Apple je po svojoj vrednosti iznenada postao treća najveća kompanija u Americi nakon Microsofta i Exxon Mobila. U protekle tri godine cena njegovih akcija se više nego udvostručila.

Ukoliko bi se kao merilo ekonomske veličine uzeli rezultati prodaje, Apple bi bio na 42. mestu – četiri mesta iza Della, mada to možda nije fer poređenje, jer Apple od svakog dolara iz prodaje ostvari profit od 29 centi, a Dell samo pet. Međutim, računato i po neto profitu, Apple nije među prvih deset američkih kompanija.

Ukoliko je ta prevlađujuća većina u pravu i ako Apple zaista postane najveća američka kompanija, to će označiti jednu zaista fascinantnu tranziciju. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, prvo mesto je držao IBM, a na kratko i AT&T. U devedesetim ta titula je bila rezervisana za General Electric ili Exxon, sve do poslednje dve godine te decenije, kad se na prvo mesto probio Microsoft. Od 2006, posle naglog skoka cena nafte, na prvom mestu je ponovo Exxon i to sa ubedljivom prednošću.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Dow Jones je oslabio 0,23 posto i pao na 10.043,75 bodova, S&P500 je uspeo da poraste blagih 0,04 posto dok je Nasdaq spušten 0,12 posto, na 2.210,95 bodova.

Preokret su predvodile akcije okrenute potrošačima i one koje su vezane za sirovine. Home Depot je skočio 2,3 posto, Intel je ojačao 0,9 posto dok je JP Morgan nadoknadio deo jučerašnjih gubitaka rastom od 0,8 posto.

S druge strane, najveći su tegovi bili Kraft koji je potonuo 1,9 posto i Coca-Cola koja se spustila 1,6 posto. CBOE indeks volatilnosti na kraju je bio oko 35 bodova iako se gotovo celog dana vrteo oko zabrinjavajućih 40.

Indeks finansijskog sektora zaključio je u plusu 0,8 posto. Najveći dobitnik u tom društvu bio je Goldman Sachs koji je uzletio 4,3 posto, dok je Morgan Stanley ojačao 1,4 posto, na 26,11 dolara.

Zlato se vratilo na nivo blizu 1.200 dolara za uncu. To je i bio razlog što su uzletele akcije proizvođača zlata. Tako je Anglogold Ashanti uzletio 4,3 posto dok je Barrick Gold skočio 3 posto.

Dogovor Yahooa i Nokie oko saradnje na mobilnom internetu spustio je akcije Yahooa 1,6 posto, no Nokijine su skočile 2,1 posto. Najveći konkurenti u tom sektoru Apple i Google imali su različite performanse. Apple je spušten 0,7 posto dok je Google porastao minimalnih 0,05 posto.

Jedan od najvećih dobitnika u sastavu S&P500 bio je AutoZone koji je uzleteo 5,6 posto nakon što je objavio rezultate bolje od očekivanja analitičara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Hu Jintao je početku dvodnevnog sastanka Američko-kineskog strateškog i ekonomskog dijalog ukazao na potrebu da te dve globalne sile unaprede saradnju.

SAD i treća po veličini privreda u svetu - Kina pokušavaju da poprave međusobne odnose nakon izbijanja tenzija početkom godine i, iako nije napravljen pomak u razrešenju spora oko vrednosti juana, uspostavljena je mirnu atmosferu na početku razgovora u Pekingu.

"Kina će nastaviti da sprovodi reformu mehanizma formacije vrednosti juana po principima nezavisnosti, kontrole i postepenosti", naveo je Hu i dodao da njegova vlada želi da poveća domaću tražnju kako bi postigla uravnoteženiji rast, što traži i zvanični Washington, zabrinut zbog svog ogromnog deficita u trgovanju sa Kinom.

Analitičari su očekivali da će Peking dozvoliti juanu da poskupi ove godine kako bi se smanjila napetost sa trgovnskim partnerima koji otužiju Kinu da veštački drži juan na niskom kursu čime kineski izvoz ima nepoštenu prednost.

Međutim, sad kažu da bi, posle izbijanja evropske dužničke krize, kineski vođi mogli da odlože promenu kursa zbog nesigurnih izgleda svetske privrede.

Vrednost juana je zamrznuta u odnosu na dolar od kraja 2008. godine da bi kineski izvoznici mogli da se takmiče u okruženju slabe svetske potražnje.

Trgovinski deficit SAD-a sa Kinom je u 2009. iznosio 226,8 milijardi dolara, što predstavlja pad u odnosu na rekordnih 268 milijardi dolara iz 2008.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Banke i energetska izdanja bili su najveći gubitnici. Dow Jones oslabio je 1,24 posto, na 10.066,57 bodova, S&P 500 spustio se 1,29 posto, na 1.073,65 bodova, dok je Nasdaq najbolje prošao padom od 0,69 posto, na 2.213,55 bodova. To je najniža vrednost Dow Jonesa od 10. februara.

Najveći gubitnik u sastavu Dow Jonesa bio je JP Morgan koji je potonuo 3,6 posto, na 38,62 dolara, a dosta su izgubili i General Electric koji je spušten 2,5 posto te AT&T koji je korigovan 1,7 posto.

CBOE indeks volatilnosti danas je porastao 4,7 posto i zaključio iznad 38 bodova. SprintNextel bio je najveći dobitnik u sastavu S&P 500 indeksa. Akcije su uzletele 8,6 posto nakon što su im analitičari Goldman Sachsa dodelili preporuku "kupiti". Najvolatilnija izdanja bili su građevinari. Tako je na primer Hovnanian srezan 2,1 posto iako je tokom dana bio u plusu i do pet posto.

Usamljeni dobitnik u finansijskom sektoru bio je Citigroup koji je ojačao 0,8 posto, na 3,78 dolara, za što su zaslužne preporuke "kupiti" od strane analitičara Goldman Sachsa. Među retkim pravim dobitnicima bili su Apple koji je ojačao 1,8 posto i Google sa skokom od 1,1 posto, ali ni taj dvojac nije uspeo da spasi Nadaq od potonuća u crveno.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Svi vodeći azijski indeksi zaključili su padom, a pad evra i akcija na evropskim i američkim tržištima, nakon što je preko vikenda regionalna španska banka CajaSur nacionalizovana, povećali su averziju azijskih ulagača prema riziku. Slabost španske ekonomije su posebno tržište rada, izrazito visoka stopa nezaposlenosti, pad tržišta nekretnina i bankarski sektor. Evro je dodatno oslabio nakon vesti o spašavanju španske banke sa 500 miliona dolara.  Rast averzije prema riziku okrenuo je ulagače manje rizičnim tržištima, i valutama koje nude niže prinose, kao što je jen.

Na korejskom tržištu dodatno opterećenje je bilo pogoršavanje odnosa sa Severnom Korejom, dok je Nikkei bio pod pritiskom jačanja jena. Kombinacija zabrinutosti zbog stabilnosti evropskih ekonomija, unovčavanje dobiti i jačanje tenzija u odnosima sa Severnom Korejom spustila je Kospi 2,75%, na najniži nivo u gotovo četiri meseca. Pad je zabeležilo šire tržište, među ostalim, finansijski, tehnološki, sektor proizvođača automobila i avioprevozničkih kompanija.

Rasprodaju na australijskom tržištu predvodile su akcije iz finansijskog, rudarskog i energetskog sektora. Tržište nekretnina i akcije kompanija koje posluju na tom tržištu nastavile su spuštati kineski indeks akcija. Shanghai Composite je pao gotovo 2,0%.

Nikkei                           9.459,89    -3,06%
Hang Seng                 19.108,27    -2,84%
Shanghai Composite  2.622,63     -1,90%
Straits Times               2.658,41    -2,40%
Kospi                             1.560,83    -2,75%
ASX                              4.286,30    -2,87%

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Gotovo pola vrednosti izgubljeno je samo za jedan dan, 16. aprila kada je objavljeno da američka Komisija za hartije od vrijednosti (SEC) tuži Goldman za prevaru povezanu s prodajom hipotekarnih kredita 2007.

Situacija za posrnulog diva daleko je od ružičaste i kada se posmatra cijela ova godina, jer mu je akcija u tom periodu potonula čak 18,4 odsto.

Glavni izvršni direktor Goldman Sachsa Lloyd Blankfein, koji je najveći privatni akcionar banke, od 16. aprila je “osiromašio” za 87 miliona dolara, koliko je “na papiru” pala njegova vrijednost udjela u Goldmanu. Međutim, teško da će uskoro bankrotirati budući da mu akcije još vrijede ogromnih 235 miliona dolara.

Mnogo veće gubitke od Blankfejna zabeležili su najveći institucionalni investitori, koji su i najveći, akcionari Goldman Sachsa. Alliance Bernstein je od kraja prvog kvartala zabeležio pad vrednosti udela za 870 miliona dolara, dok su drugi i treći akcionar – BlackRock Global Investors i StateSreet u tom razdoblju izgubili 775, odnosno 643 miliona dolara.

Jedan od najpoznatijih akcionara Goldmana, holding Vorena Bafeta Berkshire Hathaway, s jedne strane je u mnogo boljoj situaciji budući da poseduje povlaštene akcije vredne pet milijardi dolara koje mu svake godine obezbeđuju dividendu od 500 miliona dolara.

Međutim, sa druge strane situacija je mnogo gora budući da Bafetova kompanija posjeduje i opcije za kupovinu redovnih akcija Goldman Sachsa po cijeni od 115 dolara po akcija, i to za ukupno pet milijardi dolara. Te opcije gube na vrijednosti dok akcija pada, a ako se trenutna kretanja na američkim berzama nastave, za mjesec dana bi mogle postati bezvrijedne.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Izuzeci su Shangahi Composite koji je porastao preko 3,5% i Nikkei koji je zaključio padom od 0,27%. Indeksi na američkim tržištima porasli su nakon izrazito volatilne trgovine više od 1,0%, a ulagači su na kupovinu bili podstaknuti dovoljno niskim cenama. Na azijskim tržištima prevladala je nešto veća opreznost i praćenje evro zone.

Nemački parlament odobrio je učestvovanje u programu pomoći za zaduženjima opterećene članice evro zone, ali ni to nije smanjilo zabrinutost na tržištu. Nikkei je pao na najniži nivo u poslednjih pet meseci, a akcije izvoznika bile su među najvećim gubitnicima. Osim smanjenih prognoza rasta evropskih ekonomija, na koja se odnosi dobar deo japanskog izvoza, cene akcija izvoznika spustilo je i jačanje jena u odnosu na dolar. Veće gubitke sprečile su akcije banaka koje su pratile rast američkog bankarskog sistema. Shanghai Composite podigle su akcije iz sektora nekretnina nakon izjava vladinih zvaničnika da nove mere, uvođenje poreza koje bi trebalo ohladiti tržište nekretnina, neće biti implementirane u iduće tri godine. Izjave su kasnije demantovane, ali to nije sprečilo i rast australijskog ASX-a, kojeg su posebno podigle akcije iz rudarskog sektora.

Kospi je zaključio rastom od 0,3%. Na tržištu su se mešali pozitivni uticaj rasta na inostranim tržištima i rast brodarskog, tehnološkog i bankarskog sektora i negativni uticaj pogoršavanja odnosa sa Severnom Korejom. Pogoršavanje odnosa je spustilo won, ali to nije imalo većeg uticaja na tržište.

Nikkei                            9.758,40     -0,27%
Hang Seng                  19.700,37    +0,79%
Shanghai Composite    2.673,42     +3,48%
Straits Times                 2.743,23     +1,56%
Kospi                               1.604,93    +0,30%
ASX                                 4.412,80     +2,01%

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Protiv nemačkog učešća u paketu mera za stabilizaciju evra bila je opoziciona Levica, a druge dve opozicione stranke, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, uzdržale su se.

Opozicioni poslanici su zamerili vladi da je po hitnom postupku kroz parlament "progurala" zakon o merama o kojima poslanici nemaju dovoljno informacija.

Pri tome je, kako smatra opozicija, reč "o jednoj od najtežih odluka koje je Bundestag ikada imao da donese".

Levica je vladajućoj koaliciji zamerila da je parlament "degradirala na glasačku mašinu", dok je SPD ocenila da vlada kancelarke Angele Merkel "nema nikakvu liniju i nikakav cilj i ne zna šta bi trebalo da učini ni sa Nemačkom ni sa Evropom".

Nemački kancelar Angela Merkel je pre dva dana, u vladinoj deklaraciji, rekla da kriza evra predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi.

"Propadne li evro, propašće onda i Evropa", dramatično je upozorila Merkelova, naglašavajući da se Evropa nalazi pred jednim od najvećih testova poslednjih decenija i da je monetarna unija, zapravo, društvo u krizi koje deli istu sudbinu.

Ta kriza se, rekla je Merkel, mora bezuslovno zajednički prevladati.

Za ovaj zakon - za preuzimanje jemstva u okviru evropskog stabilizacionog mehanizma, za koji je danas Bundestag dao saglasnost, potrebna je, takodje, saglasnost Bundesrata, gornjeg doma nemačkog parlamenta, a odgovarajući zakon bi večeras, po povratku sa puta po Kini, trebalo da potpiše i predsednik države Horst Keler.

Nemački privredni rast opet u usponu

Nemački privredni rast iznosio je u prvom kvartalu ove godine 0,2 odsto, saopštio je danas Savezni zavod za statistiku iz Vizbadena.

To je, posle teške krize i recesije koja je počela 2008, drugi put zaredom da se beleži kvartalni privredni rast.

U saopštenju sa naglašava da je bruto društveni proizvod porastao uprkos tome što je privatna potrošnja opala za 0,8 odsto, a investicije u gradjevinarstvu, zbog izuzetno duge i jake zime, smanjene za 3,8 odsto.

Pozitivni impulsi po privredni rast došli su pre svega od izvozne privrede. U prvom kvartalu je izvoz porastao za 2,6 odsto. Pored toga, firme su u mašine, vozila i drugu opremu investirale za 1,6 odsto više nego u prethodnom kvartalu, što je najveći rast investicija od kraja 2007. godine. I državna potrošnja porasla je u istom periodu za 1,1 odsto.

Ekonomisti predvidjaju da će privredni rast u tekućem tromesečju iznositi više od jedan odsto, pre svega jer se očekuje znatan rast izvoza zbog oporavka svetske privrede i pada kursa evra.

Nemačka savezna vlada za 2010. godinu predvidja privredni rast od 1,4 odsto.

Prošle godine je bruto društveni proizvod opao za pet odsto, što je najveći pad od kraja Drugog svetskog rata.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)