AKCIJE NA BEOGRADSKOJ BERZI
 
Katastrofalan pad oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u 2008. i 2009. godini su otvorili prostor za velike prinose u narednom periodu. 2010. godina je bila turbulentna i stvarala je veliki broj dobitnika, ali i gubitnika na Beogradskoj berzi. Najviše vrednosti tokom godine indeksi su zabeležili tokom aprila 2010. godine (kontinuirani rast od početka godine je bio 20%), da bi kasnije ponovo beležili padove. Početak 2011. godine obećava još jednu zanimljivu godinu na Beogradskoj berzi, jer su samo u prvom kvartalu indeksi zabeležili rastove od 20%.
Akcije javnih preduzeća koje su podeljene i koje će tokom 2011. biti podeljene građanima predstavljaju pravu poslasticu za trgovce akcijama. Na akcijama Naftne industrije Srbije se u vrlo kratkom periodu mogao postići prinos veći od 10%, koji je uz to nosio i vrlo mali rizik, obzirom da su kupac i cena unapred bili poznati. Slično se može očekivati i sa ostalim akcijama javnih preduzeća – Aerodrom Beograd, Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije i sl.
Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme ostvareni prinos na uloženi kapital. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od preferencija ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti kao osnovnu. Ono što je sigurno, akcije domaćih preduzeća na berzi su generalno još uvek podcenjene i ovakva ulaganja će u narednim godinama donositi izvanredne prinose.

INVESTICIONI FONDOVI
 
Investicioni fondovi su nakon ulaska na „velika vrata“ doživeli pravi krah u Srbiji. Padovi investicionih jedinica su bili višestruki, deo investicionih fondova se zatvorio, a nezainteresovanost za ulaganje u ove fondove je ostala aktuelna do danas. U prošloj godini su usvojene i izmene Zakona o investicionim fondovima, koje su omogućile veći manevarski prostor fondovima i mogućnosti da postanu nezavisniji od kretanja indeksa Beogradske berze.
Tokom krize, kao najčvršći su se pokazali fondovi očuvanja vrednosti kapitala, a nakon zakonskih promena je došlo i do otvaranja novih fondova koji značajan deo svojih sredstava ulažu u inostranstvu.
U 2011. godini se ne mogu očekivati nagle promene u kretanju investicionih jedinica, ali ulaganje u investicione fondove danas radi ostvarivanja prinosa u narednim godinama moglo biti vrlo isplativo ulaganje. Ukoliko se odlučite za ovaj vid ulaganja preporučujemo vam da proučite kretanja vrednosti investicionih jedinica u proteklim godinama – isplativost ulaganja, u zavisnosti od fonda koji izaberete, ćete nedvosmisleno videti. Do danas je jasno da su najotporniji na efekte krize bili fondovi očuvanja vrednosti, nezavisno od vremena osnivanja, i investicioni fondovi osnovani nakon prve polovine 2009. godine.

Država ne daje garancije za uloge u investicione fondove.

izvor: www.seebiz.eu

Kada je video o čemu se radi, on je samo klimnuo glavom.

O tome su kasnije Zvezdini čelnici detaljno razgovarali s glavnim rukovodiocima Gazproma - Millerom, predsednikom UO i generalnim direktorom Gazprom Nefta Aleksandrom Đukovom i generalnim direktorom NIS–a Kirillom Kravchenkom.

Kako saznajemo, njima je predočeno da je portugalsko-britanski konzorcijum „Sonae Sierra” spreman da investira 150 miliona evra, dok bi ostatak od 450 trebalo da pokriju Rusi.

Razgovori oko novog i modernog zdanja stadiona Crvene zvezde, za koji je već urađeno arhitektonsko rešenje slično onom kao za stadion Dragao u Portu, sada su podignuti na najviši nivo prilikom susreta s Putinom i vodećim ljudima ruskog energetskog giganta Gazproma, koji su izuzetno zainteresovani za mnogo veća ulaganja u Zvezdu.

Uostalom, Putin je na Marakani ostao mnogo duže nego što je bilo planirano, a domaćine je prijatno iznenadio i dobrom upućenošću u fudbalske aktuelnosti.

Prijateljski meč mladih timova Crvene zvezde i Zenita u Beogradu, uz prisustvo premijera Rusije Vladimira Putina i Srbije Mirka Cvetkovcića, samo je prvi korak saradnje dva kluba koje čvrsto spaja Gazprom, inače vlasnik kluba iz Sankt Peterburga, direktnog učesnika narednog ciklusa Lige šampiona.

IZVOR : www.seebiz.eu

Zamenik gradonačelnika Kragujevca i koordinator lokalne uprave za poslove sa Fijatom Nebojša Zdravković rekao je juče da je Fijat automobili Srbija (FAS) odabrao prva četiri velika dobavljača za svoju fabriku u Kragujevcu.

Reč je o multinacionalnim kompanijama koje zapošljavaju po 100.000 radnika širom sveta. Ali, to je samo prva faza. „Fijat” je odabrao ukupno osam kompanija koje će stići u Kragujevac, a to znači da će preostale četiri fabrike raditi podsklopove za prvu grupu najvećih i najvažnijih snabdevača auto-delovima. U svim tim fabrikama biće otvoreno između sedam i osam hiljada radnih mesta, budući da u matičnoj fabrici treba da se zaposli 2.433 radnika, a svetski standardi su da na jednog radnika u glavnoj firmi dolazi tri do četiri radnika u kooperaciji
 

Na lokaciji vojne kasarne u Grošnici fabrike će graditi „Džonson kontrol”, jedan od najvećih proizvođača automobilskih enterijera u svetu, „Proma magneti”, kompanija koja pravi kočione sisteme, SIGIT je fabrika koja proizvodi elektronske setove, a HTL će biti zadužen za logističku podršku i primenu informacionih tehnologija.


Osim proizvodnje auto-delova za FAS, „Fijat” namerava da svoje dobavljače locirane u Kragujevcu, ali i u drugim gradovima u Srbiji, angažuje i na proizvodnji komponenti koje će biti namenjene izvozu. Prema Zdravkovićevim rečima, preduzeća u Srbije praviće pet odsto ukupnih delova koje koriste „Fijatove“ fabrike širom sveta.

izvor : www.seebiz.eu

Najveći pad zaposlenosti u januaru ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, evidentiran je u sektoru privatnog preduzetništva, navedeno je u časopisu “Konjunkturni trendovi Srbije”, koji izdaje Privredna komora Srbije.

izvor : www.blic.rs

Prema početnoj varijanti, plan je da se spoji više fondova i da prerastu u nacionalnu banku, a kapital će, svakako, obezbediti država.

Za osnivanje ovakve institucije važe ista pravila NBS kao i za sve ostale banke. Pre svega, potreban je osnivački ulog od 10 miliona evra, a da bi se, uopšte, dobila dozvola za rad. U institucijama koje su nadležne da osmisle koncept formiranja razvojne banke Srbije kažu da će taj novac, možda, biti obezbeđen od sredstava od prodaje „Telekoma“, ali da to, ipak, nije imperativ.

Razvojna banka, inače u svetu, funkcioniše u onim zonama gde nema interesa banaka za finansiranje, kao što je to, na primer, infrastruktura. Komercijalno bankarstvo, po pravilu, ne finansira infrastrukturu, jer su rokovi otplate ulaganja dugi i potrebno je mnogo novca za finansiranje velikih projekata, te poslove realizuje ili direktno država ili njena finansijska organizacija.

"Nacionalna razvojna banka je potrebna Srbiji, ali tome treba pristupiti vrlo rigorozno, sačuvati je od rizika i u početku joj dati ograničen potencijal", smatra Boško Živković, predsednik Saveta guvernera NBS.

"Predložili smo da se Nacionalna razvojna banka Srbije formira posebnim zakonom koji bi joj uskratio mogućnost da ugrožava stabilnost nacionalnog finansijskog sistema tako što joj ne bi dopustio da izlazi na privatno tržište depozita i da na taj način konkuriše komercijalnom bankarstvu", objasnjava Živković.

Prema njegovim rečima, u prvih nekoliko godina kapital banke bi bio ograničen i oslonjen isključivo na kapital vlasnika, odnosno države, dok bi ostali izvori finansiranja bili pristupni fondovi Evropske unije kao i drugi kapitalni transferi koje Srbija dobija.

"Srbija ne može da aktivira kreditne linije svetske ili evropske banke zato što nema dobro urađene studije izvodljivosti.Iskustva sa razvojnim bankama su različita od vrlo dobrih već pomenutih primera, pa do tragičnih iskustava kao što je slučaj sa nekim afričkim i latinoameričkim", objašnjava Živković.

"Nacionalnu razvojnu banku bi trebalo zaštititi od bilo koje vrste koalicionog političkog upravljanja jer bi je to u kratkom roku razorilo, a kao dobre primere organizovanja nacionalne razvojne banke naveo je Nemačku, Finsku, Kanadu.U tim nacionalnim razvojnim bankama korporativno upravljanje je identično upravljenju u komercijalnim finansijskim institucijama gde je upravljačka struktura interesno monolitna uz isključenje mogućnosti političkih konflikata", ističe Živković.

izvor : www.seebiz.eu

Cilj je da se definitivno potvrde rezerve ovog plemenitog metala, tačno definiše veličina ležišta i, konačno, donese odluka da li je profitabilno na tom mestu otvoriti rudnik.

"Avala resources, u dosadašnjem istraživanju, ima pozitivne rezultate u potrazi za zlatom na ovom području", rekao je James Crombie, predsednik kanadske kompanije i najavljuje da će tokom ove godine nastaviti sa geološkim istraživanjima.

Kako je planirano, Kanađani će, ove godine, ukupno uraditi gotovo 80 kilometara istražnih bušotina, od čega najveći deo, čak 69 kilometara, u okolini Žagubice, gde je angažovano šest bušećih garnitura.

Podsetimo, početkom novembra prošle godine, analizirajući sadržaj bušotine duboke 220 metara, kanadska kompanija ustanovila je srednji sadržaj od 4,3 grama zlata po toni. Nakon tog otkrića, nedaleko od prve bušotine, na dubini od 256 metara, ustanovljen je srednji sadržaj od čak 22,4 grama zlata po toni.

Početkom februara, nedaleko od prve bušotine, na još jednoj lokaciji ustanovljen je, na dubini od 16 do 26 metara, srednji sadržaj zlata od 3,22 grama po toni. Inače, ležišta sa dva grama zlata po toni smatraju se ekonomski isplativim, pod uslovom da taj sadržaj prate i odovarajuće količine rude.

izvor : www.seebiz.eu

Tenzije na Bliskom istoku rastu i policija je nasilno razbila proteste u Bahreinu gde se sve završilo sa 4 žrtve i 60 povređenih. SAD su pozvale lidere Bahreina da se povuku. U delovima Bliskog istoka i severne Afrike, tj. njenog arapskog dela, je moguće videti ponovljene proteste danas. Banke u Egiptu su zatvorene poslednje tri nedelje, a za to se krive bogati Egipćani koji su pokušavali da izvuku svoja sredstva pre nego im budu oduzeta.

Ministar poljoprivrede francuske je upozorio da su masovne demonstracije na svetskom nivou moguće zbog rasta cene prehrambenih roba na tržištu. Rast cena roba generalno ide na ruku rasta cene zlata.

Svedoci smo i konsolidacije Forex tržišta gde se šansa za zaradu smanjila. Kada investitori postave sebi pitanje gde je najbolje sačuvati vrednost svog novca, logično je da je zlato prvo na listi odgovora. Jednostavno, usled nesigurne geo-političke situacije, nema razloga za prodaju zlata.

izvor : www.seebiz.eu