Rejting dugoročnih zaduženje Španije smanjen je na "AA" s "AA+" dok je rejting kratkoročnih zaduženja ostao neizmenjen na "A-1+", preneli su američki poslovni mediji. Agencija je takođe dala negativne izglede Španiji što naznačuje mogućnost daljnjeg smanjenja rejtinga u budućnosti.

Smanjivanje rejtinga primarno odražava S&P-evu reviziju ekonomskih izgleda Španije. Bonitetska agencija smanjila je prognozu ekonomskog rasta u periodu od 2010. do 2016. godine na godišnju stopu od 0,7 posto, s pređašnjih 1,0 posto.

Potez S&P-a usledio je nakon što je agencija u utorak smanjila rejting državnog duga Grčke i Portugala što je rezultiralo padom vrednosti akcija na evropskim i američkim berzama.

Ostale tzv. PIIGS zemlje - Portugal, Italija, Irska i Španija - iskusile su veliki skok cene zaduživanja poslednih sedmica, usled zabrinutosti da se problemi Grčke mogu proširiti.

Prinos na grčkim 10-godišnjim obveznicama, koji se kreće u suprotnom smeru od cene, u sredu je dosegao rekordnu visinu 11.24 posto, prema 9.68 posto u utorak.

Reč je o najvećem prinosu na 10-godišnju obveznicu neke države evrozone od uvođenje evra 2002.

Za poređenje, prinos na nemačkoj 10-godišnjoj obveznici, koja se smatra evropskim mjerilom, u sredu je pao na 3.02.
 
Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Da li je evrozona još u stanju da obuzda dužničku krizu Grčke i nekih drugih članica elitnog kluba šesnaestorice?

Zloslutna dilema izazvala je juče haos na svetskim berzama, srozavši vrednost evra na najnižu vrednost od aprila 2009. (1,32 američka dolara) sa tendencijom daljeg gubitka vrednosti. Uspaničeni investitori od Volstrita do Singapura istovremeno su juče budzašto rasprodavali akcije evropskih banaka i privatnih kompanija svih za koje se sumnja da imaju bilo kakve poslovne veze sa posrnulom grčkom privredom, ali i Portugalije, Irske, Španije, Italije...

Strah od navodno neizbežnog bankrota Grčke (koji je još na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prognozirao profesor Nurijel Rubini, a svojevremeno i krah američkog hipotekarnog tržišta 2007. godine) podstakla je u utorak posle podne po američkom vremenu agencija za kreditni rejting „Standard i pur:

„Mnogo priče – malo akcije, nema varijante da će Atina na vreme otplatiti dugove koji pristižu ovog proleća. Grčke akcije su ’bofl’. U slučaju restrukturisanja duga egejske države investitori će biti u stanju da izvuku maksimum 30–50 odsto uloženog novca. Istovremeno i Portugaliju do 2013. godine očekuju privredna i finansijska posrtanja. Sva je prilika da će kreditni rejting Portugalije uskoro biti dodatno snižen”, procenio je „Standard i pur” posejavši ubeđenje da je kriza izmakla kontroli evrozone.

Uzalud je juče Herbert van Rompaj iz Tokija poručivao da će lideri evrozone najverovatnije 10. maja održati specijalni samit radi aktiviranja mukom obećane pomoći Grčkoj. Obećanje novog evropskog samita povodom grčke krize nije ugušilo paniku na berzama. Investitorima više nije jasna poslovno-finansijska solidnost monetarne zone kojoj pripada zemlja (Grčka) sa „bofl” akcijama, prenosi Rojters.

Tim povodom juče su predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše i izvršni direktor MMF-a Dominik Štros Kan stigli u Berlin na noge nemačkoj kancelarki Angeli Merkel ne bi li je ubedili da hitno odreši kesu i pomogne Grčkoj. Atini, naime, već 19. maja na naplatu stiže tranša duga od 10 milijardi dolara koje ona trenutno nema.

Dosadašnje oklevanje evropskog političkog i finansijskog vrha da promptno priskoči Grčkoj u pomoć, najnovije srozavanje rejtinga Atine i Lisabona i najava novih „insolventnih država” unutar evrozone podgrejali su valutnu kladionicu. Špekulanti su, naime, juče na Volstritu primali opklade da će evro uskoro pasti na 1,29 ili čak 1,20 američkih dolara.

Evropski politički i finansijski establišment konačno je izgleda shvatio da se sada već postavlja pitanje opstanka evrozone, komentariše američki magazin „Forbs” na čijoj najnovijoj listi 20 najzaduženijih država sveta 18 ima adresu na Starom kontinentu.

Prozivka krivaca za novonastali berzanski haos uveliko je počela.

„Na stranu dubiozna uloga koju međunarodne agencije za kreditni rejting imaju u današnjem ustrojstvu globalnog finansijskog poretka. Poznata je njihova katastrofalna uloga u krahu američkog hipotekarnog tržišta. Evropi je isuviše dugo trebalo da i samo verbalno iskaže solidarnost sa Grčkom. Neobuzdana kladionica berzanskih spekulanata koji rade po sistemu što gore – to bolje bila bi verovatno zaustavljena. Nemačka kancelarka Angela Merkel preuzela je ulogu dive koja okleva. Grci su glavni krivci što su danas u takvoj privrednoj situaciji. Ali, pridikovanje i oklevanje Berlina da priskoči u pomoć Grčkoj glavni su krivci za buduće patnje nemačkih poreskih obveznika”, procenio je nemački dnevnik „Špigl”.

„EU je izneverila Grčku, možda treba zvati u pomoć Rusiju i Kinu”, predlaže urednik londonskog „Fajnenšel tajmsa”.

„Grčka kriza je tek početak ere državnih bankrota širom sveta. Pošto su ’načeli’ evrozonu, spekulanti bi uskoro mogli da se klade da li su i neki jači igrači poput SAD ili Japana u stanju da otplate svoje zastrašujuće spoljne dugove”, konstatuje profesor Rubini u autorskom tekstu u jučerašnjem „Njujork tajmsu”.

T. Vujić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Prodaje Forda u SAD skočile su za 37 odsto u prvom tromesečju zahvaljujući višem nivou kvaliteta i skoku ugleda zbog izbegavanja državne pomoći. Istovremeno, tržišni udeo Forda je povećan za blizu tri procentna poena.

Taj proizvođač automobila je izvukao korist iz opravka prodaje automobila i poboljšanja reputacije jer je izbegao uzimanje vladine pomoći za spasavanje.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Sadašnji ekonomski lideri, okupljeni u G7 (čine ga SAD, Japan, Kanada, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija), moraće da prepuste vodeću ulogu grupaciji BRIC, koju sačinjavaju vodeće zemlje u razvoju", stoji u izveštaju američke finansijske grupacije Goldman Saks.

Prema njihovim proračunima, članice BRIC su već dostigle stepen rasta neophodan da bi zauzele vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji. Analitičari Goldman Saks (Goldman Sachsa) veruju da će do 2020. godine zemlje BRIK postati najatraktivnije tržište za svetske investitore.

Od jeseni 2001. zajednički rast njihovih tržišta akcija bio je veći od ukupnog rasta tržišta u razvoju. Kako smatra Jim O’Nill, vodeći analitičar Goldman Sachsa, ovakva situacija na svetskim tržištima dešava se samo jednom u generaciji, pa je njegova ocena da je svet na pragu redistribucije ekonomskih snaga.

Predsednik Brazila Luiz Ignacio Lula da Silva izjavio je za Financial times da bi zemlje BRIC trebalo da odustanu od korišćenja dolara i da trgovinske transakcije obračunavaju u nacionalnim valutama.

Predsednik Brazila Lula da Silva smatra da će u razvoju “četvorke” pomoći i istorija stvaranja EU, čije su dve vodeće članice, Francuska i Nemačka, ratovale međusobno pre samo dve generacije.

"Stvorićemo čvrstu alijansu u BRIK (BRIC)", poručuje brazilski predsednik.

Izvor: Novosti, Poslovni Magazin (Zatvori)

Dow Jones se srušio 1,9 posto, na 10.991,09 bodova, S&P 500 se srušio 2,3 posto, na 1.183,08 bodova, dok je Nasdaq oslabio 2,04 posto, na 2.471,47 bodova. Dow je izgubio više od 200 bodova, što je njegov najveći pad u nekoliko meseci.

Pad su predvodili Alcoa koja je potonula 4,3 posto, DuPont je potonuo 3,8 posto dok je Caterpillar (jučer najveći dobitnik) potonuo 4,4 posto, na 68,53 dolara. VIX indeks straha porastao je danas više od 22 boda što dovoljno govori o raširenosti panike. Većina je finansijskih akcija bila na strani gubitnika, ali ne i Goldman Sachs koji je uspeo porasti 0,7 posto u seni svedočenja CEO-a Lloyda Blankfeina i Fabricea Torrea pred senatskim odborom. Kao i juče, u ovom je sektoru najgore prošao Citigroup koji je opao 5,9 posto, na 4,34 dolara što je još uvijek posledica najavljene prodaje dela državnog udela.

Akcije Forda potonule su 6,2 posto jer je prodaja razočarala analitičare (iako je dobit bila iznad očekivanja). DuPont je potonuo 3,8 posto iako su mu rezultati nadmašili očekivanja tržišta.

Čak ni oni koji su servirali dobre vesti poput IBM-a koji je povećao kvartalnu dividendu i povećao program reotkupa akcija, nisu prošli dobro. Akcije ovog tehnološkog diva spuštene su 1,9 posto, na 128,82 dolara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Današnji pritisak na azijske indekse izazvan je brojnim negativnim faktorima i iz Evrope i iz SAD-a. Zabrinutost ulagača za sposobnost Grčke da isplati obaveze koje uskoro dospevaju, kretanja na tržištu obveznica, optužbe protiv Goldman Sachsa i neizvesnost u finansijskom sektoru SAD-a zbog predložene reforme prevladali su nad pokojom pozitivnom vešću iz korporativnog sektora. I regionalni faktori, koji juče nisu imali uticaja na optimizam ulagača, kao što je najava restrikcija na rast kineskog tržišta nekretnina koje vlada želi uvesti kako bi se izbeglo stvaranje mehura, takođe su delovali na veću spremnost ulagača na prodaju. Nikkei je zaključio rastom od 0,42% iako je tokom dana beležio gubitke.

Fokus japanskih ulagača je još uvek na korporativnom sektoru kako se najviše rezultata očekuje ove sedmice, a ulagačima su posebno zanimljive kompanije koje su rezultate već objavile ili su povisile prognoze poslovanja. Na korejskom tržištu zabeležen ja manji pad Kospia od 0,15%. Jačanje lokalne valute spustilo je cene akcija tehnoloških kompanija i proizvođača automobila dok je finansijski sektor bio pod pritiskom unovčavanja dobiti, a gubici su bili smanjeni pozitivnim vestima iz domaće ekonomije.

Podaci pokazuju da je korejska ekonomija u prvom kvartalu porasla 1,8% u odnosu na prethodni na kvartal i 7,8% u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Oba podatka su premašila prognoze rasta korejske centralne banke. Nastavak trgovanja na australijskom tržištu nakon jučerašnjeg praznika nije doneo veće promene, ASX je zaključio nepromenjeno.


Nikkei                             11.212,66    +0,42%
Hang Seng                    21.320,92     -1,23%
Shanghai Composite    2.908,67     -2,05%
Straits Times                  2.986,25    -0,55%
Kospi                                1.749,55    -0,15%
ASX                                   4.913,30    0,00%

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Oni su pohvalili napore svojih vlada da se pokrenu nacionalne privrede, ali je bilo i upozorenja da se ne pretera sa hvalospevima. Takođe, grupe bogatih i zemalja u razvoju nisu uspele da se dogovore o odgovornosti banaka za izazivanje svetske ekonomske krize.

Iako formalno nije na dnevnom redu, jedna od vrućih tema tokom skupa bila je Grčka. Grci su od EU i MMF zatražili 45 milijardi evra pomoći, i ovaj nacionalni paket mogao bi biti najveći u istoriji.

Kao ocenu, ministri finansija su izjavili da neće dozvoliti da takvi problemi sa dugovima ugroze evropsku ili svetsku ekonomiju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Minhen – Sve smo sigurniji da je najgore prošlo. Ova ocena dr Franka-Štefana Bekera, prvog čoveka za korporativnu komunikaciju „Simensa”, najveće nemačke firme sa oko 405.000 zaposlenih u 190 zemalja, od kojih čak 68 odsto radi van njenih granica, najbolje govori o aktuelnom trenutku u kome se nalazi privreda te velike zemlje. Grupa malih privrednika i preduzetnika iz Srbije, koji su bili najbolji na konkursu „Probiznis lider 2009.“, Prokredit banke u Beogradu, uz nekolicinu novinara, imali su ovih dana više nego dobru priliku da se uvere u ozbiljnost nemačkih napora da se dugotrajna ekonomska kriza i prevlada.

Nemački izvoz je prošle godine bio 803,2 milijarde evra. Za 19,3 odsto manji nego 2008. Time je Nemačka izgubila svetsku lidersku poziciju u izvozu za svega 60 miliona evra od sve jačeg eksportnog diva – Kine. Pošto je, međutim, i svoje nabavke u inostranstvu smanjila za 17,2 procenta, čime je uvoz dostigao vrednost od 667,1 milijardu evra, nemačka privreda je, ipak, ostvarila suficit u razmeni sa svetom od 136,1 milijardi evra.

Takvi rezultati glavni su uzročnik i pada bruto domaćeg proizvoda (oko 2.407 milijardi evra) za oko pet odsto. Godinu dana ranije BDP je porastao 1,3 a 2007. za 2,5 odsto. Za ovu godinu nemački privrednici prognoziraju rast između 1,6 i 2,3 procenta.

Niko od naših sagovornika nije mogao, niti smeo da se „zakune” da će baš tako biti, ali da je kriza sasvim na izmaku svedoče i sve bolji izvozni rezultati krajem prošle i početkom ove godine. „Simens”, koji je po vrednosti proizvodnje na trećem mestu u svetu posle „Dženeral elektrika” i „Hjulit Pakarda”, svakog sata dobija porudžbine vredne devet miliona evra.

Ali, ne teku samo med i mleko. Čak ni moćnom „Simensu”. Iako ima veoma razuđenu paletu proizvoda, zbog koje mu naleti krize nisu mnogo naudili, u pojedinim pogonima uskoro će doći do otpuštanja oko 2.000 radnika. S obzirom na ukupan broj zaposlenih u toj kompaniji to ne izgleda tako strašno, ali za one koji odu na berzu rada sledi suočavanje sa velikom konkurencijom onih koji čekaju novo radno mesto. Na biroima rada je oko 3,2 miliona ili oko 7,5 odsto radno sposobnog stanovništva koje broji 43,5 miliona duša.

I dalje se, tvrde dobri poznavaoci privrednih prilika u Nemačkoj, osećaju posledice višemesečne recesije u kojoj, posle laganog oporavka giganata, poput „Simensa”, još nema jačih znakova konjunkture na domaćem tržištu. Kriza tražnje, rekli bi ekonomisti.

Za Hans-Joakima Hojslera, direktora „Bajern internešenela” (vladine firme za podsticanje izvoza Bavarske), nema prečeg zadatka od podsticanja privredne aktivnosti i izvoza u toj najvećoj nemačkoj pokrajini sa 12 miliona stanovnika. Sasvim razumljivo, jer od 82 miliona stanovnika, koliko ima Nemačka, u privredi je zaposlena gotovo polovina, a od te polovine čak 42,3 odsto radi za izvoz.

Preuzimajući najveći deo praktičnih izvoznih zadataka od bavarske vlade, „Bajern internešenel” (firma koja je osnovana tek 1995) koristi sve moguće kanale da robu i usluge svoje države plasira u svet. Bave se, doduše, ali u mnogo manjoj meri i uvozom, odnosno privlačenjem stranih investitora u Bavarsku. Na pitanje novinara, da li bavarska vlada nudi neke olakšice za dolazak inostranih investitora na njeno tržište, Hojsler kaže da tako nešto ne postoji u njegovoj zemlji. „Bavarsko tržište ne može se dobiti za džabe. Ulaznica je dosta skupa i ona se mora platiti, jer smo i mi puno u njega uložili – od infrastrukture, preko stabilnih pravila igre do izuzetnih poslovnih i izvoznih mogućnosti.” Sve to, naravno, važi i za firme iz Srbije koje žele da dođu i rade u Minhenu ili okolini.

Za Hojslera tržište Srbije je „veoma zanimljivo sa dobrim potencijalima”, ali da bi postalo i investiciono atraktivno za nemačke firme mora da ima bar elementarne osnove – zadovoljavajuću infrastrukturu i uređen i stabilan privredni sistem. Po njemu najveće šanse za saradnju sa Srbijom su u zaštiti ekologije, korišćenju obnovljivih izvora energije i proizvodnji medicinske opreme. Moguć je i naš veći izvoz poljoprivrednih proizvoda. I sve to bez ikakvog ograničenja.

Vi ste, poručio je Hojsler, na potezu, a pravila su za sve ista – kvalitet, cena, rokovi isporuke i dosledno poštovanje svih standarda.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svako mora da brine o sebi

Većini naših sagovornika, bilo iz konkretnih firmi, komora ili izvoznih organizacija, savršeno je poznat položaj Srbije i njene privrede. Bez pardona su nam, baš kao i sam gospodin Hojsler, rekli da je ovo surovo vreme kapitalizma u kome će bogati biti sve bogatiji, a da ih siromašni nikada neće dostići. Moguće je da razlika između jednih i drugih bude i sve veća.

„Od strane pomoći ne može se živeti. Niko se nije razvio ni na tuđim zajmovima. Mora se svojski zapeti u razvoju sopstvenih potencijala angažovanjem inostranih investitora. Kada oni prepoznaju svoj interes, razvijaće sebe i vas. Oni imaju i umeju, ali vaše je da im ponudite dovoljno dobre razloge da baš kod vas dođu, a ne da idu u neke druge zemlje”, upozorio je Hojsler dodajući da i Nemačka ima svoje nerazvijene pokrajine prema čijem se razvoju odnose kao da su susedne, a ne članice savezne države Nemačke. Svako mora da se brine o sebi.

Slobodan Kostić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)