Nakon objave rezultata aukcija evro je prema dolaru ojačao na 1,2915 dolara, a potom se povukao na 1,2860 dolara. Prema jenu se takođe oporavio, i to 0,2 posto, na 109,73 jena. Dolar je prema jenu stajao na 85,34 jena, zadržavši se nedaleko najnižeg nivoa u 15 godina od 84,72 jena zabeležene prošle sedmice.

Prodaja irskih četvorogodišnjih i 10-godišnjih državnih obveznica smatrana je testom provere interesa ulagača, u kontekstu zabrinutosti oko cene spašavanja bankarskog sektora te zemlje. Prodaja španskih trezorskih zapisa s rokom dospeća od 12 i 18 meseci takođe je bila uspešna.

Rast evra, međutim, bio je ograničen nelagodom ekonomskih prognoza nakon što je niži od očekivanog ključni nemački pokazatelj doveo u pitanje sposobnost nastavljenog solidnog oporavka najveće evropske ekonomije.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Japanska ekonomija je rasla po stopi od skromnih 0,1 posto u tromesečju koje završava s junom, što je daleko od očekivanja analitičara.

Cena zlata narasla je na 1.223.65 dolara po unci, što je najviši nivo od 1. jula.

''Ovo je odraz stanja tržišta, ali i činjenica da se zlatom trguje po cenama iznad 1200 dolara pobudila je interes ulagača za promet zlatom'', ocenio je Eugen Weinberg, analitičar Commerzbanka.

Dodaje da ne bi bio iznenađen pojačanom kupovinom zlata uoči sezone žetve u Indiji. Zlato se kreće obrnuto proporcionalno s kretanjima dolara, koji je u odnosu na evro i ostale relevantne valute izgubio na vrednosti. U poslednje vreme metal i američka valuta kretali su se u istom smeru, s obzirom da su uživali status 'sigurnog ulagačkog raja'.

Cena nafte narasla je iznad 75 dolara po barelu. Rast cene nafte vidi se kao okidač za pojačani pritisak na inflatorna kretanja, što je ponovo podsticaj za ulaganje u zlato, s obzirom da se na taj metal gleda kao polugu koja zaustavlja inflaciju. Srebrom se trgovalo po 18.2 dolara po unci, što je rast u poređenju s 18.08 dolara, a cena platine narasla je za 9,5 dolara na čak 1529,5 dolara po unci.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

U takvom okruženju londonski Ftse indeks oslabio je gotovo 0,3 posto, na 5.260 bodova, dok je frankfurtski DAX pao za 0,16 posto, na 6.100 bodova.

Japanska ekonomija u drugom tromesečju porasla je svega 0,1 posto u odnosu na tromesečje ranije te 0,4 posto na godišnjem nivou, što je znatno ispod prognozirane stope na tržištima u visini oko 2,3 posto te značajno slabije u odnosu na godišnju stopu rasta u SAD-u u istom razdoblju od 2,4 posto.

Analitičari prognoziraju daljnje slabljenje japanske ekonomije u nadolazećem razdoblju. Novi podaci iz te druge najveće svetske ekonomije usledili su samo nekoliko dana nakon sumornije ocene stanja u SAD-u, najvećoj svetskoj ekonomiji, koju je objavila tamošnja centralna banka Fed.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Kina će ove godine, sudeći prema najnovijim procenama, ostvariti visok privredni rast od približno deset odsto, dok Japan može računati na znatno skromniju stopu ekonomske ekspanzije u 2010. od dva do tri procenta.

Međunarodni ekonomisti naglašavaju da se razlika u snazi dve najmoćnije azijske ekonomije "opasno" smanjila, na štetu Japana, već potkraj minule godine.

Japan je, inače, u proteklom kvaratalu ostvario samo simboličan privredni rast od 0,4 odsto, računato prema godišnjoj osnovi, dok je Kina u istom periodu imala nešto niži ekonomski uspon nego u prva tri meseca, kada je "uknjižila" ekspanziju veću od 11 odsto.


Šef ekonomista kompanije "Berkliz kepitel" u Tokiju Kiohei Morita smatra da najnoviji pokazatelji o daljem jačanju pozicija Kine na rejting listi najmoćnijih svetskih ekonomija imaju "simboličko" značenje.

Treba, ipak, imati u vidu da je u Japanu, čije stanovništvo (oko 130 miliona) naglo stari, prosecan BDP po glavi stanovnika lani iznosio 37.800 dolara, dok je isti pokazatelj za Kinu u 2009. godini bio drastično manji - svega 3.600 dolara.

SAD u kojima sada živi oko 310 miliona ljudi su, inače, lani imale prosečan BDP po glavi stanovnika od 42.240 dolara, što znači da je, mereno na osnovu tog pokazatelja, standard prosečnog Kineza još daleko niži u odnosu na žitelje Japana i SAD.

Stručnjaci ističu, osim toga, da je bogatstvo među više od 1,3 milijarde Kineza sada raspoređeno veoma neujednačeno, pa je životni standard nekoliko stotina miliona seljaka u najmnogoljudnijoj zemlji sveta osetno niži od proseka za celu zemlju, a pogotovo ako se uporedi sa stanovnicima gusto naseljenih industrijskih centara kakvi su Šangaj, Peking i drugi veliki gradovi.

Kina će, međutim, prema dugoročnoj projekciji, koju su sačinili pre dve godine američki eksperti, već krajem naredne decenije prestići, po privrednoj moći, SAD i postati po tome bez premca u svetu.

Američki stručnjaci, takođe, predviđaju da će u grupi od pet najmoćnijih svetskih ekonomija do polovine ovog veka osim Kine, SAD i Japana, biti još dve zemlje - Brazil i Rusija - koje raspolažu ogromnim rezervama energetskih i raznih drugih strateški važnih sirovina.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Evro je prema dolaru ojačao 0,5 posto, na 1,2812 dolara, no zadržao se nedaleko najnižeg nivoa u mesec dana od 1,2734 dolara dotaknute noćas. Prema švajcarskom franku pojeftinio je 0,8 posto, na 1,3297 franaka, potonuvši ispod 1,3300 franaka po prvi put od 8. jula. Dolar je oslabio za više od jedan posto prema švajcarskoj valuti, na najniži nivoa u sedam dana od 1,0398 franaka. Dolar je oslabio i prema jenu, za 0,7 posto, na 85,66 jena.

U ponedeljak je porasla premija koju ulagači traže za držanje irskih i grčkih 10-godišnjih državnih obveznica umesto odgovarajućih nemačkih, a porasla je i cena osiguranja od neplaćanja.

Istovremeno, referentna stopa prinosa na nemačke 10-godišnje obveznice pala je na rekordno nizak nivo od 2,362 posto, pod pritiskom zabrinutosti zbog usporavanja globalnog ekonomskog oporavka.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Kad su u pitanju autokoncerni, najveću proizvodnju, procenjuju eksperti Prajsvoterhaus, ostvariće alijansa Folksvagen-Suzuki, Tojota i GM. Na listi lidera autoindustrije za sada nema kineskih firmi, jer se na ovom tržištu za kupce bori stotinak fabrika.

Kina je već postala najveće automobilsko tržište sveta. Prošle godine lokalne fabrike su proizvele 13,7 miliona vozila, ili 3,3 miliona više nego američke kompanije.

Svetska proizvodnja automobila će se ove godine povećati za 13 odsto u odnosu na 2009, na 64,5 miliona vozila, što govori da se autoindustrija "izvukla" iz krize.

Prethodna krizna godina donela je ozbiljna iskušenja za automobilsku industriju. Prodaja putničkih kola u Evropskoj uniji je opala za 25, a u SAD za 20 procenata.

Kriza je najteže pogodila rusko tržište, koje se prepolovilo. Preteće bankrotstvo kompanije su izbegle zahvaljujući ulivanju više milijardi dolara budžetskih sredstava u državne programe prodaje "staro za novo".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

U saopštenju partnera se ukazuje da će ujedinjena kompanija, čijih će 30 odsto kontrolisati IP, biti vodeća u svetu po proizvodnji struje.

GDF Suez će akcionarima IP platiti 92 penija za akciju, tako da će britanska kompanija ukupno od transakcije dobiti 1,4 milijardi funti (1,68 milijardi evra).

Prema uslovima posla "GDF Suez" će predati IP svoj biznis "Energy Internešnel" zajedno sa dugovima kompanije koji su krajem juna iznosili 4,4 milijardi evra.

GDF Suez, nastala 2008. godine, jedno je od najvećih energetskih preduzeća u Evropi. Kompaniji pripada devet odsto udela u projektu izgradnje ruskog gasovoda "Severni tok".

U prvoj polovini ove godine "GDF Suez" je za 9,3 odsto uvećao neto profit u odnosu na isti period lane, na 3,6 milijardi evra.

IP, vodeći proizvođač električne energije u Velikoj Britaniji, upravlja radom 50 elektrana u svetu.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

To je znatno više u odnosu na isto razdoblje prošle godine, a Boingu je potrebno još samo nekoliko narudžbina da već sada dostigne prošlogodišnju kvotu.

Ta kompanija je ukupno u razdoblju od januara od kraja jula zabeležila 319 narudžbina, ali su naručitelji odustali od proizvodnje 64 letelice. Erbas je dobio 286 narudžbina, a otkazano ih je 41.

Iako je Boing trenutno u prednosti pred svojim evropskim konkurentom, veći broj naručenih aviona ne znači nužno i veće prihode jer pregovori sa naručiteljima još uvek traju pa nisu poznati finansijski detalji ugovora.

Kod oba proizvođača prevladavaju narudžbine za avione srednje veličine, kao što su „A320“ i „737“.

Pred kraj prošlog nedelje, inače, i Erbas i Boing su ostali bez važnog posla kada je jedan od njihovih najvećih kupaca, avioprevoznik „Dubai Aerospace Enterprise“, otkazao narudžbine u ukupnoj vrednosti od osam milijardi dolara.

Ta kompanija iz Dubaija je Erbasu otkazala proizvodnju 18 aviona „A320“ i sedam letelica „A350“ čija se vrednost procenjuje na oko tri milijarde dolara, dok je Boingu otkazana narudžbina 15 aviona „787 drimlajner“ i 10 letelica „777“ koji zajedno koštaju oko pet milijardi dolara.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)