Najveće izvozno tržište farmaceuta iz Novog Mesta predstavlja regija srednje Evrope u kojoj su ostvareni prihodi od 155,6 miliona evra, odnosno porasli su za 14 odsto.

U regiji istočne Evrope Krka je ostvarila prihode u iznosu od 119,7 miliona evra. U jugoistočnoj Evropi Krka je povećala prodaju za osam odsto, dok je u Sloveniji zabeležila pad prodaje od četiri odsto na 50,8 miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Mađarska je u oktobru 2008. godine potpisala sa Evropskom Unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) sporazum o kreditnom programu u iznosu od 20 milijardi evra. Tekući razgovori o kreditnom mehanizmu su propali tokom vikenda, kada je vlada u Budimpešti odbila poziv tih međunarodnih poverilaca za oštrije mere štednje.

Smanjenjem rejtinga Mađarskoj su protekle sedmice zapretile dve vodeće rejting agencije Mudis i "Standard end Purs". Suprotnosti između mađarske vlade i MMF-a su povećali fiskalne rizike i nesigurnost, objasnio je Mudis ovakav svoj korak.

Ta agencija je uvrstila mađarski rejting u režim "praćenja" i sada će tu zemlju bliže posmatrati, kako bi utvrdila da li će rejting zaista sniziti. Analitičari, ipak, ne smatraju da je korak agencije Mudis zasnovan na ključnim ekonomskim faktorima, a neki čak ističu da se Budimpešta kažnjava, uglavnom, za svoju "tržišno nekorektnu" izjavu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Pri tome je vrednost 990 akcija hrvatskih firmi na tržištu krajem prethodnog meseca dostigla 248 milijardi kuna (34,44 milijarde evra) i bila je 11 odsto veća nego na kraju maja.

Podaci SKDD koje danas prenosi Hina pokazuju da je tokom juna smanjena tržišna vrednost obveznica iz registra dok je vrednost komercijalnih zapisa povećana.

Tako je tržišna vrednost 60 obveznica bila 39,6 milijardi kuna (5,5 milijardi evra), procenat manja nego krajem maja, dok je vrednost 110 komercijalnih zapisa povećana pola procenta, na 25,18 milijardi (3,49 milijardi).

Prema podacima SKDD, na kraju juna 62 odsto hrvatskih vrednosnih papira, mereno tržišnom vrednošću, bilo je u vlasništvu domaćih pravnih i fizičkih lica. Na kraju maja njihov udeo je bio nepunih 58 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Indeksi Crobex i Crobex10 na Zagrebačkoj berzi porasli su po gotovo dva odsto a ukupan promet vredeo je 340 miliona kuna (7,2 kune za evro).

Uobičajeno najlikvidniji je bio Hrvatski telekom sa prometom od 19,5 miliona kuna a cena te akcije pala je za procenat na nedeljnom nivou.

Dobitnike predvodi Podravka s rastom nešto većim od 11 odsto, Atlantska plovidba je poskupela četiri procenta a Erikson Nikola Tesla nepun procenat.

Indeks SASX10 na Sarajevskoj berzi pao je procenat i po a nedeljni promet vredeo je 1,2 miliona KM (1,95 KM za evro) pri čemu je 738.000 KM ostvareno u trgovini obveznicama.

Među akcijama iz korpe indeksa SASX10 najveći pad ubeležila je mostarska JP Elektroprivreda HZHB, od sedam procenata, Bosnalijek je pojevtinio pet i po a Energopetrol četiri i po procenta. U rastu su bili Energoinvest, četiri odsto, mostarski HT, procenat, i BH Telekom, pola procenta.

Na crnogorskim tržištima kapitala u zbog praznika skraćenoj sedmici realizovan je promet od samo 157.680 evra, za 6,5 puta manji nego u nedelji pre. Indeks NEX20 porastao je nešto više od procenat dok je na Montenegroberzi indeks Moste pao 0,6 odsto.

Među dobitnicima su akcije Instituta "Simo Milošević" sa rastom od 12 odsto, Rudnika boksita sa deset procenata, Željezničke infrastrukture sa 8,5 odsto i Budvanske rivijere koja je Nex berzi dobila 4,4 a na Montenegroberzi 9,3 odsto.

Prošlu nedelju u padu su završili i indeksi na Ljubljanskoj berzi, gde je LJSEX izgubio nešto manje a SBITOP nešto više od procenat, na Banjalučkoj je BIRS skliznuo pola procenta dok je na Makedonskoj berzi indeks MBI10 oslabio petinu procenta.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Odgovorili smo našim partnerima da nove mere štednje ne dolaze u obzir", izjavio je Matolči i dodao da njegova zemlja već pet godina primenjuje takve mere.

Nova vlada u Budimpešti je obećala da će ispuniti cilj za budžetski deficit u 2010. od 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je Matolči potvrdio, ali je i istakao da bi to prvenstveno trebalo postići uz pomoć planiranog bankarskog poreza.

MMF i EU su na razgovorima proteklog vikenda izrazili zabrinutost povodom uvođenja bankarskog poreza kojim bi vlada u Budimpešti prikupila ukupno 200 milijardi forinti (712,12 miliona evra), kao i zakonskog predloga za smanjenje plate guvernera tamošnje centralne banke.

Neuspeh razgovora sa predstavnicima tih institucija znači da Mađarskoj neće biti dostupno preostalih 5,5 milijardi evra iz fonda od ukupno 20 milijardi evra, sve dok revizija programa ne bude okončana.

Vlada premijera Viktora Orbana, koja je u aprilskim izborima došla na vlast, ističe da želi da produži postojeći kreditni program koji je, prvobitno, trebalo da bude završen u oktobru, do kraja ove godine. Osim toga, podsećaju mediji, mađarska vlada želi da postigne dogovor sa međunarodnim finansijskim institucijama o novom kreditu pre 2011. i 2012. godine.

EU: Mađarska neće trpeti zbog prekida pregovora


Mađarska neće imati "direktne, trenutne posledice" zbog prekida pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom o paketu pomoći za tu zemlju, od koje je zatraženo da primeni dodatne mere štednje, kaže portparol EU Ton van Lirop.

Van Lirop kaže da ne postoji krajnji rok do kojeg bi trebalo da se sa Mađarskom ponovo pokrenu razgovori o zajmu i da on ne očekuje da će odluka EU imati trenutne posledice po tu zemlju.

Komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja, Oli Ren, pozvao je proteklog vikenda mađarsku vladu da donese "teške odluke o potrošnji" u cilju smanjenja budžetskog deficita, odnosno razlike izmedju onog što država zaradi i potroši.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"U toku je implementacija državnog budžeta sa pojačanom kontrolom troškova. Međutim, bolnice i fondovi socijalne pomoći predstavljaju jasnu opasnost, kao i finansijski pritisci na javna preduzeća", navedeno je u izveštaju objavljenom na internet portalu Fonda, čija je delegacija nedavno posetila Atinu.

U izveštaju se dodaje da su mere "stezanja kaiša", čiji je cilj smanjenje grčkog deficita, usporile ekonomsku aktivnost, što se i očekivalo, ali da je inflacija viša od predviđene, dok je privatna potrošnja iznenađujuće "elastična.

Mere štednje usvojene u maju, uprkos tome što su izazvale masovne proteste širom Grčke, primjenjuju se kao što je i planirano, navodi Fond. Te mere su bile uslov za prebacivanje prve tranše zajma od 136 milijardi dolara, koji je Grčka bila prisiljena da traži od EU i MMF-a zbog rastućeg duga.

Očekuje se da će delegacija EU i MMF-a posetiti Grčku između 26. jula i 6. avgusta, kada se očekuje odobrenje druge tranše trogodišnjeg zajma.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Ova ponuda je usledila posle saopštenja vladinih zvaničnika da je moguća integracija grčkih banaka zbog akutne finansijske krize u zemlji.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je u jučerašnjem govoru u parlamentu rekao da postoji "hitna potreba" da grčke banke razmote mogućnost integracije. Vlada levog centra takodje želi prodaju državne imovine, u okviru programa privatizacije kako bi pomogla dugom opterećenu ekonomiju.

Atinsko tržište akcija je danas pre ovog saopštenja obustavilo trgovinu akcijama tih triju banaka.

Salas je ukazao da bi predloženi sporazum doveo do formiranja najveće grčke bankarske grupacije, s imovinom, vrednom više od 105 milijardi evra (133,5 milijardi dolara).

"Ovo je predlog koji će, kako verujemo, biti od koristi grčkom društvu, samim bankama, državi i opštoj atmosferi kako bismo mogli da se izvučemo iz ove sumorne atmosfere", rekao je Salas i dodao da je na vladi da prouči taj predlog i donese odluku.

"Pireus banka", "Postbanka" i "ATE banka" spadaju medju šest najvećih u Grčkoj, na listi od 91 banke u Evropskoj uniji koje su prošle stres-test, kako bi se utvrdile njihove potencijalne finansijske slabosti.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dugovima pristisnuta Grčka u maju je jedva izbegla bankrot nakon što je dobila prvu tranšu iz paketa zajmova od 110 milijardi evra koji su joj odobrile zemlje zone evra i Međunarodni monetarni fond.

Kako bi obezbedila isplatu tranši, grčka vlada je uvela bolne mere štednje i počela reformu penzijskog sistema i tržišta rada. To je razbesnelo sindikate koji su odgovorili štrajkovima i protestima.

Grčko ministarstvo finansija saopštilo je da je budžetski deficit u prvoj polovini godine smanjen 46 odsto, što je i više nego što je planirano. Prema zvaničnim podacima, deficit je u prvih šest meseci ove godine bio 9,6 milijardi evra dok je u isto vreme 2009. godine dostizao 17,8 milijardi.

Grčka se obavezala da ove godine spusti deficit na 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda sa 13,6 odsto u 2009. godini.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)