FHFA Home Price Index	Januar	-0.6%	-0.8%	-1.6%
24.3.	13:30	Durable Orders	Februar	0.5%	0.6%	3.0%
24.3.	13:30	Durable Orders ex Auto	Februar	0.9%	0.6%	-1.0%
24.3.	15:00	New Home Sales	Februar	308.000	315.000	309.000
24.3.	15:30	Crude Inventories	20.3.	7.250.000	-	1.010.000
25.3.	13:30	Continuing Claims	13.3.	4.648.000	4.560.000	4.570.000
25.3.	13:30	Initial Claims	20.3.	442.000	450.000	457.000
26.3.	13:30	GDP - Third Estimate	Q4	5.6%	5.9%	5.9%
26.3.	13:30	GDP Deflator - Third Estimate	Q4	0.5%	0.4%	0.4%
26.3.	14:55	Michigan Sentiment - Final	Mart	73.6	73.0	72.5

Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
24.3.	9:00	French PMI	56.30	55.00	54.90
24.3.	9:30	German Manufacturing PMI	59.60	57.00	57.20
24.3.	10:00	German Ifo Business Climate Index	98.10	96.00	95.20
24.3.	10:00	Euro area - Manufacturing PMI	56.30	54.20	54.20
24.3.	10:00	Euro area - Services PMI	53.70	52.00	51.80
24.3.	11:00	Euro area - Industrial New Orders (MoM)	-2.00%	2.00%	0.80%
25.3.	8:00	GfK German Consumer Climate	3.20	3.10	3.20
25.3.	8:45	French Consumer Spending (MoM)	-1.20%	0.30%	-2.50%

Više o pokazateljima možete pogledati ovde.

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs.

(Zatvori)

Dow Jones ojačao je 0,05 posto, na 10.841,25 bodova, S&P 500 je spušten 0,17 posto, na 1.165,73 boda dok je Nasdaq oslabio 0,06 posto, na 2.397,41 bod.

Banke su bile na meti kupaca. Bank of America ojačala je 1 postom na 17,14 dolara dok je najveći dobitnik bio Citigroup koji je kao najaktivnije izdanje na NYSE skočio 2,9 posto, na 4,27 dolara. Bloomberg je tijekom dana objavio informaciju kako Ministarstvo financija idućeg mjeseca namjerava prodati udjel u ovoj banci.

Najveći dobitnik tržišta danas je bio Qualcomm koji je uzletio 5 posto, na 42,19 dolara nakon što je poboljšao prognoze ostvarivanja dobiti u drugom kvartalu. Best Buy ojačao je 3,6 posto, na 42,66 dolara, a razlozi su gotovo isti kao u slučaju Qualcomma.

Industrijska izdanja bili su najveći gubitnici. Tako je International Paper potonuo 3,8 poosto, Newmont Mining oslabio 2,8 posto, Potash se spustio 2,4 posto dok je US Steel korigiran 1,8 posto.

Sezona poslovnih rezultata za prvi kvartal trebala bi pokazati prosječan rast dobiti od 36,6 posto za dionice uvrštene u sastav indeksa S&P500. Danas je na tržištu razmijenjeno 10 milijardi dionica, iznad godišnjeg prosjeka od 9,65 milijardi.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)