Sastanak je početak nove saradnje Ministarstva finansija i Udruženja banaka, uz uključivanje bankarskog sektora u pripremu zakona iz svoje oblasti.

"Ubuduće će Ministarstvo finansija sva zakonska rešenja iz oblasti bankarskog sektora razmatrati sa predstavnicima Udruženja banaka, koje će imati zadatak da sagleda sve sugestije banaka i prenese ih Ministarstvu", navode u UBS.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Savić je ocenio da će krupni ekonomski problemi poput visoke nezaposlenosti, niskih investicija i velikog spoljnotrgovinskog deficita porasti ukoliko se ubrzo ne promeni model privrednog razvoja Srbije i utemelji na izvozno orijentisanoj industrijalizaciji.

Prema njegovim rečima, prva tri meseca nastavljene tendencije smanjenja zaposlenosti, izvoza i stranih direktnih investicija, a rastu nezaposlenost, javni i spoljni dug, budžetski deficit, kao i broj gradjana koji žive ispod granice siromaštva.

Slabljenje dinara i pored interencija Narodne banke, ocenio je ekonomista, pokazuje sve dugoročne i hronične bolesti srpske privrede koja je nedovoljno konkurentna i visoko zavisna od priliva stranog kapitala.

"Da bi se zaista podstakla proizvodnja, zaposlenost i izvoz, Vlada Srbije treba da napravi operativni plan aktivnosti", kazao je Savić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Kako je precizirao, tim planom je potrebno definisati ciljeve kao što su rast zaposlenosti i izvoza, instrumente kao što su izvozne subvencije i povoljni namenski krediti, koji bi se dodeljivali proizvodjačima samo u skladu sa nivoom ostvarenog definisanog cilja.

"Transparentnost dodele i kontrola namenskog korišćenja sredstava značajno bi onemogućili odomaćeno ponašanje većine srpskih ministara da budžetska sredstva koriste za ostvarenje svojih političkih ciljeva", kazao je ekonomista LJubodrag Savić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Još nismo odlučili da li će se deliti po jedna ili po pet akcija, da bi građani lakše njima raspolagali. Ovo je procenjena vrednost, a pravu će formirati tržište. Ona će zavisiti od toga kako će se prodavati udeli u preduzećima i kako će se formirati vrednost na berzi. Pored objedinjene akcije, građani će tokom ove godine dobiti i akcije “Telekoma”, EPS-a i Aerodroma", kaže Cvetković.

Prema njegovim rečima Akcionarski fond će upravljati svim manjinskim paketima akcija i organizovati njihovu prodaju.

"Sredstva od te prodaje namenjena su građanima. Oni će moći da na berzi prodaju svoje akcije čim ih dobiju ili da čekaju da ih otkupi Akcionarski fond. Kao što ide sa obveznicama stare devizne štednje. Država jednom godišnje isplati sredstva za njih, a njima se trguje i na berzi. Ono što još ne znamo je kada ćemo uspeti da prodamo pakete akcija i koliko će na kraju biti sredstava", navodi Cvetković.

Prvi čovek Agencije za privatizaciju kaže da je u 2010. godini prodat 81 paket akcija i prihodovano je 3,8 miliona evra, kao i da je od 2002. do sada prodato ukupno 1.650 paketa za 660 miliona evra.

"Taj novac je išao u budžet, a sada, posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o besplatnim akcijama, sve što se proda iz Akcijskog fonda ide građanima Srbije. To je ključna razlika. Novac se skuplja na račun i namenjen je izmirivanju obaveza prema građanima", kaže Cvetković.

On dodaje i da bi od ove jeseni većina građana Srbije trebalo da postanu pravi akcionari, kao i da bi akcijama Naftne industrije Srbije trebalo da počnu da trguju krajem juna.

Novi vlasnici isisavaju kapital iz firmi

Telekom sigurno prodajemo Cvetković kaže da ponude za Galeniku nisu dosezale ni polovinu cifre koju je Vlada odredila kao realnu, a to je 200 miliona evra za 100 odsto kapitala i da su zbog toga odustali od tendera.Telekom će najverovatnije biti najveća ovogodišnja privatizacija, a Cvetković tvrdi da će prodaja biti realizovana ove godine. "To je odluka Vlade i izbor savetnika se privodi kraju. Sve veći broj kompanija pokazuje interesovanje. Zainteresovane su i evropske kompanije i neke van Evrope", navodi Cvetkvoić.

Cvetković kaže da osim nepoštovanja ugovorenih obaveza, novi vlasnici privatizovanih preduzeća često isisavaju kapital iz preduzeća i nesavesno posluju.

"Kontrola koju smo mi do sada obavljali je bila veoma striktna. To pokazuje i brojka od 550 raskinutih ugovora od 2002. godine do danas. U poslednjem periodu problem nije samo nepoštovanje ugovorenih obaveza već i situacija kada se isisava kapital iz preduzeća i nesavesno posluje. Dešava se i u preduzećima gde je istekla nadležnost Agencije. Ono što je novo su nadležnosti drugih institucija, poput MUP-a i tužilaštv", navodi Cvetković.

On kaže i da je u slučaju loših privatizacija njihov zadatak da obaveste sve druge koji su nadležni ukoliko primete da ima slučajeva isiavanja kapitala rasprodajom imovine.

"Dnevno prosleđujemo informacije. Povećan je nivo zahteva s njihove strane. Mnoge od tih privatizacija su raskinute, ali još nemate epilog. Te osobe još nisu procesuirane, iako po našem uverenju institucije imaju više nego dovoljno dokumenata i argumenata da se ta stvar reši. Uvereni smo da će se to sigurno desiti", pojašnjava Cvetković.

On tvrdi i da se odnos nadležnih i Agencije za privatizaciju poboljšao i da više rade na prosledjenim informacijama.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Da li smatrate da će dinar ostati na sadašnjem nivou?

"Ako bismo imali makar neki evidentan rast privrede kakav je bio u prvom kvartalu, realno bi bilo očekivati da dođe do stabilizacije kursa. Mislim da bi dinar mogao da se održi na ovom nivou, a do kraja godine bi možda mogao i da ojača. Bilo bi jako pogubno da se nastavi depresijacija dinara. Znam da će mnogi reći da to zavisi od razvoja privrede, ali ima i drugih stvari koje utiču na kurs dinara. Nivo deviznih rezervi daje mogućnost da se brže reaguje."

Da li to znači da NBS nije na vreme reagovala?

"Da, mislim da su ranije mogli da reaguju. Treba preventivno reagovati, a ne posledično. Znači, pre nego što dođe do problema."

Do koje granice bi dinar mogao da padne, a da to privreda izdrži?

"Jedina stvar koju su privrednici tražili od NBS je da imamo predvidljiv kurs da bismo mogli da kalkulišemo svoje poslovanje. Za privredu je prihvatljiva oscilacija u kursu od maksimalno pet odsto jer to možemo da pokrijemo iz poslovanja. A dinar je u poslednjih godinu dana pao oko 25 odsto! Ako ne možemo planirati čak ni taj parametar, onda ne možemo planirati ni dobit ni razvoj preduzeća."

Šta firme trpe zbog tolikog pada dinara?

"Najgora stvar kod pada dinara je što imamo kupovinu inputa u devizama, a sve obračune radimo u dinarima. I onda kada padne vrednost, imate jedan negativan efekat bukvalno u celom sistemu. A da ne pričamo o tome da su se mnoge firme zadužile u prethodnom periodu radi podizanja konkurentnosti, a sada imate 25 odsto veću ratu jer je dinar toliko pao u poslednjih godinu dana."

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na pitanje kako MMF gleda na stepen ostvarene racionalizacije državne uprave, on je ocenio da je bilo kašnjenja u toj oblasti, dodavši da je zakon usvojen pre samo pet meseci i da je njegova implementacija neujednačena.

Komentarišući kurs dinara, šef misije MMF-a Albert Jeger je rekao da NBS ima veoma visoke devizne rezerve i da treba da interveniše u skladu sa svojim mandatom ciljane inflacije, što ne znači da brani određeni nivo kursa, već da ublaži velike dnevne fluktuacije.

"U ovom slučaju, nisu u pitanju kratkoročne fiskalne uštede. One bi, u ovoj godini, ionako bile male, ali bi se povećavale tokom vremena. Međutim, ovaj slučaj je mnogo više signal stepena posvećenosti reformama za smanjenje potrošnje", ukazao je on i dodao da budžetski korisnici koji nisu primenili zakon ne bi trebalo da budu „nagrađeni“.

Jeger je kazao da je u pregovorima dogovoreno da Vlada Srbije u junu donese odluku za primenu mere "zakasnele racionalizacije državne uprave bez pristrasnosti na sve budžetske korisnike" i da će taj zadatak biti preduslov okončanja četvrte revizije.

Što se tiče penzija, on je rekao da nema mnogo zemalja koje mogu sebi da priušte direktno povezivanje visine penzije sa rastom plata, što posebno važi za države sa relativno visokim učešćem penzija u BDP, kakva je Srbija.

Jeger je rekao da veruje da je dogovorena formula indeksacije plata u javnom sektoru, koja je bazirana na šestomesečnom rastu inflacije uvećanom za polovinu godišnje stope rasta BDP iz prethodne godine, dobra i da je u pitanju balansiran mehanizam okrenut potrebi za fiskalnom odgovornošću u ovom, ekonomski teškom, vremenu.

Kad su u pitanje investicije, on smatra da fiskalni podsticaji ne bi trebalo da budu najvažniji za privlačenje investitora, iako mogu biti od pomoći u nekim situacijama, navodeći da bi Srbija veću pažnju trebalo da posveti merama za poboljšanje poslovnog okruženja koje ne zahtevaju puno troškova države.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Gra­đa­ni će usko­ro mo­ći da bi­ra­ju kod ko­ga će da se pret­pla­te na fik­snu te­le­fo­ni­ju. Već za ne­ko­li­ko da­na ovu mo­guć­nost će ima­ti Be­o­gra­đa­ni, a ka­sni­je, u to­ku go­di­ne i sta­nov­ni­ci No­vog Sa­da, Ni­ša, kao i gra­đa­ni jed­nog de­la ru­ral­nih obla­sti u ju­žnoj Sr­bi­ji.

Naj­ve­će za­slu­ge za to pri­pa­da­ju kom­pa­ni­ji „Ori­on te­le­kom”, ko­ja je u ma­ju pro­šle go­di­ne do­bi­la li­cen­cu za be­žič­nu fik­snu te­le­fo­ni­ju i po­če­la raz­vi­ja­nje te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne in­fra­struk­tu­re ko­ja će omo­gu­ći­ti be­žič­nu fik­snu te­le­fo­ni­ju i ko­mer­ci­jal­nu upo­tre­bu mre­že.

Da­vid Šok, pred­sed­nik uprav­nog od­bo­ra „Ori­on te­le­ko­ma”, ka­že da je ova kom­pa­ni­ja na­sta­la spa­ja­njem in­ter­net pro­vaj­de­ra „Se­zam­Pro”,„Neo­bee.Net” i „Me­di­a­Works”. Do­dat­ni zna­čaj ovoj in­te­gra­ci­ji i pro­mo­ci­ji no­ve rob­ne mar­ke do­pri­no­si či­nje­ni­ca da je sa­da „Ori­on te­le­kom” vla­snik eks­klu­ziv­ne CDMA li­cen­ce ko­ja im omo­gu­ću­je da raz­vi­ja­ju sop­stve­nu te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nu mre­žu ko­jom će pru­ža­ti uslu­gefik­sne te­le­fo­ni­je i in­ter­ne­ta.

– Pla­ni­ra­mo da u sle­de­ćih pet go­di­na u raz­voj mre­že i kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji in­ve­sti­ra­mo 50 mi­li­o­na evra. U pi­ta­nju je no­va teh­no­lo­gi­ja ko­ja je po­če­la da se ko­ri­sti u po­je­di­nim ze­mlja­ma Evro­pe. Bi­će­mo dru­gi te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ni ope­ra­ter u Sr­bi­ji ko­ji će kli­jen­ti­ma po­nu­di­ti kom­plet­nu uslu­gu – od in­ter­ne­ta do fik­snog te­le­fo­na. Naš glav­ni cilj je da gra­đa­ni­ma po­nu­di­mo al­ter­na­ti­vu – da ne mo­ra­ju vi­še da se ve­zu­ju za jed­nog je­di­nog fik­snog ope­ra­to­ra, već ima­ju iz­bor. Sa po­ve­ća­njem ak­tiv­no­sti, oče­ku­jem da će bi­ti po­ve­ćan i broj za­po­sle­nih – is­ti­če Da­vid Šok.

Za­što oče­ku­je­te da se gra­đa­ni opre­de­le za „Ori­on te­le­kom”?

Ključ­na je mo­guć­nost iz­bo­ra i do­stup­nost uslu­ge. Na­še uslu­ge će bi­ti do­stup­ne za kli­jen­te ko­ji već du­gi niz go­di­na ne­ma­ju teh­nič­ke mo­guć­no­sti za uvo­đe­nje te­le­fon­skog pri­ključ­ka, in­ter­ne­ta ili ima­ju dvoj­ni­ka. Po­red stan­dard­ne po­nu­de za fik­snu te­le­fo­ni­ju, pri­pre­mi­li smo i spe­ci­jal­nu po­nu­du za na­še sa­da­šnje in­ter­net ko­ri­sni­ke. Već od po­čet­ka ju­na, pr­vi će na­še uslu­ge mo­ći da ko­ri­ste Be­o­gra­đa­ni, jer smo u glav­nom gra­du in­sta­li­ra­li „ba­ding sta­ni­ce” i to ne sa­mo u užem grad­skom je­zgru, već i u obod­nim op­šti­na­ma. U pla­nu je da ka­sni­je iste uslu­ge po­nu­di­mo i osta­lim gra­do­vi­ma u Sr­bi­ji, pre sve­ga u No­vom Sa­du i Ni­šu, a po­sle to­ga će­mo pro­ši­ri­ti mre­žu i u osta­le de­lo­ve ze­mlje. Li­cen­ca nas oba­ve­zu­je da do kra­ja go­di­ne po­kri­je­mo naj­ma­nje 20 od­sto ru­ral­nih pod­ruč­ja, a sle­de­ćih go­di­na će po­kri­ve­nost bi­ti u mno­go ve­ćem pro­cen­tu.

Ka­kav je plan do kra­ja go­di­ne?

Osnov­na de­lat­nost tri kom­pa­ni­je ko­je smo ob­je­di­ni­li bi­lo je pru­ža­nje in­ter­net uslu­ga ta­ko da tre­nut­no ima­mo vi­še od 55.000 ko­ri­sni­ka ko­ji ko­ri­ste na­še uslu­ge. Po­sta­li smo naj­ve­ći al­ter­na­tiv­ni in­ter­net pro­vaj­der u Sr­bi­ji, a oče­ku­jem da sli­čan re­zul­tat ostva­ri­mo i kao fik­sni ope­ra­ter.

Šta mo­gu da oče­ku­ju gra­đa­ni uko­li­ko že­le da po­sta­nu ko­ri­sni­ci va­ših uslu­ga u fik­snoj te­le­fo­ni­ji?

Vr­lo la­ko mo­gu da po­sta­nu na­ši kli­jen­ti. Kao pr­vo gra­đa­ni mo­gu da po­se­te jed­nu od na­ših ili po­slov­ni­ca part­ne­ra, uzmu po­treb­nu opre­mu i u sta­nu pri­klju­če te­le­fon. Isto­ga tre­nut­ka će mo­ći da zo­vu bi­lo ko­ga. Uko­li­ko že­le mo­gu u isto vre­me da ima­ju vi­še bro­je­va. Ve­li­ka pred­nost je da će svoj broj te­le­fo­na za­jed­no sa apa­ra­tom mo­ći da no­se sa so­bom u slu­ča­ju se­lid­be po gra­du od­no­sno svu­da gde je na­ša mre­ža i sig­nal. Vr­lo slič­no kao kod mo­bil­nih te­le­fo­na.

Ko­li­ko će ko­šta­ti va­še uslu­ge?

Ce­na će za­vi­si­ti od pa­ke­ta za ko­ji će se ko­ri­sni­ci opre­de­li­ti, ali će­mo se tru­di­ti da bu­de pri­hva­tlji­va za ve­ći broj lju­di.

Da li oče­ku­je­te pro­ble­me za­to što će­te ugro­zi­ti vi­še­go­di­šnji mo­no­pol?

U svim dr­ža­va­ma ši­rom sve­ta, bez ob­zi­ra da li je reč o Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ili Evrop­skim ze­mlja­ma, uki­da­nje mo­no­po­la je bi­la kom­plek­sna si­tu­a­ci­ja. Mi ima­mo vr­lo do­bre od­no­se sa svim po­sto­je­ćim ope­ra­te­ri­ma i ne oče­ku­jem bi­lo ka­kve pro­ble­me u pru­ža­nju uslu­ge i ši­re­nju mre­že.

Da li mo­že­te da ga­ran­tu­je­te da vi­še ne­će bi­ti „dvoj­ni­ka”?

Kod nas ta­kvih pro­ble­ma ne­će bi­ti. Ka­da sklo­pe ugo­vor sa na­šom kom­pa­ni­jom, isto­ga da­na će mo­ći da ko­ri­ste te­le­fon i in­ter­net, ko­ji je kod „dvoj­ni­ka” zbog teh­nič­kih ne­do­sta­ta­ka bi­la uvek ote­ža­va­ju­ća okol­nost.

Ka­kva su vam is­ku­stva kao dru­gog ope­ra­te­ra fik­sne te­le­fo­ni­je?

U dru­goj po­lo­vi­ni de­ve­de­se­tih go­di­na, po­čeo sam da ra­dim na pro­jek­tu po­di­za­nja naj­ve­ćeg al­ter­na­tiv­nog ope­ra­to­ra u sred­njoj Evro­pi – GTS. Bio sam na po­zi­ci­ji iz­vr­šnog di­rek­to­ra za Če­šku i Slo­vač­ku i pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra. Ka­da smo po­če­li s ra­dom, 1996. go­di­ne, go­di­šnji pri­hod u Če­škoj bio je oko dva mi­li­o­na evra. Sa­mo to­kom pro­šle go­di­ne, ova kom­pa­ni­ja je ostva­ri­la pri­hod oko 250 mi­li­o­na evra. Sle­de­ći ko­rak u mo­joj pro­fe­si­o­nal­noj ka­ri­je­ri, 2002. go­di­ne, bi­la je po­zi­ci­ja di­rek­to­ra za stra­te­gi­ju i raz­voj kom­pa­ni­je Ca­ble & Wi­re­less u Lon­do­nu, jed­nog od pr­vih i naj­ve­ćih svet­skih al­ter­na­tiv­nih ope­ra­to­ra. Na osno­vu tog is­ku­stva pre­po­znao sam po­ten­ci­jal i mo­guć­no­sti na srp­skom tr­ži­štu te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja i za­po­čeo pro­je­kat kon­so­li­da­ci­je al­ter­na­tiv­nog sek­to­ra te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog tr­ži­šta Sr­bi­je stva­ra­njem kom­pa­ni­je pod ime­nom „Ori­on te­le­kom”!

De­jan Spa­lo­vić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

U kontinuiranoj trgovini najviše je porasla cena Kredi banke [CYBN], za 20 odsto, na 3.000 dinara, uz samo jednu akciju u prometu.

Simpo [SMPO] je na vrednosti dobio malo više od pet odsto, Agrobanka [AGBN] i Jubmes banka [JMBN] su poskupele po nešto više od tri procenta a Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, dva. Najviše se trgovalo akcijama Agrobanke, za 6,78 miliona dinara.

Gubitnike predvodi Vital [VITL] maksimalnim padom od 12 odsto, na 1.012 dinara, što je nova najniža cena te hartije za godinu dana.

Po nešto više od tri procenta na vrednosti su izgubili Komercijalna banka [KMBN], Progres [PRGS] i Globos osiguranje [GLOS] dok je Imleku [IMLK] cena snižena dva i po procenta.

Veći promet na kontinuiranom segmentu ubeležen je i u trgovini akcijama AIK banke [AIKB], od 3,95 miliona dinara, Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, od 2,3 miliona, i Sojaproteina [SJPT], takođe sa A Listinga, od 1,97 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan hartijama Novog kolektiva [NKOL], od 9,99 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 3.855 dinara.

Registrovana je i blok trgovina akcijama Nopala [NOPL] u vrednosti nešto većoj od tri miliona dinara. Nove vlasnike dobilo je 1.370 akcija proizvođača električnih uređaja iz Bačke Palanke po ceni od 2.200 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je 28 odsto u ukupnoj i gotovo 34 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija nepunih 37 a u prodaji 31 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su TDK broker, gotovo 14 procenata, i Belgrejd indipendent broker, nešto više od 13 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Taj list u tekstu pod naslovom „Slovenci stali na žulj srpskoj dijaspori“ navodi da je „ulazak kapitala srpskih iseljenika u beogradsku Agrobanku sprečila grupa slovenačkih akcionara te banke,koji su bojkotovali Skupštinu akcionara“, održanu 26. maja.

U tekstu se ističe da je najveći vlasnik Agrobanke država,sa udelom od 21 odsto, a među većim akcionarima su slovenačka preduzeća sa računima u Novoj ljubljanskoj banci (NLB) i Hipo banci, kao i ljubljanska Poteza, koja je šesta najveća vlasnica Agrobanke.

Izvor lista Finance, koji je učestvovao na Skupštini akcionara Agrobanke i nije želeo da bude imenovan, rekao je da su dokapitalizaciju banke minirali predstavnici slovenačkih akcionara i grupica lokalnih vlasnika, koja je stala na njihovu stranu.

„U ovom trenutku je likvidnost akcionara slaba i čuje se da tu banku želi dijaspora. Kako bi dokapitalizacija izmenila vlasničku strukturu i ko se nalazi iza kapitala dijaspore, nije teško pogoditi“, kaže izvor Finance.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)