Do toga će doći u određenom trenutku - možda za oko dve godine - izjavio je izvršni direktor američke investicione kompanije Pacifik investment menadžment Bil Gros u intervjuu televiziji Blumberg.

Gros smatra da antikrizne mere za smanjenje deficita grčkog budžeta usporavaju ekonomski rast te zemlje, a zaštitne kamatne stope za kredite na međubankarskom tržištu čine da je restrukturisanje jedini izlaz iz nastale situacije.

Prema propisima EU, budžetski deficit članica tog bloka ne sme da premaši tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je tu odredbu Grčka ozbiljno narušila.

Grčka je, naime, prošle godine narušila taj uslov "u naročito velikim razmerama", s obzirom da je njen deficit dostigao 13,6 odsto vrednosti BDP.

Vlada u Atini je, da bi zakrpila rupe u budžetu zemlje, bila prinuđena da preduzme radikalne mere - smanji plate i poveća poreze, podseća agencija Blumberg.

Upravo je smanjenje državnih rashoda i bio uslov za dobijanje 110 milijardi evra pomoći od članica zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda.

Neki stručnjaci, uključujući i istaknute ekonomiste, otvoreno ukazuju da bi se i tako velika sredstva mogla, u slučaju Grčke, pokazati kao "beskorisna".

Mišljenje Grosa deli i Stiv Hanke, profesor ekonomije na Univerzitetu Džon Hopkins . "Grčki salto mortale će se završiti restrukturisanjem duga ili jednostavno bankrotom", ukazao je on.

"Mada političari i birokrate iz EU, MMF i Grčke govore da je plan spasavanja sposoban da deaktivira grčku tempiranu bombu, ne verujte njihovoj slatkoj lukavoj pesmici", dodao je on.

Hanke je predočio da Grčka, s obzirom da nema mogućnost da devalvira valutu, mora da se usredsredi na poresku reformu radi povećanja konkurentnosti svoje ekonomije.

Ekonomisti procenjuju, da je Grčkoj neophodan izuzetno visok ekonomski rast "da bi mogla da iznese breme sopstvenog državnog duga, a u uslovima kada su kamatne stope već dostigle zaštitni nivo situacija postaje apsolutno bezizlazna."

Sada ta zemlja zauzima 109. mesto među 183 zemlje na rejting listi Svetske banke koje su ocenjivane prema stepenu "lakoće vođenja biznisa".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U trenutku kad Nemačka razmišlja o potpunoj zabrani ‘short sellinga’ u Hrvatskoj počinje implementacija projekta pozajmljivanja vrednosnih papira, koji je preduslov za taj finansijski instrument.

U povraćaju akcije može se zadržati razlika između prodajne i kupovne cene. Ove sedmice završava se period u kom pripadnici investicijske zajednice mogu davati svoje primedbe Središnjem klirinškom depozitarnom društvu u vezi s projektom zajma vrednosnih  papira. Tako su stvorene početne pretpostavke, koje nakon toga treba oživotvoriti u konkretnim propisima, za uvođenje novog instrumenta na berzu - ‘short sellinga’. Iako mnogi ‘short sellere’ ovih dana optužuju za manipulaciju tržištem i iskorištavanje problema u ekonomiji za vlastitu dobit, taj instrument omogućava pesimistima (medvedima) da zarade na padajućem tržištu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Investitori i dalje pomno motre da vide da li će štednja uspeti da spreči bankrot Grčke. EU i Međunarodni monetarni fond (MMF) su početkom meseca postigli dogovor o zajmu za Grčku od 110 milijardi evra.

Zajedno sa 5,5 milijardi evra koje je već dobila od MMF-a, Grčkoj je do sada isplaćena čitava prva tranša kredita od 20 milijardi evra, saopštilo je grčko Ministarstvo finansija.

Zvanična Atina će tako moći da isplati desetogodišnje obveznice u vrednosti od 8,5 milijardi evra, koje dospevaju na naplatu sutra, izjavio je jedan zvaničnik grčke vlade.

I pored toga što će sad moći "lakše da diše", Grčka i dalje mora da radi na tome da uveri tržišta da može da smanji svoj deficit tako da bi jednom ponovo mogla da počne da diže kredite.

Vlada grčkog premijera Jorgosa Papandreua je već uvela mere značajnog smanjenja plata u javnom sektoru i rasta poreza, u zamenu za pomoć EU i MMF-a. Medjutim, još je preostalo da primeni bolne mere kao što su reforma penzionog sistema i smanjenje potrošnje i birokratije u cilju povećanja konkurentnosti.

Grčka planira da do 2014. smanji budžetski deficit sa gotovo 14 odsto bruto domaćeg proizvoda na samo tri odsto, što je zadatak koji gotovo nijedna vlada dosad nije ostvarila. Situaciju otežava stanje grčke privrede, koja je u recesiji i očekuje se da će ove godine biti zabeležen negativan rast od minus četiri odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Reč je o projektu uvodjenja organizovanog zajma vrednosnih papira koji je hrvatskom tržištu potreban, rekao je Anto Brguljan iz SKDD i podsetio da je mogućnost posuđivanja vrednosnih papira uobičajena na razvijenim tržištima.

"Transakcije pozajmljivanja će se unositi u sistem SKDD i biće osigurane", kazao je Brguljan dodajući da bi projekat mogao da krene 1. jula.

Još nisu utvrđeni iznosi provizija koje će oni koji uzimaju na zajam plaćati vlasniku vrednosnih papira, kao i SKDD koja će voditi transakcije. O provizijama treba da se dogovore Berza, Hanfa i učesnici na tržištu.

Mediji navode da investitori pozajmljuju vrednosne papire da im imovina ne stoji „neoplođena“ dok oni koji ih uzimaju na zajam uglavnom žele da njihovom trgovinom zarade.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Mi na ovaj način spašavamo penzioni i zdravstveni sistem ne samo za ovu, već i za buduće generacije. Spasavamo privredu", rekao je ministar rada Andreas Loverdos posle sastanka vlade.

Vodeći grčki sindikati kritikuju ovaj zakon, tvrdeći da će on samo još više opteretiti siromašne koji su već pogodjeni drugim oštrim merama štednje.

Brisel je tražio od Grčke, koja je jedna od nekolko članica EU koje se suočavaju sa krizom penzionog sistema zbog stanovništva koje stari, da reformiše loš sistem socijalne zaštite.

Loverdos, medjutim, kaže da bi nereformisani penzioni sistem 2050. godine vladu koštao 24 odsto BDP, preneo je Rojters.

Grčka smanjila budžetski deficit 41,8 odsto

Djelić: U interesu Srbije povratak stabilnosti u Grčkoj Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić je izjavio da je "u interesu Srbije da se Grčka što pre sredi". On je naglasio da je "Grčka i značajan investitor u našu zemlju sa oko dve milijarde evra, da je oko dvesta grčkih preduzeća investiralo u Srbiju, a grčke banke imaju oko petnaest odsto učešća na našem tržistu". On međutim smatra da nema sistemskog rizika po Srbiju i da nema opasnosti da se kriza prelije.

Deficit državnog budžeta Grčke smanjen je u prva četiri meseca ove godine 41,8 odsto u odnosu na isti period lane, saopštilo je grčko ministarstvo finansija, što je dobar pokazatelj za tu dugom opterećenu zemlju i njen cilj kresanja budžetskog manjka u ovoj godini.

Državni deficit je od početka godine do kraja aprila smanjen na 6,283 milijarde evra (8,43 milijarde dolara), sa 10,791 milijarde evra godinu dana ranije , pokazali su preliminarni vladini podaci.

Dugom opterećena Grčka se obavezala da ove godine skreše svoj budžetski deficit za 5,5 procentnih poena, na 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), usvajajući stroge mere štednje kako bi dobila 110 milijardi evra pomoći od ostalih članica zone evra i Medjunarodnog monetarnog fonda, podsetila je agencija Rojters.

Budžetski neto prihod je u posmatranom periodu povećan 10 odsto, delimično zahvaljujući povećanju poreza na dodatu vrednost (VAT) u martu. Neto izdaci bez isplata duga smanjeni su 8,7 odsto, više od vladinog cilja od 4,4 odsto.

Poboljšanje finansija potvrdjuju i podaci centralne banke koji govore da su vladine neto pozajmice iznosile 7,7 milijardi evra, što je 28 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Pismo o nameri potpisali su direktor Mercatora Žiga Debeljak i direktor Merkura Bine Kordež u ime deoničarske grupe Merfin koju većinom čini Merkurov poslovni menadžment.

Mercator namerava finansirati operaciju dokapitalizacijom, a realizacijom dogovora preuzeo bi 44 Merkurove trgovine tehničkom robom, od kojih se 32 nalaze u Sloveniji.

Slovenački mediji navode da je Kordež kao vodeći u skupini menadžera koja je prethodnih godina izvršila menadžerski otkup Merkura bio prisiljen na ovaj potez zbog velikog pada prometa, smanjene likvidnosti i teškoća u servisiranju oko pola milijarde evra bankarskih kredita kojima se prethodnih godina opteretio Merfin.

Konačno preuzimanje Merkura od strane Mercatora (koji i sam ima tehnički prodajni sektor) trebao bi pregledati i odobriti slovenački državni regulator za zaštitu konkurencije, kako bi se zajamčilo da neće doći do trgovačkog monopola u sektoru prodaje tehničke robe, javili su u sredu slovenački mediji.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Baudin Prot, izvršni direktor najveće francuske banke po prihodu, u okviru molbe ministra finansija, Kristine Largarde, najavio je da će francuske banke pomoći Grčkoj.

BNP Paribas je u prvom kvartalu ove godine ostvario neto profit od 2,3 milijarde EUR, što predstavlja rast od 47 odsto i to najviše zahvaljujući velikom padu broja loših kredita i povećanju prihoda zahvaljujući prošlogodišnjem preuzimanju Fortisa, belgijske banke.

BNP je izdvojila najveći iznos suverenog duga za Grčku među francuskim bankama, najviše jer je i najveća banka po prošlogodišnjem prihodu od 40 milijardi EUR, što je duplo više od Societe Generale banke, najvećeg rivala koji će izdvojiti 3 milijarde EUR.

I dok nekoliko francuskih banaka ima dugove nekih grčkih banaka, Societe Generale drži 850 miliona grčkih vladinih obveznica. S druge strane, BNP Paribas nema udeo u nekoj grčkoj banci.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)