"Norveški investitori su dobrodošli u prijateljsku Srbiju, kao i svi građani Norveške", rekao je Tadić na Poslovnom forumu Srbije i Norveške.

Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

To znači, ukazao je srpski predsednik, da je iz Srbije moguć izvoz proizvoda bez plaćanja carina ukoliko je 51 odsto proizvedeno u našoj zemlji.

Tadić je, kako je Tanjugu preneto u srpskoj delegaciji, obavestio norveške partnere i zvaničnike da je Srbija pripremila detaljnu strategiju razvoja u narednih 10 godina.

On je posebno ukazao da su tim planom predviđene velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.

Poslovni forum u Oslu je obostrano shvaćen kao dobra prilika da se norveškim preduzetnicima predstave mogućnosti srpske privrede.

U državno-privrednoj delegaciji Srbije, koju predvodi Tadić, su i ministar trgovine Slobodan Milosavljević i predsednik PKS Miloš Bugarin.

Tokom održavanja foruma do 6. maja, biće obavljeni brojni poslovni razgovori između predstavnika naših i norveških kompanija, najavljeno je u PKS.

Privredna saradnja između dve zemlje je za Srbiju naglo dobila na značaju nakon što je krajem jula 2006. godine norveški mobilni operator - "Telenor" - kupio većinski paket akcija srpske kompanije "Mobi 63", tada u većinskom državnom vlasništvu, za milijardu i 513 miliona evra. Time je "Telenor" postao najveći strani investitor u srpsku ekonomiju.

Još nekoliko norveških kompanija, je osim "Telenora", investiralo u našu privredu, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje, kako je Tanjugu rečeno u Privrednoj komori Srbije, postali nešto življi tek od polovine ove decenije, navode u PKS.

Postoje, međutim, prema oceni Komore, brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.

Globalna privredna kriza je, kako navode eksperti PKS, u toku protekle dve godine uticala na osetan pad svetske trgovine, a takođe i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.

Norveška je, prema svi meritornim pokazateljima, jedna od privredno najrazvijenijih zemalja sveta, sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika koji je među najvišim na svetu.

Visok industrijski potencijal Norveške čini tu zemlju, prema oceni međunarodnih eksperata, vrlo privlačnom za sve inostrane partnere, a među njima i one koji, poput Srbije, žele da ubrazno modernizuju vlastitu ekonomiju i osposobe je za veće isporuke na strano tržište.

Predsednik Srbije posetio je juče "Telenor" gde je razgovarao sa generalnim direktorom ove kompanije Jonom Fredrikom Baksasom i drugim članovima menadžmenta.

Pored "Telenora", još nekoliko norveških kompanija investiralo je u privredu Srbije, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje postali nešto življi tek od polovine ove decenije.

Prema oceni Privredne komore Srbije, postoje brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.

Globalna privredna kriza je protekle dve godine uticala i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.

U periodu od 2005. do kraja 2008. vrednost robne razmene Srbije i Norveške uvećana je na više od 30 miliona dolara godišnje u oba pravca, ali sa značajnim deficitom na našoj strani.

Tadić položio venac na spomenik partizanima u Oslu Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas venac na spomenik jugoslovenskim partizanima na groblju Vestre Gravlund u Oslu.  Na teritoriji Norveške tokom Drugog svetskog rata u zatvorima i logorima za zatočenike iz raznih krajeva okupirane Evrope bilo je ukupno 4.113 građana bivše Jugoslavije, najvećim delom pripadnika partizanskog pokreta koji su tokom Drugog svetskog rata internirani u Norvešku. Zatočeništvo je zbog posebno teških prirodnih uslova preživelo svega njih 1.741. Na spomeniku na groblju koje je posetio predsednik Tadić navedeno je da je više od 3.000 jugoslovenskih partizana tokom rata poginulo u borbi za slobodu i nezavisnost Norveške. Pored memorijalnog kompleksa Vestre Gravlund i u Falstadu na teritoriji Kraljevine Norveške nalazi se, do sada evidentiranih, petnaest lokaliteta vezanih za stradanje ratnih zarobljenika srpskog porekla u periodu između 1941. i 1945.

Forum traje do 6. maja, a u srpskoj delegaciji su i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

U popodnevim satima Tadić će razgovarati i sa predsednikom norveškog parlamenta, Stortingeta.

Tadić se juče sastao sa norveškim kraljem Haraldom V i premijerom Jensom Stoltenbergom.

Stoltenberg je posle susreta sa Tadićem istakao da Srbija ima ključnu ulogu za mir i stabilnost na Balkanu i preneo da zvanični Oslo snažno podržava Srbiju u procesu evropskih integracija.

Norveški premijer je, odgovarajući na pitanje novinara ko će pre postati članica EU, odgovorio da će to biti Srbija, dok je Tadić naglasio da Srbija radi sve što je u njenoj moći da ispuni sve uslove i da pre Norveške postane punopravna članica Unije.

Kosovo, čiju je jednostrano proglašenu nezavisnost Norveška priznala, jedino je sporno pitanje u odnosima dve zemlje.

Norveška je, inače,u Generalnoj skupštini UN, oktobra 2008. godine, podržala inicijativu Srbije da se o legalnosti secesije Kosova izjasni Međunarodni sud pravde.

Ova skandinavska zemlja je učestvovala u javnoj raspravi pred MSP u decembru prošle godine, zastupajući stav da secesija Kosova nije protivna međunarodnom pravu.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Društvo bi trebalo da bude opreznije kada šalje poruke u vezi sa finansijama

Na drugoj konferenciji „Visa mladi lideri“,učesnici su uglavnom bili mišljenja da kada mediji predstavljaju reportaže u vezi sa finansijama, teme su većinom makroekonomske i ne preterano relevantne za mlade ljude. Mladi bi voleli da budu više informisani o finansijama – da nauče i da imaju pristup pravim porukama o tome kako da zarade novac i kako da ga koriste – ali u stvarnosti je to mnogo drugačije.

Kada su upitani kako je novac predstavljen u srpskim medijima danas, učesnici istraživanja kompanije Visa odgovorili su da je novac komuniciran kao nešto što je teško dobiti (17.5 odsto), da je predstavljen samo u vidu cifara i brojeva (15.25 odsto), kao dostižan kroz lutriju i igre na sreću (13.25 odsto), nešto što ljudi mogu dobiti ako učestvuju u „reality show“ emisijama (7.5 odsto), nešto prljavo (6.5 odsto), i kao sredstvo za ostvarenje snova (4 odsto). Učesnici smartaju da su veoma važne poruke koje društvo šalje u vezi sa novcem i finansijama (56 odsto).

„Jako sam ponosna što sam deo ove veoma korisne konferencije. Učesnici su me zapanjili. Oduševljena sam njihovim entuzijazmom i interesovanjem koje pokazuju za tekuća pitanja, probleme i trendove. Oni su veoma samosvesni i znaju kako da izraze svoje potrebe. Naše društvo bi trebalo da se ponosi svojom omladinom i da pripazi kakve im poruke šalje. Trebalo bi da bude više kompanija kao što je Visa, zato što mladi predstavljaju našu najveću imovinu,” istakla je Zorica Labudović, šef sektora za omladinu Ministarstva omladine i sporta.

Kultura – sačuvaj ili potroši

Prema istraživanju kompanije Visa, mladi u Srbiji aktivno planiraju svoju budućnost i žele da budu informisani o finansijskim i drugim pitanjima. Oko 56 odsto učesnika smatra da bi tradicionalni mediji mogli pomoći pružanjem adekvatnih finansijskih saveta, a 58.5 odsto ispitanika nije sigurno da li ljudi u Srbiji cene novac na pravi način.

Poruke iz medija su konfuzne, jer kao da govore da novac ne treba zaraditi, već ga treba osvojiti na lutriji ili izgraditi život baziran na kamatnim stopama svog tekućeg računa. Ovo više liči na potrošačku kulturu nego na kulturu štednje.

Vladimir Đorđević, direktor kompanije Visa za Srbiju, prokomentarisao je koliko je značajan razgovor sa budućim mladim liderima Srbije. „Kompanija Visa pokušava da razume šta je vitalno i značajno za mlade u Srbiji i želi da pomogne da njihovi glasovi budu preneti široj publici. Nastojimo ka tome da razumemo, prepoznamo i komuniciramo stavove ove medijski obrazovane generacije i želimo da pomognemo mladim ljudima da preuzmu kontrolu nad svojom budućnošću i istovremeno doprinosimo širim prospektima za budućnost srpskog društva”.

Platne kartice popularnije od „keša“

Prema istraživanju kompanije Visa, 57.5 odsto učesnika je reklo da više koriste platne kartice nego „keš“ jer tako mogu bolje da paze koliko novca troše; 12.5 odsto smatra da su platne kartice jednostavnije za korišćenje, 11.75 odsto smatra da su bezbednije, a 10 odsto je reklo da ne voli „keš“.

Učesnik konferencije „Visa mladi lideri“ rekao je: „Moram da priznam da pre ove konferencije nisam bio svestan ovih tema niti sam razmišljao o njima. Sada shvatam koliko je važno biti finansijski pismen. Ovo je odlična inicijativa koja nam dopušta da sagledamo problem iz različitih uglova i da mu pristupimo na nivou države”.

Istraživanje kompanije Visa pokazuje da su mladi u Srbiji veoma zainteresovani da budu finansijski opismenjeni. Kada su upitani ko bi trebalo da organizuje obuke finansijske pismenosti, 67 odsto ispitanika je reklo da bi to trebale da rade vladine i finansijske institucije, 10.5 odsto smatra da to treba da rade relevantna ministarstva, a 8.75 procenata smatra da su za to odgovorni mediji.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U svop trgovini devizama banke kupuju ili prodaju devize uz obavezu da ih u određenom roku, u ovom slučaju nakon tri meseca, po unapred određenoj ceni prodaju ili kupe.

Najavljeno je da će NBS narednu tromesečnu svop aukciju kupovine i prodaje deviza organizovati 11. maja.

Svop transakcije deviza, kao regularan instrument monetarne politike u Srbiji, prvi put su primenjene 6. aprila. NBS je organizovala nove tromesečne svop aukcije deviza radi obezbeđivanja dinarske i devizne likvidnosti na međubankarskom tržištu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Matićeva je navela da će teneder za izbor finansijskog svetnika za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije biti zatvoren 10. maja.

Finansijski savetnik, istakla je, trebalo bi da napravi strukturu, predlog i vremenski raspored dogadjaj oko raspisivanja tendera za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije.

Ministarka je navela da će deo posla finansijskog savetnika biti i da odredi šta sve spada u vlasništvo Telekoma, šta su prava, imovina i biznis kompanije i da preporuči kako da se to optimalno iskoristi, odnosno šta da se proda, a šta da ostane državi.

"Ne treba zaoboraviti da je 1997. godine Telekom prvi put prodat i da je tada u kupoprodajnom ugovoru definisan predmet prodaje. To je zatečeno stanje i od toga mora da se podje kada se kreće i u novu transakciju", istakla je Matićeva.

Matić: Infrastruktura će ostati u vlasništvu države

Ona je navela i da država ima obavezu da zaštiti javni interes i da je pitanje vlasništva nad telekomunikacionom infrastruktvrom jedno od pitanja na koje se obraća posebna pažnja.

"Razvoj telekomunikacija u Srbiji može da se zaštiti na više način", kazala je Matićeva navodeći da je jedan od načina da telekomunikaciona infrastrukturu ostane u državnom vlasništu.

Prema njenim rečima, odstoji mogućnosti i da se novom vlasniku Telekoma da neograničeno ili na 99 godina pravo korišćenja infrastrukture bez nakande, s tim da država upravlja tom infrastruktvrom.

Kao treću mogućnost, Matićeva je navela i da bi zakonskom regulativom pitanja upotrebe infrastukture moglo da se reši nezavisno od vlasništva u Telekomu.

"Vlada očekuje da bi tender za prodaju Telekoma Srbije mogao da bude raspisan u kasno leto ili u ranu jesen ove godine", kazala je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije Jasna Matić.

Vlada Srbije poseduje 80 odsto akcija Telekoma Srbije, a preostalih 20 odsto je u vlasništvu grčke kompanije OTE.

Odluka Ratela o infrastrukture Telekoma za dvadesetak dana

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je da bi se za dvadestak dana mogli znati uslovi pod kojima će Telenor moći da koristi telekomunikacionu infrastruturu Telekoma Srbije.

"Pregovori Telekoma i Telenora su trajali neko vreme i obe kompanije zaključile su da se ne mogu dogovoriti. Sada bi regulatorno telo, Republička agencija za telekomunikacije (Ratel), trebalo da donese odluku", kazala je ona.

To je tipična situacija u Evropi i svetu, istakla je Matićeva i dodala da regulator vrlo često mora da donosi odluku jer operateri ne mogu da se dogovore.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije podsetila je da, prema uslovima licence za drugog operatera fiksne telefonije, Telenor do kraja godine mora da počne da pruža usluge.

Kompanija Telenor, koja već pruža usluge mobilne telefonije u Srbiji, dobila je polovinom februara i licencu za fiksnu telefoniju, čime je ukinut monopol državne kompanije Telekoma Srbije.

Prema uslovima licence koju je Telenor platio milion evra, rok za početak pružanja usluga fiksne telefonije i ADSL intereneta je 12 meseci.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Svi pokazatelji poslovanja su u skladu s propisanim okvirima i po svim indikatorima poslovanja one su likvidne i solventne. Te banke su, kao i ostale koje posluju u Srbiji, otporne na spoljne šokove", rečeno je u NBS-u.

Rejting-agencija Moody's smanjila je nedavno rejtinge devet grčkih banaka, uključujući National bank of Greece i Alpha Bank, koje posluju u Srbiji jer je ocenjenio da je dužnička kriza uzela danak grčkim bankama, odnosno njihovim finansijama.

U Srbiji posluju četiri banke u većinskom vlasništvu grčkih banaka: Alpha Bank, Eurobank EFG, Piraeus Bank i Vojvođanska banka. Kako je rečeno u NBS-u, te banke su u prvom kvartalu povećale kreditnu aktivnost više od pet odsto i dostigle iznos kredtitnih plasmana od 220 milijardi dinara.

Učešće "grčkih" banaka u kreditima bankarskog sektora Srbije krajem prvog kvartala dostiglo je 17,14 odsto i veći je od njihovog učešća u bilansnoj sumi banaka.

Navedene banke, kao članice bankarskih grupa iz Grčke, na teritoriji Srbije posluju kao samostalne kompanije, s licencom NBS-a i sopstvenim kapitalom, koji im omogućava da uredno i nesmetano izvršavaju sve obaveze prema svim poveriocima.

Narodna banka Srbije je istakla da od nastanka krize u Grčkoj redovno prati dešavanja oko razrešenja krize i aktivnost domaćih banaka u vlasništvu banaka iz Grčke, a i ima i redovne kontakte s Centralnom bankom Grčke.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Jučerašnji dan je poslovično obeležila slaba likvidnost.

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, korigovao je svoju vrednost za -0,50%, dok je opšti indeks Belexline smanjio svoju vrednost za -0,40%.

Ukupan promet iznosio je svega 26 miliona RSD. Učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom prometu iznosilo je 28,91%.

Od tržišnih aktivnosti, izdvajamo pad cene akcija Agrobanke (AGBN) od -1,99% i Imleka (IMLK) od čak -5,87%.

Dobitnici dana su bili Progres (PRGS) sa rastom od +8,33%, i sa skromnim rastom Alfa Plam (ALFA) od +1,66% i Sojaprotein (SJPT) +1.64%.

Danas očekujemo dan sličan jučerašnjem.

Dalje negativne korekcije očekujemo i kod nas, posebno posle dešavanja na ostalim vodećim svetskim berzama.

Izuzetak tome eventualno vidimo u kompaniji Tigar (TIGR), koja je sve bliža dogovoru sa EBRD, o čemu smo više pričali prošle nedelje.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, povećao je u aprilu svoju vrednost za +9,42%, dok je opšti indeks Belexline porastao za +8,53%.

Ukupan promet u aprilu bio je slabiji nego u prethodna dva meseca i iznosio je 1,65 milijardi RSD (16,66 miliona EUR).

Učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom prometu iznosilo je 12,47%. U petak su se aktivirali kupci, i uz skromnu likvidnost, indeksi su porasli.

Najaktivnije su bile hartije kompanije Tigar (BSE:TIGR), zatim građevinskog giganta Energoprojekt Holding (BSE:ENHL) i Progresa (BSE:PRGS).

Danas očekujemo rast tržišta, na čelu sa Tigrom (BSE:TIGR), gde je osetan pritisak na kupovnoj strani. Razni alati i procene nam učvršćuju teoriju da ova akcija vrlo brzo može doći na nivo od 1.000 RSD.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Telekomu je potreban "privatni vlasnik, u potpunosti odvojen od domaćih vlasti, sa jasnim poslovnim planom i sposobnošću da investira u osnovnu delatnost", rekao je on u intervjuu za mesečnik Ekonometar, koji izlazi 4. maja.

Prema rečima Begovića, to telekomunikaciono preduzeće već godinama "posluje sve gore i gore, sve manje ulaže u novu opremu i ima sve veće probleme, koji se možda ne vide na prvi pogled".

"Telekom jeste profitabilan, ali je profit sve manji i manji. Profitabilnost nije održiva ukoliko se nastavi sa sadašnjom poslovnom politikom i modelom upravljanja, uz pojačanu konkurenciju, kako na mobilnom, tako sad i na fiksnom tržištu", kazao je predsednik Centra za liberalno-demokratske studije.

Begović je rekao da mu nije jasan razlog za prodaju samo 40 odsto akcija Telekoma, koje su u vlasništvu države, osim ukoliko, kako je ocenio, neki deo privatizacione koncepcije nije ostao skriven od javnosti.

Tek se prodajom 50 odsto kapitala plus jedna akcije, naveo je, stvaraju uslovi za konkurenciju potencijalnih kupaca, kada se ima u vidu postojeća vlasnička struktura. "Nejasno mi je, takođe, zbog čega se angažuje privatizacioni
savetnik, ukoliko je već donesena politička odluka da se na prodaju
ponudi upravo taj deo kapitala", rekao je on.

Begović je rekao da mu se čini da je osnovni motiv prodaje Telekoma povećanje javnih prihoda radi povećanja javne potrošnje, koja će se koristiti kao politički argument u, kako je ocenio, tekućoj produženoj izbornoj kampanji sve do 2012.

"Moj stav je da se sredstva iz prodaje Telekoma koriste za umanjenje državnog duga, ali ne verujem da bilo ko iz vlasti ima sluha za ovakav predlog", rekao je ekonomista Boris Begović. Država Srbija ima 80 odsto akcija u Telekomu, a preostalih 20 odsto akcija je u vlasništvu grčke kompanije OTE. Kompanija Dojče telekom je vlasnik 30 odsto akcija OTE-a.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)