Novom procenom ekonomske situacije EBRD u regionu, očekivana stopa ekonomskog rasta Srbije manja je za 0,3 procentna poena nego u januarskoj proceni. Srbija će i pored toga, zajedno sa Makedonijom, čiji će rast biti 2,2 odsto, imati najveći rast BDP-a u jugoistočnoj Evropi u 2010. godini.

EBRD je novu procenu stope rasta BDP u jugoistočnoj Evropi snizila za jedan procenti poen, na 1,2 odsto, pošto je, kako se navodi, u prvim mesecima ove godine bilo malo potvrda održivog ekonomsko oporavka. EBRD region, koji obuhvata zemlje u tranziciji u Evropi i Aziji, sporije se oporavlja od drugih regiona u razvoju.

"Evropska banka za obnovu i razvoj planira da u Srbiju u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra", izjavila je na godišnjoj skupštini te banke u Zagrebu, direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek.

Planirana su ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji. Trenutno se pregovara o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra. Planirano je i dodatnih 60 miliona evra kredita za Grad Beograd, za izgradnju mosta na Savi, kod Ade Ciganlije, a pregovara se i o 25 miliona evra za sistem lake gradske železnice“, kazala je Gacek.

Odbor guvernera EBRD-a 14. maja je odobrio povećanje kapitala banke za 50 odsto na 30 milijardi evra, što će u narednih pet godina omogućiti da se godišnje investira 8,5 od devet milijardi evra.

Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra, a plan je da se do kraja godine premaši rekordno finansiranje iz 2009. godine od 425 miliona evra.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ni ova rekordna, dnevna prodaja deviznih rezervi nije uspela da zaustavi pad domaće valute, a evro će do kraja
godine, po svemu sudeći, nastaviti da raste u odnosu na dinar.

Od početka godine, prema podacima centralne banke, evro je oslabio za oko četiri odsto. Za tri meseca dinar je oslabio za oko 4,2 odsto. U aprilu je zabeleženo čak i jačanje dinara od 0,50 odsto, ali je u poslednjih sedam dana, domaća valuta ponovo na nizbrdici.

NBS: Nervoza zbog Grčke podigla evro

Dinar slabi konstantno Ekonomista Vladimir Vučković kaže da se „ne može reći da je sadašnji skok evra, sezonskog karaktera, jer domaća valuta slabi konstantno. To što je evropska valuta premašila psihološku granicu od 100 dinara, nije ništa alarmantan. Ne bi trebalo da se odrazi na rast cena. Kurs je posledica stanja u našoj ekonomiji. Nisu u pitanju špekulativne radnje“.

Narodna banka Srbije je mišljenja da je skok evra regionalnog karaktera, a ekonomisti da je posledica prevelikog duga i visokog uvoza za koji treba da se obezbede devize.

„Poslednja kretanja kursa su pre svega rezultat regionalnih kretanja. Privremena nervoza investitora usled krize na nekim evropskim tržištima dovela je do njihove manje spremnosti da preuzimaju rizik u zemljama u regionu, što se reflektovalo u slabljenju valuta gotovo svih zemalja u regionu. Tako su u poslednja dva dana poljski zlot i mađarska forinta oslabili oko dva odsto“, ističe Bojan Marković, viceguverner NBS.

On kaže da će „za stabilnost dinara važnu ulogu imati i pozitivna ocena revizije aranžmana sa MMF koja se očekuje tokom sledeće nedelje. Procena NBS je da trenutni nivo deviznog kursa ne ugrožava ostvarivanje našeg inflacionog cilja od šest plus - minus dva odsto na kraju 2010. i četiri plus-minus 1.5 odsto na kraju 2011. godine“.

Rast evra poskupljuje kredite

Novi pad dinara, negativno će se odraziti na sve građane koji su zaduženi kreditima sa valutnom klauzulom, jer će im rate dodatno porasti. Tako je za stambeni kredit, čija je rata 320 evra, u januaru trebalo izdvojiti 31.508 dinara, dok je ta rata u dinarima sada uvećana za 500 dinara.

Cvetković: Imamo dvovalutni sistem Premijer Mirko Cvetković kaže da Srbija ne bi trebalo da obraća previše pažnje na evrozonu i da naš problem nije kurs, već prevelika evroizacija. "Ono što mi imamo kao problem nije kurs valute kao takav, već prevelika evriozacija dinarskih transakcija. Zapravo, mi imamo poroblem što u našem ekonomskom i finasijskom sisitemu funkconiše skriveni dvovalutni sistem. Jedna je valuta u kojoj primamo plate i u kojoj kupujemo hranu, a druga je valuta u kojoj bilo kakve starteške odluke računamo", rekao je Cvetković.

Veća su dugovanja i podstanarima koji svoje kirije plaćaju u devizama, privredi koja otplaćuje indeksirane kredite.

Danak velike evroizacije očito da u Srbiji svi plaćaju. Toga je svestan i premijer Mirko Cvetković koji je juče, govoreći o stabilnosti dinara, rekao da naš problem nije kurs, nego evroizacija dinarskih transakcija i „skriveni dvovalutni sistem“.

„Prosečnog građanina u situaciji niske inflacije devizni kurs može interesovati jedino ako je uzeo kredit koji se indeksira prema kursu, pa kad kurs poraste, njemu strahovito poskupi kredit, a da je uzeo dinarski kredit, devizni kurs ga uopšte ne bi interesovao“, objasnio je Cvetković.

Za utehu je to što u kratkom roku ne treba očekivati povećanje kamatnih stopa, a ovo se naročito odnosi za stambene zajmove u otplati sa promenljivom kamatnom stopom, a vezane za Euribor.

Međutim, kao što ne možemo da utičemo na kretanje deviznog kursa, tako ne možemo ni na kretanje Euribora i Libora. Dok kursne promene utiču mesečno na visinu rate, u zavisnosti od politike banke u slučaju promenljivih kamatnih stopa, kamate se menjaju najčešće kvartalno.

Privredi odgovara samo stabilna valuta

Jelašić: Možda se vrati ispod 100 Guverner u ostavci Radovan Jelašić navodi tri razloga slabljenja dinara – niži priliv kapitala u Srbiju, deficit tekućeg bilansa ali I regionalni uticaj na kurs poslednjih dana. Jelašić je optimista i kaže da to što je dinar prešao 100 dinara ne znači da se neće vratiti ispod tog nivoa.

Jak evro naročito pogoduje izvoznicima, međutim, ono što na prvi pogled deluje logično nije baš tako. Kompanijama, bez obzira na to da li prodaju van granica Srbije ili ne, na prvom mestu jeste sigurnost i stabilnost u poslovanju.

„Tačno je da jačanje evra pogoduje izvozu. Ali, s druge strane, raste trošak vrednosti uvozne supstance, raste iznos obaveza za kredite koji su indeksirani u evro, kao i trošak negativnih kursnih razlika. Najgore od svega je zapravo što trpimo zbog nestabilnosti u poslovanju“, kaže Jelena Petković, direktor Funkcije podrške korporativnog upravljanja Tigra.

Miroslav Miletić, generalni direktor „Bambi Banata“, ističe da su, bez obzira na to što izvoze trećinu proizvodnje, u međuvremenu uvođenjem čokolade u svoj asortiman postali značajni uvoznik. Zato im je veoma važna stabilnost. „Bez toga, svi naši biznis planovi padaju u vodu, ne samo dugoročni i srednjoročni već i kvartalni“, kaže Miletić.

Bankari: Tehnički faktori podigli kurs

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke, ističe da su uglavnom tehnički faktori gurali kurs preko 100 dinara, pa i preko 101 dinar tokom dana.


„Reč je o klasičnom mehanizmu ponude i tražnje na takozvanim nivoima ’otpora’ i ’podrške’. Onog trenutka kada je kurs prešao dosadašnju psihološku barijeru od 100 dinara za jedan evro, automatski je novi nivo postao njegova ’podrška’ da ide na veći nivo od 101 dinar. Vremenom će ili tržište samo definisati novi ravnotežni nivo kursa ili će NBS reagovati agresivnijim intervencijama, kako bi ubrzala ovo uravnoteženje i smanjila velike dnevne oscilacije“, istakla je Miladinovski.

Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke, kaže da je kretanje nacionalne valute u odnosu na evro i prelazak granice od 100 dinara rezultat normalnih tržišnih oscilacija i da ne očekuje značajnije posledice po buduće kretanje kursa.

„Međusobni odnos svetskih valuta prema evru, dolaru, funti ili švajcarskom franku, na dnevnoj bazi, varira u mnogo većem obimu u odnosu na promene odnosa između dinara i evra“, kaže Španović.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, izgubio je na vrednosti 3,1 odsto spustivši se ispod psihološke granice od 700 poena, prvi put još od početka aprila. Ukupan promet u trgovanju akcija iznosio je 15,1 milion dinara.

 
Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je zabeležila pad vrednosti veći od 5 procenata spustivši se na nivo od 3.049 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 3,9 miliona dinara i uglavnom se sastojala od transakcija sitnijih ulagača.

Ovo je već sedmi dan zaredom kako AIK banka (BSE:AIKB) beleži nevelike obime prometa što korelira sa činjenicom da je većina inostranih fondova obustavila veće kupovine na domaćem tržištu kapitala. Agrobanka (BSE:AGBN) je pala na nivo od 9.009 dinara uzgubivši na vrednosti dodatnih jedan odsto.

Ukupna realizacija u trgovanju ovom akcijom iznosila je 1,3 miliona dinara to su bile dve jedine relevantnije trgovine iz bankarskog sektora. Komercijalna banka (BSE:KMBN) je zabeležila trgovanje sa svega 10 akcija u prometu ostvarivši realizaciju od 0,3 miliona dinara uz pad od 3,5 procenata.

Od likvidnih hartija iz realnog sektora najprometniji je bio gornjomilanovački Metalac (BSE:MTLC) koji je oslabio 4,8 procenata uz promet od 2 miliona dinara. Ova hartija ponovo se spustila do nivoa od 2.265 dinara nakon što je u aprilskom uzlaznom talasu išla i preko 2.500 dinara.

Nakon objave smanjenja kvartalnih prihoda i ostvarenog gubitka, bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) je oslabio za nepuna 4 procenta spustivši se na 925 RSD što je najniže u protekla dva meseca. Treba naglasiti i da je ovaj pad cene ostvaren sa malim prometom od svega 294 hiljade dinara. Energoprojekt Holding (BSE:ENHL) je takođe pratio današnji trend pa se cena korigovala za 2,6 procenata  na 865 dinara uz ukupnu realizaciju od 769 hiljada dinara.  

 
Promet na tržištu duga je bio slab a najviše se trgovalo obveznicama koje dospevaju 2012. i 2015. na cenama koje nose godišnje prinose od oko 4 procenta.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Imajući u vidu primanja, koja su na dnu evropske lestvice, to je zaista mnogo, ali, situacija u okolnim zemljama mnogo je lošija, izjavio je Dugalić za Novosti.

Dugalić je istakao da uvek postoji mogućnost da povećanje kreditnog limita utiče da se stanovništvo još više zadužuje i da zato Udruženje banaka uvek savetuje građane da budu oprezni prilikom uzimanja kredita.

On je naveo da je veliko interesovanje za kredite sa stimulativnim kamatama i da je podeljeno više od 25 hiljada subvencionisanih zajmova od 300 hiljada dinara, dodavši da su uslovi primamljivi, jer se prve godine plaća samo kamata, a tek kasnije glavnica.

"Ali, opet ističem, tu se krije velika zamka i građani moraju dobro da razmisle hoće li i za dve-tri godine biti sposobni da vraćaju kredit", upozorio je Dugalić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Cena zlata na svetskim berzama je ove nedelje prešla 1.239 dolara po finoj unci (31,3 grama), što predstavlja novi rekord.

Analitičari ocenjuju da će zlato ostati „sigurno utočište“ ulagača sve dok se ne povrati poverenje u evro. Od septembra 2008. godine, odnosno od bankrotstva finansijske institucije „Leman braders“ i početka svetske finansijske krize, vrednost zlata je skočila za oko 70 odsto. Analitičari prognoziraju da će do kraja 2010. godine njegova cena premašiti 1.500 dolara za uncu.

"Prema podacima sa liste 'Vorld gold kansila', koja se kvartalno objavljuje, Srbija se u martu 2010. nalazila na 59. mestu u svetu po količini zlata koje čuva u deviznim rezervama", objašnjavaju u NBS.

Rast cene zlata pozitivno se odražava na povećanje deviznih rezervi NBS, koje su 1. maja ove godine iznosile 10,768 milijardi evra.

"Pored zlata, devizne rezerve se sastoje i od: deviza koje se čuvaju na računima kod drugih centralnih banaka, kao i kod inostranih banaka visokog rejtinga, zatim deviza koje su uložene u državne obveznice razvijenih zemalja, gotovine u stranoj valuti, specijalnih prava vučenja i rezervne pozicije kod Međunarodnog monetarnog fonda", navode u NBS.

Zlato u polugama je, zbog neprekidnog rasta cene, sve popularnije među investitorima koji nastoje da sačuvaju svoj kapital, dok zlatni nakit, pod pritiskom finansijske krize, gubi popularnost. Tako je tražnja juvelirskog zlata u četvrtom tromesečju prošle godine prvi put u poslednjih 30 godina bila manja od investicione tražnje tog plemenitog metala.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Zapaženije promete ostvarili su i AIK banka i AMS Osiguranje sa istrgovanih 12 miliona dinara, odnosno pet miliona dinara.

Drastično je smanjeno i učešće stranih investitora koje se kretalo u proseku oko 21 odsto uz izjednačeno prisustvo u kupovnim i prodajnim transakcijama.

Najveću pozitivnu promenu cene na nedeljnom nivou imali su Vital sa 13,52 odsto, Simpo sa nešto više od sedam odsto i Metalac sa 5,26 odsto, dok su kategoriju gubitnika činili Voda Vrnjci sa padom od gotovo 12 procenata, Metals banka sa 7,64 odsto i Vino župa sa 7,51 odsto.

Promet obveznicama stare devizne štednje činio je 55 procenata ukupnog nedeljnog prometa, a najtrgovanija bila je serija A2014 sa istrgovanih 76 miliona dinara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

On kaže da će to zahtevati nove finansijske rezerve koje bi toj kompaniji omogućile da izbegne mogući udar “drugog talasa” ekonomske krize.

Dodatna ulaganja koja su potrebna nemačkoj kompaniji da bi održala poslovanje u Grčkoj i SAD dovode u pitanje sve druge akvizicije i ulaganja, naročito one velike.

Ostaje da se vidi da li se u novu strategiju DT-a uklapa i učešće na tenderu za kupovinu dela akcija Telekoma Srbija, jer ta kompanija u ovdašnjoj javnosti slovi kao najozbiljniji kandidat za kupovinu 40 odsto kapitala Telekoma Srbija.

Premijer Srbije Mirko Cvetković nedavno je za NIN izjavio da Vlada Srbije neće prodati Telekom Srbija po svaku cenu i da je važno da ponuda bude adekvatna, i po ceni i po kvalitetu ponuđača.

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da mogućnost da Telekom ne bude prodat nije bez osnova.

„Čitava vlada i politička elita više vole da se ne privatizuje nijedno javno preduzeće, jer je to vrlo udobno mesto za njihove ljude, upravne odbore, direktore, a i dobra prilika da se stranke malo 'ogrebu' o ta preduzeća. Vidi se da je i sam postupak u neredu“, rekao je Kovačević.

On objašnjava da je bilo „sasvim prirodno da se najpre otklone neke nelogičnosti u organizovanju Telekoma, bez obzira da li će on biti privatizovan ili ne. Bilo je normalno da se raspravi da li će kablovi, kanali i zgrade ostati u vlasništvu PTT-a, od kojeg bi ih Telekom zakupljivao“.

Prema njegovoj oceni, čak i ako DT odustane od kupovine Telekoma, ta kompanija bi to ipak mogla da uradi preko grčkog OTE-a, koji u Telekomu već ima 20 odsto vlasništva.

„Nemcima bi bilo pametnije da OTE uloži u Telekom Srbije jer bi tako brže dobili većinsko ulaganje“, rekao je Kovačević.

IZvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko 28 para više nego danas, kada je srednji kurs 99,9773 dinara za evro.

Centralna banka danas nije intervenisala, a od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala je ukupno 656,5 miliona evra.

Domaća valuta je bila najjača prvog radnog dana 2010, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)