On je pojasnio da je sporazumom Srbije i Rusije određeno da se „dok traje rekonstrukcija rafinerija NIS-a neće menjati uslovi na srpskom tržištu”.

Upitani da pojasne šta to tačno znači, u Ministarstvu energetike kažu da to znači da dok traje modernizacija rafinerije u Pančevu ne može da dođe do proširenja rafinerijskih kapaciteta. Dakle, ništa preko onih kojima raspolaže NIS.

Ostaje, međutim, nejasno ko je rekao da će se ti kapaciteti povećati pre 2012. godine budući da "Komiko oilu" treba bar36 meseci da sagradi novo postrojenje u Smederevu, a gradnja još nije ni počela.

Istovremeno u Ministarstvu potvrđuju da tačka koja ovo pitanje reguliše ne postoji kao posebna ni u sporazumu ni u kupoprodajnom ugovoru, već da se ceo dokument tumači „u duhu” da se pomogne NIS-u time što se uslovi poslovanja neće menjati.

U kontekstu zaštite monopola NIS-a u dokumentu koji je potpisan s Rusijom jedino decidirano stoji da će „Vlada Republike Srbije obezbediti u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS zadržavanje postojećih zahteva prema kvalitetu produkata od prerade nafte koji se proizvode”. Kao i „zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS u periodu od najmanje dve godine”.

Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u ovom ministarstvu, potvrđuje da produženja monopola NIS-a na uvoz derivata neće biti, odnosno da će do otvaranja tržišta doći 1. januara naredne godine, kako je i predviđeno. U NIS-u nisu hteli da komentarišu ministrove izjave, navodeći da je reč o međudržavnom sporazumu, dakle o dokumentu dve vlade, što prevazilazi kompanijski posao.

Probni balon za produženje monopola NIS-a

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da mu nije jasno kakve veze ima menjanje uslova poslovanja s gradnjom novih rafinerijskih kapaciteta. On odbija i svaku mogućnost da je ministar mogao da napravi lapsus i kaže da bi gradnja rafinerije nafte u Smederevu mogla da počne tek pošto se završi modernizacija pančevačke rafinerije, jer je reč o iskusnom političaru.

Naprotiv. Kovačević ovu izjavu tumači samo kao probni balon predstavnika izvršne vlasti da produži monopol NIS-u i posle 2012. godine. Tim pre što je početak modernizacije u Pančevu u startu kasnio, te je pitanje da li će u predviđenom roku biti završena.

"Srbija je Rusiji potpisivanjem međudržavnog sporazuma dala dovoljno veliki monopol i kada je reč o gasu, ali i o nafti. Srbija se tako obavezala da pristaje da 'Južnim tokom' prolazi isključivo ruski gas, dakle, nema pristupa trećeg lica, kao i da se Banatski Dvor puni samo ruskim gasom", kaže Kovačević.

Kada je reč o nafti, NIS po ovom sporazumu ima monopol na preradu, ali i na uvoz derivata, ali očigledno da želi još da mu se pomogne.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, takođe odbacuje svaku mogućnost da je ministar energetike greškom najavio da rafinerija u Smederevu ne bi mogla da počne da se gradi pre kraja 2012. godine, dodajući da je reč o smišljenoj, temeljnoj izjavi, budući da se ministar u obrazlaganju jasno poziva na međudržavni gasno-naftni aranžman s Rusijom.

"Širenjem daljeg monopola, što pokušava aktuelni ministar, dodatno se narušavaju prava građana, što je suprotno ustavu. Jer, zašto samo u Srbiji danas ne može da se toči evropski kvalitetan benzin, nego zato što NIS ne može da ga proizvede", objašnjava Bušatlija.

On ne isključuje ni mogućnost da se na ovaj način pokušava da prebiju kumulativni gubici NIS-a od oko 37,5 milijardi dinara za koje je potvrđeno da se neće nadoknađivati iz dodatnih sredstava. "Samim tim što će se za toliko smanjiti vrednost kapitala NIS-a građani Srbije su već oštećeni, jer će njihove akcije na berzi manje vredeti, što je nedopustivo", kaže Bušatlija.

Izvor www.b92.net

"Za prva tri meseca ove godine ugovoreno je 23 odsto manje poslova nego u istom periodu prošle godine, za 70 odsto su smanjeni proizvodnja i promet u ciglarskoj industriji, a 40 odsto u stolarskoj i 20 odsto u proizvodnji cementa", rekao je Ljajić.

Ono što Vlada čini u ovom trenutku, rekao je Ljajić je donošenje zakona o podsticanju građevinske inustriji u Srbiji i za taj program biće izdvojeno oko 300 miliona evra.

On je najavio da će na prvoj narednoj sednici Vlade biti izdvojeno prvih 13 miliona evra, od ukupno 300 miliona evra za podsticanje građevinarstva i pozvao lokalne samouprave i sve nadležne institucije da što pre konkurišu za sredstva iz tog programa.

"Pozivam i poslodavce, i sindikate, da što pre zaključe granski kolektivni ugovor. Pregovori su u toku i idu dosta teško, ali nadam se da ćemo uspeti da nađemo kompromisno rešenje", rekao je Ljajić.

Ljajić je naveo da oko 30 odsto radnika građevinske industrije radi neprijavljeno, "na crno".

"Povećan je broj inspekcijskih nadzora, za prva tri meseca ove godine doneto je 284 rešenja za privremeno zatvaranje radova, podneto je 350 prekršajnih prijava protiv poslodavaca, ali to nije dovoljno da se smanji rad na crno", rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao da je smanjen broj pogibija i povreda na radu, ali ne zbog bolje bezbednosti na radu, nego zato što se manje radi i dodao da su plate radnika u gradjevinskog industriji ispod republičkog proseka.

Predsednik Sindikata građevinarstva Nezavisnost Ranko Drljević rekao je da taj sindikat i Samostalni sindikat razmatraju mogućnost da sredinom septembra organizuju generalni štrajk građevinara u celoj Srbiji.

"Od 100.000 registrovanih radnika u građevinarstvu, ne radi ni 13 posto, a među onima koji rade, veliki broj radi na crno. Nadamo se da će u toku avgusta i septembra početi radovi na izgradnji 500.000 kvadratnih metara stanova, odnosno 10.000 stanova", rekao je Drljević.

Izvor www.b92.net

Milojko Arsić objašnjava da Srbija u 2010. i 2011. treba da vodi fiskalnu politiku koja je dogovorena sa MMF, kao i da bi u srednjoročnom horizontu za Srbiju bila pogodna fiskalna politika čije su osnovne konture sadržane u radnoj verziji zakona o fiskaloj odgovornosti.

"Glavne smernice te politike su smanjenje fiskalnog deficita sa oko pet odsto u 2010. godini na oko 1 odsto u 2015. godini, sporiji rast plata i penzija od rasta BDP u nekoliko narednih godina, postepeno smanjenje subvencija i drugo", dodaje on.

Arsić naglašava da je "jedna od karakteristika ekonomskih kriza je da one dolaze naglo, dok je oporavak postepen. Takođe, karakteristika oporavka je da najpre raste proizvodnja, a da zaposlenost počinje da raste nekoliko kvartala posle početka oporavka privrede".

"Što se tiče domaće tražnje, ona je u apsolutnom iznosu niska, ali je njena vrednost prema BDP još uvek prilično visoka. Zbog toga domaća tražnja i u narednim godinama treba da raste sporije od BDP, kako bi se preduzeća 'gurala' ka izvozu", dodaje on.

Savetnik premijera Mirka Cvetkovića navodi i da, "mada je spoljni dug Srbije blizu kritične granice, a javni ubrzano raste, još uvek postoji dosta prostora da se izbegne platnobilasna kriza ili kriza javnog duga u Srbiji. U tome ključnu ulogu imaju kontrola domaće tražnje, politika kursa, privlačenje stranih investicija i drugo".

"Da bi se obezbedili dugoročni uslovi za rast izvoza neophodno je da se i u budućnosti kontroliše domaća tražnja, unapredi privredni ambijent kroz smanjenje troškova i rizika poslovanja, spreči eventualna značajnija realna apresijacija dinara, povećaju porezi na potrošnju i smanji fiskalno opterećenje rada...", objašnjava on.

Arsić kaže i da je "prilikom poređenja depresijacije dinara i drugih valuta neophodno imati u vidu da veći broj bivših socijalističkih zemalja, na primer Bosna, Crna Gora, Bugarska, Slovenija, Slovačka, nemaju svoje valute tako da poređenja sa njima nema smisla".

"Druge zemlje imaju politiku fiksnog kursa, pa ni poređenje sa njima nije relevantno - te zemlje su smanjivale nominalne plate i penzije umesto da depresiraju valute. Dakle, relevantno je poređenje Srbije samo sa zemljama koje imaju fleksibilan kurs i u odnosu na te zemlje stepen depresijacije dinara nije znatno veći", kaže on.

Izvor www.b92.net

„Vlada mora da odustane i da nađe načina da smanji javnu potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana. U protivnom nije teško predvideti šta nas očekuje. Očekuje nas grčki scenario", kaže Janković.

"Pre svega, zbog tog iskustva EU pravi određene analize i pokušava da spreči u zemljama Zapadnog Balkana i u samoj EU takve i slične situacije“, objašnjava on i dodaje da se u izveštaju Evropske komisije procenjuje da će srpski budžet i deficit biti veći od planiranih i prikazanih pred Međunarodnim monetarnim fondom.

„To je ključni razlog zbog čega je Srbija uključena u analizu o reviziji budžeta. Ali nije samo Srbija, i Hrvatska je uključena u tu analizu. Smatra se da će budžetski deficit i Srbije i Hrvatske biti znatno veći od planiranog“, kaže Janković.

Prema njegovim rečima, Srbija je ovakav izveštaj mogla i da očekuje, jer javna potrošnja ne jenjava. „Javna potrošnja u Srbiji ne jenjava nego se, kako god to izgledalo, planira i širenje javne potrošnje. I kada je u pitanju lična potrošnja i javna potrošnja države, sve je to negde na ivici“, rekao je Janković.

Na pitanje na koji način je moguće da Vlada Srbije stvori realne izvore prihoda kako se ne bi više zaduživala, Janković odgovara da to nije moguće s obzirom na realnost situacije u Srbiji.

„To nije realno moguće. Ono što Srbija realno može je da smanji potrošnju i da na neki način obezbedi realne izvore finansiranja svog budžeta. Jedini realan način je da na neki način obezbedi stabilne izvore kroz eventualno povećanje PDV-a ili smanjenje javne potrošnje i restrikcije u državnom budžetu“. kaže on.

Na drugi način u ovom trenutku to nije moguće jer je ekonomija Srbije veoma slaba i ne može obezbediti dodatne fiskalne izvore, zaključio je Janković.

Izvor www.b92.net

Ipak, ponovono lansiranje brojnih reklamnih kampanja sa velikim popustima sugeriše da ne ide sve kako bi trebalo.

Dok je rast prodaje „sitroena“ bio neznatan u odnosu na 2009. godinu, u Verano motorsu, generalnom zastupniku „pežoa“ prodali su čak 16,7 odsto automobila više nego prošle godine što u uslovima krize nije zanemarljivo.

"Prodali smo više od milion automobila u Evropi i sa šestog se popeli na četvrto mesto među proizvođača automobila. Trend koji Pežo ostvaruje van granica naše zemlje prati i rast prodaje u Srbiji. U poređenju sa prošlom godinom osetio se pomak na bolje i verujemo da se tržište automobila polako oporavlja", kaže marketing menadžer Verano motorsa Nemanja Živojinović.

Rast prodaje bi mogao da se pripiše donekle i dogovoru sa finansijskim kućama jer su u Verano, kaže Živojinović, uspeli da obezbede dobre uslove finansiranja. Živojinović dodaje da je među građanima najviše vladalo interesovanje za modele „206+“, „206 sedan“ i „207“, koji je već godinama najprodavaniji automobil u Zapadnoj Evropi.

U kompaniji Poršeu SCG koja zastupa Folksvagen kažu za naš list da je leto „aktivnije“ što se tiče prodaje automobila nego što su očekivali. Još uvek je rano da u brojevima iskazujemo razliku u odnosu na isti period prošle godine, ali na primer veliko iznenađenje je kako ide prodaja modela „tuareg“, koji je lansiran početkom jula, a koji se već vozi po beogradskim ulicama, kažu u toj kući.

Lagani rast prodaje oseća se i u Vitro grupi, zastupniku Sitroenovih vozila. Zoran Burić iz ove kuće kaže da se prema pokazateljima iz prve polovine ove godine ne može reći da kriza prolazi i da je sve još daleko od vremena od pre početka ekonomske krize. „Ne možemo biti naročito zadovoljni prodajnim rezultatima. Zadovoljstvo možemo osećati zbog drugih pokazatelja. Tu, pre svega, mislim na pozicioniranje brenda Sitroen i Vitro grupe kao zvaničnog uvoznika i distributera na našem tržištu“, napominje Burić.

Pad u prodaji vozila bio je veoma veliki, naglašava naš sagovornik, i naglo se desio krajem leta pre dve godine na celom tržištu, ali je posle perioda stagnacije prodaja „živnula“ i u letnjem periodu beleži konstantan rast. Burić kaže da većinu prodaje čine jeftiniji modeli, sa manje dodatne opreme.

"Međutim, zanimljivo je da se i tu situacija naglo menja. Naime, imamo dva nova modelaa, u dva različita segmenta i sa dve ciljne grupe. Jedan je novi 'C3', auto za sve, porodičan, gradski, muški koliko i ženski, i njegova prodaja je očekivano dobra. Iznenadio nas je drugi novitet 'sitroen DS3', koji sebi ne mogu mnogi da priušte. Potražnja za njim je toliko velika da smo bili u problemu da svima koji žele da ga kupe u razumnom roku isporučimo vozilo", naglašava Burić. Sve ovo možda bi, prema njegovim rečima, mogao da bude dobar znak da se tržište oporavlja i da cena više nije toliko presudan faktor kupovine.

Direktor zastupništva za Ševrolet Nebojša Atanacković kaže da je ova godina za automobilsku industriju u svakom slučaju bila bolja od prethodne, ali da je i dalje značajno manja nego što je bila 2008. „Do poboljšanja je došlo zato što su proizvođači odlučili da maksimalno izađu u susret sa cenama. One su sada minimalne“, napominje Atanacković.

Najbolje se prodaju, kaže on, jeftiniji automobili što je i logično. Problem za pojedine proizvođače u Srbiji bi, prema njegovim rečima, mogao da bude i to što na naše tržište dosta utiče i netržišno ponašanje države. "Uvek postoje oni koji su povlašćeniji u odnosu na druge. Nekada je to bio Dženeral motors, sada Fijat, ali bez obzira na sve to većina uspeva da ima konkuretne cene na tržištu i da beleži solidne rezultate", kaže Atanacković.

Za modelima BMW-a većina samo može da se okreće na ulici i planira da ga kupi „jednog dana“. Ali, visoke cene nisu bile dovoljna prepreka za one koji žele da ga imaju. Delta motors, generalni zastupnik ovog nemačkog proizvođača, beleži rast od sedam odsto u odnosu na prošlu godinu.

"Nikada više nismo radili, a nikada teže nije bilo prodati automobil. U ponudi imamo trenutno automobile iz serije jedan i tri čije su cene maksimalno prilagođene. Auto iz serije jedan može da se nađe po ceni od 21.500 evra, a nekada je koštao oko 26.000 evra. U ponudi je i BMW serije tri, koji je nekada bio oko 33.000 evra, a sada može da se kupi za 27.900 evra", kaže Nemanja Lazić iz Delta motorsa.

U ovoj kući, napominje Lazić, trude se da izađu svim kupcima u susret, pa tako i onim koji vole ekskluzivna vozila. „Mi imamo dosta takvih, ali ne mogu reći da se ne vode računa o ceni. Svi počinju da razmišljaju racionalnije“, kaže Lazić.

Izvor www.b92.net

Sa izjavom viceguvernera Bojana Markovića da je vrednost dinara blago potcenjena složiće se većina privrednika i građana.

Stručnjaci za monetarnu politiku, s druge strane, ne misle tako. Najveći izazov za novog guvernera, prema mišljenju većine stručnjaka, biće da ne dozvoli da dinar ojača.

Monetaristi tvrde da je za građane (kojima se diže kosa na glavi kad to čuju) jačanje evra dobro jer se time stimuliše izvoz i znači raskid sa starom praksom po kojoj se sve više uvozilo i više se zaduživalo, jer postajemo sve veći dužnici što bi državu odvelo u bankrot.

Ako su iz centralne banke dosad uglavnom stizala uveravanja kako je kurs pitanje tržišta, odnosno stvar ponude i tražnje i da je osnovni cilj NBS odbrana cena, da li izjava viceguvernera Bojana Markovića onda znači da su se u monetarnoj instituciji "crvene lampice upalile"? Naročito, u trenutku kada proizvođači i trgovci najavljuju poskupljenja, što povećava rizik od povećanja inflacije, a osnovni cilj NBS je čuvanje cena.

Ako dosad rast evra nije gurao cene jer je tražnja padala, znači li to da smo došli do nivoa koji će podgrejati cenovnike?

"Moj utisak je da će se dinar stabilizovati", kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, i dodaje da očekuje da će NBS sada agresivnije braniti dinar jer postoji opasnost da osnovni cilj centralne banke bude ugrožen.

"Inflatorna očekivanja će sada da rastu, u tom smislu mislim da postoji briga za ono što je osnovni cilj NBS. Ipak, to što je viceguverner rekao samo znači da se prilagođavanju bliži kraj, odnosno da smo došli do onog nivoa kursa, koji je naše realno ogledalo", smatra Nikolić.

Ako će dogodine poreski rashodi biti veći za oko šest odsto, to će značiti veću državnu potrošnju, ali i oporavak tražnje, a samim tim i veće inflatorne rizike, predviđa Nikolić. Sa stanovišta kursa, to znači da neće biti prostora za veće slabljenje dinara, jer će drugi faktori u znatnoj meri već uticati na inflaciju, objašnjava Nikolić.

Profesor Miodrag Zec ne misli da će čak i ako do poskupljenja dođe to biti pritisak na inflaciju. "Ljudi će se prilagoditi tako što će kupiti manje, pa čak i ako je reč o osnovnim životnim namirnicama. To povećanje cena neće imati efekta jer će tražnja za poskupelom robom pasti. Kilogram trešanja neko na pijaci može da ceni i pet evra, ali džaba mu kad niko nema para da ih kupi po toj ceni", kaže profesor Zec.

Uslov našeg opstanka sada je u rastu izvoza, a kurs je tu samo početni korak, objašnjava Zec. Proizvođači moraju da shvate da im je isplativije da robu prodaju van granica Srbije, jer je naše tržište malo, a obimne prilive po osnovu stranih investicija više ne možemo da očekujemo – kaže on i objašnjava da je staroj praksi došao kraj.

Stojan Stamenković, savetnik premijera Mirka Cvetkovića i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” smatra da kurs ne treba sprečavati nikakvim intervencijama.

"Ovaj nivo je nešto veći od onog koji smo mi videli kao podsticajni za izvoz. Dokle će to da traje – ne znam, jer mi nije jasno odakle bankama toliko sredstva da se u ovolikom obimu razdužuju prema inostranstvu. Pre nekoliko meseci sam računao da će ove godine biti oko 200 miliona priliva, a sada zbog toga računam sa čak 500 miliona evra odliva", objašnjava Stamenković.

On ne može da precizira da li će najavljena poskupljenja uticati na inflaciju, ali mu je jasno da povećanje mnogih cena, počevši od onih koje su pod kontrolom države, nema nikakve veze sa kursom.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris kaže da je gubljenje vrednosti dinara u prvih sedam meseci ove godine bilo prekomerno i da je pokrenulo psihološke faktore, odnosno „strah da se može ponoviti nešto što je bilo tokom devedesetih godina, tako da pojedinci nastoje da se što pre oslobode što veće količine dinara”.

"Mislim da će NBS u narednom periodu morati da nađe pravi balans između toga koliko je potrebno gubljenje vrednosti dinara, a koliko je prekomerno, koje može ugroziti ostvarenje inflacionog cilja i makroekonomsku stabilnost", dodao je Fabris i naglasio da će, imajući sve to u vidu, novi guverner biti u prilično nezahvalnoj situaciji.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naveo je da je proces slabljenja dinara prema evru „podigao negativna očekivanja na nivo koji je trenutno neprihvatljiv”. Prema njegovim rečima, slabljenje domaće valute u proteklom periodu podrilo je nameru vlade da podigne poverenje u dinar i sprovede proces deevroizacije.

Nikolić je istakao da slabljenje dinara samo delom podsticajno deluje na rast izvoza, ali pre svega deluje sa aspekta smanjenja platnobilansnog deficita, „koji je ranije bio apsolutno neprihvatljiv i to obaranje se vrši pre svega preko smanjenja uvoza”, koji sa slabljenjem domaće valute poskupljuje.

On je kazao da je taj psihološki faktor u Srbiji uvek bio prisutan, pre svega kao posledica negativnih iskustava iz prošlosti i da „nikada ne može da se meri sa drugim zemljama i u regionu, a pogotovo u razvijenijim zemljama u tranziciji”.

Izvor www.b92.net

Ubeležen je promet od 55,82 miliona dinara (524.804 evra) prvenstveno zahvaljujući trgovanju obveznicama vrednom preko 50 miliona dinara.

U kontinuiranoj trgovini najviše su poskupele prioritetne akcije bez prava glasa Komercijalne banke [KMBNPB] za skoro 10 odsto, a sledi Globos osiguranje [GLOS] sa rastom od 5,62 odsto.

Akcije pirotskog Tigra [TIGR], sa A Listinga Beogradske berze, dobile su na vrednosti skoro četiri a Metalca [MTLC] iz Gornjeg Milanovca, sa B Listinga, preko 2,5 odsto.

Nije bilo hartija kojima se trgovalo bar za milion dinara. Akcijama Energoprojekta [ENHL] trgovalo se za 696.909 dinara, a Jedinstva iz Sevojna [JESV] za 583.000 dinara.

Gubitnike predvodi subotička Fidelinka [FIDL] sa padom od preko 12 procenata, pa je cena akcije u sredu 109 dinara, dok je pre manje od godinu dana bila 478 dinara.

I Vital [VITL] je opao za 12 odsto, a beogradska Informatika [INFM] beleži pad vrednosti hartija od 9,18 odsto.

Izvor www.b92.net

Kako piše politika, Dinkić će insistirati da se u Nacrtu budžeta za 2011. godinu ponovo nađu subvencionisani i investicioni zajmovi za građane i privredu, čemu se MMF, takođe, protivi. I nadležna ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je istakla kako ona u državnoj kasi za sledeću godinu nije planirala sredstva za tu namenu, jer smatra da se za subvencije inače troši mnogo novca.

Ako se zna da će državna kasa do kraja godine biti u minusu od najmanje četiri odsto (dakle da para nema), ako su MMF i dobar deo ekonomskih ministara protiv odmrzavanja plata i penzija, ko će onda za pregovaračkim stolom biti na Dinkićevoj strani. Nije isključeno da će kao kec iz rukava ministar ekonomije potegnuti izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji u junu beleži blago povećanje prometa robe u maloprodaji.

Ideja „kešom protiv krize” i zvanično je prvi put lansirana posle „Kopaonik biznis foruma” kada su najavljeni Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti za stanovništvo sa ciljem da oporave domaću tražnju. Od 1. aprila odobreno je oko 114.000 pozajmica, što je 223 miliona evra. Da li je za ovaj blagi oporavak prometa u maloprodaji „kriv” upravo Mlađan Dinkić?

"Može se reći da je taj program dao rezultate, jer se u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji povećan", kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i dodaje da "to znači da je ta tražnja nečim kompenzovana, a to su ovi subvencionisani potrošački krediti".

Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, došao je do istog zaključka. "Bio sam iznenađen kad sam pogledao podatke. Ako je dug stanovništva u tom periodu povećan za 150 miliona evra, a fond zarada pao za četiri, pet odsto onda u subvencionisanim potrošačkim kreditima leži odgovor za oporavak tražnje", smatra Miroslav Zdravković.

On, međutim, ne misli da je to dovoljan argument za odmrzavanje plata i penzija. Prvo, ako bi do kraja godine za tu namenu bilo potrebno 20 milijardi dinara onda bi to značilo da bi za sledeću godinu taj trošak iznosio 80 milijardi dinara. Jer ako bi se povećanje sada odnosilo samo na poslednja tri meseca ove godine, u 2011. godini trebalo bi četiri puta više novca.

Osim MMF-a, jedan od žestokih kritičara ideje Mlađana Dinkića je i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Kako je nedavno istakao, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.

Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje.

Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo".

"Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para", navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca.

Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona.

"Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao grčki scenario", ističe Altiparmakov.

Neodrživa Krugmanova teorija u Srbiji

"Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije", objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju.

On dodaje da "dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija".

Izvor www.b92.net