Londonski indeks FTSE spustio se za gotovo dva posto na 4.972 boda. Frankfurtski DAX bio je na još i većem gubitku, oslabivši 2,48 posto na 5.722 boda.

Tržištima i dalje dominira strah vezano uz probleme rešavanja krize državnih dugova u pojedinim članicama evrozone, a ulagači se pribojavaju i da će mere štednje ukočiti ekonomski rast.

"Prisutna je zabrinutost da će ekonomski izgledi Evrope biti značajno zakočeni na nekoliko godina. Po tom scenariju Evropa bi se uvrstila među slaborastuće ekonomske regije u svetu ", rekao je Mark Bon iz londonskog Canada Life.

Raspoloženje nije podiglo ni zeleno svetlo donjeg doma nemačkog parlamenta za nemački udeo u 750 milijardi evra vrednom paketu pomoći za dugovima pritisnute članice evrozone.

Bankovni sektor, koji je dugo pod uticajem problema dužničkih kriza u evrozoni, ponovo je bio među gubitnicima. Vrednost akcija HSBC-a, Barclaysa, Royal Bank of Scotlanda, BNP Paribasa, Societe Generalea i Deutsche Banka pala je u rasponu od 0,4 do 3,7 posto.

Gubicima su se izdvajale i naftne kompanije, pri čemu je akcija British Petroleuma potonula 3,8 posto nakon optužbi američkih političara da je kompanija prikrivala stvarne razmere izlivanja nafte u Meksički zaliv.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks pao je 2,45 posto, na 9.784 boda.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
17.5.	15:00	Net Long-Term TIC Flows	Feb	140.50B	40.0	47.1
18.5.	14:30	Building Permits	Apr	606K	680K	680K
18.5.	14:30	Core PPI	Apr	0.2%	0.1%	0.1%
18.5.	14:30	Housing Starts	Apr	672K	656K	626K
18.5.	14:30	PPI	Apr	-0.1%	0.1%	0.7%
19.5.	14:30	Core CPI	Apr	0.0%	0.1%	0.0%
19.5.	14:30	CPI	Apr	-0.1%	0.1%	0.1%
19.5.	16:30	Crude Inventories	15.5.	0.20M	-	1.95M
20.5.	14:30	Continuing Claims	15.5.	4625K	4600K	4627K
20.5.	14:30	Initial Claims	15.5.	471K	440K	444K
20.5.	16:00	Leading Indicators	Apr	-0.1%	0.2%	1.4%
20.5.	16:00	Philadelphia Fed	Maj	21,4	21,3	20,2

EVRO ZONA

Datum	CET	Pokazatelj	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
18.5.	11:00	German ZEW Economic Sentiment	45.80	47.00	53.00
18.5.	11:00	CPI (YoY)	1.50%	1.50%	1.50%
18.5.	11:00	Core CPI (YoY)	0.80%	0.90%	1.00%
18.5.	11:00	ZEW Economic Sentiment	37.60	44.00	46.00
18.5.	11:00	Trade Balance	0.60B	1.70B	3.30B
20.5.	16:00	Consumer Confidence	-18.00	-16.00	-15.00
21.5.	8:00	German GDP (QoQ)	0.20%	0.20%	0.20%
21.5.	10:00	Manufacturing PMI	55.90	57.60	57.60
21.5.	10:00	Services PMI	56.00	55.60	55.60
21.5.	10:00	Current Account	1.70B	-3.80B	-3.90B

Više o pokazateljima možete pogledati ovde.

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs.

(Zatvori)

On je skrenuo pažnju sa kritika Kine zbog zadržavanja vezanosti svoje valute za dolar, na zabrinutost Pekinga zbog američke politike, naročito njenog rastućeg deficita.Na bilateralnom sastanku, biće "mirne diskusije" oko juana, ali će strani pritisak jedino odložiti reformu kursa koju Kina želi da sprovede.

Svetskoj ekonomiji je hitno potrebna stabilizacija finansijskih uslova u Evropi, ukazao je Džu.

"Evropska suverena dužnička kriza predstavlja izazov ne samo za zemlje koje su deo nje, kao što je Grčka, već i izazov za stabilnost celokupnog medjunarodnog tržišta. Ona se tiče oporavka cele medjunarodne ekonomije i stoga zahteva zajednički odgovor medjunarodne zajednice", rekao je on.

Kina će nastojati da koordinira svoju ekonomsku politiku sa SAD, u okviru zaštite od poremećaja i takodje bi želela da Grupacija 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) igra ulogu u jačanju globalnog odgovora na krizu, predočio je Džu.

SAD, medjutim, moraju da strogo povedu računa o sopstvenoj fiskalnoj situaciji, imajući na umu ono što se dogodilo u Evropi, dodao je on.

"Nadamo se da će američki deficit opasti u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) kada se ekonomija oporavi i dostigne održivi nivo", rekao je Džu.

Kina je najveći vlasnik hartija od vrednosti američkog ministarstva finansija, s vlasništvom od 895,2 milijarde dolara. Te rezerve je povećala u martu, po prvi put za sedam meseci, podsetio je Rojters.

Kineski zvaničnici, uključujući premijera Vena Djibaoa, upozorili su prošle godine administraciju američkog predsednika Baraka Obame da izbegava vodjenje takve fiskalne politike, koja bi mogla umanjiti vrednost kineskog vlasništva nad hartijama od vrednosti ministarstva finansija SAD.

Na američko-kineskom dijalogu tema će biti i kursna politika Kine, ali tako osetljivo pitanje je najbolje razmatrati u "mirnoj diskusiji", ukazao je Džu.

Do samo pre mesec dana je izgledalo da će jedna od glavnih tema tog sastanka biti zahtev za apresijaciju juana čiji kurs Kina drži vezan za dolar još od sredine 2008. u nastojanju da zaštiti kinesku ekonomiju od globalne finansijske krize.

Mnogi analitičari i ekonomisti su smatrali da su američko-kineski dijalog ili samit G20 u junu nezvanični rokovi za Peking da otpočne s jačanjem juana kako se ne bi suočio s kaznenim merama Vašingtona.

Dužnički problemi u Evropi, uz znake jačeg oporavka u SAD, ublažili su, medjutim, kritike kineske politike prema juanu i odložili prognoze rokova za bilo kakvo "odvezivanje" kursa kineske valute.

SAD će nastaviti sa podsticanjem Kine na aprecijaciju juana, ali se sada pokazalo da je pitanje trgovine primarnije na dnevnom redu bilateralnog dijaloga.Džu je predočio da tako i treba da bude.

"O specijalnim merama za reformu juana treba da odluči sama Kina, u skladu sa razvojem ekonomske situacije kako u Kini, tako i u svetu. Ono što naročito želim da istaknem je da Kina neće sprovoditi reformu juana pod stranim pritiskom. Strani pritisak i buka neće dovesti ni do čega, sem do usporavanja procesa tih reformi", zaključio je Džu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na merkantilnoj berzi, cena barela lake nafte ("light sweet crude") za isporuku u junu je pred kraj trgovačkog dana pala na 64,24 dolara što je najniža cena od 31 jula 2009. godine.

Cena se potom podigla na 64,61 dolar što je 5,26 dolara (7,53 odsto) manje nego u sredu.

Zabrinuti uticajem finansijske krize na evropsku tražnju za naftom, investitori strahuju da je na pomolu nov talas svetske ekonomske krize.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones je oslabio 3,6 posto, na 10.068,01 bod, S&P 500 je potonuo 3,9 posto, na 1.071,59 bodova dok je Nasdaq bio najveći gubitnik padom od 4,1 posto, na 2,204,01 bod. CBOE indeks volatilnosti skočio je čak 25 posto, i bio je iznad 44 na kraju trgovine, što je njegov najviši nivo u više od godinu dana. Za sve je jedan od najvećih krivaca analitičar Nouriel Roubini koji je predvideo kako bi globalno tržište akcija moglo da padne dodatnih 20 posto. Kao najsigurniji izlaz Roubini vidi gotovinu, a osim nje samo obveznice zemalja za koje je moguće pretpostaviti kako će se ekonomski oporaviti.

- Mnogi delovi sveta suočiće se s recesijom s dvostrukim dnom. Iz ove perspektive mogu videti kako će se stvari pogoršavati, izjavio je CNBC-u Roubini.

Svih 30 sastavnica Dow Jonesa spustilo je vrednosti. Najviše su izgubili Bank of America koja je potonula 6,3 posto, Alcoa koja je spuštena 5,8 posto te General Electric koji se spustio 5,8 posto. I tehnološka izdanja bila su pod naletom prodavaca pa su Apple, Google i Intel spustili vrednosti više od 4 posto. Ni korporativni rezultati nisu oduševili pa je razočaravajući pad dobiti od 38 posto spustio akcije Searsa 10,9 posto.

Jedan od retkih dobitnika bio je Williams-Sonoma koji je skočio 2,7 posto, nakon što su rezultati bili bolji od očekivanja analitičara. Symantec je dogovorio preuzimanje VeriSigna za 1,78 milijardi dolara, ali to mu je donelo pad akcija od 5,6 posto, na 14,76 dolara dok je meta preuzimanja prošla znatno bolje padom od 1,5 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Španski premijer Hoze Luis Rodrigez Sapatero kaže da se većina Španaca slaže s njegovim mišljenjem da oni bogatiji treba da podnesu veći teret vladinih strogih mera štednje. Sapatero nije izneo detalje tog svog plana, ali je rekao da će svako povećanje poreza biti "ograničene prirode" i da neće pogoditi srednju klasu, prenela je agencija AP.

Vlada će predložiti tu meru kada "bude smatrala da je to pogodno, u skladu sa svojim programom smanjenja deficita", rekao je Sapatero.

Španska vlada je prošle sedmice donela plan smanjenja plata u javnom sektoru i drugih kresanja izdataka, pod pritiskom Evropske unije i nestabilnosti tržišta sa ciljem smanjenja budžetskog deficita koji je prošle godine iznosio 11,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je znatno više od limita u EU od tri odsto BDP.

Očekuje se da kabinet vlade Španije odobri te mere štednje u četvrtak.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Azijske akcije su pretrpele veliki pad, kao i bazni metali, pod pritiskom zabrinutosti da bi nemačka zabrana određene vrste špekulacija - takozvanih "nejkid šort" prodaja kada trgovac prodaje akcije ili druge aktive koje ne poseduje, uz pooštravanje finansijske regulative u SAD, mogla sputati globalni ekonomski oporavak.

Visokoprinosne valute, kao što su australijski i novozelandski dolar, takođe su izgubile na vrednosti, preneo je Rojters.

Portparol nemačkog ministarstva finansija je saopštio da je uvedena zabrana "nejkid šort" prodaja vladinih obveznica denominovanih u evrima, svopova kreditnih rizika (CDS), vezanih za te obveznice i "nejkid šort" prodaja akcija 10 vodećih nemačkih finansijskih institucija. Ta zabrana, koja je stupila na snagu noćas u ponoć, trajaće do 31. marta 2011.

Evro je na trgovinskoj platformi EBS skliznuo čak na 1,2143 dolara, na najniži nivo od aprila 2006, čime su njegovi gubici od početka 2010. dostigli više od 15 odsto.

Indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI van Japana snižen je 1,74 odsto, na tromesečni minimum od 384,36 poena. Od početka ove sedmice taj indeks je oslabio blizu četiri procenta.

Japanski Nikei je izgubio 1,65 odsto vrednosti i pao na najnižu vrednost za tri meseca, kao posledica zabrinutosti zbog uvođenja te zabrane u Nemačkoj i slabljenja evra.

Merkel: Propadne li evro, propašće i Evropa

Nemački kancelar Angela Merkel je danas, pred poslanicima Bundestaga, donjeg doma parlamenta, upozorila da kriza evra predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi.

''Propadne li evro, propašće onda i Evropa'', dramatično je upozorila Merkelova u vladinoj deklaraciji, koja je kod opozicionih političkih partija naišla na kritike i osude. 

Naglašavajući da se Evropa nalazi pred jednim od najvećih testova poslednjih decenija, Merkel je rekla da je monetarna unija, zapravo, društvo koje deli istu sudbinu u dubokoj krizi. 

Ta kriza se, rekla je Merkel, mora bezuslovno zajednički prevladati.

''Radi se ni manje ni više nego o očuvanju evropske ideje'', rekla je Merkel i najavila oštriju kontrolu u regulisanju finansijkog tržišta, čak i mogućnost da se, u nuždi, preduzmu koraci i bez međunarodne saglasnosti. 

Takvi koraci bi, kako je rekla, mogli biiti mogući samo onda, ako na taj način ne bi nastala šteta za Nemačku.

Poslanici Bundestaga će, najverovatnije, u petak odlučivati o zakonu o za spas evra, čiji je nacrt vlada u Berlinu usvojila pre nekoliko dana.

Nacrt tog zakona definiše nemačko učešće od najmanje oko 148 milijardi evra, u ukupno predviđenoj sumi od 750 milijardi evra za spas evra.

Za ovaj dokument je neophodna saglasnost oba doma nemačkog parlamenta.

Nemački parlament će o ovom zakonu za preuzimanje jemstva u okviru evropskog stabilizacionog mehanizma glasati tako što će, kako se očekuje, popslanici vladajuće koalicije demohrišćana i liberala, ali i opozicioni Zeleni dati svoju saglasnost.

Za usvajanje ovog zakona, potrebna je, kaže se, šira saglasnost nego za finansijski spas Grčke.

Vladajuća koalicija demohrišćana i liberala je zato pozvala kritički raspoloženu opoziciju da pruži podršku i glasa za ovaj zakon.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Zabrinutost zbog evra i stabilnosti evro zone još uvek pritiska tržište, pa se među ulagačima javljaju razne špekulacije kao ona da će Grčka napustiti Evropsku Uniju što su grčki čelnici demantovali. Evro je vratio deo svojih gubitaka u odnosu na dolar, prema kojem je juče pao na najniži nivo u poslednje četiri godine. Hang Seng je veći deo dana bio u pozitivnom području, akcije banaka i rudarskih kompanija bile su mešovite dok su najviše bodova oduzimale akcije kompanija koje se bave nekretninama. Nikkei je pao najviše zbog neodobravanja poteza nemačke vlade o zabrani short prodaje koja je protumačena kao nepoverenje u evro i jedna među poslednjim merama koja stoji na raspolaganju u odražavanju stabilnosti.

Ni dobre vesti iz ekonomije o rastu BDP-a u prvom kvartalu od 1,2% u odnosu na prethodni kvartal, što je najveći rast u poslednja tri kvartala, nisu pomogle japanskim akcijama. Kospi je zaključio četvrtim uzastopnim padom, na najnižem nivou u poslednja tri meseca.

Nikkei                          10.030,31    -1,54%
Hang Seng                 19.354,20    -1,15%
Shanghai Composite   2.555,94    -1,23%
Straits Times                2.747,26    -0,98%
Kospi                              1.600,18    -1,83%
ASX                                4.342,40    -1,63%

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)