On je dodao da je glavi razlog za manji rod prošlogodišnja suša koja je uslovila nedovoljni razvitak zasada.

- U užičkom regionu malinjaci nisu u najboljem stanju, ali procenjujem da ovogodišnja cena neće biti niža od 2 EUR, zbog velike potražnje ovog voća u svetu - rekao je Terzić, istakavši da su pojedini otkupljivači već rezervisali određene količine po ceni od 150 dinara za kilogram.

On je podsetio da je 2004. godine Srbija proizvela 95 tona maline, ali je kasnije zbog problema u otkupu i niske cene ovog voća, uništena jedna trećina zasada. Ove godine deo malinjaka je obnovljen, ali to se, kako zaključuje Terzić, neće ozbiljno odraziti na proizvodnju zbog pretežno lošeg sadnog materijala.

S druge strane, Upravni odbor Udruženja hladnjača Srbije još nije odredio otkupnu cenu, a kako je ranije saopštio Rade Ljubojević, predsednik ovog odbora, to se možda i neće dogoditi, jer bi cenu ovog voća, kako je poručio, trebalo da odredi tržište.

www.ekapija.com
(Zatvori)

U okviru puštanja novog sistema, zasnovanog na "FIX protokolu", doći će i do promene u satnici izrade i objavljivanja izveštaja Beogradske berze, navedeno je u saopštenju te institucija.

Dnevni izveštaji i objavaljivanje podataka na internet prezentaciji će 14. aprila kasniti, tako da će nezvanični podaci o dnevnom trgovanju i promenama biti objavljeni nakon 14 sati.

Zvanični dnevni izveštaj berze biće, istoga dana, dostupan na internet prezentaciji i distribuiran putem mailing liste nakon 15:45 sati, navedeno je u saopštenju.

Od 15. aprila nezvanični podaci o dnevnom trgovanju i promenama će na internet prezentaciji Berze biti dostupni kao i do sada - nakon 13:15 sati, dok će objavljivanje i distribucija zvaničnog dnevnog izveštaja biti moguća nakon 14:45 sati.

Zbog puštanja u rad novog sistema za trgovanje, od danas (11. april 2008. godine) u 15 sati do 14. aprila u 8 sati doći će do povremenih prekida u radu internet prezentacije Beogradske berze kao i "SMS", "Data Feed" i "Belex info servisa".

www.ekapija.com
(Zatvori)

Prema rečima vlasnika te kompanije Nebojše Martinovića, pogon koji se pravi u Šapcu treći je te vrste u Evropi, a omogućiće proizvodnju materijala za pancire, vojne šlemove i drugu antibalističku opremu.

- Do sada se u Srbiji ta oprema samo šila, jer smo uvozili komponente. Sada će ti zaštitni materijali od ugljovodoničnih karbonskih vlakana biti proizvođeni kod nas i imaćemo sopstvene gotove proizvode - rekao je on novinarima tokom prezentacije zaštitnih materijala.

Martinović je naglasio da šabačka fabrika već ima kupce za antibalističku opremu, iako još nije počela proizvodnju.

Nova fabrika materijala za balističku zaštitu počeće proizvodnju 1. jula, a uposliće 50 radnika.

Kako je rečeno na promociji novih proizvoda, karbonska tkanina od koje se prave zaštitni prsluci može da zaustavi metak "magnuma 357", a isti materijal se koristi i u avio-industriji kao i za proizvodnju propelera vetrenjača.

Kompanija "Uno Martin" je samo u prošloj godini izvezla u susedne zemlje zaštitnu opremu vrednu 6 mil EUR.

Opremu te firme nosi policija Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

www.ekapija.com
(Zatvori)

o očekuju zaposleni, a "Jat" će insistirati da na tenderu učestvuju samo kompanije koje se u ovom trenutku bave avio-prevozom.

- Samo to nam može pružiti izvesne garancije da budući vlasnik nije zainteresovan samo za preprodaju imovine ili prava, već da su mu namere ozbiljne - navodi Vlaisavljević.

- Jedan od uslova privatizacije, prema našem mišljenju, mora da bude i obnavljanje flote, a na to se svakako neće obavezati neko ko nema razvojne planove.

Vlaisavljević kaže da bi proces privatizacije "Jata" trebalo da bude završen pre primene Sporazuma o otvorenom nebu.

- Jasno je da će "open sky", povećavajući konkurenciju, uticati na značajno smanjenje vrednosti naše kompanije - objašnjava direktor "Jata".

- Logika je jasna - što se ranije prodamo, dobićemo bolju cenu na tržištu. Što više vremena prolazi i približava se "open sky", cena nam realno pada. Ne treba gajiti lažne iluzije da je kompanija sa ovom flotom i velikim operativnim troškovima privlačan mamac za investitore. Ono što njih potencijalno interesuje jeste nastup na našem tržištu, i to treba iskoristiti.

Sadašnja knjigovodstvena vrednost "Jata" nije pravi pokazatelj. Vlaisavljević kaže da ako se vrednuje samo imovina kompanije - avioni, zgrade i prava, reč je o iznosu do 150 mil EUR. Ali, ako se vrednuje i snaga tržišta, potencijalna dobit koja se na njemu može ostvariti, aerodromski slotovi (dozvoljeno vreme sletanja i poletanja), onda je vrednost daleko veća.

Naravno, neophodne su investicije u novu flotu, koje mogu biti u okvirima od 200 do 500 mil EUR, što zavisi od razvojnih namera.

- Do sada su pisma o namerama potpisali "Aeroflot" i "Island Air" - navodi Vlaisavljević. - "Air India" je svojevremeno bila zainteresovana za "joint venture", ali u ovom trenutku nemam pouzdanu informaciju da su i dalje spremni za ovaj oblik saradnje.
U svakom slučaju, naš stav je da su sve aviokompanije sa dobrim namerama dobrodošle, i menadžment "Jata" radi u tom pravcu.

Nacionalna aviokompanija jedan je od simbola državnosti u savremenom svetu - kaže Vlaisavljević. - "Jat Airways" će svakako ostati srpski brend i nacionalna aviokompanija. Bez obzira na to ko će privatizovati kompaniju, izvesno je da je politika Vlade Srbije, kao našeg vlasnika i osnivača, kao i samog "Jata", da se ne promeni status nacionalnog avioprevoznika.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Distribucija osiguravajućih proizvoda kroz mrežu poslovnica banaka postala je trend u svim evropskim zemljama. U Evropskoj uniji ovaj model prodaje koristi se više od dvadeset godina s fokusom na prodaju životnih osiguranja, a "Basler" je ovaj model preneo iz svoje matične zemlje Švajcarske, zemlje sa najpouzdanijim finansijskim sistemom na svetu.

- Banko-osiguranje u svojoj osnovi predstavlja model integracije bankovnog i osiguravajućeg sistema, a podrazumeva posebno prilagođene i dizajnirane proizvode osiguranja koji se distribuiraju kroz bankovnu infrastrukturnu mrežu, što krajnjem korisniku olakšava i ubrzava način dobijanja osiguranja - izjavio je Vladimir Medan, predsednik Upravnog odbora "Basler" osiguranja u Srbiji.

Prema rečima Karolj Sasa, predsednika Izvršnog odbora OTP banke Srbije, strategija banke da implementira banko-osiguranje podrazumeva da za strateškog partnera uzima osiguravajuće društvo koje joj može ponuditi kvalitetne i inovativne, pre svega banci prilagođene proizvode i odgovarajuću tehnologiju.

www.ekapija.com

(Zatvori)

Pri tome, prodaja njenih akcija će biti nastavljena i narednih dana, izjavio je direktor za korporativne i regulatorne poslove "Knjaza" Rade Pribićević.

-Reč je o prometu akcija unutar grupe vlasnika "Knjaza" koju čine "FPP Balkan Limited", "Danube Foods DOO" i "Danube Foods Group b.v.", odnosno meri internog restruktuiranja i prvog vlasničkog zaokruživanja ove kompanije za proizvodnju vode i sokova, objasnio je Pribićević.

- Trenutno je kompanija `Knjaz Miloš` u stopostotnom vlasništvu te tri povezane kompanije koje postoje u okviru našeg sistema, a nakon obavljene transakcije to će biti jedna kompanija - "Clates Holding b.v." iz Holandije" - izjavio je Pribićević.

Na Beogradskoj berzi je 9. aprila u trgovanju akcijama ostvaren promet od ukupno 2.597.374.231 dinar, u kome su strani investitori realizovali 94,77% ukupnih kupoprodaja, navedeno je u izveštaju Berze.

Najveći deo tog prometa, u vrednosti 2.422.150.000 dinara, ostvaren je upravo blok transakcijom kompanije "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca pri čemu je prodato 125.500 akcija tog preduzeća, od ukupno 365.425 koliko je emitovano, po pojedinačnoj ceni od 19.300 dinara.

www.ekapija.com
(Zatvori)

U toku marta dinar je nominalno apresirao prema evru za 1,4%, dok se zvanični srednji kurs u tom mesecu kretao u rasponu od 82,02 do 83,7004 dinara za jedan evro.

Sa deviznim rezervama banaka, koje su iznosile oko 949,6 mil EUR, ukupne devizne rezerve Srbije su na kraju marta dostigle nivo od oko 10,5 milijardi EUR, odnosno, oko 16,6 milijardi USD.

www.ekapija.com

(Zatvori)

Odbor je doneo jednoglasnu odluku o raskidanju ugovora sa tom kompanijom, koja je tražila produženje roka za uplatu celokupne sume od 466 mil USD, a Vlada bi na sednici 10. aprila trebalo da tu odluku potvrdi.

Prema rečima ministra ekonomije Mlađana Dinkića dogovoreno je da se pregovori nastave sa drugoplasiranim na tenderu ruskom kompanijom SMR, koja je deo "Basic Element" Olega Deripaske. Dinkić je rekao da i pored činjenice da je Vlada Austrije stala iza "A-Tec", predstavnici sindikata i RTB nisu hteli da ulaze u rizičan posao.

"A-Tec" je do sada isplatio deo cene u iznosu od 150 mil USD i taj novac će mu biti vraćen, kaže Dinkić i dodaje da su propisi dozvoljavali da se Austrijancima produži rok za isplatu ugovorene cene, ali da je na njegov predlog doneta odluka o raskidu ugovora jer nisu bila osigurana uveravanja te kompanije da će isplatiti preostali deo cene, kao i ispuniti investicioni plan.

- Najkraći rok koji je "A-Tec" nudio za isplatu cene bio je kraj aprila - naveo je Dinkić i dodao da bi možda drugačija odluka Odbora bila da je kupac RTB-a ponudio da do sutra isplati ukupnu cenu.

Dinkić je dodao da će SMR-u biti upućen poziv da pregovara o kupovini RTB-a i dodao da se nada da će ta kompanija popraviti svoju ponudu.

- Ponuda za sada nije prihvatljiva, ali očekujem da će ona u pregovorima biti popravljena, kao i da će SMR produžiti rok licitacione garancije - naglasio je Dinkić.

Rok za sklapanje ugovora o prodaji RTB-a sa drugorangiranim ponuđačem bio bi 30 dana od započinjanja pregovara, a može da se produži na još mesec dana.

- Ako pregovori sa SMR ne budu uspešni ostaje mogućnost trećeg tendera za RTB - dodao je Dinkić. SMR je za RTB Bor ponudio cenu od 370 mil USD i investicioni program od 414 mil USD

Sednici Odbora za restrukturiranje i privatizaciju RTB "Bor" su osim ministara i direktorke Agencije za privatizaciju Vesne Džinić prisustvovali i predstavnici rukovodstva RTB "Bor" i predstavnici svih reprezentativnih sindikata tog preduzeća.

www.ekapija.com
(Zatvori)