Dow Jones se spustio 0,63 posto, S&P 500 je oslabio 0,51 posto, na 1.115,05 bodova dok je Nasdaq bio najveći gubitnik s padom od 0,82 posto.

U sastavu Dow Jonesa najviše su izgubili Caterpillar koji je oslabio 2,8 posto i Boeing koji je pao 2,2 posto. CBOE indeks volatilnosti na kraju se zaustavio na visokih 35 bodova.

Među najvećim dobitnicima u sastavu Dow Jonesa bili su Bank of America koja je skočila 2,3 posto i JP Morgan koji je ojačao 0,9 posto. Hewlett-Packard je zaključio u plusu od 0,5 posto nakon što su njegovi rezultati bili bolji od očekivanja te nakon što je poboljšao prognoze za ovogodišnju dobit.

Target je također imao rezultate bolje od očekivanja, a i S&P Equity je poboljšao preporuke na "kupiti", no sve to nije bilo dovoljno a više od pada od 0,4 posto. Wal-Mart je oslabio 0,4 posto nakon što su pali prodajni rezultati prošli mesec.

Apple je korigovan 1,6 posto bez obzira na to što su analitičari Stern Ageea dodelili oznaku "kupiti" i ciljanu cenu akcija fiksirali na 300 dolara. Akcije su danas zaključile na 248,34 dolara. Akcije Yahooa spuštene su 1,5 posto nakon što je odgodio preuzimanje Associated Contenta.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Evro je izgubio gotovo četvrtinu vrednosti od kako je dosegao 1,60 dolar 2008. godine do sadašnjeg pada na 1,22. To znači da će nemački automobil koji je koštao 50.000 evra pre dve godine - 80.000 dolara u to vreme - koštati nešto više 60.000 dolara, samo zbog učinka kursa.

Niži evro je prednost posebno u Nemačkoj, najvećoj privredi evrozone i vodećem svetskom izvozniku. Posle usporavanja 2009. godine, nemački izvoz je u martu skočio za 10,7 proceneta u odnosu na februar.

Analitičari danas cene da će godišnji skok nemačkog izvoza biti 7,25 odsto, a da će se 2011. godine uvećati za daljih 6 proceneta.

Izvozna prednost slabog evra proteže se na svih 16 država koje ga koriste kao zajednički novac - sve dok trguju van svog bloka. Biće im lakše da se takmiče, kao što je to iskoristila Britanija čija je funta doživela sličan dramatičan pad sa 2,11 dolara iz novembra 2007. godine na današnjih 1,45.

Istovremeno, pad cena nafte ide dodatno na ruku ekonomijma evrozone, jer, iako oslabljen, evro kupuje iste količine petroleja kao na početku godine.

Ipak, analitičari pozivaju na oprez: u kratkom roku slab evro donosi olakšanje, ali evrozona, posebno Nemačka, je jedan od najvećih svetskih uvoznika.
 
Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ključni deo govora pred poslanicima bila je poruka EU-partnerima da će Berlin u svim daljim pregovorima zahtevati da se strogo poštuju kriterijumi stabilnosti, koji su se kao pozitivan instrumenti pokazali i u Nemačkoj.

"Pravila ne smeju da se ravnaju prema najslabijima. Kriterijumi stabilnosti moraju da se ravnaju prema najjačima i nema dugoročne stabilnosti bez zdravih državnih finansija", istakla je kancelarka.

Nemačka vlada će zahtevati da se izmeni Lisabonski sporazum EU i da se omogući da se prema onima koji uporno krše kriterijume o budžetskom deficitu primene sankcije, na primer privremeno oduzimanje prava glasa.

Prema navodima privrednog dnevnika Handelsblatt nemačka vlada je napravila plan od devet tačaka koji treba da pomogne da se ubuduće izbegnu krize državnih budžeta u evrozoni.

Plan predviđa poboljšanje ekonomsko-političkog nadzora i koordinacije i stvaranje pravnih uslova za uređeno sprovođenje državnog stečaja.

Pored toga, programi stabilizacije zemalja evro-zone treba da budu podvrgnuti jačoj, nezavisnoj kontroli koju bi sprovodili Evropska centralna banka (ECB) i nezavisni instituti.

Zemljama koje, kao Grčka, trajno krše kriterijume pakta stabilnosti na barem godinu dana trebalo bi oduzimati pravo glasa u Evropskom savetu, predlaže se u programu od devet tačaka iz kojeg citira Handelsblatt.

Nemački savezni parlament će u petak glasati o nemačkom udelu u paketu mera za zaštitu evra od 750 milijardi evra. U naredne tri godine nemački doprinos trebalo bi da iznosi oko 148 milijardi evra u kreditnim garancijama.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Analitičari ističu da je zabrinutost tržišta za evropsku ekonomiju podigla cene zlata, tradicionalnog bezbednog utočišta kada finansijska tržišta gube poverenje u druge aktive.

Unca (31,1 gram) zlata je 12. maja dostigla maksimum svih vremena od 1.235 dolara. Njena vrednost je skočila 75 odsto od septembra 2008, kad je počela svetska finansijska kriza.

Blanch je na konferenciji u Londonu prognozirao da će prosečna cena bakra ove godine biti na nivou od 7.275 dolara za tonu, a dogodine 8.000 za tonu, prenela je ruska agencija Finmarket.

On tvrdi da će prosečna cena aluminijuma u 2010. godini bi trebalo da se kreće na nivou od 2.275 dolara za tonu.

Ovaj ekspert za tržišta sirovina smatra da će svetska ekonomija u ovoj i sledećoj godini ostvariti rast od 4,6 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Evro je  nakratko dosegnuo najviši dnevni nivo od 1,2433 dolara, oporavivši se od ranijeg pada na 1,2315 dolara. Potom se stabilizirao na 1,2390 dolara, čime je ostao gotovo nepromenjen u odnosu na prethodno zatvaranje. Kurs dolara prema jenu ostao je gotov nepromenjen i njime se trgovalo po 92,70 jena.

Vesti da je Grčkoj počela pristizati hitna pomoć i da je smanjena razlika između kamatnih stopa na grčke državne obveznice i onih referentnih na nemačke državne obveznice, kao i da su pali troškovi osiguranja od neplaćanja grčkih obaveza, pmogli su podupiranju evra.

"Tržišna nestabilnost donekle je popustila, barem u ovom trenutku", tumači Robert Minikin, valutni strateg u Standard Charteredu.

Analitičari su mišljenja da će dužnička kriza u evrozoni i strahovi da bi mere štednje mogle naštetiti rastu u regiji nastaviti da pritiskaju jedinstvenu evropsku valutu.

Tržišni stručnjaci smatraju da će jačanje evra na 1,2457 dolara, što je inače njegov najniži nivo u odnosu na američku valutu u 2009., vrlo verovatno potsaknuti prodaje, sugerišući da će silazni trend biti nastavljen.

"Očekujemo da će ići silazno. Temeljna je priča i dalje da će dolar jačati u odnosu na evro", rekao je Kasper Kirkegaard, valutni strateg u Danske u Kopenhagenu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones se spustio 1,08 posto, na 10.510,95 bodova, S&P 500 se spustio 1,42 posto, na 1.120,80 bodova dok je najviše izgubio Nasdaq 1,57 posto, na 2.317,26 bodova.

Finansijski sektor bio je među najvećim gubitnicima. Bank of America je spušten 2,5 posto, Citigroup je izgubio 2,4 posto dok je najveći gubitnik bio Goldman Sachs koji je izgubio 3,4 posto, na 137,36 dolara.

Dobri rezultati postigle su akcije Walmarta 1,9 posto iako su prognoze za celu godinu prilično pesimistične. Sektorski rival Home Depot snižen je 2,4 posto bez obzira na dobre kvartalne rezultate i pozitivne godišnje prognoze. Lowe's se spustio 2,2 posto, takođe zbog loših prognoza. Loše performanse maloprodajnog sektora zaokružili su Priceline, JC Penney i Nordstrom čije su akcije redom snižene više od 3 posto.

Ususret objavi rezultata nakon zatvaranja tržišta akcije Hewlett-Packarda spustile su se 1,56 posto. Analitičari očekuju prihod od 29,82 milijarde dolara. Među većim gubitnicima dana bio je i Beoing koji je potonuo 2,8 posto, nakon što je saopšteno da će povećati proizvodnju modela 737 na 34 komada mesečno zbog povećane potražnje.

Akcije BP-a potonule su 2,6 posto nakon što je kompanija izračunala kako će troškovi čišćenja naftne mrlje u Meksičkom zalivu koštati 625 milijuna dolara, dvostruko više nego se ranije predviđalo.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Uprkos tome, u noći s ponedeljka na utorak (17./18.5.) već je preduzet prvi korak prema uvođenju novih pravila. Odbor za ekonomiju Evropskog parlamenta prihvatio je nacrt propisa o hedge fondovima, koji se doduše nešto razlikuje od onoga koji su predložile zemlje članice. Dok parlamentarci smatraju da treba dopustiti delovanje hedge fondova iz trećih zemalja na evropskom tržištu ako se pridržavaju novih pravila Evropske unije, članice EU-a to delovanje uslovljavaju registracijom fonda u svakoj pojedinoj državi u kojoj želi poslovati. 

Sedam dana nakon dogovorenog paketa za očuvanje finansijske stabilnosti "teškog" 750 milijardi evra, zajednička evropska valuta i dalje je pod pritiskom. Razloga je mnogo. Većina članica evrozone ove će godine znatno prekoračiti dopuštenu granicu od tri posto BDP-a za državni deficit. Portugal i Španija najavile su prošle nedelje stroge mere štednje, koje su juče predstavili na sastanku ministara finansija evrozone u Bruxellesu. I tamo dobili gotovo jednoglasne pohvale. Evropski komisionar za ekonomiju Olli Rehn objavio je da svaka zemlja mora za sebe da pronađe najbolji način za smanjenje državnog deficita.

No, za dugoročno spašavanje evra potrebna su nova pravila. Tako je Evropska komisija prošle sedmice predložila uvođenje sankcija za proračunske grešnike, koje bi automatski stupale na snagu, a ne tek nakon dugotrajnih pregovora u krugu ministara finansija članica evrozone. Osim toga, Bruxelles želi imati stalni uvid već u nacrte državnih proračuna. I države članice rade na reformi mera za očuvanje stabilnosti i podsticanje ekonomskog rasta. Radna grupa pod vođstvom predsednika Evropskog veća Hermanna van Rompuya u petak (21.5.) počinje s radom. I dok Evropska komisija želi reforme koje su moguće u okviru postojećih evropskih sporazuma, Nemačka ne isključuje ni mogućnost izmene tih propisa. To bi, recimo, bilo nužno kako bi se zemljama s prevelikim zaduženjima barem privremeno moglo oduzeti pravo glasa.

Nakon faze najava i obećanja, Evropska unija sada mora preduzeti konkretne mere. I tom porukom ministri finansija članica Evropske unije žele zaustaviti pad evra.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Berlin tako svojim partnerima predlaže zakon o „balansiranim budžetima“, sličan onome koji već postoji u nemačkom ustavu , i kojim se vladi zabranjuje prekoračenje deficita BDP od 0,35 odsto od 2016 godine.

Upravo velike razlike u razvijenosti ekonomija i veličini državnog duga zemalja članica Berlin vidi kao razlog poslednjih spekulacija protiv evra.
 
Trenutno se u evrozoni zahteva od država članica da ne pređu deficit od 3 procenta BDP, a da svoja dugovanja drže ispod 60 procenta BDP.

One članice koje prekrše ta pravila trebalo bi da budu sankcionisane, poručuju iz francuskog ministarstva finansija. Francuski predlog po sankcijama podrazumeva uskraćivanje pomoći iz strukturalnih fondova EU, ali i oduzimanje evropskog prava glasanja.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)