Poznavaoci prilika na tržištu kažu da ima indicija da je devize u većoj količini kupovala i Naftna industrija Srbije.  “Banka s grčkim kapitalom je to činila za svoje klijente rezidente i za nerezidente, strance koji su i ranije kupovali trezorske zapise u dinarima, pa su se zbog slabljenja dinara uspaničili i rešili da se povuku iz dinarskih pozicija ”, kaže izvor lista.

Pretpostavka je da su grčke kompanije koje posluju u Srbiji među klijentima banke koji su kupovali devize, i da one sada, upravo zbog krize u Grčkoj, žele da se povuku iz dinarskih transakcija i pređu u evro.

Prema Zakonu o deviznom poslovanju, nerezidenti, odnosno stranci imaju mogućnost da učestvuju u kupovini dugoročnih hartija od vrednosti, u koje spadaju trezorski zapisi na rok dospeća od 18 meseci.

Oni iz tih hartija mogu da „izađu“ prodajom i pre isteka godinu i po dana, a upravo to su neki i učinili.

“Moguće je i da su banke donele odluku da zaštite kapital od rizika. Poznato je da je kapital banaka u dinarima, ali postoji mogućnost i da on bude u čvrstoj valuti”, objašnjava sagovornik lista.

Prethodnog dana, Diana Dragutinović, ministarka finansija je potvrdila da dinar obaraju špekulanti i dodala da Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih rezervi kojima može u budućnosti da spreči nagle promene kursa koje su posledica špekulativnih udara.

NBS: Vrednost dinara je odraz naše ekonomije

U Srbiji posluju četiri domaće grčke banke „Alfa“, „Eurobanka EFG“, „Vojvođanska banka“, članica Nacionalne banke Grčke, i „Pireus“, koje ukupno zauzimaju 16 odsto tržišnog učešća. Narodna banka nedavno je rekla da je finansijsko stanje domaćih banaka, koje su u vlasništvu banaka iz Grčke, stabilno, da su likvidne i solventne i svi pokazatelji poslovanja su u skladu sa propisanim okvirima. Ove banke su, kao i ostale bankarske institucije koje posluju u Srbiji, otporne na spoljne šokove, što je potvrđeno i stres-testovima koje je sprovela NBS po metodologiji MMF.

Kao špekulativna radnja u negativnom smislu, kako su objasnili u Narodnoj banci Srbije, doživljava se tržišno ponašanje učesnika na finansijskom tržištu, koji pokazuju manju spremnost da preuzimaju rizik kako u regionu, tako i u Srbiji, u vremenima turbulencija.

“Pomenuti oprez investitora odražava se na manji priliv kapitala i depresijacijske pritiske na valute u regionu. Do manje spremnosti za preuzimanje rizika dolazi zbog neizvesnosti u pogledu toga kako će sporiji oporavak evrozone uticati na izvozne perspektive našeg regiona. Ovo je u najvećoj meri opredelilo veću tražnju za devizama u poslednjih nekoliko dana, kada je dinar oslabio oko 1,7 odsto. Istovremeno, valute u regionu su depresirale nešto više, poljski zlot oko tri odsto, a mađarska forinta oko 4,6 odsto”, kažu u Narodnoj banci.

U centralnoj banci navode da je dugoročno posmatrano, vrednost dinara odraz sposobnosti naše ekonomije da se prilagodi dugoročno održivom modelu ekonomskog rasta.

“Što je prilagođavanje održivom modelu rasta putem strukturnih promena u Srbiji uspešnije, to će manje biti potrebe za prilagođavanjem putem kursa. Kao i do sada NBS će koristiti svoje dovoljno visoke devizne rezerve da spreči preterane dnevne oscilacije kursa i obezbedi nesmetano funkcionisanje ponude i tražnje na deviznom tržištu, bilo da su pred nama periodi slabljenja ili jačanja”, ocenjuju u Narodnoj banci Srbije

Ekonomisti smatraju da nema špekulacija

Od početka krize, građani su zbog kursnih razlika morali 1,28 milijardi dinara više da odvoje za otplatu kredita. A od početka godine do danas, oni koji imaju kredite sa deviznom klauzulom morali su da odvoje 20 milijardi dinara više za otplatu kredita zato što je dinar posrnuo.

I ekonomisti smatraju da špekulativnih radnji nema u ovom trenutku. Tako, ocenjuje se da je slabljenje domaće valute posledica malog priliva kapitala s jedne strane i velike potražnje za devizama, s druge strane.

“Ne vidim nijedan faktor koji bi mogao da značajnije stabilizuje kretanje kursa do prodaje “Telekoma”, ističe Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i dodaje da će čak i prodaja ove kompanije “imati pozitivnog efekta na kurs možda samo nekoliko meseci i nakon toga biće iscrpljena”.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da špekulanti nisu oni koji love u mutnom, već je prirodno da bankari i drugi učesnici na tržištu zarađuju na svojim očekivanjima.

“ I kad je kotaža, odnosno razlika između kupovnog i prodajnog kursa veća, oni su uzdržani. Sada je ta razlika svega dvadesetak para i to otvara prostor špekulantima za zaradu”, objašnjava Nikolić.

I Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, smatra da je poslednje slabljenje dinara uzrok spekulativnih očekivanja.

“ Nekonkurentnost naše privrede, koja se često navodi kao uzrok za slabljenje dinara nije od juče. Ne traje to dva, pet ili sedam dana, već je to naš hronični problem. I ne može to biti uzrok naglog dnevnog skoka evra. Odgovor na pitanje šta je uzrokovalo poslednje slabljenje dinara dala je ministarka Diana Dragutinović”, uveren je Zdravković koji, inače očekuje da će se tržište za nekoliko dana smiriti.

Dinar može da oslabi najmanje 4-5 procenata


“Treba očekivati da dinar oslabi najmanje za četiri do pet procenata," smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dodaje da “ Vlada i Narodna banka Srbije ne smeju dozvoliti veći pad dinara”.

“Razlika inflacije u Srbiji i inflacije u evrozoni je procenat koji govori koliko mora da padne nacionalna valuta, tako da je od četiri do pet odsto normalno očekivati. Slabljenje dinara je očekivano jer je naša privreda slabo konkurentna privreda, a sa druge strane nema ozbiljnih signala da će država smanjiti javnu potrošnju niti privući značajnu količinu investicija”, ocenjuje Đukić.

“Na međubankarskom deviznom tržištu, veoma je mali promet, od nekoliko miliona do 20 miliona evra dnevno, dok je godinu dana ranije to bilo od 130 do 160 miliona evra”, kaže Goran Nikolić, ekonomista.

I zaista, od 30. septembra 2008. godine pa do juče dinar je oslabio za čak 30 odsto. Za razliku od poljskog zlota (pad od 17,5 odsto), rumunskog leja (12,36), mađarske forinte (14,15), češke krune (3,63 odsto). Hrvatska kuna, na primer, krizu je pregurala sa padom od nepunih dva odsto, dok je makedonski denar pao za nešto malo više od pola procenta.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na pitanje šta će država da učini da spreči sunovrat dinara, ministarka odgovara da će „država sa svoje strane povlačenjem kredita za izgradnju infrastrukture doprineti poboljšanju ponude deviza u zemlji, a samim tim i stabilizaciji kursa“.

Dosadašnje promene kursa, kako smatra, nisu dramatične, a uvažavajući ekonomsku poziciju zemlje – mogu se oceniti kao poželjne.

- Promene kursa dinara u prethodnih godinu i po dana su uglavnom bile postepene, tako da su privreda i građani imali vremena da se prilagode novom kursu. Spoljnotrgovinski i platni bilans Srbije pokazuju značajne znake poboljšanja, a to se nije dogodilo samo od sebe – tome je doprinela depresijacija dinara, ali i značajno smanjenje domaće potrošnje, naročito državne – kaže Dragutinović.

Ekonomisti, pak smatraju da krivce za nagli pad dinara, pored objektivne okolnosti svetske krize, treba najpre tražiti i u rasipništvu ove vlade i prošlih srpskih vlada. U vreme kada su se devize od privatizacije slivale u državnu kasu, niko nije razmišljao o jačanju domaće valute.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Diler u jednoj prestoničkoj banci i juče je više verovao „čvrstoj” valuti nego dinaru i na bazi tog svog očekivanja kupovao je evro kako bi za nekoliko dana mogao da zaradi na kursnim razlikama. Ako je on dobitnik, onda neko mora da izgubi. Po svoj prilici, to su građani koji su se zadužili uzimajući kredite u devizama. Prema verodostojnim računicama, od početka krize, građani su na ukupan dug za kredite, morali da plate više 1,28 milijardu dinara zbog rasta kursa evra. A od početka godine do danas, oni koji imaju kredite sa deviznom klauzulom morali su da odvoje 20 milijardi dinara više za otplatu kredita zato što je dinar posrnuo.

– Dok god učesnici na tržištu osećaju da će evro sutra vredeti više, prodavaće dinare i kupovati devize – kaže ovaj diler koji je želeo da ostane anoniman.

Da je, na bazi očekivanja doneo ispravnu poslovnu odluku, potvrdila je i jučerašnja kursna lista, jer je dinar za 20 para dodatno oslabio prema evru.

– Situacija na tržištu će se vrlo brzo smiriti, a samim tim i prostor za zaradu će se smanjiti – procenjuje naš sagovornik.

I dok je za njega ovo deo svakodnevnog posla, ministarka finansija Diana Dragutinović, upravo u ovakvim špekulantskim potezima vidi uzroke slabljenja dinara.

– Svi smo mi špekulanti. U Srbiji svakodnevno više od sedam miliona stanovnika ima neka svoja očekivanja i procenjuje da li će dinar oslabiti ili ojačati. Imate periode kada tržište brzo i prenagljeno reaguje – objašnjava diler kada je zarada najveća.

Kako to predosećate, pitali smo našeg sagovornika.

– Kad vidite da više niko neće da kupuje i prodaje devize po jednoj ceni, onda to može da bude znak da se nadaju rastu evra i da čekaju bolju cenu. Ima mnogo faktora, ali naravno nijedan nije siguran. Sve je to osećaj, koji ponekad može da zavara – objašnjava on i dodaje da je pre krize špekulativna zarada bila veća.

Na tržištu je, kaže, bilo više deviza, zarade su bile manje, ali je obim trgovanja bio veći, pa su prinosi bili obimniji. Sada je tržište plitko, pa su, samim tim i zarade manje, objašnjava. Otkriva i još jedan „signal” koji može da donese profit.

– Kad je razlika između kupovnog i prodajnog kursa mala, onda se otvara prostor za špekulacije. Ako je razlika velika, onda je ulaganje rizično, ali onaj ko tada pogodi, više i zaradi – otkriva naš sagovornik.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da špekulanti nisu oni koji love u mutnom, već je prirodno da bankari i drugi učesnici na tržištu zarađuju na svojim očekivanjima.

– I kad je kotaža, odnosno razlika između kupovnog i prodajnog kursa veća, oni su uzdržani. Sada je ta razlika svega dvadesetak para i to otvara prostor špekulantima za zaradu – objašnjava Nikolić.

I Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, smatra da je poslednje slabljenje dinara uzrok spekulativnih očekivanja.

– Nekonkurentnost naše privrede, koja se često navodi kao uzrok za slabljenje dinara nije od juče. Ne traje to dva, pet ili sedam dana, već je to naš hronični problem. I ne može to biti uzrok naglog dnevnog skoka evra. Odgovor na pitanje šta je uzrokovalo poslednje slabljenje dinara dala je ministarka Diana Dragutinović – uveren je Zdravković koji, inače očekuje da će se tržište za nekoliko dana smiriti.

Branislav Brujić, vlasnik menjačnice „Pirana” takođe smatra da će se pad dinara uskoro zaustaviti i da će tenzija početi da jenjava.

– Nema razloga za paniku, rast evra je kratkoročan – uverava Brujić.

Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, poriče da slabljenje dinara pogoduje izvoznicima i moli državu da nađe neki drugi način da stimuliše izvoz.

– Sirovine plaćamo u devizama, krediti su nam vezani za evro, jedino plate radnicima isplaćujemo u dinarima. Sva preduzeća i u zemlji i u svetu su zadužena, niko ne proizvodi oslanjajući se samo na sopstvene izvore. Ne može da nam pogoduje to što je od uvođenja evropske valute dinar oslabio za 80 odsto u odnosu na evro. Pogledajte šta se dešava u regionu, dinar je najviše pao za vreme krize – ističe Spasojević.

I zaista, od 30. septembra 2008. godine pa do juče dinar je oslabio za čak 30 odsto. Za razliku od poljskog zlota (pad od 17,5 odsto), rumunskog leja (12,36), mađarske forinte (14,15), češke krune (3,63 odsto). Hrvatska kuna, na primer, krizu je pregurala sa padom od nepunih dva odsto, dok je makedonski denar pao za nešto malo više od pola procenta.

Od početka godine, dinar je takođe zabeležio negativan rekord u regionu, time što je pao za 5,31 odsto. Češka kruna je, na primer, ojačala za 3,5 procenta. U odnosu na evro, od početka godine, jačao je i poljski zlot (2,5 odsto), ali i hrvatska kuna (0,81 procenat).

Anica Nikolić

KO JE LIDER U REGIONU: UPOREDNI POKAZATELJI

(Zatvori)

Vital je akcionarima isplatio iznos neznatno veći od 1.200 dinara po akciji čime je ispunjena zakonska obaveza da se nesaglasnim akcionarima isplati tržišna vrednost akcija. Ova kompanija je protekle godine zabeležila značajan pad poslovanja zabeleživši realizaciju manju za 25 odsto dok je dobit srozana na 30,5 miliona dinara što je smanjenje od nepunih 95 odsto u odnosu na 2008. Trenutna tržišna vrednost akcija Vitala iznosi 1.150 dinara ali je likvidnost ovom hartijom u proteklih par sedmica prilično niska.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Najveći deo prometa ovom hartijom ostvaren je na nivou od 3.000 dinara i to u samo jednoj transakciji. AIK je tokom dana padao i neznatno ispod psihološke granice od 3.000 dinara ali nisu bili u pitanju ozbiljniji prometi.

Solidnu realizaciju od 5,8 miliona dinara zabeležila je beogradska Agrobanka (AGBN) koja je oslabila 3,2 odsto spustivši se na nivo od 8.481 dinar. Ova banka, koja bi uskoro trebalo da održi i skupštinu akcionara na kojoj će se raspravljati i o eventualnoj novoj emisiji akcija, već sedmi dan beleži silazni trend tokom kojeg je oslabila 9,6 procenata.

Beogradska Privredna banka (PRBN) zabeležila je lagani rast vrednosti uz realizaciju od milion dinara dok je sa samo jednom akcijom u prometu Komercijalna banka (KMBN) porasla 6,6 odsto na nivo od 32.000 dinara.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio požarevački Bambi-Banat (BMBI) koji je zabeležio promet od 5,9 miliona dinara na nivou od 10.000 dinara. Ova akcija, čiji je u proteklom periodu najveći kupac bila sama kompanija, zabeležila je rast od 5,2 procenta.

Beogradski građevinar Energoprojekt (ENHL) oslabio je dodatnih 2,6 odsto spustivši se na nivo od 858 dinara uz promet od 1,4 miliona dinara.

Bečejski Sojaprotein (SJPT) pao je ispod nivoa od 900 dinara uz nešto manju realizaciju dok je vranjski Alfa plam (ALFA) oslabio 1,1 odsto uz promet od milion dinara.

Na aukcijsom trgovanju ponovo je bila najprometnija maloprodaja Pekabeta (PKBT) koja je ojačala 5,5 odsto uz realizaciju od 0,6 miliona dinara.

Promet obveznica iznosio je 168,4 hiljade evra a sve serije su trgovanje okončale na ili ispod nivoa od 4 procenta.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Psihološki faktor bi mogao da igra ulogu ukoliko investitori očekuju visoku inflaciju i nizak nivo deviznih rezervi, odnosno nisku sposobnost države da izmiruje obaveze zemlje u celini.

"U našem slučaju ne postoji nijedan od navedenih razloga. Inflacija je pod kontrolom i sa tendencijom daljeg pada, nivo deviznih rezervi je visok i dovoljan za Srbiju, a zemlja u celini još nije prešla zabrinjavajuće nivoe zaduženosti. Mislim da vrednost evra na nivou od 100 dinara, ne bi trebalo doživljavati kao naročitu psihološku granicu niti bi trebalo stvarati neku drugu. U pitanju je, prosto, trenutna cena evra na deviznom tržištu", ocenio je Šoškić u intervjuu datom dnevniku Politika.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Brokersko-dilersko društvo AC - broker a.d. Beograd je član Beogradske berze od 28.08.2002. godine. AC Broker je brokersko-dilersko društvo osnovano od strane slovenačke ACH grupe (bivši Autocommerce), holding kompanije rangirane među dvadeset najvećih u Sloveniji. Učešće ovog člana Berze u ukupnom trgovanju akcijama u 2009.godini iznosilo je 1,32%, da bi se u prva četiri meseca 2010. godine povećalo na 3,23%, svrstavajući ga među prvih deset članova Beogradske berze prema ovom kriterijumu. Sa učešćem od 6,26% u 2009. godini, AC broker je bio drugorangirani član u trgovanju akcijama metodom preovlađujuće cene.

Agrobanka a.d. Beograd je poljoprivredna banka i potiče od Privilegovane agrarne banke, osnovane 1929. godine u Kraljevini Jugoslaviji, koja je svoju delatnost obavljala sve do početka Drugog svetskog rata nakon čega je usled stalnih društvenih promena došlo do nekoliko trasformacija banke. Agrobanka je danas otvoreno akcionarsko društvo, i spada u red srednjih banaka, a posluje kao univerzalna banka i ima veoma razvijenu poslovnu mrežu kojom pokriva celu teritoriju Srbije. Članica je Međunarodne organizacije poljoprivrednih banaka CICA – Cirih, kao i Asocijacije Banaka Centralne i Istočne Evrope – BACEE, a poslove međunarodnog platnog prometa obavlja kao članica SWIFT-a, preko sopstvene adrese.

Akcijama izdavoaca Agrobanka a.d. Beograd trguje se na organizovanom tržištu Beogradske berze od 08.12.2005. godine. Metodom kontinuiranog trgovanja, ovom hartijom trguje se od januara 2006. godine, dok je od marta iste godine stalni deo indeksne korpe vodećeg indeksa Beogradske berze – BELEX15.

Kriterijumi koje hartija treba da ispuni da bi mogla biti predmet poslova market mejkinga, kao i uslovi pod kojima se mogu obavljati poslovi market mejkinga za odredjenu hartiju, mogu se naći na http://www.belex.rs/regulativa/ostalo

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Kako je za Radio-televiziju Vojvodine rekao direktor marketinga Danilo Koprivica, novo ime označiće i promenu poslovnog fokusa pre svega u pravcu zadovoljenja strateških interesa pokrajine.

Iako je suštinska trasformacija "Metals banke" u Razvojnu banku Vojvodine započeta pre dve meseca potpisivanjem strateškog partnerstva sa Fondom za razvoj i Garancijski fondom, Rešenje Agencije za privredne registre označilo je i formalni početak poslovanja, novo ime, novi logo, ali i novi fokus nove Razvojene banke Vojvodine.

Razvojna banka nastaviće da posluje na teritoriji cele Srbije, a i pred zaokreta u fokusu finansiranja, dosadašnji komitenti nemaju razloga za brigu, jer će i za privredu i za građane i dalje postojati klasična bankarska ponuda, uz jednu novu sigurnost koju nosi većinski vlasnik - pokrajina.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)