Isplatiće se, prema dogorvoru, takođe i zaostale zemljoradničke penzije, kazala je ministarka Dragutinović.

U sporazumu su revidirane očekivane stope ekonomskog rasta sa dva odsto, na jedan i po procenat u ovoj godini i na tri sa ranije planiranih četiri procenta u 2011. godini, kazala je ministarka finansija.

Ciljana inflacija u ovoj godini ostaje, prema rečima Dragutinovićeve, na ranije predviđenom nivou od šest odsto, plus - minus dva procenta,a naredne godine 4,5 odsto, plus minus dva.

MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji novi stend-baj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

Sredstva tog kredita koriste se za jačanje deviznih rezervi, kao podrška ekonomskom programu Vlade Srbije za umanjenje uticaja svetske ekonomske krize.

U dosadašnje tri tranše Srbija je povukla oko 1,3 milijarde evra iz aranžmana s MMF-om.

S predstavnicima te međunarodne finansijske institucije raspravljalo se, u razgovorima koji su počeli 12. maja a juče okonačani, o najnovijim fiskalnim, monetarnim i makroekonomskim kretanjima i realizaciji obaveza ranije preuzetih sporazumom sa Fondom, sa posebnim osvrtom na pitanja koja se odnose na usklađivanje penzija i usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti.

MMF: 2010. i 2011. teške za građane Srbije
Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je danas da će 2010. i 2011. biti dve teške godine za građane Srbije zbog usporenog rasta i oporavka privrede i ocenio da Srbija mora da smanji javnu potrošnju i pojača fiskalnu disciplinu da bi taj usporeni rast lakše podnela.

Dva su razloga revidiranja BDP-a sa dva na 1,5 odsto u ovoj i sa četiri na tri odsto u idućoj godini - niži obim izvoza i smanjen priliv investicija, rekao je Jeger na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnika MMF i Vlade Srbije.

On je dodao i da Vlada mora do kraja godine da da predlog zakona o penzionom sistemu i predlog zakona o fiskalnoj disciplini.

Govoreći o kursu dinara Jeger je ocenio da je "plivajući" kurs pomogao Srbiji da lakše izdrži negativne efekte svetske krize i da je podstakao izvoz iz zemlje "mada svi u Srbiji nisu bili zadovoljni padom nacionalne valute".

Jeger je najavio da, ukoliko vlada bude prihvatila dogovor sa MMF, Bord izvršnih direktora te institucije održaće u junu sednicu na kojoj bi trebalo da se prihvati četvrta revizija stend baj aranžmana i Srbiji odobri povlačenje još 380 miliona evra za jačanje deviznih rezervi.

Predlog zakona o penzijama najdalje do juna

Albert Jeger upozorio je danas da ukoliko Srbija želi uspešan završetak četvrte revizije stend-baj aranžmana sa Fondom mora do juna da uputi u skupštinsku proceduru predlog Zakona o penzionom sistemu i da smanji broj zaposlenih u državnoj administraciji.

Jeger je rekao, na završnoj konferenciji za novinare predstavnika vlade i MMF, da ukoliko Srbija ne ispuni navedeni uslov Bord izvršnih direktora Fonda, koji će zasedati u junu, neće doneti pozitivnu odluku o četvrtoj rfeviziji stend - baj aranžmana.

U tom slučaju, upozorio je Jeger, pošto je planirano da misija MMF ponovo dođe u avgustu da bi izvršila petu reveziju stend - baj aranžmana, tada bi bila sporna ne samo četvta već i peta revizija tog sporazuma.

"To nije ništa novo jer je takav slučaj bio i prošle godine", dodao je Jeger.
On je rekao da je Vlada Srbije preuzela obavezu da do septembra ove godine u skupštinsku proceduru uputi predlog Zakona o fiskalnoj odgovornosti koji će pomoći da se trajno reši problem visoke javne potrošnje.

MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji novi stend-baj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

Sredstva tog kredita koriste se za jačanje deviznih rezervi, kao podrška ekonomskom programu Vlade Srbije za umanjenje uticaja svetske ekonomske krize.

U dosadašnje tri tranše Srbija je povukla oko 1,3 milijarde evra iz aranžmana s MMF-om.

U saopštenju se navodi da je portfolio kredita porastao četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 549 miliona evra.

Aksel Humel, predsednik Izvršnog odbora Volksbanke, kaže da je banka u prvom kvartalu ove godine nastavila poslovanje uz stabilan rast.

Izvor: www.emg.rs

Tržištem je dominirala niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je zabeležila promet od 14,7 miliona dinara izgubivši na vrednosti dodatnih 0,88 procenata. Ova najlikvidnija hartija domaćeg tržišta spustila se na nivo od 2.912 dinara što je najniža cena zatvaranja ove hartije još od 25. marta.

Gubitnik dana bila je beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) koja je oslabila 5,7 procenata spustivši se ispod psihološke granice od 8.000 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom bila je 5,7 miliona dinara dok je prosečna cena iznosila 7.888 dinara. Veliki pad Agrobanke direktna je posledica neizvesnosti u kojoj su se našli akcionari ove banke nakon što je juče odložena skupština akcionara na kojoj se trebalo glasati o predloženoj dokapitalizaciji vrednoj 5 milijarde dinara. Posle dužeg vremena, solidan promet od 1,6 miliona dinara zabeležila je beogradska Univerzal banka (BSE:UNBN) koja je blago oslabila okončavši trgovanje na nivou od 5.193 dinara. S druge strane, Čačanska banka (BSE:CCNB) je porasla 4 procenta na nivo od 14.661 dinar uz realizaciju od nepunih milion dinara.

Od akcija iz realnog sektora najviše se trgovalo akcijama  Novog kolektiva (BSE:NKOL) po nepromenjenoj ceni od 3.855 dinara zabeležen je promet od 11,5 miliona dinara. Od likvidnih hartija iz realnog sektora najviše se trgovalo Imlekom (BSE:IMLK) koji je oslabio 1,7 procenata uz realizaciju od 0,8 miliona dinara. Negativnu seriju nastavio je i bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) koji je oslabio nepunih jedan odsto na nivo od 817 dinara. U drugoj polovini trgovanja ova hartija se spustila do kote od 815 dinara uz nezadovoljenu ponudu na tom nivou. Energoprojekt (BSE:ENHL) je zabeležio blagi rast vrednosti uz promet od pola miliona dinara, dok je vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) blago porastao na nivo od 9.300 dinara.

I promet obveznica stare devizne štednje bio je skroman i iznosio je 114,2 hiljade evra a sve serije su blago poskupele uz prinose koji su i dalje ispod 4 procenta. 

Izvor: www.seebiz.eu

Kako je danas saopštila ministraka finansija Diana Dragutinović, fiskalni deficit će ove godine biti povećan sa prvobitno planiranih četiri na 4, 8 odsto BDP-a ili na oko 140 miljardi dinara, zbog punjenja budžeta koje je slabije od očekivanog.

Da bi Izvršni odbor MMF-a krajem juna odobrio četvrtu reviziju stend baj aranžmana, koja podrazumeva i mogućnost povlačenja 380 milina evra kredita za devizne rezerve, Vlada Srbije mora da ispuni dva uslova. Prvi je da Skupštini dostavi predlog zakona o penzijskom sistemu, a drugi je da broj zaposlenih u državnoj upravi u lokalnoj samoupravi smanji na nivo dogovoren u decembru 2009, odnosno 10 odsto.

Diana Dragutinović je rekla da je s MMF-om dogovoreno povećanje deficita budžeta zbog manjka javnih prihoda jer privredni oporavak ne ide predviđenim tempom.

Dogovoreno je i da se izdvoji 6,5 milijardi dinara za isplate penizionerima, zaposlenim u javnim službama i siromašnim opštinama, uz isplatu zaostalih zemljoradničkih penzija.

Dogovorena je jednokratna isplata bonusa u javnim službama u vidu regresa za godišnji odmor do 5.000 dinara, koji neće dobiti pomoćnici ministara, a isti iznos dobiće i penzioneri s najnižim primanjima. Za Božić je predviđena isplata još jednog bonusa od po 5.000 dinara, što je dogovoreno s prosvetom i zdravstvom.

Ciljana inflacija ostaje na ranije predviđenom nivou, šest plus-minus dva procenta, a naredne godine 4,5 plus-minus dva odsto.

Jager: 2010. i 2011. teške za građane Srbije

Šef Misije MMF-a Albert Jeger izjavio je u Vladi da će 2010. i 2011. biti teške za građane Srbije zbog usporenog rasta i oporavka privrede i ocenio da Srbija mora da smanji javnu potrošnju i pojača fiskalnu disciplinu da bi taj usporen rast lakše podnela.

Dva su razloga revidiranja rasta BDP-a u ovoj i idućoj godini, rekao je on i dodao da su to manji izvoz i manje investicije.

Govoreći o kursu dinara, Jeger je ocenio da je plivajući kurs pomogao Srbiji da lakše izdrži negativne efekte svetske krize i da je podstakao izvoz iz zemlje, ali i dodao da ipak nisu svi u Srbiji zadovoljni padom dinara.

Ljajić: Sporazum će omogućiti socijalnu pomoć

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je danas da će postizanje sporazuma s MMF-om omogućiti realizaciju paketa socijalne pomoći vrednog 1,45 milijardi dinara.

On je na konferenciji za štampu u Vladi rekao da će biti izdvojeno 252 miliona dinara za narodne kuhinje, 131 milion dinara za 53.300 paketa osnovnih životnih sredstava i higijenske pakete za stara lica i seoske porodice, 100 miliona za pomoć porodicama u takozvanoj sivoj liniji siromaštva, 400 miliona za socijalne usluge na lokalnom nivou u 48 najnerazvijenijih opština.

Pored toga, pomenuta sredstva treba da doprinesu ispalti dečijih dodataka i porodiljskih naknada.

Dinkić: Sporazum s MMF-om doprinosi stabilnosti dinara

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio je danas da će sporazum s MMF-om doprineti stabilnosti kursa dinara i deviznih rezervi zemlje.

On je na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnika MMF i Vlade Srbije rekao da su devizne rezerve rekordne, 11 milijardi evra , što je sasvim dovoljno da NBS može da interveniše na deviznom tržištu.

Izvor: www.emg.rs

Jučerašnja prodaja deviza centralne banke bila je najveća dnevna intervencija u poslednjih godinu i po dana. S ovom prodajom je od početka godine za odbranu vrednosti domaće valute potrošeno 976,5 miliona evra. NBS je najviše intervenisala u maju i s jučerašnjom intervencijom je prodala ukupno 340 miliona evra. U aprilu dinar je „branjen” sa samo pet miliona evra, mesec dana ranije sa 190 miliona evra, u februaru sa 196 miliona evra, a u januaru sa 245,5 miliona evra.

Prodajni kurs evra u menjačnicama juče se približio iznosu od 104 dinara, ali ga nije dostigao. Menjači to objašnjavaju psihološkim faktorom, tačnije da se niko nije odvažio na to. Za evro se tokom jučerašnjeg dana tražilo, 103,7, 103,8 i 103,9 dinara.

Uprkos ovakvom padu dinara u menjačkim poslovima juče nije bilo ničeg neuobičajenog, ni veće tražnje ni veće ponude. Narod nema para – kažu u menjačnicama.

Dinar će danas prekinuti sedmodnevnu tendenciju pada vrednosti prema evru i ojačati za 31 paru ili 0,31 odsto, posle rekordne intervencije NBS, tako da će zvanični srednji kurs biti 102,8082 dinara za jedan evro, objavila je centralna banka.

J. R.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Cvetković: Dinar će biti stabilan

Premijer Mirko Cvetković izjavio je u Ljubljani da je sa MMF ranije dogovoreno, a to je sada i potvrđeno, da se ne ide na odbranu kursa po svaku cenu već na ublažavanje velikih dnevnih oscilacija.

„Istina da je došlo do rasta kursa evra, on je sad 103 dinara. Smatram da je do slabljenja dinara došlo jer je se u toku pregovora sa MMF-om pojavila netačna informacija da pregovori idu u lošem pravcu. To nije tačno, sve je dobro, tako da ne očekujem da dinar dalje slabi. Mislim da će biti stabilan i manje-više na nivou godine u skladu sa kretanjem inflacije”, rekao je Cvetković.

Izvor: www.politika.rs

Našim privrednicima mnogo je isplativije i bolje da se od deviznog rizika zaštite terminskom kupovinom evra ili dolara, nego da pokušavaju da lobiraju za nerealne nivoe kursa, koristeći „stabilnost” kao paravan, kaže za naš list viceguverner Narodne banke Srbije dr Bojan Marković reagujući na veoma česte primedbe preduzetnika na račun centralne banke zbog ubrzanog klizanja kursa dinara, zbog kog, kako tvrde, imaju visoke gubitke i sasvim izokrenute bilanse poslovanja.

Do deviznog rizika zbog promene kursa dolazi, objašnjava dr Marković, kod svih firmi koje imaju valutnu neusklađenost – rade s dinarima, a plaćaju u devizama i obrnuto. Uvoznici strepe da dinar ne oslabi baš u vreme kada im dospeva izmirivanje devizne obaveze, a izvoznici, opet, da domaća valuta ne ojača toliko da ih gurne u gubitak.

Kako pomiriti te interese i izbeći rizik od mogućih gubitaka?

Jednostavno, kaže dr Marković. Prirodnim hedžingom. A to znači „zaštititi se od rizika promene deviznog kursa potpunom usklađenošću deviznih priliva i odliva preduzeća. U slučaju da nema mogućnosti za prirodni hedžing, tj. kada deo prihoda i rashoda mora da bude u različitim valutama, treba zaključiti ugovor s bankom o terminskoj kupovini deviza baš u dan kada nam dospeva obveza za plaćanje. U dinarima ili devizama. Svejedno”, kaže dr Marković i dodaje da od deviznog rizika nema apsolutne zaštite, ali zato postoji mogućnost, hedžing, zaštita da se mogući gubitak izbegne ili smanji na najmanju moguću meru.

Kurs, bez obzira na sadašnje kolebanje, uvek može da ode gore ili padne dole. To je činjenica s kojom se ne suočavaju samo naši, već i većina privrednika širom sveta. Za razliku od razvijenih tržišnih zemalja u kojima postoji pravi arsenal finansijskih instrumenata za zaštitu od svakojakih, pa i deviznih rizika, mi smo, nažalost, tek  na početku nečeg takvog, pa i hedžinga.

Koliko ta operacija košta?

Mnogo manje od rizika i naše čuvene „šac” metode i onoga „neće valjda”. Umesto da se od promena kursa zaštite i okrenu se ozbiljnom vođenju posla i onim što im stvara profit, većina naših privrednika kao da se namerno kocka s kursom. A on ume, kao što se s vremena na vreme vidi, baš kao ovih sedmica, da nekome donese, ali i odnese dobitak.

Do cene hedžinga dolazi se na osnovu razlike u kamati na dinare i evro. Ako, na primer, objašnjava dr Marković, neki privrednik treba za godinu dana da izmiri stranom partneru milion evra, baš 25. maja 2011, on će otići u najpovoljniju od 11 banaka, koje se kod nas bave zaštitom od deviznog rizika, i s njom zaključiti ugovor o hedžingu. Kamata na dinare na godinu dana je osam, a na evre jedan procentni poen. Ta se razlika doda na današnji kurs od 102,2 dinara i time dolazi do indikativnog kursa za godinu dana. Neke banke će, recimo, tražiti da im se položi depozit u dinarskoj protivvrednosti za iznos koji se ugovara. Druge, možda, neće, ali, savet je viceguvernera Markovića, da se obiđe nekoliko banaka, a posao zaključi sa najpovoljnijom.

Preduzetnik, dakle, može da eliminiše devizni rizik. Ako kurs evra skoči, neće imati veći prinos u kamati koji bi mogao da ostvari na dinare, a ako padne neće imati ekstradobit po osnovu promene kursa. Odriče je se. Ono što je najvažnije – za preduzetnika kurs ostaje nepromenjen i potpuno predvidiv, i to unosi u planove i bilanse. Šta god se dogodilo, tvrdi dr Marković i podseća da je ova vrsta valutne zaštite veoma slična „svopu”, transakcijama koje odnedavno obavlja NBS sa bankama. Razlika je u tome što svop podrazumeva privremenu prodaju ili kupovinu deviza, uz obavezu da se u predviđenom roku izvrši transakcija u suprotnom smeru. Od 6. aprila ove godine NBS je, podseća dr Marković, otpočela sa tromesečnim svopovima sa poslovnim bankama. U oba smera. Obezbeđuje im devize, ali i dinare za njihove, ali i potrebe njihovih klijenata.

Sa svop operacijama, hedžing ugovorima, nešto kasnije „opcijama” (dogovor sa bankama) i „forvardima” (terminskim ugovorima) NBS se trudi da skroman izbor finansijskih alatki obogati bar u onoj meri u kojoj je to potrebno našoj ekonomiji i bankama. Pogotovo u vreme velike finansijske krize u kojoj i mnogo jače valute, poput evra, doživljavaju iz dana u dan sve jače udarce.

Slobodan Kostić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sve od nas zavisi

Srbija je, kaže dr Marković, godinama bila izložena visokom deviznom kolebanju pred kraj i početom svake kalendarske godine. Sada nas je to zadesilo u maju. Šta se zapravo događa? Zašto dinar gordo posrće?

Kratkoročno, upozorava naš sagovornik, dinar se našao na međuvalutnim regionalnim vetrometinama. Pošto je u maju došlo do regionalnog rasta tražnje za devizama i pada neto priliva kapitala, kurs evra je pošao gore. Dok se ponuda i tražnja, kratkoročno gledano, ne izmire – imaćemo lagano proklizavanje kursa dinara. Kratkoročno izmirivanje ponude i tražnje zavisi i od ishoda pregovora sa MMF-om.

Srednjoročno, međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Gotovo sve od nas zavisi – da li ćemo na zadovoljavajući način obaviti strukturne reforme, a to znači osnažiti privredu i postići održiv model razvoja ili ćemo to prepustiti da urade inflacija i kurs. Stvar je našeg izbora, kaže viceguverner, ali, kako naglašava, NBS nikako neće dozvoliti da to uradi inflacija. Na državi i svima nama je da sprovedemo ono što smo se dogovorili sa MMF-om.

 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

NBS prodala i kupila po 10 miliona evra

Narodna banka Srbije organizovala je juče tromesečne svop aukcije deviza na kojima je bankama prodala i od njih kupila po 10 miliona evra.

Kako se navodi u saopštenju NBS, redovna svop aukcija organizovana je da bi se pospešili međubankarska trgovina devizama i razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika.

U svop trgovini devizama banke kupuju ili prodaju devize uz obavezu da ih u određenom roku, u ovom slučaju nakon tri meseca, po unapred određenoj ceni prodaju ili kupe.

Svop transakcije deviza, kao regularan instrument monetarne politike u Srbiji, prvi put su primenjene 6. aprila. NBS je organizovala nove tromesečne svop aukcije deviza radi obezbeđivanja dinarske i devizne likvidnosti na međubankarskom tržištu.

Izvor: www.politika.rs