Ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio je 20,6 miliona dinara dok je reperni indeks Belex 15 izgubio na vrednosti 0,35 procenata.

Akcije iz korpe indeksa Belex 15 uglavnom su stagnirale na tržištu sa izuzetno slabim prometima. Niška AIK banka (BSE:AIKB) oslabila je jedan odsto uz realizaciju od 2,2 miliona dinara ali je ovako slab promet bio dovoljan za oreol najtrgovanije hartije iz korpe Belex 15. Agrobanka (BSE:AGBN) je oslabila 0,6 odsto uz realizaciju od 1,4 miliona dinara spustviši se nadomak nivoa od 9.300 dinara.

Komercijalnom bankom (BSE:KMBN) se nije uopšte trgovalo dok je solidnu realizaciju za aukcijski segment trgovanja zabeležila Poštanska štedionica (BSE:PSBN) koja je po nepromenjenoj ceni od 10.000 dinara zabeležila promet od 0,55 miliona dinara.

Najprometnija hartija na tržištu bio je beogradsko građevinsko preduzeće Novi kolektiv (BSE:NKOL) sa realizacijom od 5,6 miliona dinara. Po ceni 20 odsto većoj u odnosu na juče realizovano je 9,7 odsto akcija ove kompanije koja faktički nema nikakvo poslovanje već isključivo imovinu na atraktivnoj lokaciji. Solidan promet od 3,8 miliona dinara zabeležio je proizvođač začinske paprike Aleva (BSE:ALVA) koja je ostvarila promet od 3,8 miliona dinara. Ova kompanija ima svega 71 akcionara i verovatno je pitanje dana kada će većinski vlasnik izvršiti do kraja konsolidaciju vlasništva.

Akcije sa A listinga gotovo da nisu privukle nikakvu pažnju ulagača. Tigar (BSE:TIGR) je sa prometom od 0,48 miliona dinara oslabio trećinu procentnog poena dok je Energoprojekt (BSE:ENHL) zabeležio minus od nepunih 1 odsto uz neveliku realizaciju. Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) oslabio je 1,2 odsto uz mizeran promet.

Obveznice su danas zabeležile znatno veći promet u odnosu na akcije. Ukupna realizacija u trgovanju ovim dužničkim hartijama iznosila je 335,5 hiljada evra a dominirala je serija A2015 koja je zabeležila promet od 294,7 hiljada evra uz prinos od 3,92 procenta.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Sastanak predstavnika Vlade Srbije i NBS sa predstavnicima MMF-a planiran je za ponedeljak, 17. maj, a predviđeno je da Misija 25. maja završi dvonedeljnu reviziju kreditnog aranžmana sa Srbijom, vrednog 2,9 milijardi evra, naveli su u Narodnoj banci.

Šef kancelarije MMF-a u Beogradu, Bogdan Lisovolik je rekao da konačnog dogovora o povećanju plata i penzija još nema.

„Povećanje nije dogovoreno u Vašingtonu na godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. A da bi se na ovo pitanje stavila tačka, moraće tri različita problema da se reše u isto vreme“, kaže Lisovolik.

Prvo, mogu li stope rasta prosečnih plata u javnom sektoru i penzija u narednih nekoliko godina biti jednake, kao što to predlaže Vlada Srbije, naveo je on. Drugo, kako je rekao, da li će takva povećanja, fiskalno i ekonomski, Srbija moći sebi da priušti u narednih nekoliko godina, i treće, kako će se srpske vlasti obavezati da će eventualna povećanja sprovesti bez stvaranja dodatnih troškova u državnoj kasi.

Bez obzira na to što je napredak po prvom pitanju postignut, konačnog dogovora nema, rekao je Lisovolik osvrćući se na razgovore koje je naša delegacija vodila u Vašingtonu sa predstavnicima MMF.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Monetarni odbor je konstatovao da se inflacija i dalje nalazi ispod  donje granice cilja i ocenio da će se takva kretanja zadržati i u narednom periodu. Niska domaća tražnja i spor oporavak svetske i domaće privrede imaće i u narednom periodu dezinflatorni efekat. Takođe, nedavne turbulencije na svetskim finansijskim tržištima povećavaju mogućnost da oporavak ekonomske aktivnosti bude slabiji od očekivanog. Pomenuti faktori, po oceni Monetarnog odbora, povećavaju rizik da se inflacija i na srednji rok zadrži ispod cilja.

O razlozima za smanjivanje stepena restriktivnosti monetarne politike, kao i o inflatornim rizicima koji i dalje postoje, govoriće guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić na konferenciji za novinare, koja će se održati u petak, 14. maja 2010. godine.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)

Posle stabilizacije evra u evrozoni i njenog pozitivnog uticaja na investitore doći će i do stabilizacije domaće valute. Tome u prilog ide i današnji zvanični srednji kurs 99,9222 dinara za evro.

Na međubankarskom deviznom tržištu, od početka prošle nedelje je tražnja za devizama bila veća od uobičajene, a banke su kupovale devize za svoje klijente, kaže Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije.

"Prve reakcije na objavljivanje informacije da je EU usvojila hitan plan za stabilizaciju evrozone u slučaju potrebe za takvim intervencijama, doprinele su na početku ove nedelje jačanju nacionalnih valuta prema evru u zemljama regiona. Isti uticaj može se očekivati i na dinar, posle stabilizacije situacije u evrozoni i njenog pozitivnog uticaja na ponašanje investitora", rekao je viceguverner Marković.

"Poslednjih nekoliko dana beleži se smanjena spremnost investitora da preuzimaju rizik u zemljama u regionu, uz istovremeno povećanje opreznosti svih tržišnih učesnika, što se reflektovalo slabljenjem valuta. Od početka prošle nedelje, na primer, poljski zlot je depresirao u odnosu na evro za 6,6 odsto, a mađarska forinta za 5,6 odsto, dok je dinar u istom periodu izgubio svega 0,3 odsto svoje vrednosti", ističe Bojan Marković, viceguverner NBS.

Narodna banka juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. Radovan Jelašić, guverner NBS u ostavci, rekao je da će centralna banaka morati više da interveniše samo ako kretanje kursa ugrozi stabilnost cena. To za sada nije slučaj.

IZvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Bankarski sektor je bio predvođen niškom AIK bankom (BSE:AIKB) koja je većinu današnje realizacije od nepunih 7 miliona RSD ostvarila na ceni od 3.340 RSD što je 2,71 odsto više u odnosu na prethodno trgovanje. Ova akcija je na samom početku trgovačkog dana, zbog nevelike ponude, osetno ojačala na 3.350 RSD čime je trasirala put današnjem zelenom talasu. Agrobanka iz Beograda (BSE:AGBN) je imala još intenzivniji rast od 4,25 odsto čime je cena dostigla 9.378 RSD ali je promet bio niži i iznosio 1,7 miliona RSD. Dobitnik dana je bila beogradska Jubmes banka (BSE:JMBN) sa snažnim jačanjem cene na 15.989 RSD ali ovakav skok se mora uzeti sa oprezom s obzirom da je napravljen sa malim prometom od svega 79 hiljada RSD.

Vranjski proizvođač grejnih tela Alfa plam (BSE:ALFA) ostvario je realizaciju od nepuna 3 miliona RSD dok se cena blago pomerila nagore zatvarajući  se na 9.534 RSD. Značajano jačanje cene od 3,77 odsto ubeležio je i Energoprojekt iz Beograda (BSE:ENHL) koji je trgovački dan završio sa prometom od 1,8 miliona RSD. Zemunski građevinar Planum (BSE:PLNM) je nastavio sa serijom oštrih padova cene, koji je započet još prošle nedelje, spuštajući se do novog minimuma od 792 RSD dok je promet na ovoj nivou iznosio tek 144 hiljade RSD. Nakon dvomesečnog perioda rasta, Goša montaža iz Velike Plane (BSE:GMON) je ubeležila korekciju cene koja je iznosila na kraju 2.376 RSD uz simboličan promet od 23 hiljade RSD.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ovo je u petak, nakon najave posebnih mera Vlade za slučaj prelivanja krize iz Grčke u Srbiju, izjavio i guverner u ostavci Radovan Jelašić. On je, naime, rekao da građani koji imaju depozite u bankama u Srbiji, a čiji su vlasnici grčke banke, mogu mirno da spavaju, jer su te banke likvidne i solventne.

Inače, da podsetimo, posebne mere Vlade najavila je pre dva dana ministarka finansija Diana Dragutinović, a reč je o paketu zakona u slučaju prelivanja finansijske krize iz Grčke, koji bi Parlament trebalo da usvoji na julskoj sednici. Tim merama pribeglo bi se isključivo u slučaju proglašenja sistemske krize, gde bi posao Vlade bio da hitno promeni određene zakone, pre svega Zakon o bankama i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. I ministarka je potvrdila da je bankarski sistem u Srbiji siguran te da nema razloga za brigu od prelivanja krize na banke.

Stevanović, međutim, komentarišući najavljene mere Vlade, kaže da nije siguran da ćemo imati ikakvih posebnih problema zbog krize u Grčkoj, tako da neće biti potrebno donositi neke posebne mere u vezi s tim. Grčka je jedna minorna, drugorazredna privreda Evropske unije, gotovo na nivou statističke greške, tako da taj potres neće preterano uticati na Srbiju, smatra Stevanović.

– Najbolje je da naša država ne priprema nikakve mere. Naša najbolja borba protiv ekonomske krize je bilo to što ova Vlada nije mogla ni oko čega da se dogovori, pa nije napravila nikakvu posebnu štetu. Ubeđen sam da će Grčkoj Evropska unija priskočiti u pomoć, kao što to i uvek radi kad naprave neku glupost i na taj način će te sve stvari otići pod tepih. Kod svih tih mera postoji jedan problem, a to je što donosioci odluka nisu u stanju da predvide sve posledice. Dakle ono što vi mislite da će biti rezultat onoga što vi učinite danas, najčešće to nije rezultat sutra. To je uvek veliki problem kad god se država meša u privredu bilo donoseći krizne, antikrizne, socijalne ili bilo kakve druge mere – kaže Stevanović.

Na pitanje kako to kriza iz Grčke može da se prelije kod nas, Stevanović kaže da je to moguće preko pada na berzi koji će i nas zakačiti, ako se ispostavi da je to neki ozbiljniji problem, odnosno ako se taj dug ne zakrpi novim zajmovima. Pad berze može povući veću opreznost investitora koji su i ovako oprezni, pa nas izbegavaju koliko je to moguće, dodaje Stevanović.

A na pitanje da li građani Srbije koji štede u grčkim bankama treba da budu zabrinuti za svoje uloge, Stevanović odgovara da ukoliko se ispostavi da grčke banke u svojim portfeljima imaju mnogo hartija od vrednosti svoje države koje sad ne vrede kao što su mislili, mogu da smanje zajmove ćerkama bankama u Srbiji, a one bi onda verovatno smanjile kreditiranje naših građana.

– Mogu i neke kompanije iz realnog sektora da imaju određenih poteškoća. To su neki od mehanizama kako se kriza može preliti i na Srbiju. Ko je kupovao grčke hartije od vrednosti ili ima neke veze s firmama koje su to radile može se naći u problemu.
 

Ništa za dodati
Nemam ništa posebno da dodam u odnosu na ono što je poznato, a to je da su grčke banke u Srbiji dobro kapitalizovane i da na vreme izvršavaju obaveze prema komitentima. Kao i sve druge banke u Srbiji, pod stalnim su monitoringom NBS, tako da one rade u skladu sa svim zahtevima i propisima naše zemlje, rekao je za „Blic nedelje“ Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
V. S.

Izvor: www.blic.rs (Zatvori)

- Bankarski sektor Srbije se u 2009. godini zadužio oko 400 miliona evra po osnovu kratkoročnih kredita. U 2010. godini očekuje se neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija u iznosu od 1,4 milijarde eura, najavio je Jelušić.

Prema njegovim rečima ključni izazov za Srbiju će biti pre svega smanjenje potrošnje.

- U Srbiji se mnogo priča o novom modelu rasta. Taj model nije puno popularan, ali za sada alternative nema, objasnio je Jelušić.

Novi model podrazumeva manje povećanje domaće tražnje, jačanje konkurentnosti, strukturne reforme, kao i budžetske podsticaje.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Ako sam dobro razumeo državu kao većinskog vlasnika, prodaja Telekoma nije iz nužde i ako cena ne bude dobra nema prodaje. – Vlasnik prodaje deo akcija s namerom da dobijene pare reinvestira u infrastrukturu. – U kriznoj godini Telekom je napravio najveći profit od kada postoji. – Od Siti banke smo mnogo naučili

Kompanija Telekom Srbija ostvarila je najbolji poslovni rezultat u svojoj istoriji. Poslovni prihod porastao je prošle godine oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, a profit je veći – 193 odsto. U vreme kad je većina kompanija bojažljivo pokazivala rezultate poslovanja u kriznoj godini ili se hvalila skromnim rastom koji se merio u promilima, vest da je Telekom dva puta uvećao profit ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. Naročito buduće kupce akcija ove kompanije za koje se država, kao većinski vlasnik, sprema da proda.

Prvi komentar Branka Radujka, generalnog direktora Telekoma Srbija, na ovakve podatke bio je: „Za Telekom to je apsolutno najuspešnija poslovna godina od kada kompanija postoji. Takav rezultat smo ostvarili bez obzira na efekte globalne krize, na velike kursne razlike i velike kreditne obaveze. U prošloj godini imali smo sporiji  rast prihoda i to je logična posledica krize. Ali smo zato imali ogroman rast neto dobiti, profita. Glavni razlog rasta profita jeste dobra optimizacija i kontrola troškova u kompaniji”.

Kako je izgledalo doterivanje troškova?

Uspeli smo da unapredimo strukturu troškova i investicija. Nismo imali nekontrolisan rast troškova zaposlenih, nama je ta stavka dosta niska u prihodima, oko 15 odsto što je povoljno u odnosu na okruženje a naročito povoljno u odnosu na javni sektor u Srbiji.

Da li su pre krize iz kompanije nepotrebno „curili” neki troškovi?

Svaka dobra kompanija koristi krizu da pronađe dodatni prostor za smanjenje troškova i optimizaciju poslovanja. Za nas je veoma bitno da od osnivanja kompanija ima strane akcionare. Oni su bili dodatni kontrolor i korektiv poslovanja, a pre tri godine smo dobili još jedan korektiv, moćnu Siti banku. Ona nam je dala 700 miliona evra za širenje poslovanja u regionu, a kao jedinu garanciju dobila je pravo nadzora nad našim biznis planom i finansijskim izveštavanjem. Tako smo dobili partnera koji nam pomaže. U ugovoru sa Siti bankom imamo restriktivne klauzule koje određuju limite za brojne pokazatelje likvidnosti, zaduženosti i održivosti poslovanja. I te restriktivne klauzule su nam bile smernica i dodatni ram za uspešno poslovanje.

Tako smo zaradili najveći profit od osnivanja kompanije.

Kako izgleda poslovanje srpske kompanije u inostranstvu?

Mi smo kupili Telekom Srpske, jako dobru kompaniju koja je imala veoma dinamičan rast u protekle dve godine i koja je proširila poslovanje i na Federaciju BiH. Zabeležen je znatan tržišni udeo od 12 odsto u mobilnoj telefoniji Federacije, imamo dinamičan rast korisnika širokopojasnog interneta...

Poslovanje van Srbije oblikuje kompaniju na drugačiji način. Donosi unapređenje korporativne kulture, drugačiji pristup korporativnom upravljanju, pravima i ulozi akcionara, ali i saznanje da nije generalni direktor preduzeća mesto gde počinje i gde se završava moć.

Koliko kredit Siti banke može da bude opterećenje pri najavljenoj prodaji dela Telekoma Srbija?

Zaduženost firme uvek ima određenu specifičnu težinu pri takvim transakcijama i utiče na cenu. Ali, moram da kažem da smo prošle godine znatno smanjili zaduženost kompanije otplaćujući preko 350 miliona evra obaveza i za oko 10 odsto smanjili ukupnu zaduženost.

Samo da dodam da je preko 80 odsto naših obaveza u evrima, a preko 80 odsto našeg prihoda u dinarima.

Kako su kolebanja kursa krajem prošle i početkom ove godine uticala na poslovanje Telekoma?

Kad se kriza zahuktala u jesen 2008. godine negativni efekat kursnih razlika na kraju godine bio je 8,5 milijardi dinara ili 100 miliona evra. Možete li zamisliti šta jedna kompanija može da uradi sa tolikim parama. Na kraju 2009. taj efekat bio je nešto manji od sedam milijardi dinara.

Pridružujete li se zahtevima da se uslovi poslovanja učine predvidljivijim?

Suština dobrog poslovanja jeste u dobrom planiranju. Zato nam trebaju stabilni i predvidivi uslovi. Jako je teško poslovati na konkurentnom tržištu, imati u dobrom delu kontrolisane cene, prihodovati u dinarima, a vraćati velike kredite u evrima.

Mi imamo iskustvo sa stabilnim valutama u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i možemo da poredimo poslovanje. Tamo nema efekata kursnih razlika i utoliko je lakše poslovanje.

Od kada je država najavila prodaju dela Telekoma Srbija u javnosti se sugeriše da bi trebalo razdvojiti infrastrukturu od pružanja telefonskih usluga?

Tu postoje dva aspekta. Jedan je pravne prirode. Ono što mi zovemo „kanalizacija” po svim našim uverenjima pripada kompaniji Telekom Srbija. To nikada nije dovedeno u pitanje, a svake godine potvrđeno je popisom imovine i usvajanjem revidiranih finansijskih izveštaja. Od osnivanja kompanija je dosta investirala sopstvenih para u „kanalizaciju”. Savetnik koga država bude izabrala da upravlja prodajom dela Telekoma verovatno će reći i svoje mišljenje o tome kome pripada „kanalizacija”, a ne kome bi trebalo da pripada.

Drugi, mnogo bitniji aspekt je kako se upravlja „kanalizacijom”. Daću primer iz Republike Srpske gde mi imamo kompaniju koja je vlasnik „kanalizacije”, ali je pod strogim nadzorom regulatorne agencije BiH nadležne za telekomunikacije. To praktično znači da Telekom Srpske ima „kanalizaciju” ali ne može da bira da li će nekoga pustiti ili ne da položi svoje kablove, dakle mora se svakome dati pristup „kanalizaciji”. Ako to Telekom Srpske ne uradi u propisanom roku, čeka ga rigorozna novčana kazna čak i do 10 odsto godišnjeg prihoda.

Ako je Telekom zadržao tržišni udeo u Srbiji veći od 60 odsto u mobilnoj telefoniji, to je iziskivalo ne samo dobre stručnjake, nego i kapital za razvoj?

Apsolutno. Telekom je od početka poslovanja finansirao razvoj iz sopstvenih sredstava i kredita a nikada nije uzimao novac iz državnog budžeta.

Da li je tačan zaključak da bi Telekom Srbija mogao iz profita i zaduživanja da obezbeđuje kapital za razvoj?

Ako je prošle godine ostvaren istorijski najveći profit od 160 miliona evra, a istovremeno znatno smanjena zaduženost, onda je to tačan zaključak.

Dokapitalizacija je, na primer, uvek interesantan način za pribavljanje novog kapitala, naročito za kompaniju koja je u ekspanziji. Ali, o tome odlučuju akcionari. Država je kao većinski vlasnik Telekoma Srbija odlučila da, s jedne strane besplatno podeli jedan deo akcija ove kompanije, a s druge strane da pokrene proces prodaje određenog dela akcija. To je složen proces koji će trajati.

Ko zna, moguće je da dođemo u nekom trenutku i na teren dokapitalizacije.

Ima li Telekom Srbija para da se spremi za novu tržišnu utakmicu s drugim operatorom fiksne telefonije?

Telekom je od 2005. do 2009. godine investirao u Srbiji preko 107 milijardi dinara, što je 200 miliona evra godišnje. U poslovnom planu koji trenutno sprovodimo, ali i ranijih godina, učešće investicija u prihodima kompanije bilo je uvek preko 20 odsto.

Telekom ima snage da iz sopstvenog poslovanja i kredita finansira razvoj i investicije. I to se vidi iz našeg strateškog plana poslovanja za period od 2008. do 2012. godine.

A što se tiče strukture investicija, mi smo 2008. usvojili koncept konvergencije, budućnost vidimo u bežičnim tehnologijama, a ne u bakarnoj parici. Kod nas je bio zapušten širokopojasni internet i prvi cilj je da uvećamo broj ADSL portova u Srbiji ali i korisnika mobilnog interneta. Podaci kažu da je 2008. godina završena sa 200.000 portova, prošla sa nešto manje od 400.000 portova, a plan za ovu godinu kaže da idemo na 800.000. Za nas je najbitnije da imamo kvalitetnu mobilnu mrežu, da imamo razvijen širokopojasni internet i da uvodimo moderne tehnologije kao što je televizija preko interneta.

Da li je menadžmentu Telekoma opterećenje što sada jedan od vlasnika hoće da proda jedan svoj deo?

To ostavlja efekat ne samo na atmosferu u kompaniji, nego i šire u društvu. Što se nas tiče, fokusirani smo na sprovođenje poslovnog plana za ovu godinu i dostizanje svih ciljeva tog plana.

Naša je obaveza da krajnje profesionalno podržimo bilo kog akcionara koji odluči da proda svoje akcije i da mu pomognemo da to uradi na najbolji mogući način s maksimiziranom cenom i da budući investitor zatekne kompaniju u najboljem mogućem stanju.

Da li je Telekom Srbija, ovakav kakav je danas, interesantan za nekog kupca?

Apsolutno da. Ali, ovo je specifično vreme kada važe drugačija pravila i kad se primenjuju drugačiji miltiplikatori na svetskom finansijskom tržištu za izračunavanje vrednosti kompanija nego pre svetske krize. Kao generalni direktor ne smem da se izjašnjavam da li kompaniju treba prodati ili ne, ali sam razumeo da Vlada kao jedan od vlasnika ne prodaje svoj deo akcija iz panike. Razumeo sam da je ideja države da proda deo kapitala u Telekomu Srbija i novac od prodaje uloži u puteve, infrastrukturu i tako poboljša poslovni ambijent u zemlji. Razumeo sam da ovde nije reč o prodaji po svaku cenu i da će se akcije ove kompanije prodati samo ako se postigne realna vrednost.

Mislim da nema razloga za brigu, jako je bitno da nije reč o prodaji po svaku cenu, nego o prodaji za dobru cenu.

Da ste Vi vlasnik Telekoma, šta biste sada uradili?

Sve zavisi od toga šta su potrebe akcionara. Moje je razumevanje da država veruje da može da multiplikuje kapital koji ima u Telekomu tako što će ga pretvoriti u novac i taj novac investirati u infrastrukturu.

Hoćete da kažete da se država ponaša kao svaki građanin koji ima akcije na Berzi i prodaje ih da bi kupio, recimo stan?

Upravo tako. I tu se krije odgovor šta bih ja radio kao privatno lice. Ako bih imao neke potrebe, možda bih prodao neke akcije. Tako se ponaša i država. Ali, ponavljam, prodaće samo ako dobije dobru cenu. To je jako važna poruka svim investitorima – nije u pitanju iznudica nego ideja da se novac od prodaje reinvestira u infrastrukturu i nova radna mesta. Ali, ponavljam još jednom: ključna poruka države kao akcionara, ako sam ja to dobro razumeo, jeste da se Telekom Srbija prodaje samo ako se u ovim okolnostima postigne dobra cena.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kosovo

Za nas je apsolutni prioritet da našim korisnicima obezbedimo signal. I danas u najvećem broju enklava postoji naš signal mobilne telefonije.

Sve drugo što je u domenu diplomatije i politike, kompanija Telekom Srbije ne želi i ne može da komentariše.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukidanje poreza

Tri konkurenta su se našla na zajedničkom interesu da traže ukidanje poreza?

Ukidanje poreza važno je za sva tri operatora. To bi imalo efekat na poslovanje i dovelo bi do većih investicija u ovoj grani, ali bi imalo i psihološki efekat na korisnike. A i bilo je rečeno da će taj porez važiti samo dok je Srbija u recesiji. Pre neki dan praktično je objavljen izlazak iz recesije.

(Zatvori)