Na domaćem tržištu izdaće se dve obveznice u iznosu od 1,5 milijardi kuna uz fiksnu kamatnu stopu od 6,75 odsto i obveznica u kunskoj protivrednosti 650 miliona evra za koju je kamatna stopa 6,5 odsto a rok dospeća je 10 godina.

Na američkom tržištu Vlada će se zadužiti ukupno 1,25 milijardi dolara. Izdaće se desetogodišnje evroobveznice uz kamatnu stopu od 6,625 odsto, odlučila je Vlada na sednici.

Novo zaduženje će se koristiti za finansiranje tekućih obaveza budžeta i refinansiranje obaveza koje dospevaju u narednom razdoblju.

"Finansijsko tržište veruje u politiku ove vlade i veruje Hrvatskoj", ocenio je potredsednik vlade i ministar finansija Ivan Šuker navodeći da se izdavanjem obveznica donosi stabilnost za nekoliko narednih meseci.

On je podsetio da su u ovoj godini predviđene potrebe za zaduženjem države u ukupnom iznosu 28,8 milijardi kuna (3,94 milijarde evra), od čega je 20,2 milijarde kuna za refinansiranje doselih obaveza iz prethodnog razdoblja, a 8,6 milijardi kuna za finansiranje tekućeg deficita u ovoj godini.

Predsednik opozicione Hrvatske narodne stranke (HNS) Radimir Čačić oštro je danas kritikovao Vladu zbog novog zaduženja.

"Ovoj Vladi je sve uspeh, pa i novo zaduženje. To će sve plaćati građani i to je teret budućim vladama", rekao je Čačić novinarima.

On je naveo da je vlada Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u proteklih sedam godina dva i po puta povećala ukupni hrvatski dug, a hrvatska privreda tone u recesiju. Prema njegovim rečima, Vlada svaki dan na račun građana kupuje opstanak na vlasti, a svakog dana je to dodatno propadanje za 50 miliona kuna.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Luka Koper prošle sedmice izgubila je na vrednosti preko tri odsto iako su iz te kompanije stigle vesti da kroz luku prolazi više tereta nego lane. U prvih šest meseci ove godine pretovareno je 7,7 miliona tona tereta, odnosno 22 odsto više nego u istom razdoblju lane.

Najveći rast u poređenju sa prošlom godinom zabeležen je na kontejnerskom i automobilskom terminalu - promet kontejnerima porastao je za 46 odsto, a automobila za 32 odsto.

Kada je reč o Zagrebačkoj berzi, Crobex je sedmicu završio na 1.824,21 bodu, što je u odnosu na nedelju dana ranije pad od 0,29 odsto, dok je indeks Crobex10 oslabio za 0,58 odsto, na 975,71 bod.

Ukupan promet na Zagrebačkoj berzi iznosio je 106,3 miliona kuna (7,3 kune za evro) a najtrgovanija je bila akcija HT-a sa prometom od 18,2 miliona kuna sa neznatnim padom vrednosti te akcije na nedeljnom nivou od 0,12 odsto. Akcijama Atlantske plovidbe trgovano je za 4,8 miliona kuna, a cena tih hartija pala je 6,4 odsto tokom prošlonedeljnog trgovanja.

Pad cene akcija za 5,19 odsto zabeležila je i deonica Erikson Nikola Tesla kojom je ostvareno više od 4,4 miliona kuna prometa. Na nedeljnom nivou porasla je cena akcije i hrvatske Atlantik Grupe, koja je novi vlasnik Droga Kolinske, i to za dva i po procenta.


Prošla sedmica na Sarajevskoj berzi donela je promet vredan 1,73 miliona KM (1,95 KM za evro), a čak 810.000 KM realizovano je kroz vanrednu aukciju akcija Unisa iz Sarajeva.

Oba indeksa bila su u padu, i to Sasx30 za dva procenta, a Sasx10 je na nedeljnom nivou opao za četiri procenta i njegova vrednost je u petak iznosila 890,04 indeksnih poena.

Protekla sedmica bila je vrlo loša za kompanije iz sastava Sasx10, a najveći nedeljni pad zabeležio je mostarski HT od oko 10 odsto. Energoinvest je zabeležio pad vrednosti akcija oko devet odsto a Energopetrol od četiri odsto.

U trgovanju na Banjalučkoj berzi ostvaren je promet od 17,12 miliona KM, kroz 522 transakcija. Indeks Birs na nedeljnom nivou opao je skoro procenat. Najveći promet protekle sedmice imale su akcije Kosig Dunav osiguranja, sa B Listinga, kojima se trgovalo za 2,29 miliona KM.

Prijavljena je i jedna blok transakcija akcijama IEFK banke iz Banjaluke u ukupnoj vrednosti od 12,67 miliona KM.

Nakon nekoliko skromnijih sedmica na crnogorskim berzama, prošle nedelje je zabeležen milionski promet. Ukupno je trgovano milion i 20.000 evra, što je skoro duplo veći iznos od trgovanja nedelju dana ranije.

Index MOSTE sedmicu je završio u plusu 3,14 odsto, dok je kompanijski indeks NEX berze NEX20 opao za preko dva procenta. Indeks MOSTE porastao je zahvaljujući trgovanju i hartijama Plantaža za 28.000 evra, uz nedeljni rast cene od 11,5 odsto.

Akcije Luke Bar poskupele su za oko sedam procenata, dok su Kontejnerski terminali zabeležili nedeljni rast od šest odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Navođeno je da su takvu ideju Grcima dali Nijemci, a među ostrva koja bi bila na prodaju svrstani su i Mikonos i Rodos, vrlo popularni među stranim turistima. Kao potencijalni kupci pominjani su bogataši sa Zapada, ali i oni iz Kine i Rusije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

U izveštaju je ukazano da su grčki napori pozitivni, ali je upozoreno da postoji niz oblasti u kojima bi mogla da naiđe na teškoće.

Inflacija je, na primer, primetno viša nego što je očekivala vlada te zemlje, delimično zbog toga što je tržišna konkurencija slaba, a veliki snabdevači u mogućnosti da lako prebace sve troškove povećanja poreza na kupce.

Vladini prihodi su ispod očekivanja, ali su izdaci opali ispod cilja, ukazano je u izveštaju Komisije.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

U toj grupaciji najnovije članice Evropske unije zamenile su Island i Egipat, prenose bugarski mediji.

Prema podacima agencije SMA, kod Bugarske postoji rizik od 25 odsto da u narednih pet godina ne uspe da servisira kreditne obaveze.

Na prvom mestu liste nalazi se Venecuela, sa rizikom od 58,7 procenata, a na drugom Grčka sa rizikom od 55,6 odsto.

Najniži rizik za investiranje nose Norveška, Švedska, Danska, Finska i SAD.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Papakonstantinou je rekao da Grčka nastoji da smanji bužetski deficit s 13,6 odsto, koliki je bio 2009, na 8,1 odsto BDP-a ove godine.

"Verujemo da ćemo postići i možda prevazići ciljanih 8,1 odsto na kraju 2010. godine", rekao je Papakonstantinou.

On je rekao da prvobitno predviđanje pada BDP-a za četiri odsto sada deluju "preterano pesimistično".

"Pad je u prvom tromesečju bio 2,5 odsto (na godišnjem nivou). Prvi pokazatelji za drugo tromesečje ukazuju na pad od oko tri odsto", rekao je Papakonstantinou.

On je dodao da bi pored toga što bi trećem tromesečju moglo biti pogoršanja zbog mera štednje kraj godine Grčka mogla dočekati u boljm položaju nego što se predviđalo.

Očekuje da će grčka privreda rast imati tek 2012. godine

Papakonstantinou je rekao da bi postepeno popravljenje grčkih finansija moglo da poboljša njen ugled i pomogne ponovnom izdavanju državnih obveznica na međunarodnom tržištu ranije nego što se predviđalo.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

"Fond je zasnovan na principima šerijata, a cilj je srednjoročno ili dugoročno povećanje njegove vrednosti kroz kriterijume ulaganja zasnovane na islamskim principima“, kaže Nedim Šaćiragić, direktor "Ilirika DZU".

On naglašava da su struktura fonda i njegovi akti usklađeni sa domaćim zakonima i dodaje da „Fond neće ulagati u kompanije koje ostvaruju direktno ili indirektno više od pet odsto ukupnih prihoda iz aktivnosti kao što su alkohol, duhan, proizvodi od svinjskog mesa, oružje, zabave (kazino, kockanje, kino, muzika, pornografija i hotelijerstvo)“.

„Fond će se striktno pridržavati i ostalih prinicipa ulaganja u pojedinačne vrednosne papire propisane od međunarodnih regulatornih tela iz oblasti islamskog bankarstva", navodi Šaćiragić.

"Ilirika DZU" je u BiH pokrenula poslovanje u oblasti otvorenih investicionih fondova pre dve godine, a "Ilirika Emerging Europe Islamic Fund" biće četvrti investicioni fond pod okriljem ovog društva.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Zemlje centralne i istočne Evrope su do sada veoma dobro "plivale" kroz finansijsku krizu, dokazujući da su široko rasprostranjena zabrinutost i skepticizam koji su preovlađivali pre godinu dana bili prenaglašeni, navedeno je u saopštenju.

Čvrstu poziciju zauzimaju Turska sa prognoziranim rastom od 5,6 odsto, Rusija sa 3,4 odsto i Slovačka sa 3,5 odsto, dok druge zemlje, kao što su Hrvatska sa minus 1,5 odsto ili Bugarska sa minus jedan odsto teže pronalaze izlaz iz recesije.

Drugim rečima, ovo je svakako oporavak u dve različite brzine ovaj za region, naveli su analitičari UniCredit grupe.

Iako će se stanje u zemljama razlikovati u narednim mesecima, nekoliko indikatora rasta vezanih za industrijsku proizvodnju i izvoz potvrđuju da su zemlje na pravom putu ka oporavku. Naročito Rusija i Estonija beleže brži napredak u poslednja tri meseca, pokazujući svoj potencijal.

Kada se uzme u obzir rastuća tražnja iz Azije i zapadne Evrope, jasno je da izvoz predstavlja osnov rasta širom regiona. Najveću korist od ovog imaju zemlje koje su najotvorenije za globalni trgovinski ciklus.

Zbog paketa štednje, koji je primenjen kao odgovor na fiskalne probleme, i zbog još uvek velike nezaposlenosti, potrošnja stanovništva je i dalje na niskom nivou i u narednom kvartalu se ne mogu očekivati promene u vezi sa tim.

Nasuprot tome, politika kreditiranja je oštrija, a rast plata manji nego u periodu pre krize, što utiče na slabe rezultate sektora koji posluju sa građanima. Domaća tražnja bi stoga trebalo da zaostaje, a izvoz da predstavlja motor oporavka i ubrzanja industrijske proizvodnje, navedeno je u saopštenju.

Ističući kao dobru vest da veliki broj zemalja sprovodi brojne infrastrukturne razvojne programe, analitičari banke kao primer navode Srbiju, koja je "u postupku sprovođenja nekoliko projekata", Poljsku i Ukrajinu, koje se pripremaju za EURO 2012.

Pominju se i Kazahstan, sa modernizacijom infrastrukture i Rusija koja se priprema za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014.

Ti programi utiču na povećanje nivoa građevinskih aktivnosti i pomažu da se prebrodi “mamurluk” izazvan prethodnim građevinskim bumom. Sve u svemu, region centralne i istočne Evrope ostaje veoma bitan pokretač rasta, s obzirom na njegov veliki potencijal i premda spor, ali siguran povratak poverenja nakon krize, navedeno je u saopštenju.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)