Pored pomenutih  akcija AIK banke (AIKB), još samo na tri akcije ostvaren je milionski promet. Uz promet od 2,58 miliona dinara, na akcijama Agrobanke (AGBN) i četvrti dan za redom beleži se pad cene koja je sada na nivou od 9.305 dinara (-1,57%).  Slede akcije kompanije Energoprojekt oprema (ENOP) sa 1,89 miliona dinara i rastom cene od 12,5% (na 4.500 dinara), a zatim i akcije Energoprojekt holdinga (ENHL) sa prometom od 1,13 miliona dinara. Na ovoj akciji je ostvaren rast cene od 0,76%, na 932 dinara.

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, najveći rast cene od 13,64% je na akcijama kompanije BIP (BIPB). Cena akcija ove kompanije je sada na nivou od 50 dinara, ali je ostvarena kupovinom samo jedne akcije. U porastu od 4,52% (na 3.100 dinara) su akcije Informatike (INFM), dok je blagi rast cene od 0,94% (na 10.700 RSD) ostvaren u trgovini prioritetnim akcijama Komercijalne banke (KMBNPB).

Najveći pad od akcija sa kontinuiranog trgovanja je na akcijama Jubmes banke (JMNB) od 8,47% i cena  je sada 15.103 dinara. Drugi dan za redom su u padu akcije Progresa (PRGS), sa današnjim padom od 6,38% cena je na nivou od 176 dinara, dok su sa današnjim padom od 4,41% akcije Univerzal banke (UNBN) sada na nivou od 6.500 dinara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Završetkom Koridora 10 i modernizacijom ostale saobraćajne mreže, uz lokalne inicijative i državnu podršku, inostrana ulaganja u našu infrastrukturu i privredu biće sve veća, rekao je Dinkić, koji je dodao da ga čudi kako lokalno rukovodstvo u Čačku nema nikakvih inicijativa za prevazilaženje teškoća u tom gradu, koji je nekada prednjačio u razvoju privatnog preduzetništva.

"Sa više drugih gradova, poput Kragujevca, Jagodine, Šapca, Inđije i Sremske Mitrovice, nije takav slučaj", dodao je Dinkić. Tamošnja rukovodstva se trude da nizom pogodnosti, kao što su manje lokalne takse i pripremljene lokacije, privuku što više investitora", rekao je Dinkić.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Ništa nije lako u periodu ekonomskog oporavka zemlje. Srbija će se, baš kao i ceo svet, sada suočiti sa izazovom kako da poveća broj zaposlenih. Postoje tri preduslova da bi se broj nezaposlenih smanjio, ističe u razgovoru za „Politiku” Varel Frimen, potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj koji je početkom ove nedelje boravio u Beogradu.

– Prvi i najvažniji uslov je – ulaganje u infrastrukturu. Ako zemlja ima dobre puteve i železničke i telekomunikacione veze, poslovna zajednica lakše posluje, bolje komunicira, lakše se povezuje sa regionom, jednostavnije izvozi i uvozi robu. Drugi uslov je smanjenje birokratije. Država mora da bude prijateljski nastrojena prema poslovnom svetu, a to će najbolje pokazati ako im omogući da što jednostavnije posluju. Treći uslov je povećanje domaće štednje i domaćih izvora za investiranje, jer će priliva kapitala iz inostranstva biti manje nego ranijih godina. Biće manje i povoljnih kredita, koji zbog kursnih razlika na kraju i ne ispadnu baš tako povoljni – objašnjava naš sagovornik kako treba da izgleda okvir, koji naša vlada treba da postavi kako bi se broj nezaposlenih smanjio.

Prodaju državnog dela Telekoma i nameru Vlade Srbije da taj novac iskoristi za infrastrukturu Varel Frimen vidi kao neophodnu i vrlo važnu odluku.

– Time ćete dodatno povećati konkurentnost zemlje i moći bolje da iskoristite to što se nalazite u centru regiona. Čuo sam ovih dana da poljoprivredni proizvođači, na primer, imaju problem da zbog transporta robe, koji zbog loših puteva ponekad dugo traje, izvezu svežu robu. Bolji putevi će im pomoći da povećaju izvoz u zapadnu Evropu – uveren je Frimen.

On smatra da će razvoj infrastrukture pomoći Srbiji da se okrene novom modelu rasta, jer se stari istrošio. I naš sagovornik se baš kao i većina stručnjaka iz međunarodnih finansijskih institucija, slaže sa ocenom da Srbija svoj rast više ne može da zasniva na potrošačkom, već proinvesticionom modelu.

– Razvoj mora da se zasniva na investicijama. Priliva kapitala iz inostranstva će biti manje, pa će zemlja morati da se okrene domaćim sredstvima. Zato je važno da se nivo domaće štednje uveća, ali i da se napravi dobar poslovni ambijent koji će velikim domaćim kompanijama omogućiti da reinvestiraju novac – kaže Frimen.

EBRD će ove godine u Srbiju uložiti 400 do 450 miliona evra kako bi pomogla oporavak zemlje.

– Projekti energetske efikasnosti za nas su prioritet. Takođe, važna je i podrška malim i srednjim preduzećima, ali i nekim infrastrukturnim projektima koji će stvoriti više mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta – objašnjava naš sagovornik.

On ne misli da je EBRD imao problem sa srpskom vladom kada je reč o rekonstrukciji mosta Gazela.

– Nismo imali nikakve prepreke, već odličnu saradnju. Srpske vlasti su odradile odličan posao i preseljavanjem Roma pokazale da su socijalno odgovorne. Naravno, ima još toga da se uradi, posao nije gotov, ali su gradonačelnik Beograda i ministri infrastrukture i rada zajedno odradili odličan posao.

Anica Nikolić

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)

Kovačič je rekao da se 71 zaposlen već prijavio ili za dobrovoljni odlazak ili za odlazak u penziju i dodao da će NKMB ispoštovati sve obaveze iz kolektivnog ugovora prilikom otpuštanja zaposlenih.

On nije želeo da kaže koliko će socijalni program koštati banku, ali je kazao da je o tome već razgovarano sa poslovodstvom i sindikatom banke i da ne očekuje nikakve probleme.

Član Uprave Andrej Plos je rekao da banka planira povećanje bilansne sume za tri do četiri godine sa sadašnjih 80 na 350 miliona evra i procenio da će do 2012. banka pozitivno poslovati.

On je dodao da su sada krediti za privredu u Srbiji skuplji za prosečno četiri procentna poena u odnosu na one koje banka odobrava klijentima u Sloveniji.

Članica Uprave Manja Skernišak je rekla da banka planira da uvede nove usluge, prvenstveno da razvija elektronsko bankarstvo, kredite za stanove kao i da više radi sa pravnim licima, svojim klijentima u Sloveniji, koje nameravaju da dovedu i u Srbiju.

Ona je dodala i da su do sada plasirali 80 miliona evra kredita slovenačkim preduzećima koja posluju u Srbiji.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ove banke su, kao i ostale bankarske institucije koje posluju u Srbiji, otporne na spoljne šokove, što je potvrđeno i stres testovima koje je sprovela NBS po metodologiji MMF-a, kao i proverama koje je obavio zajednički tim Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u okviru Programa ocene finansijskog sektora Srbije, ističe se u saopštenju NBS.

NBS redovno kontaktira sa Centralnom bankom Grčke i, indirektno, sa predstavnicima misije MMF-a, koja se nalazi u Grčkoj i igra ključnu ulogu u stabilizaciji makroekonomskog okvira, a čiji je rezultat postignuti dogovor o finansijskoj podršci Atini koju će ukazati članice zone evra i Fond u ukupnoj vrednosti od 110 milijardi evra.

"Dužnička kriza koja potresa Grčku, mogla bi nepovoljno da utiče i na Bugarsku, Rumuniju i Srbiju", izjavio je danas predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomas Mirov navodeći kao razlog činjenicu da su u trima državama veoma aktivne grčke banke.

On je istakao da se posledice grčke krize za sada nisu pojavile.

"Postoji potencijalni rizik u zemljama gde grčke banke imaju posebnu ulogu - u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji. Međutim, za sada nismo uočili nikakve veće uticaje. Filijale grčkih banaka se dobro drže", rekao je direktor EBRD.

EBRD je osnovana po završetku hladnog rata kako bi pomogla zemljama istočnog bloka u prelasku na tržišnu privredu. Banka investira u 29 zemalja, pretežno u privatni sektor. EBRD predviđa da će region ove godine ostvariti provredni rast od 3,3 procenta, posle pada od 6,1 odsto lane.
 
U većinskom vlasništvu pravnih lica iz Grčke na teritoriji Srbije posluju četiri banke - Alpha Bank Srbija , Eurobank EFG, Piraeus Bank i Vojvođanska banka - sa tržišnim učešćem od 16 odsto.

U 2009. ove banke su povećale svoju kreditnu aktivnost za 10 odsto, a rastući trend se nastavlja i u ovoj godini.
Kreditna aktivnost tih banaka bila je, tokom prvog ovogodišnjeg kvartala, u porastu za više od pet odsto i dostigla je iznos od 220 milijardi dinara.

Učešće „grčkih“ banaka u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije krajem prvog kvartala dostiglo je 17,14 odsto i veće je od njihovog udela u ukupnoj bilansnoj sumi tih banakarskih organizacija.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Analitičari D&B su ocenili da su kratkoročni ekonomski izgledi Srbije poboljšani, ali da je povećan socijalni rizik.

U izveštaju D&B ukazuje se na osetan rast srpskog izvoza u prva dva meseca ove godine, od 20,9 odsto, uz marginalni rast uvoza, od 1,3 odsto na godišnjem nivou, pa je trgovinski deficit opao 14,1 odsto, na 1,1 milijardu. Poboljšanju trgovinskog bilansa doprinelo je, kako se ocenjuje, slabljenje dinara koji je prema evru pao četiri odsto od početka godine. To je za rezultat imalo povećanje izvozne konkurentnosti i suzbijanja uvoza, navodi D&B. Povećanje spoljne tražnje pospešuje pak industrijsku aktivnost što dokazuje rast industrijske proizvodnje u prva dva meseca nakon 15 meseci uzastopnog pada.

Međutim, D&B ukazuje na to da su izgledi za povećanje domaće tražnje neizvesni, a rast potrošnje ograničen je povećanom nezaposlenošću, restriktivnim kreditnim uslovima, višim uvoznim cenama i veoma slabim rastom zarada.
Na polju monetarne politike D&B smatra da se prostor za dalja monetarna popuštanja smanjuje sa daljim slabljenjem dinara koji pada na nove rekordno niske vrednosti i pored intervencije NBS. U izveštaju se navodi i da u ovom trenutku nije moguća pomoć od strane fiskalne politike.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Niška AIK banka je apsolutno dominirala tržištem sa realizacijom od 81,9 miliona dinara. Najveći deo prometa ostvaren je na nivou od 3.400 dinara i to taman kada se činilo da će, usled lošije tražnje, ova hartija ozbiljnije skliznuti ispod tog nivoa. Ova banka objavila je da će najveći deo prošlogodišnje dobiti biti prenet na ime rezervi za procenjene gubitke (4,85 milijardi dinara) dok će akcionari podeliti svega 342,07 miliona dinara na ime dividende. Beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) nastavila je silazni trend izgubivši danas dodatnih 2,4 odsto na vrednosti. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 2,6 miliona dinara. Još je jedino Komercijalna banka (BSE:KMBN) zabeležila promet veći od milion dinara - ukupna realizacija iznosila je 1,9 miliona. Ova najveća domaća banka kojom upravlja država objavila je u prvom kvartalu bruto dobit od 625,3 miliona dinara što predstavlja rast od nepunih 29 procenata.

Akcije iz realnog sektora u bukvalnom smislu su tavorile na današnjem trgovanju. Energoprojekt (BSE:ENHL) je izgubio 1,7 odsto na vrednosti uz skroman promet od 0,6 miliona dinara dok je bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) zabeležio jednoprocentno smanjenje vrednosti uz nešto nižu realizaciju. Sličan trend registrovao je i Tigar (BSE:TIGR) uz mizeran promet. Novi pad od 12 procenata zabeležilo je beogradsko montažno preduzeće Projektomontaža (BSE:PRJM), dok je nešto blaži silazni trend realizovala pančevačka Luka Dunav (BSE:LKDN) koja je za nešto više od mesec dana izgubila više od 50 procenata na vrednosti. Brzi spust ove akcije odigrava se istovremeno kada i pregovori nemačke "Duisport grupe" sa većinskim vlasnikom Luke oko uspostravljanja strateškog partnerstva.

Obveznice stare devizne štednje i danas nisu zabeležile zavidan promet. Ukupna realizacija iznosila je 71,2 hiljade evra a najviše se trgovalo serijom A2015 uz godišnji prinos od 3,9 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ukoliko se menadžment Naftne industrije Srbije uskoro ne izjasni o predlogu privatnika da ih i posle 2011. godine dugoročno snabdeva gorivom, vlasnici pumpi će istu ponudu uputiti mađarskom MOL-u ili austrijskom OMV čije su rafinerije u blizini i koje već sada proizvode derivate po najvišim evropskim standardima kvaliteta. To je za „Politiku” potvrdio Miroslav Velicki, predsednik Upravnog odbora Udruženja benzinskih stanica Srbije.

– Ozbiljno se razmišlja i o tome da više od 600 vlasnika privatnih benzinskih pumpi u Srbiji formira i novu nacionalnu naftnu kompaniju, pošto se srpska strana s učešćem od 49 odsto u vlasništvu NIS-a ponaša poprilično inferiorno kada je u pitanju očuvanje srpskog tržišta derivata – kaže Velicki.

Upitan zašto NIS ne bi prihvatio ponudu da nastavi i posle liberalizacije da snabdeva 600 benzinskih pumpi gorivom i to u narednih 10 godina kako stoji u ponudi, Velicki kaže da NIS ili ne razume ponudu Udruženja ili hoće da istera po svaku cenu svoju politiku, a to je da prometnike snabdevaju derivatima isključivo na veliko.

– Pregovori će se nastaviti i narednih dana i s menadžmentom i Ministarstvom energetike koje svesrdno pomaže da se nađe zajedničko rešenje i očuva tržište. Međutim, nećemo čekati u nedogled, jer i mi moramo spremno da dočekamo otvaranje tržišta – kategoričan je Velicki.

NIS-u je ponuđeno strateško partnerstvo i tim pre privatnicima nije jasno zašto ne prihvata ponudu, pita on i poručuje da onaj ko ne bude sarađivao s privatnicima sigurno gubi tržište. To se lako može dogoditi ruskom partneru ako privatnici za novog dobavljača izaberu drugu stranu kompaniju, jer 600 benzinskih pumpi u vlasništvu privatnika nije malo, kaže on.

Velicki je ubeđen da svako ko ekonomski i tržišno posluje, a tu se misli i na druge strane kompanije koje su došle u Srbiju, da će sigurno prihvatiti da snabdeva privatne pumpe gorivom.

– Udruženje daje prioritet ruskom partneru koji je došao u Srbiju, ali ako on ne zna šta hoće, mi moramo da se snađemo – kaže on.

Upitan kako bi izgledala ta nova nacionalna kompanija, Velicki kaže da jedna američka kompanija već ima ponudu da gradi svoju rafineriju u Beogradu. S obzirom na to da je reč o kompaniji koja bi imala najsavremeniju tehnologiju prerade i proizvodnje goriva, Udruženje i te kako vidi svog strateškog partnera, kaže Velicki.

NIS-u je ponuđena cela strategija, ali naš sagovornik nije hteo da iznosi detalje, dodajući da će sve biti predočeno novom dobavljaču s kojim privatnici budu postigli najbolju nagodbu.

Nova nacionalna kompanija bi sa strateškim partnerom radila na tržišnim osnovama, jer privatnici ne mogu da grade novu rafineriju niti imaju te mogućnosti, ali bi sigurno bi to sigurno bila nacionalna naftna kompanija, ističe naš sagovornik.

U Ministarstvu energetike kažu da su razgovori o ovoj ponudi gotovo svakodnevni, ali da konačnog dogovora za sada nema, te da se čini sve da i NIS shvati šta dobija time da bude jedini snabdevač pumpi u Srbiji i posle otvaranja tržišta.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

NIS razmatra predlog privatnika

Naftna Industrija Srbije spremna je da razmotri konstruktivne predloge učesnika na tržištu naftnih derivata u Srbiji, među kojima je i Udruženje vlasnika privatnih benzinskih stanica, potvrdili su juče u NIS-u.

Cilj NIS-a je da pre svega obezbedi potrošačima visok kvalitet goriva prema evropskim standardima i ozbiljno pristupa svim inicijativama koje se kreću u tom smeru.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)