U periodu januar - april u odnosu na prva četiri meseca prošle godine ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,5 %. Posmatrano po sektorima, u aprilu je u odnosu na isti mesec prošle godine najveći rast od 7,2 % zabeležen u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, a u rudarstvu za 6,6 %, dok je u prerađivačkoj industriji proizvodnja pala za 1,4 %.

Rast je registrovan u proizvodnji intermedijarnih proizvoda i iznosio je 7,1 %, ako se izuzme energija koja je povećana za 2,1 %. Pad je zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 11 %, kapitalnih proizvoda za 8,6 % i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 4,8 %.

Obim industrijske proizvodnje u aprilu je povećan u 16 oblasti, koje u ukupnoj strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 58 %, dok je pad prisutan u 13 oblasti, čije učešće iznosiće 42 %.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u aprilu su imale proizvodnja osnovnih metala, snabdevanje električnom energijom,  proizvodnja mašina i opreme, proizvodnja električne opreme i proizvodnja papira i proizvoda od papira.

Desezonirani indeksi industrijske proizvodnje za april u odnosu na mart pokazuje da je industrija ukupno ostvarila pad proizvodnje od 1,2 %, a da je kod prerađivačke industrije taj pad iznosio 1,5 %. Kada se uključi ocena učinka malih preduzeća iz uzorka, ukupna industrijska proizvodnja u aprilu u odnosu na prosek 2010. manja je za 1,9 %, a kod prerađivačke industrije za 4 %.

"Novi propisi koji bi uključili investicione fondove u sistem osiguranje depozita doprineli bi daljem očuvanju stabilnosti finansijskog sektora, a bili bi u skladu sa evropskom direktivom", rekao je Cvetković obraćajući se u Beogradu učesnicima konferencije "Evropskog foruma institucija za osiguranje depozita" (EFDI).

Premijer je istakao da je finansijski sektor u Srbiji odoleo posledicama svetske ekonomske krize i ostao stabilan, a da Vlada Srbije i dalje radi na jačanju poverenja građana u taj sistem.

"Usled gubitka stare devizne štednje i velike inflacije u Srbiji u poslednjih 20 godina bilo izgubljeno poverenje u finansijski sistem, ali se poverenje vraća čemu doprinose i vladine mere koje garantuju sigurnost depozita građana i privrede", ocenio je Cvetković.

Konferencija se održava u ponedeljak i utorak u Beogradu, a tema je finansiranje sistema osiguranja depozita i fondova za zaštitu investitora, što je od posebnog značaja za sprovodjenje preventivnih mera za očuvanje finansijskog sektora.

izvor: Beta

"Finansijski sistem Srbije je sačuvao stabilnost u ekonomskoj krizi. Očuvanje poverenja u taj sistem bio je veliki izazov, ali je on dosta uspešno savladan", kazao je guverner Narodne banke Srbije.

Šoškić je dodao da treba podvući da novac poreskih obveznika nije korišćen za spasavanje bankarskog sistema, što je ocenio velikim dostignućem.

Guverner NBS najavio je niz mera koje će doprineti jačanju poverenja u domaću valutu, odnosno rastu štednje i kredita u dinarima, kao i izvora finansiranja u domaćoj valuti.

On je podsetio da se već 40 godina u Srbiji štedi u devizama, što sada ne bi bilo lako zabraniti, i dodao da sada štednja u evrima u srpskim bankama iznosi 7,3 milijarde evra.

Šoškić je istakao da su depoziti u bankama veći nego pre izbijanja svetske ekonomske krize, čemu su doprinele blagovremene mere vlade i centralne banke, a značajnu ulogu imala je i Agencija za osiguranje depozita.

Šoškić je najavio da će NBS i Agencija za osiguranje depozita unapređivati saradnju kako bi depoziti bili još bolje zaštićeni.

Direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić je podsetio da je trenutno garantovana isplata depozita od 50.000 evra u slučaju da banka nije u situaciji da isplati štediše, a isplata je u roku od tri dana.

Predsedavajući Evropskom forumu institucija za osiguranje depozita Roberto Moreti je rekao da je svetska ekonomska kriza pokazala koliki je značaj saradnje međunarodnih finansijskih institucija u zaštiti depozita.

On je kazao da će do juna biti završen "stres test" koji će pokazati koliko je bankarski sistem u evropskim zemljama stabilan i otporan na krizne situacije.

Konferencija "Evropskog foruma institucija za osiguranje depozita" se nastavlja i sutra, a glavna tema je "Finasiranje sistema osiguranja depozita i fondova za zaštitu investitora", što je od posebnog zanačaja za sprovodjenje preventivnih mera za očuvanje finansijskog sektora.

U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro.

Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

Centralna banka je na medjubankarskom deviznom tržištu ove godine kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.

Devizni kurs se formira na Medjubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 08.00 narednog radnog dana.

izvor : www.smedia.rs

Kako je navedeno u saopštenju srpske kompanije, koja posluje u okviru "Energoprojekt holdinga", ovaj projekat finansira Evropska unija, a rok za realizaciju posla, u kome učestvuju pomenuta holandska i danska kompanija, je 20 meseci.

izvor : www.seebiz.eu

Tuš je naveo da će Idea preuzeti i zaposlene u supermarketima u Srbiji. Vrednost transakcije nije objavljena, preneo je sajt Business.hr, pozivajući se na agenciju Hina.

Tuš Srbija je već izvesno vreme na srpskom tržištu tražila kompaniju koja bi je preuzela jer se pokazalo da broj objekata, poslovni koncept, asortiman i cenovna politika ne pružaju konkurentske prednosti za uspešno poslovanje.

Pritom su pored krize koja je pogodila poslovanje slovenačkog trgovinskog lanca, poziciju kompanije dodatno poljuljale optužbe protiv vlasnika Marka Tuša i njegovo hapšenje u Sloveniji.

Prezaduženi Tuš Holding ima skoro 700 miliona evra dugova, a trenutno je u pripremi plana sanacije, koju od njega zahtevaju banke poverioci.

Prema pisanju slovenačke štampe, Tuš Holding već neko vreme pokušava da proda i svoj Tuš Oil, mobilnu telefoniju Tuš Mobil, kao i sve svoje nekretnine na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

Osim u Srbiji, Tuš ima dvadesetak supermarketa u BiH i Makedoniji. Ceo holding prošle godine je imao 830 miliona evra prihoda.

Idea ima 138 maloprodajnih objekata u Srbiji, sedam veleprodajnih objekata i drugi je najjači trgovački lanac na srpskom tržištu.

izvor: gdeinvestirati.com

Od anketiranih, 61 odsto očekuje bolje poslovanje na srpskom tržištu.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Michael Schmit je izjavio da „ove godine oko 50 odsto od anketiranih nemačkih kompanija želi da poveća investicije i broj zaposlenih u Srbiji“.

izvor : www.seebiz.rs

Ključno pitanje će biti na koji način ćemo uspeti da povećamo mobilnost svih sredstava i tokova u ekonomiji, ocena je Vladimira Čupića, prvog čoveka Hypo Alpe Adria banke u Srbiji.

Prema njegovim rečima, nelikvidnost privrede je pokazatelj opšteg stanja, problema u strukturi privrede, visokoj zaduženosti i nedovoljnoj konkurentnosti srpskih kompanija, a finansijski sistem na sve to odgovara vrlo visokim nivoom kapitalizovanosti banaka i dobrom likvidnošću bankarskog sektora.

Čupić je da kao bankar ne zna na koji način bi odobrio kredit u dinarima na deset godina, jer ne može da predvidi sudbinu valute u tom period.

"Suština je u tome da nam je neophodna dugoročna kriva prinosa na dinar. Osnovu tog koncepta čine dugoročne dinarske obveznice, a ključni element mora biti država, odnosno Ministarstvo finansija. Svuda se prvo razvilo u svetu tržište državnih obveznica u nacionalnoj valuti, to je bazična cena rizika jedne zemlje, pa onda dođu svi ostali. Ako država nije spremna da kaže da će za deset godina da vrati glavnicu i da plati kamatu kao cenu pozajmice, kako onda očekivati od bilo koga da to radi?", navodi on.

Ono što je, međutim, problem je izvesna količina imovine blokirane u bankama, u vidu loših kredita, rekao je Čupić.

"Banke su formirale rezerve za rizike, ali je pitanje da li je to dovoljno, da li bi se prodajom na tržištu te imovine rešilo pitanje dugova? To bi išlo teško jer nema tražnje. Trebaju nam mehanizmi koji će maksimalno olakšati čišćenje bilansa banaka jer su oni u nekim slučajevima dosta kontaminirani", objašnjava on.

Dugo zadržavanje loših kredita unutar bilansa banaka na neki način blokira plasmane dobrim klijentima, kaže Čupić i dodaje da su potrebni projekti i klijenti iza kojih banke hoće da stanu bez straha od rizika i od toga će zavisiti status finansijskog sektora u Srbiji.

"Ipak, zaista bi bila potrebna jedna katastrofična situacija pa da dođe do ozbiljnog narušavanja stabilnosti finansijskog sektora. Ja ne vidim da će tako nešto da se dogodi. Ima problema, ali su oni rešivi. Biće ova godina vreme za poravnanje, a dogodine, mislim, možemo da očekujemo unapređenje ukupne poslovne klime u Srbiji", smatra prvi čovek Hypo Alpe Adria banke u Srbiji.

Čupić je najavio da Hypo Alpe Adria banka nudi klijentima nove proizvode, među kojima je beskamatna pozajmica na 6 meseci za otvaranje računa i štednja „na dohvat ruke“, a to znači kamatu stopu od 5,75 % na 12 meseci, jednu od najpovoljnijih na tržištu, uz mogućnost da se novac podigne i pre isteka roka a da se kamata zaračunava na izdržani period.

izvor : www.seebiz.eu