Narodna banka Srbije je u petak intervenisala na deviznom tržištu prodajom 20 miliona evra, radi ublažavanja prekomerne dnevne oscilacije dinara prema evru.

NBS je od početka godine prodala 656,5 miliona evra, uključujući i najnoviju intervenciju, da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.

U ovoj godini, dinar je bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Ona je na konferenciji za novinare u vladi istakla da će se taj krizni paket zakona primenjivati samo u slučaju da u Srbiji bude proglašena sistemska kriza i dodala da je Srbija među prvim zemljama koje će doneti takav paket zakona.

Dragutinović je navela da će se omogućiti da vlada veoma brzo reaguje promenama određenih zakona, pre svega zakona o bankama, novim sistemskim zakonom o krizi, promenom zakona o Agenciji za osiguranje depozita i zakona o osiguranju depozita.

Ministarka je istakla i da je bankarski sektor u Srbiji dovoljno likvidan i kapitalizovan tako da nema razloga za brigu od prelivanja krize na banke. Na pitanje da li je zabrinuta zbog mogućeg uticaja grčke krize, ona je odgovorila da jeste ali je podsetila i da je pitanje Grčke skoro rešeno, jer će ta zemlja dobiti pomoć od MMF-a i EU, tako da će kriza biti lokalizovana.

"Ako se dobro sećate 2008. godine, kad je kriza počela, uglavnom su svi govorili kako srpska vlada nije brzo reagovala. Vlada tada nije imala pravni okvir da brzo reaguje, mada ja mislim da je vlada zajedno sa Narodnom bankom Srbije veoma brzo reagovala", podsetila je ona. Vicekancelar i ministar finansija Austrije Jozef Prel ocenio je da je evro zona sa grčkom krizom pokazala da je u stanju da reaguje kada je to potrebno ističući da će pomoć Grčkoj od 110 milijardi evra biti dovoljna da se stabilizuje situacija u toj zemlji i spreči mogućnost prelivanja krize na druge države.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Promet je bio veoma nizak sa ukupnom realizacijom od 26,1 miliona RSD pri čemu je samo osam kompanija imalo milionski promet.

Najveću pažnju investitora je privukao građevinski sektor na čelu sa beogradskim Energoprojekt Holdingom (BSE:ENHL). Istrgovano je oko 5.200 akcija po prosečnoj ceni od 902 RSD što je 3,2 odsto niže u odnosu na juče.

Maksimalan pad cene od 12 odsto ubeležio je gubitnik dana građevinsko preduzeće Planum iz Beograda (BSE:PLNM) pa se celokupan promet od 3,7 miliona RSD realizovao na nivou od 900 RSD. Inače, Planum je nedavno objavio poslovne rezultate za proteklu godinu u kojoj je zabeležio pad poslovnih prihoda od čak 66 procenata. Interesantno je napomenuti  i da je ovo najniža cena u poslednje 3 godine te da na ovom nivou tržišna vrednost kompanije iznosi 4,2 miliona evra. Zemunska Galenika Fitofarmacija (BSE:FITO) je oslabila nepunih pet procenata sa prometom od 1,6 miliona RSD.

 Od akcija iz bankarskog sektora najviše se trgovalo beogradskom Komercijlanom bankom (BSE:KMBN) koja je oslabila za jedan odsto zatvorivši se na 32.131 RSD. Na samom početku trgovanja Agrobanka iz Beograda (BSE:AGBN) je ubeležila pad cene na 9.000 RSD gde se i većina današnjih transakcija realizovalo pa je cena na kraju bila nadomak ove kote.

Uobičajno najtrgovanija hartija, niška AIK banka, je danas posustala i sa cenom i sa prometom. Relativni pad je iznosio visokih 4,3 odsto uz 1,7 miliona RSD realizacije istrgovane po prosečnoj ceni od 3.252 RSD što predstavlja njen mesečni minimum.
 
Tržište obveznica je danas ubeležilo slab promet od 1,7 miliona RSD. Najviše se trgovala serija A2015 koja na ceni od 82,38 nosi godišnji prinos od 3,9%.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Rast je bio manji od očekivanog, ali ako posmatramo indekse svetskih berzi u aprilu možemo biti više nego zadovoljni. Nakon skoka vodećih svetskih indeksa u martu, april je doneo određenu stagnaciju. Najvažniji svetski inkesi u aprilu su zabeležili sledeće rezultate: američki DJIA +1,40%, nemački DAX -0,29% , britanski FTSE100 -2,22%, azijski NIKKEI -0,29%, dok su indeksi iz okruženja bili u blagom plusu, i to CROBEX10 +0,38%, a SBI TOP +1,73%.

Da li je rast u aprilu znak da indeksi domaćih akcija počinju ubrzano da vraćaju izgubljenu vrednost, koja je bila mnogo veća nego kod indeksa vodećih tržišta ili još jedan dokaz da naše tržište kapitala nije dovoljno razvijeno pa samim tim i ne korelira sa svetskim tržištima u većoj meri, pokazaće naredni period. Najverovatnije da je ovaj rast rezultat oba navedena faktora, ali naravno i još mnogih drugih. Ako posmatramo period od početka godine BELEX15 je imao rast od +12,96%, dok je BELEXline veći za 8,13%. Gore navedeni svetski indeksi su u istom periodu rasli u rasponu od 2 do 6% što govori u prilog tome da su domaće akcije na putu da nadoknade pomenutu razliku.

April e na svetskim tržištima prošao pod dominantnim uticajem iščekivanja rešenja za finansijske probleme Grčke, čiji je rejting na kraju meseca od strane nekih rejting agencija čak i smanjen na non-investment. Neke od evropskih zemalja su takođe imale smanjenje rejtinga i finansijska tržišta sa velikom pažnjom prate sva dešavanja u vezi deficita ovih evropskih članica. Rešenje koje će privremeno smiriti situaciju će se u narednom periodu verovatno pronaći, ali ako imamo u vidu da investitori kupuju akcije uzevši u obzir horizont od nekoliko godina ispred nas, svaka neizvesnost koju donose problemi sa deficitom ovih država se odražava domino efektom najpre na akcije kompanija sa tih tržišta ali i na sva ostala svetska tržišta. Tržišta akcija će odreagovati pozitivno jedino ako investitori budu uvereni da će rešenje biti funkcionalno u dužem periodu.

Tržište kapitala u Srbiji je u dužem vremenskom periodu imalo silazni trend, tako da je trenutni nivo vrednosti indeksa još na jako niskom nivou u odnosu na svoju najvišu vrednost. Berze u razvijenim zemljama su imale solidan rast u proteklih godinu dana i oporavile su se i brže nego što se očekivalo, a rezultati globalnih kompanija govore u prilog tome da je najteži deo krize prošao. Ova razlika u brzini oporavka vrednosti akcija može da privuče na domaće tržiše investitore koji tragaju za akcijama dobrih kompanija, čija se vrednost nije u većoj meri opravila nakon krize, a postoje naznake da te kompanije beleže poboljšanje poslovanja.

Što se tiče domaćih akcija, pored često pominjanih faktora koji ne idu u prilog rastu njihovih vrednosti, kao što su nelikvidnost, slaba korporativna kultura i zakonska regulativa, postoje i određeni razlozi za rast koji mogu prevladati u narednom periodu. Pored niske vrednosti indeksa, dobrih pokazatelja kompanija, statističkih podataka da se izlazi iz recesije, ono što bi trebalo da obeleži ovu godinu je izlazak na berzu naših najvećih kompanija. Investitori sa nestrpljenjem očekuju prvo trgovanje akcijama NIS-a i Telekoma, tako da ti događaji mogu dominantno uticati na domaće tržišta kapitala u narednom periodu. Imajući u vidu navedene faktore, za mesec april smo imali optimističku prognozu, a zadržavamo je i za naredni period.

Izvor: Ivan Jovanović, Portfolio menadžer HYPO BALANCE fonda

(Zatvori)

Na seminaru će se govoriti o značaju tehničke analize u trgovanju hartijama od vrednosti, osnovnim postavkama tehničke analize, osnovama Eliotovih talasa, bazičnim formacijama promene i nastavka trenda, kao i indikatorima koji ih prate. Posebna pažnja biće usmerena na praktični deo u kome će svi polaznici kursa imati priliku da vide kako se formiraju grafikoni i tumače osnovne grafičke formacije.

Pozivamo sve zainteresovane građane Novog Sada i okoline da se što pre prijave telefonom na broj: 011/311-73-01, s obzirom da je broj mesta ograničen.

Kontakt osoba za sve detalje vezane za seminar je Olivera Bugarinović.

Prijave se primaju do popune grupe.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Uslov za odobravanje veće pozajmice je da se klijent najvećim delom zadužuje u valutu u kojoj mu se isplaćuju redovna primanja.

To ne znači, kako se navodi u saopštenju NBS, da će na veće iznose kredita moći da računaju samo građani koji imaju primanja u dinarima i zadužuju se u domaćoj valuti, već i oni koji se zadužuju u dinarima sa valutnom klauzulom, ali ukoliko istovremeno imaju primanja u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom.

Za građane koji ne ispunjavaju te uslove važiće dosadasnji limit od 30 odsto i 50 odsto za stambene kredite.

Banke ubuduće u proceni kreditne sposobnosti građana neće u ozbir uzimati i njihove potencijalne obaveze, odnosno pet odsto dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu i 50 odsto datih jemstava po kreditima, u slučajevima kad su bili žiranti.

"Ovim merama NBS želi da utiče na smanjenje sistemskog rizika, zatim da doprinese smanjenju stepena evroizacije stimulišući zaduživanje u dinarima, umesto zaduživanja u evrima ili švajcarskim francima, ali i da istovremeno pruži podršku naporima države da povoljnim dinarskim potrošačkim kreditima oživi tražnju i posustalu ekonomsku aktivnost", ističe se u saopštenju centralne banke.

NBS je ukazala da banke mogu, u skladu sa svojom poslovnom politkom, da odobravaju pozajmice manje od predviđenog limita, ali i veće i u tom slučaju su obavezne da iz sopstvenih sredstava obezbede rezervaciju za eventualne gubitike po tim kreditima.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Tadić je naveo da će 2010. će biti godina sa "poslednjim efektima" svetske ekonomske krize i izrazio uverenje da će na kraju ove godine Srbija imati prva ozbiljnija poboljšanja.

Predsednik Srbije je ukazao da se veliki broj stanovnika suočava sa siromaštvom i da milion ljudi veoma teško živi i naglasio da moramo iskazati solidarnost sa njima. Prema njegovim rečima, u drugim državama u regionu situacija je još teža, a ni u svim zemljama EU ona nije laka, posebno navodeći zemlje evrozone koje se suočavaju sa novim iskušenjima.

Tadić je naglasio da se narednih godina očekuju najznačajnija ulaganja u infrastrukturu - energetsku, saobraćajnu, transportnu, telekomunikacionu i obrazovnu. "Za razvoj privrede moramo imati moderne puteve, a ne puteve iz 19. veka, kao i brzu železnicu, ali najznačajnija ulaganja, u koja se uvek mora ulagati, su ulaganja u obrazovanje", zaključio je predsednik Srbije.

On je izjavio i da bez proizvodnje energenata i električne energije nema ubrzanog privrednog razvoja, kojim bi se podigao životni standard građana.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Agrobanka je saopštila da je pripremljen i Protokol o uzajamnom sporazumu dve banke koji će pružiti okvir za saradnju na projektima kao što su promovisanje kineskog i srpskog poljoprivrednog poslovnog tržišta, međusobno kreditiranje klijenata.  

Protokolom su predviđeni i mogući oblici saradnje između Agrobanke i Kineske poljoprivredne razvojne banke kroz razmenu i obuku radnika i poslovnih studijskih poseta, razmenu informacija u vezi sa poslovnim sredstvima i metodologijom poslovanja.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)