U tom slučaju "Deutsche Telekom" će postati suvlasnik i 4% kapitala "Telekoma Srbija", u kojem "OTE" kontroliše 20% suvlasništva.

"Deutsche Telekom" će petinu kapitala u OTE kupiti od "Marfin Investment Group", a vrednost kupoprodajnog ugovora iznosi 2,5 milijardi EUR (26 EUR po akciji). "Deutsche Telekom" će naknadno nastojati da obezbedi još 5%, plus jednu akciju, kako bi se izjednačio sa suvlasničkim udelom grčke vlade – do sada najveći pojedinačni suvlasnik "OTE".

Grčka vlada je na osnovu te činjenice tražila ekskluzivna prava u donošenju poslovnih odluka i mogućnost veta, ali je tokom pregovora dogovoreno da Vlada Grčke ekskluzivna prava zadrži kada je reč o bezbednosti telekomunikacija u Grčkoj i prodaji "OTE" kompanija u inostranstvu.

Što se tiče posrednog ulaska "Deutsche Telekom" u "Telekom Srbija", to ništa ne menja u rukovođenju našim nacionalnim telekomunikacionim operaterom, u kom većinski paket od 80% akcija kontroliše država Srbija.

Posmatrano iz šireg ugla, Nemci su kupovinom "OTE" dobili 4% akcija "Telekoma Srbija" koji beleži ubrzani razvoj i osvaja nova tržišta u regionu. "Telekom Srbija" je prošle godine u Crnoj Gori pokrenuo trećeg mobilnog operatera u toj zemlji, "m:tel" i za 646 mil EUR kupio 65% akcionog kapitala "Telekoma Srpske", čime je dobio pravo da usluge mobilne telefonije pruža na teritoriji cele Bosne i Hercegovine.

Tokom prethodnih dana spekulisalo se o nameri "Telekoma Srbija" da kupi slovenačku kompaniju "Tuš telekom". Slovenački mediji su čak objavili da je taj posao već sklopljen ali iz Beograda je to demantovano. Generalni direktor "Telekoma Srbija", Branko Radujko, tim povodom je juče (8. maj 2008. godine) izjavio da naš "Telekom" nije kupio "Tuš telekom", ali da je dobro upoznat sa situacijom na telekomunikacionom tržištu Slovenije.

Radujko je rekao i da je "Telekom Srbija" zainteresovan za dalje širenje, ali da je trenutno orijentisan na širenje i jačanje pozicije u regionu i da su uz jačanje uticaja u Crnoj Gori i BiH, prioritet i nova preuzimanja – naravno ako se pojavi dobra prilika.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Ukoliko u narednih šest dana ne dostave garanciju na 12 mil EUR, država bi mogla da raskine i ovaj ugovor i krene u pregovore sa drugorangiranim na tenderu. A to je opet konzorcijum dve firme: "Neverfiled Limited" registrovan na Britanskim Devičanskim ostrvima i poljski "Pol-Mot Warfarma".

Agencija je ugovor sa prvorangiranim konzorcijumom "Home Art & Sales" (iza koje stoji Filip Cepter) i slovenačke firme "Strojna industrija", potpisala 10. aprila ove godine.

Njihova ponuda proglašena je najboljom, pošto su za 94,5% ukupnog kapitala IMT ponudili 121,11 mil EUR i obavezali se da investiraju još 10,27 mil EUR.

Upravo ovako velika suma zahtevala je da prvorangirani kupac Agenciji dostavi i takozvanu bankarsku garanciju. A, ona iznosi 10% od ukupne kupoprodajne cene. Ova garancija služi prodavcu, to jest Agenciji za privatizaciju kao neka vrsta obezbeđenja da je kupac ozbiljan i da planira na vreme da ispoštuje sve svoje ugovorne obaveze. Ali, nije neuobičajeno ni da kupac zatraži produžetak roka za dostavljanje garancije, čemu Agencija, po pravilu, "izlazi u susret".

- Procedura je jasna - ističe Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije i ujedno i predsednik tenderske komisije za IMT. - U slučaju da prvorangirani ponuđač ne dostavi u predviđenom roku bankarsku garanciju, tenderska komisija će odluku o daljim koracima doneti na osnovu stava finansijskih i pravnih savetnika i Agencije za privatizaciju.

Male su šanse da Cepter dobije bilo kakve dodatne rokove. U slučaju raskida ugovora automatski bi počeli pregovori sa drugorangiranim konzorcijumom koji je spreman da za IMT plati 109,3 mil EUR i uloži još 13 mil EUR, rečeno je u Agenciji.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Na konferenciji za novinare on je kazao da će u okviru tog investcionog programa, započetog prošle godine, do 20 mil EUR biti uloženo u renoviranje filijala, a oko 15 mil EUR u opremu i uvođenje novog informacionog sistema.

Stratopulos je kazao i da je u okviru plana poslovanja do kraja 2009. predviđena nova dokapitalizacija banke, ali nije precizirao koliki će biti iznos tog povećanja kapitala. Krajem 2007. godine kapital banke je povećan za 80 mil EUR, dodao je.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kapital Vojvođanske banke na kraju marta ove godine bio je oko 272 mil EUR.

Stratopulos je naveo da je dobit Vojvođanske banke u prošloj godini bila 24 mil EUR, što je oko 70% više nego u 2006. godini kada je dobit bila 14 mil EUR.

Kako je naglasio, nakon što je u februaru ove godine Vojvođanskoj banci pripojena Nacionalna banke Grčke u Srbiji, ukupna aktiva banke premašila je milijardu evra, tako da je zauzela peto mesto na srpskom bankarskom tržištu.

- Cilj banke je da u narednih nekoliko godina zauzme treće mesto na tržištu Srbije - kazao je.

Stratopulos je dodao da je tokom 2007. godine ukupan iznos odobrenih kredita Vojvođankse banke povećan za 30% na 770 mil EUR, dok su ukupni depoziti uvećani za 15% na 570 mil EUR.

- Vojvođanska banka ima više od 770.000 klijenata, od kojih su oko 70.000 preduzeća, koje uslužuje u 204 filijale, što je druga po veličini poslovna mreža u Srbiji - naveo je on.

Dobri poslovni rezultati banke, kazao je Stratopulos, ostvareni su i zahvaljujući sredstvima za finansiranje koje je obezbedila matična grupacija, Nacionalna banke Grčke, sa sedištem u Atini.

Grupacija Nacionalna banka Grčke osnovala je banku u Srbiji tokom 2002. godina, a nakon toga je krajem 2006. godine kupila 99,4% akcija Vojvođanske banke za 385 mil EUR.

Ta grupacije je prošlu godinu završila sa profitom pre oporezivanja od 1,7 milijardi EUR, aktivom od 90,4 milijare EUR, 1.600 filijala i 12,5 miliona klijenata.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Reč je o kompaniji najbogatijeg Rusa, Olega Deripaske, koji je kupio Aluminijumski kombinat iz Podgorice i koji je odustao od privatizacije RTB "Bor".

Osim SUAL, tendersku dokumentaciju otkupile su još dve kompanije iz Rusije i beloruski "Electrocomplect".

Rok za otkup tenderske dokumentacije je do 12. maja. Do 6. juna kompanije mogu da podnesu ponudu.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Kako je navedeno, nemačka kompanija WAZ je nakon višemesečnih pregovora prodala 50% svog učešća u srpskom trgovinskom društvu "Futura plus" i kupila 100% akcionog kapitala u firmama "Štampa sistem", "Štampa press", "Štampa komerc".

Kao razlog prodaje, nemački medijski koncern naveo je poštovanje srpskog kartelskog prava.

"Futura plus" je od 2004. godine u vlasništvu nemačke medijske kompanije WAZ i danske EMI grupe.

"Futura plus" je najveći srpski lanac kioska i distributer štampanih medija. Poseduje 1.200 vlastitih maloprodajnih objekata i 800 maloprodajnih objekata kupaca. Ima 3.500 zaposlenih.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Dinkić je kazao da se za privatizaciju RTB-a, nakon dva neuspešna tendera, razmatra model strateškog partnerstva i zajedničkog investiranja, koji je Srbija primenila sa "Fiatom" za kragujevačku "Zastavu".

"ThyssenKrupp" je velika tehnološka nemačka kompanija i jedan od najvećih proizvođača čelika u svetu. U svom sastavu ima 670 manjih kompanija i zapošljava oko 190.000 radnika.

Kompanija iz Diseldorfa, čiji proizvodni program obuhvata široku lepezu proizvoda, od čelika, aluminijuma do automobilskih delova i liftova, prema poslednjim godišnjim rezultatima, beleži prodaju od 51 milijarde EUR.
Ova kompanija je nastala 1999. godine, ujedinjenjem "Thyssen" i "Friedrich Krupp".

www.ekapija.com
(Zatvori)

Vlasnik "East Pointa" Zoran Drakulić kaže da je njegova kompanija i dalje zainteresovana za RTB "Bor" i da će se rado odazvati pozivu države za "strateškog partnera" najvećeg srpskog rudarskog basena, ukoliko ga bude bilo. Država je najavila potragu za strateškim partnerom posle neuspeha i drugog neuspelog tendera za RTB "Bor".

Drakulić kaže da je iz novina saznao da su se navodno pojavili "veliki igrači" zainteresovani za strateško partnerstvo sa državom za "Bor".

- Mislim da su priče o navodnom interesovanju svih tih kompanija glasine, jer da su oni zaista zainteresovani, pojavili bi se i ranije - kaže Drakulić.

Vlasnik kompanije "A-Tec" Mirko Kovač kaže za Biznis da je, bez obzira na to što je na drugom tenderu za "Bor" "neslavno prošao", i dalje zainteresovan za učešće u privatizaciji RTB "Bor", i dalje zainteresovan za učešće u privatizaciji.

- Čuli smo da će država tražiti strateškog partnera za RTB "Bor" i ne isključujem mogućnost da to bude "A-Tec" - kaže Kovač i dodaje da je njegova kompanija zainteresovana za učešće u svakoj zajedničkoj transakciji vezanoj za "Bor" koja će se pozitivno reflektovati na ekonomiju kako "A-Tec" i RTB "Bor", tako i čitavog borskog regiona.

U Deripaskinom SMR kažu da im opcija "strateškog partnerstva" nije ponuđena, ali da su oni ozbiljna kompanija koja je zainteresovana za svaki vid konstruktivnog dijaloga sa relevantnim partnerima o uzajamnoj saradnji.

- Sačekaćemo da vidimo koji će biti uslovi za stupanje u strateško partnerstvo i kada budemo dobili konkretnu ponudu, odgovorićemo - kaže Jelena Rolins, direktorka Sektora za Komunikacije u SMR, i dodaje da se SMR ne plaši konkurencije, pa čak i kad su u pitanju velike kompanije poput Rio Tinta, kanadskog "Dundee" i grčkog Mitilineosa.

List "Biznis" navodi i da će kanadski "Dundee" nakon objavljivanja ponude i uslova za strateškog partnera u Boru odlučiti da li će uopšte ići na pregovore sa državom, dok u grčkom "Mitilineosu" kažu da ova kompanija nije zainteresovana za bilo kakvu priču u vezi sa privatizacijom RTB "Bor", pa ni za strateško partnerstvo sa državom Srbijom.

www.ekapija.com
(Zatvori)

Bilo je reči o mogućnostima ulaganja kako u vidu grinfild investicije, odnosno izgradnje nove fabrike automobila, tako i o mogućoj strateškoj saradnji "Mercedesa" i fabrike FAP iz Priboja u proizvodnji kamiona, saopštilo je Ministarstvo.

Imajući u vidu raniju dugogodišnju saradnju između "Mercedesa" i FAP, Dinkić je delegaciji te kompanije predložio uspostavljanje novog strateškog partnerstva između dve fabrike, po modelu zajedničkog ulaganja, koji je uspešno dogovoren između "Zastave" i "Fiata".

On je naglasio da su uslovi koje je Srbija spremna da ponudi svetskim kompanijama za ulaganja u automobilsku industriju daleko povoljniji od onih koje nude Rumunija, Mađarska, Češka i Poljska i izrazio uverenje da će Srbija u narednom periodu postati centar automobilske industrije u jugoistočnoj Evropi.

Dinkić je delegaciji "Mercedesa" predstavio atraktivne podsticaje, koje naša zemlja nudi svetskim proizvođačima automobila za izgradnju pogona na teritoriji Srbije.

Podsticaji uključuju spremnost da se investitoru za izgradnju nove fabrike automobila obezbedi besplatno zemljište opremljeno neophodnom komunalnom infrastrukturom i status slobodne carinske zone.

Oni podrazumevaju i oslobađanje od poreza na profit, plaćanja lokalnih taksi i poreza u periodu od 10 godina, kao i finansijski podsticaj države u visini do 25% vrednosti investicije za ulaganje veće od 200 mil EUR i zapošljavanje više od 1.000 radnika.

www.ekapija.com
(Zatvori)