Ukupna površina celog kompleksa iznosiće 20.000 metara kvadratnih, a planirano je da samo u proizvodnom delu bude zaposleno 200 novih radnika. Planirano je da radovi na izgradnji te fabrike počnu u poslednjem kvartalu ove godine, a očekuje se da će do kraja 2011. biti instalirana sva potrebna oprema i da će fabrika početi sa radom.

Taj objekat će biti izgrađen u industrijskoj zoni Zemun, između starog i novog novosadskog puta, rekao je direktor proizvodnje Farmasvisa u Srbiji Goran Stojanović, dodajući da je lokacija već kupljena, a da se projekat nalazi u "poodmakloj fazi".

On je dodao i da će proizvodni kapacitet te fabrike iznositi "milijardu jedinica čvrstih formi u realnom miksu proizvoda godišnje".

Stojanović je naglasio da Farmasvis zauzima značajno mesto na farmaceutskom tržištu Srbije i da se procenuje da, mada ne postoji jedinstvena metodologija, tržišni udeo te kompanije iznosi od 10 do 12 odsto.

Udeo Farmasvisa na tržištu Srbije zapravo je "najjači" od udela na svim tržištima na kojima kompanija posluje, istakao je on, dodajući da značajniji tržišni udeo imaju i u Sloveniji, Hrvatskoj, baltičkim zemljama i Grčkoj.

On je naglasio i da je ta kompanija, upkos teškim uslovima poslovanja u 2009, prošlu godinu završila uspešno i zabeležila promet od blizu 200 miliona evra na svim tržištima na kojima je prisutna.

Farmasvis je osnovan 2000. godine u Švajcarskoj i trenutno posluje u 19 zemalja, a u Srbiji zapošljavamo oko 300 ljudi, predočio je izvršni direktor i osnivač te kompanije Petr Nemec.

Kompanija se bavi eksluzivnim zastupanjem inovativnih i biotehnoloških farmaceutskih kompanija, odnosno njihovih odabranih proizvoda. Poslovanje obuhvata registraciju, promociju, prodaju, ali i licencnu proizvodnju lekova.

Farmasvis je svoje poslovanje u Srbiji, takodje, započeo 2000. godine, a 2005. je otvorio i fabriku u Beogradu, gde licencno proizvodi više lekova, od kojih su najpoznatiji, „diklofenak duo“, „kardiopirin“, „monopril“, "rapidol" i „mamavit“, a kako je najavljeno, proizvodni asortiman će biti proširen.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Od početka godine do danas, centralna banka je gasila požar na međubankarskom deviznom tržištu sa oko milijardu evra, ali je dinar ipak padao. Koja će gornja granica samo se nagađa. Za neke ekonomiste je to 103, za druge 105, a za bankare čak 107 dinara. Dinar je u petak ojačao za devet para i iznosi 102,73 za evro.

Ono što sve plaši je rast inflacije. Ma koliko se ona statistički doterivala, svakome ko plaća komunalne i druge usluge, i odlazi svaki dan u prodavnicu za hranu, jasno je da je sve poskupelo, a da su se plate i penzije, preračunate u evre, obezvredile. Prosto rečeno, kesa iz samoposluge je sve praznija, preračunavali se u bilo kojoj valuti.

Za to vreme, dok se nižu novi cenovnici, niko nije javno izašao i ponudio strategiju za odbranu kursa. Uglavnom se nude samo objašnjenja zbog čega je dinar toliko oslabio, a NBS može iz svog domena samo da intervniše u “slučajevima prevelikih dnevnih oscilacija”, a to je u poslednje dve nedelje gotovo svakog dana.

S druge strane, od vlade se očekuje da učini radikalnije poteze. Ekonomisti i neki nadležni smatraju da je lopta u šesnaestercu kabineta iz Nemanjine 11. „Smanjenje javne potrošnje i odgovorna fiskalna politika su najbolji recept za odbranu dinara. Naš ključni problem je što slabljenje evra u odnosu na dolar može dovesti i do većih inflatornih pritisaka“, smatra Radovan Jelašić, odlazeći guverner NBS.

On kaže da „gorivo u Srbiji poskupljuje u poslednja dva meseca, samo zbog pada evropske valute, odnosno jačanja dolara. Centralna banka ne sedi skrštenih ruku, ali ona ne određuje nivo kursa, već samo obezbeđujemo nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i sprečavamo preterane dnevne oscilacije“.

Prema mišljenju Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekivani priliv investicija je izostao, a doznake iz inostranstva koje su ranijih godina uticale da se kurs stabilizuje tokom leta, i da dinar jača, više nemaju tu moć, jer nema značajnog direktnog kapitala spolja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Vlada bi, takodje, trebalo da unapredi poslovno okruženje, ubrizga više konkurencije u, do sada, monopolizovane oblasti i ojača sistem javnih nabavki. Neki od hitnih koraka su i bolja implementacija zakona o konkurenciji i javnim nabavkama", rekao je Jeger u intervjuu Novostima.

Na pitanje kako MMF gleda na stepen ostvarene racionalizacije državne uprave, on je ocenio da je bilo kašnjenja u toj oblasti, dodavši da je zakon usvojen pre samo pet meseci i da je njegova implementacija neujednačena. "U ovom slučaju, nisu u pitanju kratkoročne fiskalne uštede. One bi, u ovoj godini, ionako bile male, ali bi se povećavale tokom vremena. Medjutim, ovaj slučaj je mnogo više signal stepena posvećenosti reformama za smanjenje potrošnje", ukazao je on i dodao da budžetski korisnici koji nisu primenili zakon ne bi trebalo da budu ”nagradjeni”.

Jeger je kazao da je u pregovorima dogovoreno da Vlada Srbije u junu donese odluku za primenu mere "zakasnele racionalizacije državne uprave bez pristrasnosti na sve budžetske korisnike" i da će taj zadatak biti preduslov okončanja četvrte revizije.

Što se tiče penzija, on je rekao da nema mnogo zemalja koje mogu sebi da priušte direktno povezivanje visine penzije sa rastom plata, što posebno važi za države sa relativno visokim učešćem penzija u BDP, kakva je Srbija.

Jeger je rekao da veruje da je dogovorena formula indeksacije plata u javnom sektoru, koja je bazirana na šestomesečnom rastu inflacije uvećanom za polovinu godišnje stope rasta BDP iz prethodne godine, dobra i da je u pitanju balansiran mehanizam okrenut potrebi za fiskalnom odgovornošću u ovom, ekonomski teškom, vremenu.

Kad su u pitanje investicije, on smatra da fiskalni podsticaji ne bi trebalo da budu najvažniji za privlačenje investitora, iako mogu biti od pomoći u nekim situacijama, navodeći da bi Srbija veću pažnju trebalo da posveti merama za poboljšanje poslovnog okruženja koje ne zahtevaju puno troškova države.

Komentarišući kurs dinara, šef misije MMF-a je rekao da NBS ima veoma visoke devizne rezerve i da treba da interveniše u skladu sa svojim mandatom ciljane inflacije, što ne znači da brani odredjeni nivo kursa, već da ublaži velike dnevne fluktuacije.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Kako saznajemo, od ukupno 33,5 odsto akcija u Energoprojektu, država će zadržati deset odsto kapitala, i to najverovatnije paket koji je u vlasništvu PIO fonda (9,4 odsto).

"Najnoviji razgovori sa čelnicima Vlade biće u funkciji rešavanja metodoloških koraka, a dogovor o prodaji već je načelno postignut na sastanku održanom krajem marta", kaže naš izvor. Predstavnici "Lavalina" tada su razgovarali sa predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetković, ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović.

Namera je da se ključna pitanja definišu do kraja juna za kada je zakazana skupština akcionara Energoprojekta.

"Dva scenarija su moguća. Vlada ili nadležno ministarstvo mogli bi da donesu odluku ili uredbu kojom će odrediti čoveka da glasa na skupštini u ime države. U tom slučaju je moguće da se, uoči skupštine, u dnevni red ubaci prodaja državnog paketa.

Drugo, vrlo lako se može dogoditi i da skupština bude odložena zbog nedostatka kvoruma. Znajući da su pojedini akcionari ‘Energoprojekta’ obavešteni o namerama Lavalina, izvesno je da se neki, naklonjeni menadžmentu holdinga, mogu i da se ne pojave na skupštini. Tada bi skupština bila odložena do polovine jula", kaže naš izvor i dodaje da su s namerama Lavalina upoznati akcionari Hipo kastodi, Ist kapital i Privredna banka Zagreb koji zajedno imaju oko 11 odsto akcija Energoprojekta.

Miodrag Zečević, predsednik UO holdinga, već je jasno dao do znanja da kontrolni paket ne treba da bude u rukama stranih investitora, samim tim ni Lavalina.

"Ako Lavalin kupi Energoprojekt, profit će ići u Kanadu. Neka upravljaju kod sebe gde je i nastala ekonomska kriza", rekao je Zečević. Interesantno je i da Vladan Pirivatrić, direktor Energoprojekta, nije prisustvovao martovskom sastanku Vlade i Lavalina. "Poziv je bio upućen na vreme, ali se Pirivatrić ipak odlučio za službeni put u Abu Dabi", kaže naš izvor.

Lavalin je kanadska kompanija, osnovana 1911. godine, internacionalni lider u inženjeringu i građevinarstvu. U prvom kvartalu ove godine ostvarili su bruto maržu od 265 miliona kanadskih dolara, a ukupni prihodi su dostigli 1,3 milijarde dolara. Pre mesec dana, Lavalin je sa Vladom Srbije u Boru pregovarao o izgradnji nove topionice bakra. Dogovoreno je da studiju o izvodljivosti završe za mesec dana.

Inače, menadžment holdinga se pre tačno dva meseca obratio Ministarstvu ekonomije s namerom o preuzimanju ukupno 33 odsto državnih akcija u Energoprojektu. U pismu, upućenom ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, jasno je stajalo da je to odluka IO holdinga i da su za otkup zainteresovani postojeći akcionari, zaposleni i institucionalni investitori.

"Čini se da menadžment strahuje od dolaska ozbiljne kompanije. Kako objasniti Lavalinu zašto je Energoprojekt pre nekoliko godina zemljište jednom domaćem biznismenu u novobeogradskom Bloku 12 prodao po ceni nižoj za 1,5 miliona evra od cene koju je u pismu o namerama ponudila jedna jevrejska grupacija. Takođe, kako je moguće da se zgrada na Novom Beogradu u Bloku 26 proda po ceni od 1.200 evra po kvadratu, i to u momentu kada je Gradska direkcija za izgradnju na novobeogradskom Trećem bulevaru samo zemljište prodavala po istoj ceni. Takođe, pre nekoliko godina, Energoprojekt je firmi za nekretnine pri jednoj banci u Srbiji prodao plac za 6,5 miliona evra, a ta ista firma je dve godine kasnije to isto zemljište prodala za fantastičnih 105 miliona evra", kaže naš izvor, blizak poslovanju Energoprojekta.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

On je kazao da ključnu ulogu u tome treba da odigraju smanjenje troškova, promena asortimana proizvoda, prerade i strukture prodaje i povećanje sopstvene proizvodnje nafte.

"Tokom prošle godine uspeli smo da zaustavimo tendenciju rasta gubitaka. Od februara do decembra 2009. neto dobit NIS-a bila je 2,7 milijardi dinara", rekao je Kravčenko.

"U finanijskom izveštaju suma gibitaka iznosiće 37,6 milijardi dinara jer će rezultati biti korigovani u skladu sa zahtevima međunarodnog sistema finansijskih izveštaja. Od te sume, 4,3 milijardi dinara su rezerva za imovinske sporove. U bilans kompanije bilo je uračunato i 113.000 tona sirove naftne iz naftovoda Janaf, vrednosti 2,7 milijardi dinara”, kazao je Kravčenko i dodao da su hrvatske vlasti konfiskovale tu naftu početkom 1990. Prema njegovim rečima, na sličan način bila je otpisana i druga imovina NIS-a koja je bila uračunata u bilans, ali se našla u rukama drugih.

Pored toga, naveo je Kravčenko, u gubitke su uključeni i "loši" dugovi državnih kompanija prema NIS-u, koji su se pojavili od 2005. do 2008, u iznosu od oko 12 milijardi dinara.

Ozbiljna suma otpisana je zbog korekcije cene imovine, 14,5 milijardi dinara, a ostala sredstva otišla su na neefikasni konsalting, akcije firmi koje su bankrotirale, a bile su u svojini NIS-a, kazao je Kravčenko.

Poslovodstvo NIS-a ranije je objavlilo da u ovoj godini očekuje dobit od 1,9 milijardi dinara. Gubitak kompanije iz poslovanja u 2009. bio je 4,4 milijardi dinara, ali je zbog usklađivanja s međunarodnim finansijskim standardima gubitak dostigao 37,6 milijardi dinara.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da je u toku seljenje industrija sa zapada ka drugim tržištima, u čemu Srbija može pronaći svoju šansu.

On je istakao da je strateški cilj Vlade Srbije je da se u granama koje su tradicionalno uvozno zavisne, kao što je automobilska industrija, pokuša preokret i zemlja od uvoznika postane izvoznik.

Zbog toga Srbija nudi podsticaje ne samo za tu industriju, već i za oblast elekronike i informacionih tehnologija, kazao je Dinkić i dodao da Srbija pokušava da privuče strane direktne investicije i zaključivanjem ugovora o slobodnoj trgovini.

Do sada su, kako je naveo, takvi ugovori zaključeni sa zemljama koje ukupno imaju više od milijardu stanovnika i to sa Rusijom, Belorusijom, Turskom, Kazahstanom, zemljama CEFTA i EFTA.

"Strategija je da Srbija postane platforma za investiranje radi uspostavljanja proizvodnih aktivnosti koje će biti namenjena tim tržištima", rekao je srpski ministar ekonomije.

Srbija pokušava da privuče investitore i relativno predvidivim poreskim sistemom sa niskim stopama, kao i giljotinom propisa, kazao je on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Juče predstavljen „OECD indeks investicionih reformi u 2010. godini u Srbiji” potvrdio je da je od 2006. naša država značajno unapredila većinu od sedam činilaca koji određuju investicionu klimu zemalja u regionu. Valjanost nekih ocenjena je najvišom ocenom, neki su iznad proseka, a još mora da se radi na poboljšanju zaštite prava intelektualne svojine i vlasništva, ubrzavanju izdavanja dozvola za rad i izgradnju, kao i omogućavanju strancima da postanu vlasnici lokacija za građenje.

I u ovoj analizi OECD, koja se radi svake četvrte godine u osam zemalja CEFTA, Rumuniji i Bugarskoj, čistu peticu dobila je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Pristup finansijama je iznad proseka u regionu, a Kreditni biro pri Udruženju banaka, koji omogućava uvid u kreditnu sposobnost poslovnih partnera, bolji je od postojećih u devet zemalja u okruženju.

Arsićeva je istakla da su novinama u carinskom postupku unapređeni i uslovi uvoza i izvoza, kao i sistem obrazovanja, iako još nema neophodne saradnje preduzetnika i škola, koje ne obrazuju kadrove neophodne poslodavcima. Značajno je reformisana i poreska politika, ali nedostaju pokazatelji uticaja pojedinih poreza na preduzetništvo i pojedine delove privrede.

Arsićeva je ukazala da je i administracija napredovala u protekle četiri godine u pružanju usluga investitorima, pa je u ovoj analizi OECD zaslužila bolju ocenu nego u prethodnoj.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, Srbija mora još više da unapređuje investicionu klimu, jer privatizacioni prihodi presušuju. Treba, takođe, da povećava produktivnost i konkurentnost privrede, naročito u privlačenju strateških investitora.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Dinkić je izjavio da ovakva politika kursa daje rezultate i da u ministarstvu očekuju da će ove godine vrednost izvoza biti na nivou pre krize.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, u prva tri meseca ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 1,467 miliona evra, što je za 14,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Dinkić procenjuje da će rast bruto društvenog proizvoda u ovoj godini biti oko dva odsto, iako je Međunarodni monetarni fond smanjio procenu na 1,5 odsto, jer su, kako kaže, pokazatelji u martu i aprilu bolji nego u prva dva meseca ove godine.

On je dodao i da će deficit biti oko 4,8 odsto, umesto planiranih četiri odsto.

Dinkić je na forumu istakao da su politički i ekonomski odnosi Srbije i Slovenije izvrsni, da u Srbiji posluje oko 500 slovenačkih kompanija i da je ta država do sada u Srbiji investirala oko 750 miliona evra. On je pozvao i Novu KBM banku da bude aktivna na srpskom tržištu.

"Nadam se da ćete biti aktivniji od Nove ljubljanske banke, koja je u Srbiji bila mnogo manje nego neke druge banke", rekao je Dinkić.

NLB je najveća slovenačka banka, dok je Nova KBM druga po veličini banka u toj zemlji. Nova KBM je početkom marta kragujevačku Kredi banku dokapitalizovala sa 10 miliona evra.

Predsednik uprave Nove KBM banke Matjaž Kovačić je ponovio da je njihov plan da Kredi banku reorganizuju u naredne tri godine i da prošire mrežu na Beograd i Vojvodinu.

Kovačić je naveo da je produktivnost te banke u odnosu na ostale članice Nove KBM 25 puta manja. Njihov cilj je da u narednih nekoliko godina ta razlika bude smanjena na pet puta, dodao je Kovačić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)