"To je prvi rast BDP-a posle pada u četiri uzastopna kvartala 2009. godine", kazao je na konferenciji za novinare direktor Zavoda Dragan Vukmirović.

On je istakao da je procena o izlasku Srbije iz recesije zasnovana na takozvanoj "fleš" oceni tromesečnog BDP u stalnim cenama, izvedenoj po proizvodnom pristupu, koju je Zavod za statistiku danas prvi put objavio.

"Osnovni razlog za uvođenje ove metodologije je potreba korisnika koji žele što pre da dođu do podataka, pogotovo u uslovima krize", rekao je Vukmirović.

On je objasnio da je fleš ocena u Evropskoj uniji uvedena zbog krize i da se obračunava od 30 do 45 dana po završetku kvartala, a detaljna procena BDP se računa 60 do 90 dana nakon završetka tromesečja.

Vukmirović je istakao da su po deficiji za ulazak u recesiju potrebna dva uzastopna kvartala pada BDP, a za izlazak je dovoljan samo jedan pozitivan.

Kako je dodao, desezonirani podaci za prvo tromesečje ove godine pokazuju rast BDP od 1,2 odsto u odnosu na poslednja tri meseca 2009.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Indeks nalikvidnijih akcija Belex15 u proteklih pet dana trgovine izgubio je 0,67 odsto vrednosti, dok je opšti indeks Belexline u istom periodu porastao za skromnih 0,2 odsto.

Kategoriju najvećih nedeljnih gubitnika činili su Putevi Užice sa minusom od 22 odsto, Pupin telekom sa nešto više od osam procenata i Globos osiguranje sa šest.

U dobitnike su se svrstali Progres i Voda Vrnjci sa plusom od po 12,5 odsto, kao i BIP sa rastom od 11 procenata.

Ukupan nedeljni promet vredeo je 284 miliona dinara, navela je Cvetković dodajući da je to gotovo 40 odsto manje nego u pretposlednjoj aprilskoj sedmici.

Cvetković je podsetila i da je u četvrtak, 29. aprila, zabeležen najniži dnevni promet u poslednja tri meseca od svega 18 miliona dinara.

Najtrgovanija akcija bila je AIK banka sa prometom od 33,3 miliona dinara, a slede Energoprojekt i Grmeč sa 16,5 miliona dinara odnosno 9,8 miliona.

Promet iz trgovine obveznicama stare devizne štednje činio je 39 odsto ukupnog nedeljnog a najviše se trgovalo serijom A2013, za blizu 50 miliona dinara, navela je Fimin šef odeljenja korporativne agenture.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prilivi stranog kapitala u Srbiju bili su pre izbijanja svetske finansijske krize okosnica našeg modela rasta i nesumnjivo su pomogli srpskoj privredi da u odsustvu domaće štednje ostvari svoj potencijal za tranzicionu konvergenciju. Omogućili su, takođe, našim domaćinstvima i državi da značajno podignu potrošnju. Pre izbijanja krize praktično čitav dohodak Srbije odlazio je u potrošnju. Takav model rasta je bio socijalno privlačan, ali ekonomski neodrživ.

Nema sumnje da su nam za obnavljanje ekonomskog rasta u narednom periodu potrebni značajni prilivi stranog kapitala. Upravo zato je nužno sagledati šta je bio ključni problem priliva stranog kapitala u Srbiju pre krize. Pored činjenice da su prilivi stranog kapitala bili kanalisani u potrošnju umesto u investicije, ključni problem predstavljala je neravnomerna podela rizika među tržišnim učesnicima, kao i neusklađenost valutne strukture finansiranja, što je dalje ugrožavalo stabilnost našeg finansijskog sistema. Tranzicija je dugotrajan proces i zahteva dugoročno finansiranje. Deo izvora našeg finansiranja bio je, međutim, kratkoročan, zbog čega je njihovo zanavljanje često bilo neophodno. Dodatni problem bio je u tome što je najveći deo izvora finansiranja bio u stranoj valuti, dok je većina prihoda bila u dinarima. 

Dakle, suprotno ustaljenom mišljenju, našu privredu nije dovelo u opasnost izuzetno rizično ponašanje stranih investitora, već upravo njihovo neprihvatanje rizika.

Rizike uzrokovane valutnom i ročnom neusklađenošću nisu preuzeli strani investitori nego domaća privreda i delimično stanovništvo. Oni su ti koji su podneli najveći teret kada su prilivi kapitala presušili i kada je dinar oslabio.

Upravo zbog ovakve neravnomerne raspodele rizika, kreatori makroekonomske politike treba da ostanu oprezni po pitanju priliva stranog kapitala. Naša makroekonomska i finansijska stabilnost je bila pogođena u vreme krize ne zato što smo se zaduživali u inostranstvu da bismo finansirali rast, već zato što strani investitori nisu preuzimali odgovarajući deo rizika koji je povezan s tim aktivnostima.

Sa stanovišta Narodne banke svi oblici priliva stranog kapitala dobrodošli su sve dok je rizik povezan sa njima u dobroj meri na stranom investitoru, a ne u našem sistemu. To znači da ćemo raditi na tome da se prednost radije da dugoročnim u odnosu na kratkoročne prilive, budući da većina investicionih projekata zahteva i takvo finansiranje. Najpoželjniji oblici priliva stranog kapitala za nas svakako su direktne strane investicije ili zajednička ulaganja, jer nam, između ostalog, donose i druge koristi u vidu stručnog znanja i tehnologije. Investitori koji preuzimaju više rizika na sebe, jasno pokazuju svoju dugoročnu posvećenost srpskoj privredi.

Mi podržavamo i čiste finansijske prilive – čak i kratkoročne, ukoliko su oni usklađeni sa našim investicionim potrebama. I ovi prilivi, iz brojnih razloga koje sam prethodno naveo, doprinose razvoju finansijskog tržišta i podstiču neophodnu diversifikaciju rizika.

Zbog svega navedenog, Narodna banka podržava učešće stranih investitora u trgovini  najavljenim srednjoročnim dinarskim državnim obveznicama, što bi moglo da obnovi interes stranih investitora za ulaaganja u Srbiju. Međutim, naglašavam da imamo jasne preporuke po pitanju vidova njihovog učešća. Smatramo da su poželjniji vidovi po osnovu kojih strani investitori preuzimaju najveći deo kreditnog i deviznog rizika, kao što je to u slučaju direktne kupovine za tzv. banking book po principu „kupi i čuvaj“ ili za tzv. trading book po principu „kupi i prodaj“.

Narodna banka će regulatornim merama odmah reagovati ukoliko procenimo da akumuliranje rizika usled njegove neravnomerne raspodele, opet ugrožava stabilnost finansijskog sistema.

Da zaključim, sa stanovišta Narodne banke smanjenje priliva stranog kapitala nipošto nije u interesu Srbije, ali je poželjna promena strukture priliva u odnosu na onu koju smo imali pre krize. Želimo da se postigne takva struktura priliva kapitala koja će podrazumevati da strani investitori preuzimaju više rizika po osnovu ulaganja u našu ekonomiju. To ne znači da podržavamo samo direktne strane investicije i zajednička ulaganja. Podržavamo i čiste finansijske prilive pod uslovom da kreditni i devizni rizik, kao i rizik ročnosti, ne padaju u potpunosti na teret domaćeg finansijskog sistema. 

Viceguverner Narodne banke Srbije

(Zatvori)

Da se ne bi ugrozio tenderski postupak, zvaničnici, ali i predstavnici Agencije za privatizaciju, nisu izlazili sa informacijama o imenima ponuđača. Agencija za privatizaciju je samo objavila da su pisani zahtev za otkup dokumentacije neophodne za učešće na pretkvalifikacionom tenderu za Galeniku poslale četiri kompanije, od kojih su tri renomirane farmaceutske kompanije i jedan internacionalni finansijski investitor.

Na pretkvalifikacionom tenderu, od zainteresovanih investitora očekuje se neobavezujuće pismo o zainteresovanosti, u kome bi izneli koji procenat kapitala žele da kupe, okvirni investicioni program, okvirni socijalni program i pregled odredjenih pitanja koja mogu imati uticaja na uspešnost privatizacije.

Do sada je svoje učesće u postupku potvrdio grčki Alapis, firma koja se na tržištu Srbije već pozicionirala kao vlasnik čačanskog Šumadijaleka. Direktor Alapisa Džon Georgakopulos rekao je ranije da je ta kompanija zainteresovana za kupovinu Galenike.

Javni poziv za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu većinskog učešća u Galenici, Agencija za privatizaciju je objavila 15. decembra prošle godine. Pravo na podnošenje ponuda imali su strateški investitori, koji poseduju relevantno iskustvo u farmaceutskoj industriji u poslednjih uzastopnih pet finansijskih godina i koji su u finansijskoj 2008. godini ostvarili prihode od prodaje farmaceutskih proizvoda veće od sto miliona evra.

Pravo na podnošenje ponuda imali su i finansijski investitori, čija je ukupna aktiva pod upravljanjem na kraju finansijske 2008. godine iznosila najmanje 250 miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

BELEX15 indeks je dan završio u padu od 0,90% (na 738,99 poena), dok je BELEXline danas zabeležio blaži pad od 0,45% i sada se približava granici od 1.400 poena (1.404,71 poen). Ovakav pad se inače može pripisati značajnom padu cene akcija Univerzal banke (BSE:UNBN) i Komercijalne banke (BSE:KMBN) koje imaju značajno učešće u indeksnoj korpi.

Po vrednosti trgovanja ponovo su na prvom mestu akcije AIK banke iz Niša (BSE:AIKB) sa prometom od 5,75 miliona RSD, a interesantno je da na ovoj akciji nije bilo promene cene od 3.394 dinara. Danas se u nešto većem obimu ponovo trgovalo akcijama Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) u iznosu od 2,78 miliona dinara, a ostvaren je blagi pad cene od 0,96%, na 931 dinar. Na trećem mestu sa 1,4 miliona dinara prometa su akcije Kosovsko Metohijske banke iz Zvečana (BSE:KMBZ), koje su uz maksimalni porast od 20% sada na nivou od 780 dinara.

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, najveći rast cene ostvaren je u trgovini akcijama Progresa (BSE:PRGS) od 7,05%, na 167 dinara, a cena se kretala danas i do 176 RSD. Porast od 4% ostvaren je u trgovanju akcijama BIP Beograd (BSE:BIPB) pa je cena sada 52 dinara, ali uz obim od samo jedne razmenjene akcije. Na trećem mestu nalaze se akcije Vitala iz Vrbasa (BSE:VITL), sa rastom od 3,65% na 1.050 dinara.

Gubitnik dana sa kontinuiranog trgovanja su ponovo akcije Puteva Užice (BSE:PUUE) na kojima je zabeležen pad cene od 11,36 %  na 1.170 dinara. Pomenute akcije Univerzal banke (BSE:UNBN) su u padu od 8,44%, na 6.500 dinara, ali uz promet od samo 5 akcija. Akcije Pupin Telecoma (BSE:PTLK) su uz pad od 4,76% dan završile na ceni od 200 dinara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ograničenje za veći rast kredita, kako su ukazali bankari, nije u likvidnosti bankarskog sektora već u oprezu banaka u odobravanju pozajmica zbog nelikvidnosti privrede.

"Rast kreditnog rizika i povećanje udela nenaplativih potraživanja u kreditnom portfoliju banaka primoravaju bankare da budu opreznije u oceni kreditne sposobnosti klijenata", ukazao je predsednik Odbora Vladimir Čupić.

On je ukazao da najveći rizik za bankarski sektor predstavlja visoko učesčhe kredita sa valutnom klauzulom, odnosno da usled nedovoljnog izvoza srpske privrede i zaduženosti građana kreditima vezanim za evro, može doći do porasta nenaplativih kredita.

Porast investicionih kredita u 2010. godini, prema rečima Čupića, ukazuje da privreda izlazi iz krize. Do sredine marta, kako je naveo, odobreno je 110 investicionih kredita u vrednosti 11,4 miliona evra, dok je u 2009. godini isplaćeno 12 takvih kredita u iznosu od 2,3 miliona evra.

Značajnije smanjenje kamatnih stopa na kredite, kako su procenili bankari, neće biti moguće u ovoj godini jer su efekti odluke Narodne banke Srbije (NBS) o smanjenju obavezne rezerve banka odloženi do 2011. godine, a snižavanje referentne kamatne stope se u najvećoj meri odražava na dinarske kredite.

Dodatni razlog je i očekivani rast Euribora, kamatne stope centralne banke Evopske unije jer banke u Srbiji ugovaraju promenljive kamate vezane za Euribor.

Odbor za bankarstvo i osiguranje PKS je da predložio da se skrati rok za primenu odluke o smanjenju obevezne rezerve, kako bi se već u 2010. godini sredstva koja po tom osnovu bankama budu oslobođena iskoristila za rast kredita privredi.

Predloženo je i smanjenje tromesečne premije osiguranja depozita u bankama sa 0,1 odsto na 0,05 odsto, kao i da se iz obaveze za plaćanje te premije isključe sredstava obavezne rezerve na računu NBS.

Viceguvernerka NBS Mira Erić Jović je istakla da banke treba da doprinose smanjenju stepena evroizacije u Srbiji, odnosno vezivanju iznosa potraživanja za kretanja deviznog kursa.

Čupić je ukazao da, pored banaka, na smanjenje stepena evroizacije može u velikoj meri da utiče Ministarstvo finansija izdavanjem dugoročnih dinarskih državnih obveznica.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Marković je kazao da je, posle sezonskih pritisaka na slabljenje dinara prema evru početkom godine, kurs od marta stabilizovan i da trenutno postoje blagi pritisci na jačanje domaće valute.

On je podsetio da posao centralne banke nije da utiče na smer kursa, već da spreči preterane dnevne oscilacije bez obzira da li one idu u pravcu slabljenja ili jačanja dinara prema evru.

Marković je istakao da kurs reflektuje stanje u srpskoj ekonomiji i da će, "što su strukturne reforme bolje i uspešnije, to biti manje potrebe za prilagođavanjem putem kursa".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Nakon dva dana slabog obima, niška AIK banka (AIKB) je ponovo u fokusu investitora zabeleživši promet od 16,4 miliona RSD uz blago jačanje cene na 3.994 RSD. Tokom čitavog trgovačkog dana je bila primetna je pojačana tražnja uz slabiju ponudu. Sa daleko nižim prometom od nepunih 2 miliona RSD, Komercijalna banka iz Beograda (KMBN) je oslabila na 32.000 RSD. Iz bankarskog sektora se izdvojila još i Privredna banka iz Beograda (PRBN) sa prometom od 353.000 RSD realizovanim po nepromenjenoj ceni od 710 RSD.

Realni sektor je bio predvođen beogradskim građevniskim holdingom Energoprojekt (ENHL) čija se cena danas blago korigovala na 940 RSD uz realizaciju od 1,7 miliona RSD. Galenika Fitofarmacija iz Beograda (FITO) je ojačala na 6.385 RSD uz  istrgovanih 970.000 RSD. Inače, ovaj zemunski proizvođač pesticida je i u 2009. godini nastavio sa trendom visoke profitabilnosti koji je glavna crta poslovanja ove kompanije. Tokom 2009. godine ostvarena je neto dobit u iznosu od 602,9 miliona dinara (rast od 48,5 odsto), dok je poslovni prihod bio na nivou od 2,1 milijarde dinara (rast od 9,5 procenata). Trenutna tržišna kapitalizacija ove kompanije na Beogradskoj berzi iznosi 2,8 milijardi RSD.

Zemuska Coca Cola (CCHC) je danas ostvarila najveći rast na berzi ubeleživši skok od maksimalnih 20% pa je cena na zatvaranju iznosila 4.200 RSD uz 714.000 RSD prometa. Cena bečejskog Sojaproteina (SJPT) se već drugi dan zaredom zaključuje ispod psiholoških 1.000 RSD uz nevelik promet od 536.000 RSD.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)