Predsednik Privredne komore Leskovac Goran Jović je, predstavljajući diplomatama potencijale jednog od najsiromašnijih delova Srbije, istakao je da su Jablanički i Pčinjski okrug područja u koja ekonomski vredi ulagati.

"Ovo je regija sa najvećim mogućnostima za razvoj, regija sa značajnim resursima i privrednim potencijalima, sa ogromnim neiskorišćenim bogatstvom koje čeka investitore“, rekao je Jović.

Diplomatama je u Vranju domaćin bio gradonačelnik Miroljub Stojčić, koji je istakao da su otvorenost ovoga grada i u mnogim oblastima života već primenjeni standardi Evropske unije, najbolja preporuka da u Vranje vredi ulagati.

„U našu ponudu investitorima uključili smo stroge standarde Evropske unije i na bazi njih dobili sertifikat Grada sa povoljnim okruženjem u koji vredi ulagati. To je naša poruka vama i kompanijama vaših zemalja“, rekao je gradonačelnik Vranja.

U 13 opština Pčinjskog i Jablaničkog okrug, koje pokriva Privredna komora iz Leskovca, ima 2.300 preduzeća i 13.000 radnji, sa 80.000 ukupno zaposlenih.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Vlada je na preporuku Komisije obustavila postupak javne nabavke, ali je navela da će po isteku Zakonskog roka od osam dana za žalbu ponuđača, zatražiti od "Sitigrupe" da ispravi tehnički deo ponude.

Nakon utvrđivanja ispravnosti tehničkog dela ponude, trebalo bi da usledi otvaranje finansijskog dela.

Tender za izbor savetnika za prodaju dela državnih akcija u Telekomu raspisan je 12. aprila, a pravo učešća imale su investicione banke koje su u poslednje tri godine obavile najmanje jednu transakciju telekomunikacionih preduzeća iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Zajednice nezavisnih država, vrednosti veće od 500 miliona evra.

Prema ranijim izjavama premijera Srbije Mirka Cvetkovića savetnik za privatizaciju Telekoma trebalo bi da predloži model privatizacija nacionalne telekomunikacione kompanije koji uključuje vreme raspisivanja tendera, određivanje imovine i prava Telekoma, kao i procenat akcija koji će biti ponuđen na prodaju, bez obzira što je vlada preliminarno odlučila da udeo akcija u Telekomu koji se prodaje bude 40 odsto, od 80 koliko ima u vlasništvu.
Preostalih 20 odsto akcija je u vlasništvu grčke kompanije OTE, u kojoj "Dojče telekom" ima 30 odsto kapitala.

Za ovaj posao propisana nadoknada savetniku u privatizaciji Telekoma iznosi 0,2 odsto od prodajne cene.

Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije, očekuje se da će tender za prodaju dela akcija "Telekoma Srbije" biti raspisan krajem leta ili početkom jeseni.

Prodaja Telekoma uvećava cenu impulsa

Prodajom državnog udela Telekoma Srbije bile bi povećane cene telefonskih usluga, izjavila je bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić.

Zemlje koje su prodale svoje operatere, poput Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, imaju cene telefonskih impulsa u lokalnom saobraćaju pet do 40 puta veće nego gradjani Srbije, iako im je standard sličan srpskom, rekla je ona na konfernciji za novinare Odbora za praćenje namera Vlade Srbije da proda Telekom.

Smiljanićeva je ocenila da "ne postoji analiza koja bi pokazala opravdanost prodaje Telekoma" i istakla da su se do sada "čula samo površna obrazloženja" u korist prodaje.

Dodala je da su najčešća obrazloženja za prodaju Telekoma koja se mogu čuti u javnosti "popunjavanje rupa u budžetu, spremanje novih izbora i nečiji lični interesi, odnosno korupcija".

Prema njenim rečima, za prodaju državnog udela Telekoma najviše ze zalaže premijer Srbije Mirko Cvetković, iako, kako je istakla, ne daje argumente za to, potom ministri, članovi G 17 plus, Mladjan Dinkić, Jasna Matić i Verica Kalanović, predsednik Srbije Boris Tadić, kao i Centar za liberalno-demokratske studije, kazala je ona.

Smiljanićeva je navela da je direktorka Sitigrupe u Beogradu nekada radila kao šef kabineta Mladjana Dinkića u vreme kada je bio guverner, podsetivši da je Sitigrupa na čelu konzorcijuma Sitigrupa global marketa, jedinog ponudjača za savetnika za prodaju Telekoma.

Stručnjaci: Nije pravi trenutak za prodaju Telekoma

Glavni urednik portala "Balkanmagazin" Slavoljub Kačarević kazao je da je Odbor za praćenje namera Vlade Srbije da proda Telekom, čiji je osnovač grupa intelektualaca i stručnjaka koja osporava prodaju većinskog udela države u tom javnom preduzeću, poslao zahtev Vladi da im dostavi svoju odluku o prodaji Telekoma sa obrazloženjem.

Zatraženo je da se dostavi i zapisnik sa sednice Vlade, od 26. marta, kada je i doneta odluka o prodaju Telekoma, koja do sada nije objavljena ni na sajtu ni u Službenom glasniiku.

Član Akademije ekonomskih nauka Mladjan Kovačević ponovo je istakao da "nije pravi trenutak za prodaju Telekoma", jer je i prošle godine u vreme najveće krize, to preduzeće imalo profit.

Kovačević smatra da bi profit Telekoma mogao biti i veći da ga "država ne čerupa" i zapitao se koja bi to bila najniža cena za njegovu prodaju koja bi bila društveno prihvatljiva.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović istakao je da u proteklih mesec dana "nije čuo nijedan stručni razlog" za prodaju Telekoma.

Popović smatra da se ne postavlja ključno pitanje zašto se Telekom prodaje, već "šta ćemo da radimo sa parama od prodaje" i navodi da za većinu puteva, čija je gradnja obećana od sredstava koji bi se dobila prodajeom Telekoma, "ne postoji ni idejni projekat".

"Mi kao da prodajemo evropski telekom, a ne srpski, toliko je puteva obećano", rekao je on.

Popović je zaključio da su prespektive telekomunikacionog biznisa u svetu dobre i da je to jedna od grana koja će najlakše izaći iz krize, pa po njemu odluku o prodaji Telekoma i zato treba posmatrati sa skepsom.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Država Srbija je početkom maja prodala prvu emisiju dinarskih obveznica koje dospevaju za 18 meseci i time započela s izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrivanja sopstvenih dugova. Od početka 2009. godine kada je počela da emituje zapise, država je prodavala samo kratkoročne vrednosne papire koji stižu na naplatu za tri, šest meseci i godinu dana i zato je pojava ovih 18-mesečnih papira zapravo njen signal da želi da joj se veruje da je sposobna da svoje obaveze izmiruje i na duži rok. Za početak na godinu i po, kasnije možda i na deset godina kao što to čine i druge države.

Direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić kaže da je plan da u julu ove godine budu ponuđene na prodaju dvogodišnje obveznice, početkom naredne godine trogodišnje, a petogodišnje u drugoj polovini 2011. godine. Razmišlja se i o onim na sedam, pa i više godina.

– Ukoliko uslovi budu dobri, a pod tim mislim ako bude interesovanja investitora, možemo početi i ranije – kaže Tončić, dodajući da će se ove obveznice kao i one koje su do sada prodate koristiti za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obveznica.

Prodaja prve emisije, kao i druge koja je usledila pre nekoliko dana, bila je vrlo uspešna, jer je interesovanje investitora bilo čak pet puta veće od vrednosti emisije koja je iznosila tri milijarde dinara. Prosečna kamata u prvoj prodaji je bila oko 9,49 odsto, a u drugoj 9,74 odsto.

Pojavu 18-mesečnih obveznica na tržištu i, posebno, najavu emitovanja trogodišnjih i petogodišnjih papira mnogi su „pročitali” kao znak da, za sada, od prodaje Telekoma neće biti ništa jer se država odlučila da na drugi način nadomesti novac. Tončić, međutim, ukazuje da je plan o emitovanju dugoročnih obveznica „stariji”.

– Uz planiranu emisiju obveznica, zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, ruski kredit i uzete komercijalne kredite zatvaramo finansiranje budžeta – kaže Tončić, dodajući da su veće promene kursa rizične jer bi smanjile interesovanje investitora.

Inače, od početka 2009. godine pa računato s poslednjim aukcijama trezorskih zapisa ukupno zaduženje države po ovom osnovu (dug s kamatom) dostigao je 120 milijardi dinara. Do kraja godine, prema planu, trebalo bi da se uveća na 200-220 milijardi dinara. Deficit je, podsećanja radi, projektovan na 107 milijardi dinara. Narednih godina deficit bi trebalo da bude manji pa bi se, kaže, obveznicama mogli refinansirati i drugi dugovi poput stare devizne štednje ili dug Pariskom klubu.

Direktor Uprave za javni dug kaže da su dinarske obveznice dobra mera deevrizacije. Početkom prošle godine, na primer, samo dva odsto javnog duga je bilo denominirano u dinarima, sada je to oko 13 odsto, a do kraja 2013. godine, zahvaljujući dinarskim obveznicama, čak 50 odsto našeg duga bi moglo biti u dinarima. Prednosti toga su jasne – država prihode ostvaruje u dinarima, a smanjuje se valutni rizik. Tončić dodaje i da se ne sme zanemariti i da će zaduživanje u evrima rasti po osnovu najavljenih projektnih zajmova koji su uvek u evrima. Ipak, uz uslov da ukupni javni dug ne pređe granicu od 40 odsto BDP što je granica srednje zaduženosti, to što bi 50 odsto javnog duga bilo u dinarima bio bi naš veliki uspeh.

Emitovanje dugoročnih zapisa iako povećava javni dug nije alarmantno, smatra Tončić, jer je, kaže, normalno da države imaju „zaliha” (duga) u vrednosti 40 do 50 odsto BDP-a u emitovanim obveznicama i da, tako posmatrano, mi još imamo prostora za zaduživanje na domaćem tržištu u domaćoj valuti. Dug po osnovu obveznica kod nas je trenutno četiri odsto, a do kraja godine dostići će 6-7 odsto BDP-a.

Tončić, inače, ni malo ne sumnja u uspešnost prodaje dugoročnih dinarskih obveznica. Što se one više emituju na duži rok interesovanje investitora je, kaže, veće iz prostog razloga što imaju veću zaradu, a smanjuje im se rizik od daljeg pada kamata. Prinos će, kaže, odrediti tržište prema referentnoj kamatnoj stopi NBS, a već sada i sekundarno tržište ovih papira pokazuje njihovu vrednost. Naime, od 20. aprila od kako NBS i Ministarstvo finansija objavljuju podatke o sekundarnoj trgovini vidi se da je interesovanje za kupovinu ovih papira veliko, ali da vlasnici ne žele da ih prodaju.

Na izdavanju dugoročnih hartija od vrednosti voljna je da nam pomogne i Evropska banka za obnovu i razvoj, a njihov predlog je da emituju obveznice na pet i sedam godina u dinarima, indeksirane u evrima. Za sada su tome prepreka neki naši propisi, a pogodnost ovih obveznica bi bila u tome što bi EBRD do kapitala došla pod povoljnijim uslovima nego mi i samim tim ga povoljnije i nama plasirala. Drugim rečima, pozajmila bi nam sopstveni rejting. Sem toga, to što je zaduživanje indeksirano u evrima je ipak bolje od zaduživanja u evrima. Zajam se vraća u dinarima, a na kupcu obveznica je rizik konverzije dinara u devize, ako mu je to potrebno. Ovakvim obveznicama ne bi se opterećivale devizne rezerve NBS.

– Za sada smo opredeljeni za izdavanje dinarskih obveznica, a evroobveznice nam nisu u planu iako imamo ponude nekoliko svetskih banaka da nam u tome pomognu. Nemamo razloga da žurimo s emitovanjem evroobveznica jer su kamate na dinarske isplativije, one imaju manje troškove, radi se o domaćoj valuti i razvija se domaće tržište obveznica. Bilo bi dobro da imamo evroobveznice kao pokazatelj našeg boniteta, cene zaduživanja države i preduzeća, ali za to je potrebna emisija od pola milijarde evra, a za toliko zaduživanje u budžetu nema prostora. Možda treba razmišljati o evroobveznicama radi refinansiranja obaveza prema Londonskom klubu, ali samo prema određenim bankama – kaže Tončić.

Jovana Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Bajec je novinarima nakon skupa o strateškom partnerstvu sa Fijatom rekao da će na kurs dinara uticati i uspešan završetak razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, bez obzira da li će Srbija taj novac povući.

"To nije glavno pitanje. Glavno pitanje je podrška ekonomskoj politici koja se sprovodi", rekao je Bajec, koji je i ekonomski savetnik premijera Srbije.

Kako je rekao, dinar jača u meri u kojoj jača srpska privreda i izvoz.

Jelašić zabrinut zbog pada vrednosti dinara

Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić izrazio je ranije danas zabrinutost zbog pada vrednosti dinara u odnosu na evro u poslednjih nekoliko dana i ukazao da kurs dinara utiče na osnovni cilj NBS-a, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena. 

Jelašić je poručio građanima da štede u dinarima, jer je, kako je objasnio, dinarska kamatna stopa veća od inflacije.

"Bolje je zaduživati se u dinarima nego u evrima", rekao je sinoć Jelašić gostujući na televiziji B92.

Komentarišući nagli pad dinara u odnosu na evro i prelazak psihološke granice od 100 dinara početkom ove nedelje, Jelašić je rekao da je NBS u ponedeljak i utorak intervenisala na deviznom tržištu sa ukupno 140 miliona evra, kako se ne bi dozvolile prevelike dnevne fluktuacije.

Prema njegovoj oceni, nema bojazni da centralna banka neće moći da održi stabilnost kursa jer NBS u deviznim rezervama ima tri puta više deviza nego što je to trenutna količina dinara u opticaju.

Objašnjavajući razloge naglog pada vrednosti dinara prema evru, on je rekao da je to posledica i slabljenja evra prema dolaru od oko 20 odsto u poslednjih mesec i po dana.

"Evro ima najnižu vrednost u poslednje četiri godine što automatski utiče na zemlju koja ima fleksibilan kurs kao što je Srbija, Mađarska, Poljska ili Turska".
Prema njegovim rečima, korekcija evra zavisi od količine stranih investicija, kao i od dogovora sa MMF-om.

"Ako ne dođu stane investicije, to loše utiče na kurs, kao i povećavanje plata i penzija bez realnih izvora", podvukao je Jelašić.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro vredi oko 22 pare više nego juče, kada je srednji kurs bio 101,7099 dinara za evro.

Centralna banka je juče prodala 40 miliona evra na medjubankarskom deviznom tržištu kako bi spečila prevelike oscilacije kursa, a od početka godine, uključujući i jučerašnju intervenciju, prodala je 836,5 miliona evra.

Šoškić, kandidat za guvernera NBS, kao razlog za pad kursa dinara naveo je i to što Srbija nije dovoljno privlačno odredište za direktne strane investicije.

"Deprecijacija deviznog kursa... ne mora da izazove inflaciju na kakvu smo navikli u prethodnim godinama", kazao je Šoškić u i dodao "da će promene u deviznom kursu biti sve teže prebacivati na potrošača kroz rast cena".

Agresivnija odbrana kursa uz intervencije iz dnevnih rezervi bi - prema Šoškićevim rečima - u osnovi davala samo kratkoročne rezultate, bila skupa za Srbiju i vodila dodatnom zaduživanju zemlje.

Ocenio je da će od sposobnosti Srbije da kreira priliv i smanji odliv u evrima zavisiti da li će dinar nastaviti da pada.

"Ključni priliv bi trebalo da bude izvoz, što je i najteže o stvariti. Drugi izvor su investicije iz inostranstva, a treći zaduživanje preduzeca, banaka i države", kazao je Šoškić i dodao da se slaže sa onima koji smatraju da su iscrpljene sve mogucnosti za zaduživanje.

"Od banaka ne treba očekivati da će se dodatno zaduživati u inostranstvu, a država se već ubrzano zadužuje i nivo javnog duga više se ne bi smeo povećavati", kazao je predsednik Saveta NBS.

Šoškić je rekao da se u osnovi slaže sa premijerom Cvetkovićem koji kaže da problem nije kurs, nego "evroizacija" i "skriveni dvovalutni sistem".

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je zabeležila realizaciju od 5,55 miliona dinara i to uglavnom na nivou od 3.000 dinara. I danas je ova hartija blago oscilirala oko ove psihološke granice mada je tokom većeg dela trgovanja stajala ponuda na ovoj ceni. Očito, inostrani investicioni fondovi, koji su najveći kupci AIK-a u poslednjih godinu dana za sada uglavnom stoje po strani osluškujući kako će se odvijati situacija na svetskim tržištima kapitala. Beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) izgubila je novih 1,3 odsto zabeleživši promet od 1,1 milion dinara uz prosečnu cenu od 8.368 dinara. Komercijalna banka (BSE:KMBN) danas nije zabeležila promet dok je novosadska Razvojna banka (bivša Metals banka) (BSE:MTBN) pala jedno odsto na 5.547 dinara.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio građevinar Energoprojekt (BSE:ENHL) koji je oslabio 1,8 procenata na nivo od 842 dinara. Ova hartija zabeležila je skromnu realizaciju od milion dinara uz prilično skroman interes kako kupaca tako i prodavaca. Beogradski mediji spekulišu ovih dana da se u ovom holdingu vode previranja između čelnika zavisnih preduzeća i direktora holdinga u vezi sa najavljenom organizacionom transformacijom ovog preduzeća. Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) danas nije beležio promet dok je vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) oslabio pola procentnog poena na 9.300 dinara. Na aukcijskom tržištu, beogradska Pekabeta (BSE:PKBT) nastavila je rast vrednosti poskočivši preko 10 procenata uz mali promet usled skromne ponude.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet od 88,9 hiljada evra a prinosi su blago opali ali se i dalje usko kreću oko nivoa od 4 procenta.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Predstavnici MMF-a razumeju da je, iz političkog ugla gledano, povećanje zarada opravdano. Oni nisu izričito protiv toga, samo ih interesuje da li je to ekonomski realno, kaže za „Politiku” jedan od učesnika pregovora.

– O tome će se tek razgovarati i konkretne računice će se čuti narednih dana. Činjenica je da novca u budžetu nema i to je konstatovano u razgovorima sa MMF-om. Njihov zahtev je da minus u državnoj kasi ostane u planiranim okvirima i da se ne povećava – ističe naš sagovornik.

U takvoj situaciji, kao moguća opcija, spominjao se rebalans budžeta, dodaje naš sagovornik.

– Jer, ako ne očekujete veće poreske prihode, a planirate neku stavku da povećate, onda morate da menjate Zakon o budžetu. Negde mora da se „uštine”, da bi se na drugom mestu dodalo – objašnjava naš sagovornik.

Drugo rešenje može da bude povećanje nekih poreskih stopa, ali da politička odluka o tome tek treba da se donese.

Dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog sistema, smatra, međutim, da se penzije ne mogu usklađivati samo s rastom zarada u javnom sektoru, već sa ukupnim rastom plata u Srbiji. On, takođe, smatra da je nedopustivo da usklađivanje s zaradama bude oročeno samo do oktobra 2012. godine otkada bi penzije trebalo da počnu da prate rast troškova života. To su osnovna pitanja o kojima će predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarati do kraja nedelje s predstavnicima MMF-a, potvrdio je juče Kosanović za „Politiku”.

On ističe da će se od ove međunarodne finansijske institucije zatražiti objašnjenje šta čine zarade u javnom sektoru.

– Da li se one odnose samo na plate onih koji novac dobijaju iz budžeta, a takvih je oko 463.000 ili i na sva javna preduzeća. Šta god dobili kao objašnjenje mi ćemo ostati pri svome da penzije treba da prate rast zarada uopšte i da bi švajcarska formula prema kojoj se prinadležnosti usklađuju 50 odsto sa rastom zarada i isto toliko s troškovima života, bila najbolja za srpske penzionere – pojašnjava on.

– Ostaje, međutim, nejasno zašto se opet otvara pitanje šta je „javni sektor” kada je nedavno iz Ministarstva finansija došlo tumačenje da je reč samo o državnim činovnicima, a ne i radnicima u javnim preduzećima.

Ono na čemu će se posebno insistirati je da prosečna penzija kako god se bude usklađivala ne sme da padne ispod 60 odsto prosečne plate, kao i da najniža penzija ne može biti ispod 25 odsto prosečne zarade.

Upitan šta ako MMF ostane pri stavu da penzije ipak prate rast samo zarada u javnom sektoru, Kosanović kaže, da će im biti predočeno da to nije dobro ni za penzionere ni za one koji spadaju u javni sektor. Ukoliko penzije iz nekog razloga ne budu mogle da se povećavaju, to znači da ni zaposlenima u javnom sektoru neće moći da rastu zarade, a to im se ni malo neće dopasti.

Kosanović veruje da MMF neće tražiti posebna objašnjenje zašto je neprihvatljivo da se penzije od 2012. godine usklađuju samo s rastom troškova života. Shvatiće, uz dodatne analize, da to nije održivo ni na srednji, a kamoli na dugi rok.

Kada je reč o delu reforme penzijskog sistema koji se odnosi na beneficirani radni staž, MMF-u će biti predočeno da je tu urađeno dosta u smislu da su u velikoj meri pooštreni uslovi pod kojima neko može ubuduće imati ovu vrstu beneficije.

– Beneficirani radni staž ne može više imati, primera radi, sekretarica u MUP-u, već samo oni za koje se utvrdi da zaista rade pod teškim uslovima, naglašava naš sagovornik

Ono na čemu Srbija mora da poradi jeste znatno povećan stepen naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kako bi se smanjilo dosadašnje izdvajanje koje iznosi oko 46 odsto ukupnih sredstava iz budžeta, što je previše.

Posebno će se insistirati na jasnom definisanju invalidskih penzija. Po važećem zakonu pravo na invalidsku penziju imaju samo oni za koje se utvrdi da su stopostotni invalidi, što po Kosanoviću nije u redu. Potrebno je revidirati zakon u tom delu i omogućiti i onima koji su zaista bolesni da im se prizna smanjena radna sposobnost.

J. Petrović

A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Prema njegovoj oceni, nema bojazni da centralna banka neće moći da održi stabilnost kursa jer, kako je ukazao, NBS u deviznim rezervama ima tri puta više deviza nego što je to trenutna količina dinara u opticaju.

Objašnjavajući razloge naglog pada vrednosti dinara prema evru, Jelašić je rekao da je to, između ostalog, posledica slabljenja evra prema dolaru od oko 20 odsto u poslednjih mesec i po dana.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)