Zdravković je je naveo da izvoz raste po stopi od 15 odsto, a uvoz se smanjuje po stopi od pet odsto, da se trgovinski deficit smanjuje i da je sistem u ravnoteži, a da su u aprilu pojačani i poreski prihodi.

On je ocenio da je stvorena nepotrebna panika u javnosti kada su u pitanju kretanja na deviznom tržištu.

Ovaj ekonomista smatra da bi bilo loše, ukoliko bi se kurs dinara, posle nivoa koji je dostigao, naprasno u roku od dva ili tri dana vratio na nivo od 99,5 ili 100 dinara za evro.

"Postoje sajtovi na kojima se može pratiti trgovanje dinarom u inostranstvu i na primer, krajem prošlog dana vrednost evra je bila ispod 101 dinara, što ukazuje na to da su "ovo neki šokovi koji se nepotrebno događaju", izjavio je Zdravković.

On je istakao da sadašnji nivo kursa ne bi trebalo da ugrozi nivo cena. On je naglasio da nema naznaka da se kriza u Grčkoj, koja se blago prelila u Bugarsku, događa u Srbiji i da "nije strašan porast kursa dinara od dva i po odsto u roku od nedelju i po dana".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Pravnim i fizičkim licima, koji su obveznice stekli u procesu trgovanja, sredstva na njihove namenske novčane račune preneće Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd, preko članova koji vode vlasničke račune zakonitih imalaca obveznica.

Štediše koje još uvek nisu izvršile konverziju svoje devizne štednje u obveznice, mogu to učiniti na šalterima banaka kod kojih je položena štednja, odnosno, koje servisiraju štednju banaka u likvidaciji i stečaju, navodi se u saopštenju.

NBS je obavestila štediše da u periodu od 24. do 29. maja ove godine, banke neće vršiti konverziju, radi tehničkih priprema za početak isplata obveznica koje ove godine dospevaju na naplatu

Konverzija devizne štednje i isplata dospelih obveznica štedišama Jugbanke Kosovska Mitrovica vrši se preko "Eurobank EFG" Beograd, u skladu sa Uredbom Vlade Srbije, od 6. aprila 2004. godine.

Donosioci materijalnih obveznica SRJ i kupona sa tih obveznica, mogu ih naplatiti na šalterima banaka koje su imale ''staru'' deviznu štednju, u rokovima dospeća - 1. jul i 28. decembar ili obveznice SRJ - serije B mogu zameniti u elektronske obveznice Republike Srbije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

ašto dinar pada?
- Kurs je slika svega onoga što se dešava u privredi Srbije i inostranstvu. U prvom kvartalu imamo značajan tekući platni deficit, manji priliv stranih direktnih investicija i nezavisno od toga što je NBS od januara do danas prodala 850 miliona evra, dinar pada.

Je l’ to mnogo novca?
- Jeste.
Mnogo u odnosu na šta?
- U odnosu na to koliko je prošle godine prodato i u odnosu na druge zemlje u kojima su valute čak i apresirale. I konačno, u odnosu na to da smo očekivali jačanje dinara, što se obično dešava u drugom kvartalu. Očito je priliv investicija manji od očekivanog.

Privrednici se ponovo žale zbog kursa?
- Pričali smo sa mnogim privrednicima da se obezbede od deviznog rizika, što, naravno, košta. Komentar nekih privrednika je bio da će radije lobirati protiv Narodne banke, jer im je to jeftinije. Interesantno je da niko ne traži da imamo manju javnu potrošnju, odgovorniju fiskalnu politiku, da se uspori povećanje javnog duga, ali se svi bave dinarom, koji je posledica takvog stanja.

Da li vam je to neko direktno rekao?
- Nama to prenose bankari.

Kakva je prognoza?
- Mi se isključivo bavimo prognozom kretanja inflacije, koja je osnovni cilj NBS. A kada ovo citiram iz zakona, to očito mnoge veoma iritira.

Da li banke iznose novac iz Srbije?
- Ne, banke su u toku prvog kvartala unosile novac u Srbiju baš kao i prošle godine. Novac su iznosila preduzeća koja su se razduživala prema inostranstvu.

Da li je odluka da se smanji nivo obavezne rezerve bila dobra? Banke imaju višak dinara, pa kupuju evre?
- Mi jesmo smanjili dinarski deo obavezne rezerve, ali smo uz to prodali dvostruko više hartija od vrednosti - za 10 milijardi dinara, i tako povukli taj višak likvidnosti.
 

Šta se onda desilo?
- Banke ne kupuju za sebe, nego za klijente i oni imaju pravo da odluče da li će novac držati u evrima ili u dinarima.

Imate li ingerencije da kaznite banke koje špekulišu?
- Šta je špekulacija? Banke koje se dodatno zadužuju prema centralama i povećavaju svoj dug sigurno ne špekulišu. Očito da mnogi u Srbiji u špekulantima traže izgovor za svoju neefikasnost.

Rekli ste da ste zabrinuti zbog kretanja kursa i uticaja na inflaciju. Šta to znači?
- To znači da je potpuno drugi efekat kursa na cene kada je na nivou od 102 dinara, za razliku od onog kada je bio 100 dinara za evro. Mi smo sada bliži granici kursa koja može značajnije da utiče na nivo cena. Još uvek, međutim, nije ugrožen cilj planirane stope inflacije zbog čega bismo koristili devizne rezerve za odbranu tog cilja.

Koja je to granica?
- To mnogo više zavisi od javne potrošnje, dogovora sa MMF, kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima. Ja ne mogu reći koji je to limit pošto se on konstantno menja.

Da li bi nam bilo bolje da imamo fiksni kurs?
- Srbija je mnogo puta isprobala fiksni kurs i to je bio najbolji uvod u katastrofu. To bi značilo da se fiksiramo na određenom nivou pošto je to politički vrlo popularno. Onda se samo troši, dok se sve ne potroši i šta onda?

Gde su devizne rezerve NBS?
- Jedna trećina je u gotovini, a ostatak u prvoklasnim hartijama od vrednosti. Nismo uložili u hartije od vrednosti Španije, Italije, Grčke.

Rekli ste da vam političari vrlo često govore da ste u pravu, ali kada se isključe kamere, kako to izgleda?
- Mnogo je lakše kriviti Narodnu banku za kurs, nego se pitati zašto imamo budžetski deficit preko četiri odsto BDP. I sada ima jedan veliki broj ljudi u vladajućoj koaliciji koji misle da ne treba povećati plate i penzije, ali sam siguran da neće glasati protiv. Prosto, nepopularno je da ste protiv povećanja, iako znate da nema para.

Koliko ste dobili poslovnih ponuda?
- Neformalnih razgovora ima, ali o tome ne mogu da govorim jer još ništa nisam potpisao.

Kad prelazite na novi posao?
-Ne pre septembra. U NBS ću ostati dok novi guverner ne bude izabran.

Posle svega, da li biste nešto uradili drugačije?
- Više bih pričao o kursu. Objašnjavao ljudima, iako mislim da je to bitka koju retko ko može da dobije. Građanima nije jasno čije su to u stvari nadležnosti, a političari to koriste. Svi kurs prodaju kao ko bajagi interes naroda. Omiljena tema mnogih privrednika jeste da mi drže predavanje o tome šta je državni interes, a ja im odgovaram isto što i ranije: „Za državni interes sam plaćen ja, a ne vi.“ U isto vreme za pojedine poslovne ljude naši političari se javno zalažu da dobiju više kredita, da više zarađuju i ja se pitam zašto država privatizuje imovinu, a onda brine o toj imovini, iako je u privatnim rukama. To uopšte nije razumljivo. Da smo tako brinuli o državnoj svojini kao što sada brinemo o privatnoj svojini pojedinih ljudi, naša bi državna preduzeća bila najprofitabilnija.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

MMF ne može da prihvati predlog po kome iznos na čeku ne bi smeo da padne ispod 60 odsto od prosečne zarade, jer za to nema para.

A realna mogućnost je da novom reformom penzioneri u proseku dobijaju mnogo manje nego što im je potrebno za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

"Predlog našeg pregovaračkog tima da novom reformom penzijskog sistema penzije ne bi trebalo da padnu ispod 60 odsto prosečne zarade neće, po svoj prilici, dobiti zeleno svetlo misije Međunarodnog monetarnog fonda", potvrdio je za list Politika dr Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog sistema i predstavnik SSSS, koji se sastao Albertom Jegerom, šefom misije MMF-a.

Realno je da penzije budu i manje

Poreska reforma, prema pisanju lista, pomenuta je usput, a detaljnije će se i o tome razgovarati na leto. To znači da za sada promene PDV neće biti, bar ne do sledeće godine. Ono što je veoma verovatno jeste isplata bonusa od 5.000 dinara u oktobru i decembru, ali preostaje da se utvrdi da li na ove jednokratne isplate mogu da računaju svi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, ili samo najugroženiji. U drugoj varijanti, koja bi obuhvatila one građane sa nižim primanjima, a koja je vrlo moguća, potrebno je utvrditi koji je to minimalni iznos primanja.

Jeger sumnja u mogućnost da se u predlog reforme PIO sistema unese ova zaštitna klauzula kada penzionerska primanja padnu ispod 55 do 60 odsto. Skeptičan je, takođe, i u pogledu vanrednog usklađivanja kada penzije skliznu ispod ove donedavno zakonom propisane donje granice, pojašnjava Kosanović.

To bi, kako je šef misije ocenio, eventualno moglo da se nađe na dnevnom redu pregovora s MMF-om kada se ekonomska situacija u Srbiji stabilizuje. Isto važi i za primenu švajcarske formule koju su predstavnici sindikata izneli kao mogućnost novog usklađivanja penzija – pola troškovi života, pola rast zarada.

Misiji MMF-a je predočeno da u ovom času 60 odsto prosečne penzije u prosečnoj zaradi iznosi oko 180 evra, što je manje od minimalne potrošačke korpe koja vredi 220 evra. Iz toga proizlazi realna mogućnost da novom reformom penzioneri u proseku dobijaju mnogo manje nego što im je potrebno za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Problem je, pojasnio je Kosanović, taj što je odnos penzionera i zaposlenih u Srbiji i dalje nepovoljan 1,6 miliona penzionera prema 1,8 miliona zaposlenih.

Odmrzavanje penzija nije problem, već to što država nema novca


Imajući u vidu da, dakle, država ne može da obezbedi penzionerima ni 60 odsto prosečne zarade ispod koje penzije ne bi smele da padaju, Kosanović pita na osnovu čega su pojedinci u vladi davali izjave da će penzije u prosečnoj zaradi učestvovati čak s 70 odsto!

Kako stvari stoje one neće učestvovati ni s 50 odsto, jer zašto bi inače bio problem ubaciti ovakvu klauzulu u predlog nove reforme PIO sistema osim ako nije dostižna, pita sagovornik.

"Jeger nema ništa protiv da se plate i penzijeo odmrznu, ali je otvoreno i na ovom sastanku pitao odakle novac za tako nešto”, kaže Kosanović.

Srpski pregovarači su, napominje, predočili Jegeru da je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, naizgled veliko, realno dosta nisko, ali da je problem Srbije upravo mali BDP koji bi podmirio sve potrebe.

Najviše primedaba bilo je i na nedopustivo nizak stepen naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je već stvar države da se bolje organizuje u prikupljanju svojih izvornih prihoda.

Poruka sastanka je, kaže Kosanović, da Srbija mora da štedi ako misli da sadašnji i budući penzioneri dočekaju kakvu-takvu pristojnu starost i da posebno mora da se povede računa o kontroli naplate doprinosa za PIO.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Novosadski nedeljnik Akter, precizirao je u današnjem tekstu da je belgijska Louis Delhaize grupa na korak od kupovine većinskog paketa akcija u Maksiju.

Belgijski "Delhauze group" na korak je od većinskog paketa akcija, odnosno 51 odsto, a nova Miškovićeva strategija biće nova ulaganja i razvoj prvenstveno „Delta agrara“ koji će svoje potencijale da usmeri ka tržištu Rusije.

Izvor lista potvrđuju da je za najveći trgovinski maloprodajni lanac u Srbiji, „Maksi“, bio zainteresovan austrijski Interspar i francuski Carefour ,ali da je najbolja ponuda ispregovarana sa belgijskom grupom koja u vlasništvu drži i poznati lanac hipermarketa Cora i lanac supermarketa "Match".

Iza „Delta holdinga“ stoji firma „Hemslejd“ , a po važećim propisima kada nerezident prodaje kapital nerezidentu, ne plaća 10 odsto poreza na kapitalnu dobit.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Država Srbija je početkom maja prodala prvu emisiju dinarskih obveznica koje dospevaju za 18 meseci i time započela s izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrivanja sopstvenih dugova. Ovo predstavlja signal da je sposobna da svoje obaveze izmiruje i na duži rok. Vremenom ce, kao što čine i druge države, nuditi obveznice sa rokom dospeća od 10 godina.

Plan je da u julu ove godine budu ponuđene na prodaju dvogodišnje obveznice, početkom naredne godine trogodišnje, a petogodišnje u drugoj polovini 2011. godine. Razmišlja se i o onim na sedam, pa i više godina, kazao je direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić.

"Ukoliko uslovi budu dobri, a pod tim mislim ako bude interesovanja investitora, možemo početi i ranije", rekao je Tončić.

Interesovanje investitora je za prodaju prve i druge emisije, bilo čak pet puta veće od vrednosti emisije koja je iznosila tri milijarde dinara. Prosečna kamata u prvoj prodaji je bila oko 9,49 odsto, a u drugoj 9,74 odsto.

Pojavu dvogodišnjih obveznica na tržištu i, posebno, najavu emitovanja trogodišnjih i petogodišnjih papira mnogi su „pročitali” kao znak da, za sada, od prodaje Telekoma neće biti ništa jer se država odlučila da na drugi način nadomesti novac. Tončić, međutim, ukazuje da je plan o emitovanju dugoročnih obveznica „stariji”.

"Uz planiranu emisiju obveznica, zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, ruski kredit i uzete komercijalne kredite zatvaramo finansiranje budžeta", kazao je Tončić, dodajući da su veće promene kursa rizične jer bi smanjile interesovanje investitora.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Akcijama Pobede holding danas su obavljene tri velike blok transakcije od po 495 hiljada akcija, po ceni od 200 dinara, pa se vrlo brzo može očekivati i ponuda za preuzimanje ove kompanije u vlasništvu Miodraga Kostića. Pored ovih transakcija, i na berzi je prodato 146.261 akcija u iznosu od 29,2 miliona dinara, što zajedno sa blokovima predstavlja oko 82% firme. BELEX15 indeks dan je završio u padu 1,53% (na 670,84 poena), dok je BELEXline dan završio ispod granice od 1.300 poena i nalazi se na vrednosti od 1.291,77 poena (-1,50%).

Akcije AIK banke (BSE:AIKB) danas se nalaze na drugom mestu po vrednosti trgovanja sa prometom od 20,93 miliona RSD i blagim padom cene od 0,20%, na 2.994 dinara. Za njima slede dve akcije sa MPC segmenta trgovanja, akcijama firme Autoventil iz Užica (BSE:AVEN) se trgovalo u vrednosti od 2,9 miliona RSD po nepromenjenoj ceni od 1.162 dinara, a akcijama Zlatarplasta (BSE:ZLTP) u vrednosti od 2,75 miliona dinara po takođe nepromenjenoj ceni od 4.100 dinara.

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, ni jedna akcija nije imala rast iznad 1%, a u najvećem porastu od samo 0,77% su akcije Alfa plama (BSE:ALFA) i cena je sada na nivou od 9.372 dinara. U porastu od 0,50% (na 2.211 RSD) su akcije Metalca (BSE:MTLC),a rast od 0,40% (na 251 RSD) je na akcijama Fidelinke (BSE:FIDL).

Gubitnik dana sa kontinuiranog trgovanja su akcije Jubmes banke (BSE:JMBN) sa padom cene od 11,78%, na 13.233 dinara, a u velikom padu od 5,98% su i akcije Veterinarskog zavoda Subotica (BSE:VZAS) i cena je sada 629 dinara. Pad cene od 5% je na akcijama Bambi Banata (BSE:BMBI) i Komercijalne banke (BSE:KMBN), pa su sada njihove cene na nivou od 9.500 i 30.400 dinara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Strateško partnerstvo sa „Fijatom” doneće Srbiji, za dve godine, kada krene proizvodnja novih modela automobila, milijardu evra prihoda od izvoza. Ovaj primer jeste dobar, s obzirom na to da je prošlogodišnji ukupni izvoz naše zemlje iznosio šest milijardi evra, ali nije dovoljan. Za veći privredni rast neophodni su preduslovi: izgradnja infrastrukture, uvođenje povlastica za investitore poput „Fijata”, poreska reforma, giljotina propisa i ubrzano izdavanje građevinskih dozvola. Ovo su preporuke učesnika jučerašnjeg okruglog stola „Strateško partnerstvo sa ’Fijatom’: doprinos ekonomskom i društvenom rastu”.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, kaže da će do kraja 2012. godine „Fijat” investirati 700 miliona evra u proizvodnju 200.000 automobila i zaposliti 2.500 radnika. Do kraja te godine trebalo bi da se osete prvi efekti ovo partnerstva. Država, koja ima udeo od 33 odsto, imaće prihod od dividendi.

Đovani de Filipis, direktor „Fijat automobili Srbija”, pohvalio je efikasnost Vlade Srbije.

„Fijat je”, kaže on, doneo nou-hau, novu tehnologiju i resurse.

Država je na sebe preuzela izgradnju autoputa Kragujevac–Batočina i dve obilaznice oko grada.

Nebojša Zdravković, gradonačelnik Kragujevca, kaže da je „Fijat” u narednih deset godina oslobođen plaćanja svih taksa, ali je grad zahvaljujući tom partnerstvu dobio priliv investicija. Samo u Korman polju oprema se 67 hektara za „Fijatove” kooperante, a svi koji zaposle više od 200 radnika dobijaće besplatno zemljište. Računa se da će zahvaljujući dolasku italijanskog proizvođača automobila u Kragujevac biti otvoreno još 10.000 radnih mesta. Smatra se da jedno radno mesto u fabrici automobila povlači još četiri nova.

Privredni rast, prema rečima Jurija Bajeca, savetnika premijera, mora da bude orijentisan prvenstveno ka izvozu i investicijama. Izvoz mora da se udvostruči, a investicije povećaju osam puta da bismo sa sa sadašnjih 4.000 evra po stanovniku za deset godina dostigli BDP od 8.000 evra.

Ana Trbović, profesor na FEFA, ne spori da je dolazak „Fijata” uspeh, ali da bi i ostali investitori došli, država umesto što subvencioniše gubitaše treba da se okrene izgradnji infrastrukture i uređenju poslovne klime. Kao primer je navela kineskog proizvođača automobila koji je hteo kod Niša da pokrene proizvodnju, ali je odustao zbog loše infrastrukture. Ona takođe smatra da, ukoliko bi se građevinske dozvole u Beogradu izdavale istom brzinom  kao u Inđiji, naša zemlja bi sa poslednjeg mesta ušla među prvih deset po brzini izdavanja ovog dokumenta. To znači, zaključuje ona, da pravni okvir nije jedini problem.

M. Avakumović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)