Tako bi u roku od 1,5 meseca trebalo da se izabere privatizacioni konsultant, ali bi se ukoliko kozorcijum "Sitigrup global markets" bude odbijen zbog sukoba interesa postupak ponovio ili odložio.

Prodaja samo za pravu cenu Istovremeno, premijer Mirko Cvetković kaže da "Telekom Srbije" neće biti prodat po svaku cenu, već je važno da ponuda bude adekvatna i po ceni i po kvalitetu ponuđača. On nije želeo da precizira koja bi bila prihvatljiva cena za ponuđeni deo vlasništva u Telekomu, ali je rekao da su cifre koje su do sada bile pominjane u medijima neprihvatljive.

Čak i ukoliko komisija prihvati kozorcijum "Sitigrup global markets" za usluge oko privatizacije Telekoma ovo preduzeće neće preći u ruke novog vlasnika još najmanje godinu dana. Ukoliko se javni poziv ponovi ili odloži za bolja vremena, tek tada Telekom neće dobiti novog vlasnika još nekoliko godina.

„Ukoliko bi Komisija donela odluku da Vladi predloži i usvoji predlog da se zaključi ugovor sa jedinim ponuđačem pristupilo bi se realizaciji projektnog zadatka. Savetnik bi radio u skladu sa dinamikom koja je data u njegovoj ponudi i koja je sastavni deo Ugovora o pružanju usluga“, kaže Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija.

Nakon toga, biće potrebna tri meseca da savetnik napiše predlog i očekuje se da će ga predati do kraja septembra, ako i dodatni mesec da predlog o privatizaciji Telekoma usvoje nadležni organi i donesu odluku o raspisivanju međunarodnog tendera.

Međunarodni tender obično traje tri meseca (mora da se objavi u glasniku EU), a rok za dostavljanje ponuda je najmanje 52 dana. Dve nedelje do mesec dana je, obično, rok za otvaranje ponuda, jer se prvo prihvata tehnička pa finansijska ponuda.

Nakon toga, dve nedelje je rok u EU za podnošenje žalbi, a tri meseca može da bude rok za primopredaju firme, nakon čega bi tek mogla da bude finalizovana prodaja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Neto devizne rezerve, na isti dan, iznosile su 6.235,0 miliona evra i predstavljaju devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka izdvojena na računima kod Narodne banke Srbije i sredstva povučena od MMF-a. Izraženo u dolarima, devizne rezerve su na kraju aprila iznosile 14.259,0 miliona, a takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 463,0 odsto i 10 meseci pokrivenosti uvoza robe i usluga.

Uz devizne rezerve banaka, koje su poslednjeg dana aprila iznosile 1.187,2 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje su dostigle 11.955,2 miliona evra, odnosno 15.831,1 milion dolara.

Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u aprilu imalo je povlačenje dela kredita od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 180,0 miliona evra. Tokom aprila ostvareni su i prilivi po osnovu korišćenja kredita u isnosu od 77,6 miliona evra, kao i od izdvajanja obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 32,3 miliona evra.

Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije u aprilu isplaćeno je 56,6 miliona evra po osnovu izmirenja obaveza prema inokreditorima.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu iznosio je 608,6 miliona evra i bio je za 46,4 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

Narodna banka Srbije je u toku aprila intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu samo 12. aprila, kada je prodala 5 miliona evra, kako bi podstakla promet i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

U toku prva četiri ovogodišnja meseca Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 636,5 miliona evra.

Narodna banka Srbije je 6. aprila, u cilju podsticanja međubankarske terminske trgovine devizama i razvoja tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika, uvela tromesečne svop aukcije deviza kao regularni instrument monetarne politike.

U aprilu dinar je nominalno apresirao u odnosu na evro za 0,50%.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Reporteri „Blica“ juče su napravili ekskluzivne fotografije na gradilištu „Fijatove“ fabrike koja će imati najmoderniju svetsku tehnologiju za proizvodnju automobila.
Kako kaže savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Aleksandar Ljubić, „u nekadašnjoj ‘Zastavi’ se menja sve - ostaju jedino zidovi“.

- Menjaju se krovovi na 400.000 kvadratnih metara, podovi na 100.000 kvadrata.

Izbačeno je 40.000 tona otpada, a od svega je sakupljeno 15.000 tona sekundarnih sirovina. Fabrika je i ekološki, po prvi put od kada postoji, potpuno čista, jer je „Fijat“ napravio najmodernije postrojenje za preradu otpadnih voda. Istovremeno je iz fabrike eliminisano 1.000 tona hroma i 10.000 tona otpadnog ulja. Srušeno je i 12 objekata u okviru fabrike koji su napravljeni od azbestnog materijala - kaže za „Blic“ Aleksandar Ljubić.

Na velikom prostoru nekadašnje „Zastavine“ fabrike automobila, na 200 hektara koje je kupio „Fijat“, svakodnevno radi više od tri hiljade radnika. Osim zaposlenih na proizvodnji „punta“, tu su radnici koje je angažovala „Zastava“ za raščišćavanje starih hala (ima ih oko 1.000 i primaju pune zarade od države).

Do kraja ove godine, kako saznajemo u menadžmentu „Fijat Srbije“, moraće da budu završeni svi radovi na proizvodnim halama, da bi već početkom naredne godine počele da se instaliraju nove mašine. Pravi se i nova farbara, a i ležišta za kompjuterizovanu i robotizovanu tehnologiju koja će biti najmodernija na svetu.

Nova fabrika, koja će početi da radi do kraja 2011. godine, projektovana je da uposli ukupno 2.500 radnika, koji će proizvoditi oko 300.000 vozila godišnje.

Kako kažu u Ministarstvu ekonomije, „izvesno je da će osnovni model biti automobil B klase.

- „Fijat“ neće do zadnjeg momenta otkriti kako će taj potpuno novi automobil izgledati, niti kako će se zvati. Znamo jedino to da te će taj novi automobil, koji će biti namenjen pre svega evropskom tržištu, biti naslednik „punta“, „grande punta“ i „punta evo“. Rokovi do početka rada nove srpske industrije su kratki, i zato se u Kragujevcu radi danonoćno. Predstavnici Ministarstva ekonomije od pet radnih dana tri provode u tom gradu. Jasno je da će od početka sledeće godine postojati velika potreba za radnom snagom u Kragujevcu, i da će radnici iz cele Srbije dolaziti da traže posao u nekoj od fabrika.

rotest oko hiljadu „Zastavinih“ radnika Juče je oko hiljadu radnika „Zastavinih“ fabrika protestovalo ispred gradske Skupštine tražeći posao za radnike metalskog kompleksa u Kragujevcu, ali i da, kako su rekli, država ne koči one koji imaju perspektivu. - Ukoliko do srede 20. maja ne dobijemo odgovor od Vlade Srbije da će zasedati u Kragujevcu i početi sa rešavanje nagomilanih problema privrede, radnici će radikalizovati proteste - upozorio je predsednik Samostalnog sindikata Fabrike automobila Zoran Mihajlović, ali nije rekao na koji način. Predsednik Samostalnog sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić zatražio je da Vlada završi projekat „Fijat“ onako kako je i obećala pre dve godine kada je potpisan strateški ugovor sa tom kompanijom. Predsednik Samostalnog sindikata fabrike „Zastava oružje“ Dragan Ilić ocenio je da država koči razvoj te fabrike i zatražio da Vlada što pre realizuje socijalni program.

Refinansiranje dugova
Američka agencija “Blumberg” pozivajući se na svoje anonimne izvore objavila je juče da Grupacija “Fijat”, koja je treći evropski proizvođač vozila, traži pet milijardi evra bankarskih kredita za refinansiranje dugova. “Fijatovi” dugovi bankama iznose 8,7 milijardi evra, ne računajući pozajmice među kompanijama.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Najzaslužnije za rast ukupne kapitalizacije su hartije iz korpe indeksa Belexline, s obzirom da je njihova kapitalizacija na mesečnom nivou u aprilu porasla skoro 11 procenata, na 197,67 milijardi dinara.

Znatan rast tržišne kapitalizacije zabeležen je i za akcije koje su u sastavu indeksa Beleks 15, od gotovo devet odosto, na 120,89 milijardi dinara.

Tržišna kapitalizacija hartija kojima se trguje kontinuiranom metodom porasla je nešto više od sedam odsto a hartije koje su u trgovini po metodu preovlađujuće cene beleže mesečni rast kapitalizacije od nepun procenat.

Kod obveznica Republike Srbije prošlog meseca je ubeležen rast tržišne kapitalizacije od 0,2 odsto u poređenju sa martom, navodi se u mesečnom biltenu Berze za maj. Aprilska kapitalizacija Beogradske berze bila je najviša mesečna zabeležena u 2010. godini.

Sektor koji je na tržištu Beogradske berze imao najvišu kapitalizaciju jeste preradjivačka industrija koji obuhvata 526 preduzeća sa kapitalizacijom od 310,7 milijardi dinara. Sledi sektor finansijskog posredovanja u koji je uključeno 28 kompanija sa kapitalizacijom od 219,8 milijardi dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Akcija Aik banke jedna je od najtrgovanijih na Beogradskoj berzi. Ovom akcijom trguje se od 2005. Po jučerašnjoj ceni od 3.306 dinara tržišna kapitalizacija banke iznosi 27,59 milijardi dinara.

Oba indeksa Beogradske berze juče su završila gubitkom vrednosti. Belex15, indeks najlikvidnijih hartija izgubio je 0,35 odsto i spustio se na 731,28 poena dok je opšti, Belexlinu skliznuo 0,12 odsto na 1.388,98 poena. Iz 198 transakcija promet je 2,5 puta veći. Trgovalo se za 54,15 miliona dinara, 541.952 evra od čega je u akcije uloženo 20,63 miliona, u obveznice 30,52.

Najviše se trgovalo akcijama AIK banke, za 2,21 miliona dinara. Iz obima od 671 akcije cena se spustila 1,02 odsto na 3.306 dinara. Po prometu slede Metalac sa 1,44 miliona uz gubitak 0,48 odsto cene i sa padom na 2.290 dinara, Agrobanka sa prometovanih 1,43 miliona uz pad od 0,61 odsto na 9.321 dinar, Progres Beograd sa trgovanih 0,57 miliona i sa padom od 1,69 odsto na 175 dinara i Tigar sa prometom od 0,49 miliona uz pojeftinjenje od 0,36 odsto na 823 dinara.

Najveći skok cene zabeležila je akcija kompanije Jedinstvo Sevojno, 10,38 odsto na 6.899 dinara. Slede Vital sa rastom od 6,48 odsto na 1.150 dinara, Imlek sa poskupljenjem od 4,4 odsto na 1.471 dinara, Alfa plam sa skokom od 1,4 odsto na 9.667 dinara i Messer Tehnogas sa rastom od 0,91 odsto na 6.422 dinara.

Listu gubitnika započinje deonica Pupin Telecoma padom od 3,21 odsto na 211 dinara. Slede Metals banka sa gubitkom od 3,13 odsto i padom na 6.200 dinara, Jubmes banka sa pojeftinjenjem od 3,06 odsto na 15.500 dinara, Simpo sa padom od 2,22 odsto na 484 dinara i Progres Beograd sa padom od 1,69 odsto na 175 dinara.

Strani investitori činili su 20,52 odsto današnjih investicionih aktivnosti. U trgovanju akcijama oni su uzeli udeo od 28,36 odsto dok su u trgovanju obveznicama činili 15,69 odsto.

Najaktivniji brokeri su InterCapital Securities sa 28,15 odsto udela u prometu i 12,37 odsto u broju transakcija, Vojvođanska banka sa 18,19 odsto učešća u prometu i 6,82 odsto u broju transakcija i Mediolanum invest sa 12,78 odsto zastupljenosti u prometu i 3,79 u broju transakcija.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Stopa rasta aktive banke u prethodnoj godini iznosila je 25,1 odsto, a največi deo aktive usmeren je u plasmane privredi, stanovništvu i drugim bankama.

Navedeni plasmani su u odnosu na 2008. godinu povećani za 20,6 odsto.

Univerzal banka je u prethodnoj godini otvorila šest novih ekspozitura i za 5,5% povećala broj zaposlenih.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

On je dodao da su, osim toga, sve banke u Srbiji, uključujući i one sa većinskim grčkim vlasništvom, pod „stalnim monitoringom Narodne banke“ pa i zbog toga ne postoji razlozi za bojazan da će se dogoditi nešto nepredvidjeno, iako je Grčka sada u velikoj finansijskoj krizi.

Ilić je potvrdio da Vlada Srbije priprema set antikriznih zakona, koji bi se primenjivali ukoliko „iz bilo kojih razloga dođe do sistemske krize“.

U tom setu antikriznih zakona nalaze se, porema rečima Ilića, dva veoma bitna zakonska akta, od koji se jedan odnosi na finansijski sistem, a drugi na fiskalnu odgovornost.

Zakon o fiskalnoj odgovornosti je veoma važan, jer bi trebalo da uvede daleko više obaveza i u veću fiskalnu odgovornost svih ministarstava i svih ostalih budžetskih korisnika, objasnio je Ilić.

Taj zakon treba da ograniči mogućnost zaduživanja (države) na oko 40 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, kazao je Ilić i dodao da Srbija poslednjih godina imala „rastući trend javnog duga“, ali da nije u kritičnoj zoni, u kakvoj se, na primer, sada nalazi Grčka.

Ilić je ukazao na činjenicu da Srbija nije, za razliku od Grčke, članica Evropske unije i da se stoga ne bi mogla, ukoliko uđe u bilo kakvu vrstu krize, osloniti na spoljnu finansijsku pomoć.

Predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke“ Goran Pitić je rekao da „uopšte ne veruje u grčki scenario u našoj zemlji“. „Priča o razvoju grčke (krize) je kompletno različita od puta koji smo mi išli“, kazao je Pitić koji je u vladi premijera Zorana Đinđića bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Grčka je, slično nekim drugim državama članicama evrozone, plasirala proteklih godina „ozbiljne milijarde dolara“ u zemlje koje su imale dovoljan rejting, ne vodeći računa koliko to zaduženje na kraju može da se pokaže opasnim, ukazao je Pitić.

Srbija nema tu vrstu „izloženosti“, tako da taj radikalni, grčki, scenario kod nas nije moguć, jer „jednostavno za to nemamo kapaciteta“, zaključio je Pitić.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Smiljanić je dodala da ju je "vrlo zbunilo" što se na tender nije prijavila ni jedna druga kompanija i dodala da je u ovoj situaciji, kada je u konfliktu interesa, neprihvatljivo da američka kompanija bude savetnik u privatizaciji.

Bivša ministarka telekomunikacija je ponovila da se protivi privatizaciji Telekoma jer će se novac samo odlivati iz zemlje, povećavati cene telekomunikacionih usluga i otpuštati zaposleni. Prema njenim rečima, to se dogodilo u svim zemljama regiona koje su prodale svoje telekomunikacione kompanije.

"Nakon što je jedinu ponudu na tenderu za savetnika za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije dostavio konzorcijum koji predvodi američki Citigroup global markets, sada pitanje da li je to ponuda da se ostane u igri ili se radi o ideji dobre strategije prodaje", smatra konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

"To nažalost nećemo moći da znati dok ne vidimo da li ih vlada odabire i koji bi bili njihovi prvi koraci u savetovanju- da li da se ostane pri ovih ili da se pređe preko 50 odsto akcija u prodaji, što bi malo poboljšalo cenu", kaže Bušatlija.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)