Ponuda poslovnog prostora tokom 2009 godine uvećana za oko 20%, završetkom projekata koji su započeti pre krize. Samim tim je registrovan i porast stope raspoloživog prostora koja je krajem prošle godine iznosila oko 25%, usled većeg broja kvadrata i daleko manje spremnosti kompanija da se odluče na preseljenje svog poslovanja u svetlu opšte ekonomske krize. Celokupna situacija je, stoga, dovela i do velikog pritiska na rente, što je uslovilo korekcije cena i veću spremnost investitora da izađu u susret zakupcima sa konkurentnijim podsticajnim paketima.

Ipak, početak 2010 nam donosi povećanje tražnje, dok se očekuje da rente ostanu na istom nivou, iz razloga što se ne očekuje značajniji priliv novih internacionalnih kompanija u svetlu opšte globalne situacije.

Imajući u vidu trenutni odnos ponude i tražnje tokom prošle godine došlo je do manjih korekcija renti, zabeležen je pad u proseku između 10 i 15% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim ono što je uočljiviji trend jeste pomeranje tržišta u smislu da su ranijih godina uslove diktirali zakupodavaci a sada su zakupci ti kojima se mnogo više izlazi u susret, što se primarno ogleda u sve konkurentnijim podsticajnim paketima koje zakupodavci nude zakupcima, u vidu produženog inicijalnog gratis perioda neplaćanja rente, većem budžetu za opremanje prostora, većem broju parking mesta, fleksibilnijim ugovornim periodom i sl.

Što se tiče visine renti, u ovoj godini se ne očekuju bitnije korekcije, ali se s druge strane već oseća obnovljena tražnja.

U prilog tome ide i činjenica da je ovaj segment tržišta i dalje vrlo nerazvijen u poređenju sa regionom, sa manje od 480.000 kvadrata u ponudi, što je manje od trećine onoga čime raspolaže Bratislava ili tek 20% onoga što može da ponudi Budimpešta, po podacima sa kraja 2009. U tom smislu postoji veliki prostor za dalji razvoj ovog segmenta tržišta u budućnosti, što pokazuje i veliki broj projekata koji su trenutno u izgradnji. Tako se u ovoj godini očekuje oko 90,000 kvadrata novog poslovnog prostora, čija je gradnja započela ranije. 

Među najvažnijim zahtevima kupaca ističu se lokacija, prihvatljiva cena, dobra infrastruktura, mogućnost parkinga ili garaže i, sa pravne strane, fleksibilni ugovori o zakupu. 

Predstavnici kompanije CB Richard Ellis, najavili su danas otvaranje poslovnog centra West End na Novom Beogradu čija je izgradnja privedena kraju. Reč je o  poslovno-komercijalnom kompleksu koji se sastoji od dve nezavisne petospratne zgrade ukupne bruto površine 12.500 kvadrata, sa podzemnim parking prostorom kapaciteta 55 garažnih mesta i obezbeđenim otvorenim parkingom sa ukupno 88 mesta.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Međunarodnom monetarnom fondu stavljena na uvid prva verzija zakona o fiskalnoj odgovornosti kojim se postavljaju limiti potrošnje, budžetskih deficita i javnog duga.

Vašington, 27 aprila – Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović danas je završila boravak u Vašingtonu, gde je predvodila našu delegaciju na prolećnim zasedanjima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Pored učešća u radu tela koja su formulisala konkretne politike za određene delove sveta, pa i za Srbiju, Dragutinovićeva je imala i niz bilateralnih susreta sa visokim funkcionerima američkog Trežeri departmenta (ministarstvo finansija), kao i sa čelnicima Svetske banke i MMF-a. To je bila tema intervjua koji je u Vašingtonu dala „Politici”.

Šta su glavne poruke sa oba zasedanja?

Prva je bila da je fiskalna politika svugde ključno pitanje i da sve zemlje moraju da se suoče sa svojim „izlaznim strategijama”: brže u onim zemljama čiji je fiskalni prostor uži, kao što je naš, i nešto sporije za one koji imaju više tog prostora za manevrisanje, a to su uglavnom zemlje proizvođači nafte. Poruka u ovom pogledu je da će sve zemlje morati da vode znatno restriktivnije fiskalne politike, kao i da sve zemlje treba da imaju unapred pripremljen paket mera za brzu intervenciju za slučaj da se suoče sa nekim nepredviđenim situacijama.

Treća poruka je da smo svi stigli do finansijskog dna i da počinje oporavak, negde brži, negde sporiji, ali nigde to nije onaj rast koji je bio pre krize, tako da fiskalne politike moraju da se oblikuju u skladu sa tim.

Jedna od velikih tema bila je i Grčka i njena fiskalna drama, koja utiče na Evropu. Da li utiče i na nas?

Mi se nadamo da će grčki problem ipak biti rešen uz pomoć EU i MMF-a, ali smo i mi dobili poruku da se pripremimo za neki najcrnji scenario, mada su šanse za takav razvoj događaja minimalne.

Naš bankarski sistem je prema Grčkoj izložen sa oko 16 odsto, ali treba imati u vidu da su Grci važni investitori u srpskoj privredi (investirali su preko dve milijarde evra). I Svetska banka i MMF su, međutim, optimisti da će se grčki problem sanirati i da neće naneti štetu regionu i ostatku Evrope.

Šta je rezultat vaših bilateralnih kontakata i razgovora koje ste vodili?

Sa Svetskom bankom je pokrenuto pitanje koje već duže vreme „gura” ministar Đelić – da Svetska banka treba da poveća svoj angažman prema Srbiji tako što bi se promenila dosadašnja formula o sredstvima koja mogu da nam budu stavljena na raspolaganje. O tome se pregovara već nekoliko godina i utisak je da smo blizu dogovora o tome, što je veoma važno, jer su krediti iz ovog izvora izuzetno povoljni.

Druga tema bio je paket pomoći – suma je oko 500 miliona dolara, mada još nije sasvim precizirana – ali je dogovoreno da ovogodišnja podrška budžetu bude 200 miliona. Kad su u pitanju pregovori sa MMF-om, teme su uglavnom bile poreska reforma, fiskalna politika i Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji pripremamo i čiju smo im prvu verziju već dostavili.

Šta novo taj zakon treba da unese u finansijski sistem Srbije?

Pre svega da omeđi dugoročni horizont fiskalne politike: da se ona ne postavlja samo od godine do godine budžetom, nego da bude trasirana za periode od pet i više godina. Zakon će postaviti limite javnoj potrošnji i vremenske međaše u kojima će se ta potrošnja sanirati. Biće predviđeno da do 2015. udeo budžeta u bruto nacionalnom proizvodu smanjujemo za između 0,50 i 0,75 odsto godišnje, da bismo na taj način smanjivali i deficit i 2015. bili u ravnoteži.

Takođe, postaviće i limit učešća zarada javnog sektora u BNP-u, kao i izdataka za penzije. Predvideće i da javni dug ne može da bude veći od 40 odsto BNP-a (sada je između 31 i 32 odsto). Iz ovoga će biti isključeni eventualni izdaci po osnovu restitucije.

Na kraju, zakon će ograničiti zaduživanje države u toku jedne godine na oko 2,5 odsto društvenog proizvoda, što znači da ni deficit ne bi smeo da bude veći od toga.

Kakve su najnovije ocene MMF-a kad je reč o našem sprovođenju postojećih dogovora?

Mi smo im poslali naše najnovije podatke, posetu sa njihove strane očekujemo sredinom maja, kada će vršiti takozvanu četvrtu reviziju programa. Kad je u pitanju fiskalni deficit koji smo usaglasili sa njima (četiri odsto BNP-a), ispunili smo obavezu iz prvog kvartala, usvojeni su zatim svi poslovni planovi javnih preduzeća od posebnog interesa (osim, iz poznatih razloga, za „Jat”). Drugim rečima, ispoštovali smo sve obaveze dogovorene za prvi kvartal.

Šta je opšti utisak koji nosite iz Vašingtona?

To da se sve zemlje suočavaju sa sličnim problemima, da se svi pripremaju za restriktivniju fiskalnu politiku, kao i da će najbolje proći oni koji prvi krenu u fiskalne reforme.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Oporavak Srbije

Procena je da će rast u Srbiji ove godine biti dva odsto. Šta znači ta brojka?

Prvi kvartal je po pravilu najlošiji kad je reč o privrednim aktivnostima, pa nije dobro procene praviti samo na osnovu njega. Naša procena je da će ekonomija rasti između dva i tri odsto. To jeste rast, ali je za privredu kao što je naša ipak nizak i nedovoljan.

––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Krizni zakon i „deevroizacija”

Ovde smo razgovarali i o paketu finansijskih zakona koje pripremamo za sledeću sednicu Skupštine. Oni pre svega treba da nam obezbede da u rukama imamo sredstva za brzo reagovanje na nove situacije u privredi. Imaćemo, dakle, i „krizni zakon” i niko neće moći da Vladi prebacuje da nije pripremljena i da sporo reaguje. U vezi s tim smo usaglasili sve detalje.

Dogovorene su, inače, i razne vrste tehničke pomoći Ministarstvu finansija, za sprovođenje poreske politike, poreske administracije – i „deevroizacije” – smanjivanje uloge evra u ekonomiji Srbije, rekla nam je ministarka Diana Dragutinović.

(Zatvori)

Srbija mora, posle prošlogodišnjeg ekonomskog pada od skoro tri odsto, da se ponovo vrati na stare stope rasta od pet do šest procenata godišnje ali to ne može da učini sa starom razvojnom strategijom. Ovo je juče na okruglom stolu „Kuda ide konkurentnost Srbije” koji je organizovao FEFA fakultet istakao profesor Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.

– Radeći na postkriznom razvojnom modelu procenili smo da je godišnji rast od pet-šest odsto moguć u periodu od 2011. do 2020. godine, ali uslovi koji su neophodni da bi se to ostvarilo nisu popularni i politički su bolni. Ali, siguran sam da drugačije ne može i da će politička elita morati da napravi „salto mortale”. Moramo više da investiramo, a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturiranje privrede i osvrnemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a javne investicije veće – objasnio je Bajec i dodao da će najvažnije biti da vlast sve to razume.

Profesor Goran Pitić, predsednik Saveta FEFA fakulteta, istakao je da država mora da se odriče intervencionizma, da se okrene tržišnoj ekonomiji i da se povuče iz redistribucije kapitala privredi. Uloga vlade je da bude partner, a ne da smeta, dodaje on. Tako bi se, ocenjuje Pitić, povećala konkurentnost naše zemlje, jer je Srbija na 93. mestu od ukupno 133 zemalja po nivou konkurentnosti.

Dragoljub Vukadinović, kao potpredsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost zna da se atraktivnost zemlje povećava sa povećanjem proizvodnje i investicija. Kao privrednik, odnosno predsednik „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, Vukadinović je pesimista.

– Nemamo kapaciteta da izvozimo više nego što uvozimo. Kod nas nema pravne sigurnosti, dok je makroekonomska situacija nestabilna. Kako neko može da napravi uspešan biznis plan u situaciji kada dinar godišnje padne za 10 odsto, a inflacija raste. Kad je 30 odsto posla u zoni sive ekonomije, a korupcija i kriminal su takođe prisutni onda je teško biti optimista – kazao je Vukadinović.

Profesor Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista, istakao je kako je otežavajuća okolnost za poboljšanje konkurentnosti neravnoteža u strukturi radne snage. Dok u državnoj službi ima previše zaposlenih u privatnom sektoru ih ima malo, a u poljoprivredi ih uopšte nema, objašnjava Đuričin.

Nebojša Savić, profesor FEFA fakulteta, kaže da Srbija mora da raskine sa nasleđenim komparativnim prednostima iz prošlosti i da se okrene kreiranju novih potencijala. Sa njim se saglasio i Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. I pored činjenice što neki privrednici strahuju jer je udeo industrijske proizvodnje u onome što stvaramo, odnosno bruto domaćem proizvodu ispod 20 odsto, Petković ne misli da je to loše jer se „ceo svet, na primer, odriče metalske i teške industrije”.

Pojedini privrednici, međutim, ne misle tako. Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, ističe kako je važno formirati fond za obnovu industrije. Sa Spasojevićem se slaže i Branislav Grujić, vlasnik kompanije PSP „Farman” koji je još jednom ponovio da će iskusni menadžeri pomoći da se ponovo pokrene proizvodnja u nekim nerazvijenim područjima.

Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera, zagovornik je stava da nas ne ubija konkurencija, već se ubijamo sami. Kao primer neažurnosti državne birokratije, ovaj privrednik naveo je kako mu je trebalo šest meseci da dobije dozvolu za postavljanje marine na Srebrnom jezeru, projektu u koji je uložio 10 miliona evra.

A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je juče da je valjaonica aluminijuma „Impol Seval” jedna od prvih firmi u Srbiji koja je u praksi izašla iz recesije. „To nam budi optimizam da će putem ’Impol Sevala’ krenuti uskoro kompletna srpska privreda, u čemu će imati podršku vlade i nadležnih ministarstava”, rekao je Dinkić.

„Impol Seval” je, prema rečima generalnog direktora Ninka Tešića, u prvom kvartalu povećao proizvodnju za 53,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je na inostrano tržište izvezeno robe u vrednosti od 20,5 miliona evra.

Tešić je rekao da se, pored rekordne proizvodnje, očekuje i rekordan izvoz u ovoj godini, u vrednosti oko 100 miliona evra, i objasnio da taj optimizam gradi na činjenici da je kompletna proizvodnja rasprodata do kraja jula, od čega više od 90 odsto za stranog kupca.

Ministar Dinkić je pozvao i druge kompanije u Srbiji da slede primer „Impol Sevala”, koji je za rekordnu proizvodnju i izvoz adekvatno povećao zarade zaposlenima, koje su, prema njegovim rečima, za oko 50 odsto više od republičkog proseka.

Za proteklih sedam godina, od kada je većinski vlasnik valjaonice aluminijuma postala slovenačka firma „Impol” iz Slovenske Bistrice, u proizvodne pogone „Sevala” investirano je 37 miliona evra, što je rezultiralo višestrukim povećanjem proizvodnje, produktivnosti i vrednosti izvoza, a ove godine započinje novi investicioni ciklus, u okviru kojeg je predviđeno ulaganje još 13 miliona evra.

Obrazlažući namere Vlade Srbije da do jeseni smanji porez na plate na 10 odsto i da poveća deo neoporezovane zarade do iznosa od 16.000 dinara, Dinkić je rekao da je to jedna od mera poreske reforme, čiji je cilj da se napravi još konkurentnija domaća industriju i podstakne zapošljavanje

Prilikom posete požeškoj „Budimci”, Dinkić je rekao da će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja finansijski podržati proces restruktuiranja te fabrike, u kojoj je nedavno poništen ugovor o privatizaciji.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odlučilo je da sedište Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza premesti iz Beograda u Užice, što će se realizovati narednih meseci, izjavio je juče Dinkić. „Odabrali smo Užice za novo sedište Agencije jer 13 odsto sadašnjeg njenog posla otpada na Zlatiborski okrug, čija je privreda izvozno orijentisana”, rekao je Dinkić. On je najavio da će u Užicu uskoro biti otvorena i filijala Republičkog fonda za razvoj, čije će sedište biti u Nišu.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Promet iz 224 transakcije vredeo je 124,92 miliona dinara, od čega je u trgovini obveznicama realizovana polovina. Belex15 je pao 0,38 odsto, na 753,5 poena, a Belexline 0,39 odsto, na 1.416,58 indeksnih poena.

U kontinuiranoj trgovini akcijama najviše je pojeftinio Vital [VITL], nešto više od šest odsto, cena Pupin telekoma [PTLK] smanjena je četiri, a Jubmes banke [JMBN] gotovo tri odsto.

Energoprojekt [ENHL], sa A listinga, na vrednosti je izgubio dva odsto, a Agrobanka [AGBN] 1,5 procenata. Akcijama beogradskog holdinga trgovalo se za četiri miliona dinara, a onima Agrobanke za 2,12 miliona.

Dobitnike predvodi Telefonija [TLFN], rastom cene nešto većim od četiri odsto, Metalac [MTLC], sa B listinga, poskupeo je dva odsto, Informatika 1,5 procenat, Galenika fitofarmacija [FITO] procenat, a Lasta [LSTA] pola procenta.

Najviše je na kontinuiranom segmentu trgovano akcijama Jedinstva Sevojno [JESV], za 7,49 miliona dinara, a sledi Tigar [TIGR], sa A listinga, s prometom nešto većim od pet miliona.

Trgovina akcijama Komercijalne banke [KMBN], sa B listinga, vredela je 3,96 miliona dinara, a hartijama AIK banke [AIKB] ostvareno je 2,7 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet realizovan je akcijama preduzeća Agro [AGRD], 3,34 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 599 dinara.

Registrovana je i blok-trgovina Medifarmom [MDFR], u vrednosti nešto većoj od 29 miliona dinara. Vlasnike je promenilo 387.000 akcija beogradskog preduzeća, četvrtina akcijskog kapitala, po ceni od 75 dinara.

Kada je reč o obveznicama države, ostvaren je promet od 57,12 miliona dinara, pri čemu najviše u trgovini dužničkim hartijama serije A2013, 49,43 miliona.

Učešće stranih investitora bilo je nešto veće od 11 odsto u ukupnoj i 21 odsto u trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija gotovo 38, a u prodaji četiri odsto.

Najaktivniji broker bio je Hypo Alpe Adria Securities, koji je pokrio nešto više od 26 odsto vrednosti prometa. Dvocifren udeo u vrednosti prometa imali su i Mediolanum Invest, gotovo 16 procenata, i Sinergy Capital, nešto više od 11.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Najveći deo plasmana po osnovu finansijskog lizinga odobren je pravnim licima - 87,1 odsto - dok su fizička lica u ukupnim plasmanima učestvovala sa 5,9 odsto. Na kraju 2009. godine, kao i na kraju 2008, strukturu plasmana prema predmetu lizinga karakterisalo je visoko učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa, koje je iznosilo 39,4 odsto.

Kako je objavila Narodna banka Srbije (NBS), tokom prošle godine ukupni rashodi su smanjeni za 42 odsto, dok su ukupni prihodi opali za 38,3 odsto, što je imalo za posledicu povećanje učešća dobitka pre oporezivanja u ukupnim prihodima sa jedan odsto na visokih 6,8 odsto.

U odnosu na 2008. godinu, učešće finansiranja putničkih vozila se smanjilo sa 23,1 odsto na 22,2 odsto, dok se učešće finansiranja proizvodnih mašina povećalo sa 10,3 odsto na 11,4 odsto.

Sektorska struktura plasmana po osnovu finansijskog lizinga se nije bitnije izmenila u odnosu na 2008 godinu. Najznačajnije učešće imao je sektor saobraćaja, skladištenja i veza - 29,5 odsto, a slede preradjivačka industrija - 17,9 odsto, sektor trgovine - 14,8 odsto, poljoprivreda, lov i šumarstvo - 13 odsto, dok je učešće ostalih sektora pojedinačno manje od 10 odsto.

Davaoci lizinga su na dan 31. decembra 2009. godine ostvarili bilansnu sumu u iznosu od 111,3 milijarde dinara, što predstavlja 5,15 odsto bilansne sume bankarskog sektora.

Bilansna suma davalaca lizinga na dan 31. decembra 2009. godine u odnosu na 31. decembar 2008. godine bila je manja za 9,2 odsto, dok je u istom periodu bilansna suma bankarskog sektora uvećana za 21,6 odsto.

Prva tri davaoca lizinga - Hipo alpe adrija lizing, Rajfajzen lizing i NLB lizing, i u 2009. godini su zadržali vodeće pozicije, a njihovo tržišno učešće je veće od tržišnog učešća svih ostalih davalaca lizinga.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Većinu današnjeg nevelikog prometa su činile akcije iz realnog sektora predvođene beogradskim Energoprojektom (BSE:ENHL) koji je dobio na vrednosti  2,3% dostigavši 971 RSD pri prometu od 6,9 miliona RSD. Sojaprotein iz Bečeja (BSE:SJPT) je danas ipak uspeo da se zadrži iznad psihološke kote od 1.000 RSD uz realizaciju od 2,8 miliona RSD. Većina prometa je ostvarena u unapred dogovorenoj transakciji u kojoj je upareno blizu 2.000 akcija po ravnotežnoj ceni od 1.000 RSD. Dimnačar iz Beograda (BSE:DMNR) je nastavio svoj rast i ove nedelje. Akcijama ovog preduzeća se danas trgovalo po ceni od 16.200 RSD a registrovan je promet od 1,2 miliona RSD.

Iz bankarskog sektora se izdvojila Agrobanka iz Beograda (BSE:AGBN) koja se trgovala za 2,7 miliona RSD blago oslabivši pa je cena na zatvaranju iznosila 10.144 RSD. Inače, ova banka je danas objavila saziv redovne Skupštine akcionara za 26.maj a jedna od tačaka dnevnog reda biće i Odluka o izdavanju običnih akcija javnom ponudom radi povećanja kapitala. Standardno najlikvidnija hartija na Beogradskoj berzi niška AIK banka (BSE:AIKB) je danas imala nizak promet od samo 1,3 miliona RSD što je najniži obim prometa još od početka marta. Cena je blago oslabila zaustavivši se na 3.375 RSD.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Smatram da je najbitnije da se poveća vrednost „Galenike“. Mi nemamo potrebe jeftino da prodajemo uspešnu kompaniju, tim pre što u svetskoj ekonomskoj krizi ne treba prodavati nego kupovati. Daleko je bolje za građane da „Galeniku“ sačuvamo, podignemo vrednost nekoliko puta pa tek onda da se razmišlja o eventualnoj privatizaciji", objašnjava Ognjenović.

On dodaje i da je fabrika lekova u koju je uloženo oko 50 miliona evra završena i da se upravo vrši prijem, probna proizvodnja i ispunjenje protivpožarnih zahteva.

"Svečano otvaranje će biti u maju. Engleska sertifikaciona kuća dolazi krajem maja kada bi trebalo da dobijemo GMP sertifikat. Neke multinacionalne kompanije koje nemaju GMP sertifikat praviće u našoj novoj fabrici svoje lekove, a ugovori koje potpisujemo su na pet godina. „Brufen“ će se na primer proizvoditi za ceo region i to je dogovor sa Sobotom. Tokom maja biće svečano otvaranje i predstavništva u Moskvi, u fazi smo sređivanja prostorija i dobijanja dozvola za otvaranje predstavništva", navodi Ognjenović.

Galenika je lider na tržištu

Prošle godine Galenika je registrovana novih 12 lekova, od kojih se polovina nalazi na pozitivnoj listi. "Sada obnavljamo registraciju u Hrvatskoj, gde imamo samo dva registrovana preparata „hidrociklin“ i „longacef“. Radimo na registraciji još pet. U Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji je pri kraju registracija celokupnog našeg asortimana a u toku je registracija u Albaniji", navodi Ognjenović.

On ponavlja da je Galenika sa tradicijom dugom 65 godina lider na tržištu i da će ove godine ta kompanija duplirati svoj izvoz.

"Prošle godine proizveli smo sedam miliona pakovanja više nego 2008. godine, blizu 80 miliona pakovanja. Povećali smo prodaju za 17 odsto, a izvoz za pet odsto. Ipak, ako znamo da je nekada izvozila po 70 miliona dolara, a sada oko 15 miliona dolara, to sigurno može i mora bolje. Naša dobit je lani bila oko sedam miliona evra, državi na ime poreza i doprinosa uplatili smo oko 16 miliona evra. Redovno isplaćujemo plate i u krizi smo zaposlili još 200 ljudi, zbog prirodnog odliva snage koja nas očekuje", kaže Ognjenović.

Prema njegovim rečima svaki peti lek izdat na recept prošle godine bio je lek izašao iz fabrike Galenika, što dovoljno govori o poslovanju te kompanije kojoj je za tekuća i strateška ulaganja potrebno još oko 76,6 miliona evra.

"Za drugu fazu adaptacije starog dela potrebno je oko dva miliona evra i značiće uvođenje novih tehnologija u ostale fabrike. U pripremi je izgradnja novog objekta za kontrolu kvaliteta i Instituta za istraživanje i razvoj i novog automatizovanog centralnog skladišta sirovina i materijala za pakovanje, a ukupna vrednost tih projekata je 19,5 miliona evra. Veliki prostor za unapređenje proizvodnje leži i u završetku fabrike tečnih i polučvrstih proizvoda, koja je započeta još 1994, ali je za to potrebna investicija od oko 50 miliona evra", objašnjava Ognjenović.

On kaže i da novac za potrebna uloganja „Galenika“ može da obzebedi iz svojih prihoda i kreditom da finansira te investicije, "ali je daleko lakše ako dođe do investitora, da li je to država ili neka multinacionalna kompanija, ipak sa više para se lakše sve završava".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)