Na skupštini akcionara održanoj prekjuče doneta je odluka da se celokupna dobit kompanije iz protekle godine u visini od 189,9 miliona dinara zadrži kao neraspoređena dobit.

Na skupštini je usvojen i poslovni plan kompanije za tekuću godinu kojim se planira ostvarenje poslovnih prihoda u visini od 2,4 milijarde dinara i bruto dobiti u visini od 220 miliona dinara. Konzervativniji plan posledica je pre svega otežanih uslova poslovanja koji su pogodili kompaniju u ovoj godini kao što su zu znatan pad cene mesa, ogroman uvoz azijske ribe čime je otežan plasman riblje hrane na domaćem tržištu, ali i naglo klizanje domaće valute u prvih pet meseci tekuće godine, navodi se.

Većinski vlasnik Zavoda je bečejska kompanija Sojaprotein koja ima vlasnički udeo od 59,2 odsto dok su najveći manjinski akcionari ove kompanije Privredna banka Zagreb sa udelom od 4,9 odsto i East Capital sa 1,75 odsto.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Ministarka dodaje da tvrdnje o zainteresovanosti „Oraskoma“ iznosi na osnovu kontakata koje je imala sa vlasnikom „Oraskoma“, kao i na osnovu razgovora sa egipatskom ministarkom za međunarodnu saradnju.

Da li oni imaju potencijal da kupe „Telekom“?
- Oni jesu velika kompanija, koja ima prisustvo i u našem regionu, mislim na Italiju i Grčku, tako da deluju dosta kredibilno.

Jesu li pominjali konkretno za koliki broj akcija su zainteresovani?
- Razgovori još uvek nisu na tom nivou.

Da li je tačno da bi Vlada najviše volela da vidi „Dojče telekom“ kao kupca?
- Vlada bi volela da vidi dobrog, kredibilnog, reputabilnog strateškog partnera, koji može da investira i podigne nivo kvaliteta usluga, i da obezbedi dalji razvoj preduzeća i uopšte telekomunikacija u Srbiji.

Ima li nekoga ko se protivi tome da „Oraskom“ bude kupac? Smatra se da je prodaja 40 odsto akcija skrojena za nemačkog giganta?
- Ja to ne bih rekla. Mislim da je 40 odsto određeno tako što postoji mogućnost da se uz tih 40 odsto veže i paket akcija zaposlenih i građana i da se na taj način dobije većinski paket. 

A opet iz „Dojče telekoma“ stižu izjave da ne želi velike investicije?
- U odnosu na tu izjavu menadžmenta „Dojče telekoma“ da su njihovi strateški prioriteti vezani za Ameriku i Grčku, mislim da to nije isti red veličine o kome mi pričamo. Ova transakcija za njih ne spada u naročito velike investicije. Mislim i da je ovo zaista rana faza procesa, da su sve te izjave samo jedna uvertira koja čini sastavni deo celog pregovaračkog procesa. Svaka strana pokušava da vidi šta može da ostvari.

Ko je još zainteresovan za „Telekom Srbija“?
- Pored toga, znam da je navodno zainteresovana i španska „Telefonika“. 

A „Turk telekom“? Još su zainteresovani?
- To ne znam, ali je nesporno da će zainteresovanih biti. 

Desetak?
- Mislim da će ih biti više od dva-tri, ali ne verujem da će biti baš desetak.

Zašto smatrate da je sada pravi trenutak za prodaju domaćeg telekomunikacionog giganta?
- Iz perspektive Ministarstva telekomunikacija „Telekom“ može da se privatizuje zato što je došlo do liberalizacije tržišta, kao i do zaživljavanja regulatornog i institucionalnog okvira koji omogućava da tržište funkcioniše nezavisno od vlasničke strukture.

Kakve koristi će građani imati od prodaje?
- Doći će veliki telekomunikacioni operator, koji će uvesti nove usluge. Ali takođe, novi operator će biti u stanju da održi korak sa svetskim trendovima i da investira u polaganje optičke infrastrukture. 

A država?
- Država će imati velikog investitora. Takođe, efikasno upravljanje jednim tako velikim sistemom donosi velike uštede.

Zar „Telekom“ već i sada nije efikasno preduzeće?
- Oni posluju pozitivno, ali sigurno bi mogli da budu efikasniji. Da imaju manje troškove i da više investiraju. 

Kada počinju pregovori sa „Siti grupom“ i šta uopšte ima da se pregovara, nedostajao je samo jedan potpis na ugovoru?
- Ja nisam deo te pregovaračke grupe, ali pregovaraće se o detaljima njihove ponude, kao i u svakom drugom pregovaračkom postupku. Mislim da tu nema bogzna šta da se pregovara, a trebalo bi da počnu ovih dana, pošto je rok za žalbe istekao. 

Ispada da se neće dalje pričati o sukobu interesa ove banke? Potrebno je da samo poprave nedostatak?
- Da.

Sada se kasni sa izborom savetnika, a rokovi kažu da tender za prodaju neće moći da bude raspisan na jesen? Da li kasnimo?
- To će verovatno biti jedan od elemenata pregovora sa „Siti grupom“. Pregovaraće se o ceni njihovih usluga i rokovima. Koliko je njima potrebno da pripreme taj proces.

Oni to treba da urade za tri meseca. Da li to znači da bi mogli i da skrate rok?
- Verujem da će se o tome pregovarati, da li mogu da ispoštuju taj rok, da li mogu da ga skrate.

To će sve reći u predstojećim pregovorima?
- Sada verovatno u načelu, a posle će to razraditi.

Pa da li kasnimo?
- Mislim da ne.

I dalje mislite da tender može da bude raspisan na jesen?
- Mislim da može. 

Pitanje vlasništva nad infrastrukturom Da li se zna šta će prilikom prodaje ući u vlasništvo „Telekoma“? - To i jeste cilj angažovanja finansijskog savetnika, da se zna šta prodajemo, šta su naše obaveze, šta su obaveze kupca. Šta Vlada ne bi želela da proda? - Ono što bi Vlada želela na svaki način jeste da tržište telekomunikacija ostane funkcionalno, da se omogući razvoj i dalje ulaganje. Ono što je glavno pitanje jeste pitanje vlasništva nad infrastrukturom i to će biti deo zadatka za finansijskog savetnika. Da vidi da li je kanalizacija pre svega - kanali i cevi, galerije i šahtovi koji se nalaze pod zemljom u vlasništvu „Telekoma“ ili države, da li „Telekom“ samo ima pravo korišćenja i da onda na osnovu toga Vlada sagleda opcije šta može da uradi. Bilo da se proda ili ne, postoje uslovi da se obezbedi dalji razvoj telekomunikacione infrastrukture.

Neće biti poskupljenja usluga Da li će usluge poskupeti sa prodajom? - Pre nego što su podignute cene pretplate pre nekoliko meseci one su bile potpuno depresirane, a posledica toga je da „Telekom“ nije ni investirao u fiksnu telefoniju. Svaki privatni vlasnik mora da funkcioniše po principu profitabilnosti tako da će imati cenu koja mora biti isplativa. Cena koja je sada odobrena apsolutno je takva. Tu daljih poskupljenja ne treba da bude.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

"To su industrijske grane sa najvećim multiplikatorom uvećanja pozitivnih efekata u drugim privrednim delatnostima koje utiču i na smanjenje nezaposlenosti, koja u Srbiji trenutno iznosi oko 20 odsto", rekao je Đuričin na konferenciji SAP World Tour 2010.

Đuričin je preneo strahovanja svetskih ekonomista da globalna kriza još nije završena i "ukoliko se ekonomski ne oporavi severna hemisfera, u krizi će biti čitav svet".

"Posle spasavanja Grčke, koja je zapala u krizu dugova od oko 300 milijardi evra, EU mora da planira izdvajanje više od milijardu evra da bi zaustavila njeno širenje prema ostalim članicama Unije", istakao je on.

Generalni direktor softverske kompanije SAP za zapadni Balkan Vladimir Popović izjavio je danas da u 2011. godini očekuje rast prodaje u Srbiji, pogotovo u sektoru proizvodnje hrane, elektroprivrede, telekomunikacija i farmacije.

Na godišnjoj svečanosti kompanije SAP, Popović je rekao da je industrija u Srbiji još slaba i u nastajanju, tako da se još ne očekuju veći klijenti u tom sektoru.

Iako je IT industrija u Srbiji doživela značajan pad u prošloj godini, a kompanije zbog krize mnogo opreznije investirale, Popović je rekao da je SAP uspeo da i u 2009. ostvari rast.

Popović je ocenio da su mala i srednja preduzeća u Srbiji takođe počela da prepoznaju prednosti uvođenja novih tehnologija i da i u tom sektoru ima pionira u uvođenju tih tehnologija, pogotovo u onima koja su vodeća u svojoj klasi.

Inovacije, ulaganje u ljude i donošenje najboljih poslovnih odluka uz pomoć savremenih tehnologija dobre su strategije za kompanije koje žele što lakši prolazak kroz ekonomsku krizu.

Ambasador SAP-a Les Hayman rekao je da je došlo vreme da kompanije prestanu da razmišljaju i pričaju o ekonomskoj krizi, "jer ona svakako ima kraj", a ono što kompanije moraju da shvate je da i kad taj kraj dođe, situacija neće biti kao pre tri, četiri godine.

Preduzeća moraju da razumeju da je došla nova ekonomska realnost i da preduzeća, da bi preživela, moraju da se prilagode i žive u novoj ekonomskoj realnosti, rekao je Hayman.

Sa više od 97.000 korisnika u preko 120 država sveta, SAP je rangirana na nekoliko svetskih berzi, uključujući Frankfurtsku i Njujoršku berzu.
 
Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U Srbiji su cene kvadrata stana sve niže, dok je kupaca sve manje.

Smanjenje poreza na kapitalnu dobit uticaće pozitivno na kupoprodaju nekretnina, kaže Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina.

"Ovo smanjenje poreza uticaće na to da prodavci postanu tolerantniji i fleksibilniji, što će kupcima omogućiti povoljnije kupoprodajne ugovore. Očekujemo da će ovim potezom cena kvadrata pasti za pet procenata", kazao je Sekulić.

"U Beogradu je za poslednja tri meseca prodato 270 nepokretnih imovina", kaže Sekulić. Prema njegovim rečima, u Kragujevcu i Novom Sadu u istom periodu prodato je po 70, a u Subotici 20 stanova.

S druge strane, Srđan Vujičić, direktor internacionalne kompanije King Surge koja se bavi, između ostalog, procenom vrednosti nekretnina, kaže da ova mera neće mnogo promeniti stanje na srpskom tržištu stanova.

"Ovo neće uticati na cene stanova. Kod nas se prodaja već udvostručila u odnosu na početak godine. Ova mera biće više psihološki faktor, tržište se već polako aktivira, ali ovo neće biti epohalni okidač. Ono što se čeka jeste da banke daju povoljnije uslove", kazao je Vujičić.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Nakon velikog jučerašnjeg rasta, investitori su i danas veliku pažnju usmerili ka akcijama Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) zbog vesti o mogućem preuzimanju, a na skok indeksa je svakako značajan uticaj imao i veliki porast cene akcija kompanije Sojaprotein (BSE:SJPT). Bečejski prerađivač soje planira dividendu u akcijama, u iznosu od 29,17%, a presek će biti 30. jun.

Akcije AIK banke (BSE:AIKB) su sa prometom od 38,72 miliona RSD ponovo na prvom mestu po vrednosti trgovanja, pre svega zahvajući razmeni paketa od 11.800 akcija po ceni od 2.940 dinara, a to je i krajnja cena koja je 0,61% niža od jučerašnje. Po prometu slede akcije Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) sa 4,74 miliona dinara, a cena je danas narasla novih 3,86% i na nivou je od 914 dinara, iako se trgovalo i po maksimalnih 936 RSD. Značajan promet od 2,63 miliona dinara je i na akcijama kompanije Sojaprotein (BSE:SJPT), a samo još dve akcije su ostvarile milionski promet, akcije Agrobanke (BSE:AGBN) sa 2,5 miliona RSD i Pekabete (BSE:PKBT) sa 1,02 miliona dinara.

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, najveći porast od 8,36% zabeležen je u trgovanju akcijama Sojaproteina (BSE:SJPT), na cenu od 907 dinara. Slede akcije Imleka (BSE:IMLK) sa porastom cene od 8,25%, na 1.299 dinara, a za njima  akcije Fidelinke (BSE:FIDL) sa rastom od 7,60%, na 269 dinara. 

Gubitnik dana sa kontinuiranog trgovanja su akcije Univerzal banke (BSE:UNBN) sa padom cene od 11,73%, na 5.500 dinara, dok je značajan pad i na akcijama Jedinstva iz Sevojna (BSE:JESV) od 11,29%, na 5.500 dinara. Treće mesto zauzimaju akcije Vitala iz Vrbasa (BSE:VITL) sa padom od 5,63%, na 955 dinara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Kratkoročni uzroci su možda bile špekulacije na deviznom tržištu, a tu je i pojačana tražnja za evrima zbog toga što mnoga domaća preduzeća treba da vraćaju kredite uzete u inostranstvu", precizirao je Šoškić.

"Drugim rečima, u kombinaciji svega ovoga treba tražiti razloge i najtačnije jeste da je prosto došlo do jačanja ponude dinara u odnosu na evro", objasnio je on.

Evro je do pre nekoliko meseci vredeo 1,5 dolara i više od toga, a sada vredi 1,20 dolara, tako da do danas opao za više od 20 odsto, podsetio je Šoškić, koji je i predsedenik Saveta NBS i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.

Intervencije neće dramatično uticati na nivo deviznih rezervi

NBS ne može direktno da kažnjava špekulante Šoškić je rekao da to NBS ne može direktno da kazni poslovne banke koje špekulišu na deviznom tržištu zato što su kupovina ili prodaja deviza u suštini slobodna tržišna operacija. "Direktno kažnjavanje zbog toga što neko čini odgovarajuću, realnu, normalnu tržišnu operaciju, mislim da nije svrsishodno u zemlji u kojoj želimo da razvijamo slobodno tržište", kazao je on i dodao da kažnjavanja moze biti jedino ukoliko je neka od banaka prekršila zakon ili podzakonska akta tokom poslovanja.

On ne očekuje dramatičnije trošenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije, iako je od početka godine centralna banka prodala skoro milijardu evra da bi održala stabilnost dinara.

"Ponuda dinara je nešto što se da kontrolisati.Mi smo videli da je kombinacija intervencija NBS iz deviznih rezervi i restriktivnih mera monetarne politike, dovela do stabilizacije dinara", rekao je Šoškić.

Kontrolisana ponuda dinara na tržištu dovodi, prema rečima Šoškića, do veće nelikvidnosti sistema, do pritiska na rast kamatnih stopa i to na kraju ima cenu u manjem bruto domaćem proizvodu (BDP), tako da se ne sme zaboraviti da u odbrani stabilnosti kursa nema "besplatnog ručka".

Šoškić, koji je i kandidat za novog guvernera NBS, ističe da monetarne vlasti u Srbiji ne mogu dozvoliti drastičniju depresijaciju dinara, jer bi to stvorilo problem građanima i privredi koji su zaduženi u evrima i naglasio da država mora intenzivno tražiti rešenje koje može nastati zbog smanjenja platežne moći gradjana i privrede.

"Time se mora organizovano baviti i NBS i Vlada Srbije i predstavnici dužnika i predstavnici banaka, da se traže odgovarajuća rešenja koja će taj problem da umanje", rekao je Šoškić.

Ima dovoljno domaćih investitora, a nema dovoljno hartija za ulaganje


Na pitanje da li Vlada Srbije razmatra izdavanjem hartija od vrednosti indeksiranih u evrima radi finansiranja državnih izdataka, Šoškić podseća da se država već zadužuje na domaćem tržištu ne bi li pokrila deficit i kaže da lično nije priostalica zaduživanja u stranoj valuti, jer tada morate preuzeti na sebe devizni rizik.

"To i pojedinci i preduzeća bi trebalo, u našoj zemlji, da su naučili. Ta ista lekcija važi i za državu. Ako država Srbija ima svoje prihode u dinarima, a ima ih uglavnom, onda treba da pokuša da se zaduži u dinarima, da ne bi preuzimala na sebe devizni rizik", smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Šoškić je naglasio da se zaboravlja da u Srbiji postoji novac, jer naše banke nisu nelikvidne, kao i osiguravajuće kompanije.

"Dakle, potencijalnih domaćih investitora ima. Čega nema? Nema dovoljno instrumenata, nema dovoljno hartija od vrednosti, ni na nivou države, ni na nivou gradova, ni na nivou opština, koje bi taj raspoloživi novac privukli", predočio je Šoškić i skrenuo pažnju da tako prikupljen novac ne treba upotrebiti za finansiranje tekuće potrošnje, nego za razvojne i infrastrukturne projekte.

Trebalo bi izdavanjem državnih hartija od vrednosti privući sredstva investitora za kapitalne projekte u zemlji, da bi se pokrenuo razvoj infrastrukture, autoputeva, snabdevanje i prečišćavanje vode, uredila rečna korita, čime bi se podigao i proizvodni potencijal Srbije i to bi neposredno uticalo na rast BDP-a, zaključio je Šoškić.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Belex15 je tokom maja, koji je bio drugi ovogodišnji mesec u "crvenom", oslabio 11,44 odsto a opšti Belexline spustio se 10,35 odsto. Veći pad indeksa zabeležen je u novembru prošle godine kada je Belex15 izgubio 15,5 a Belexline gotovo 14 procenata.

Ukupan promet u maju iz nešto više od četiri hiljade transakcija vredeo je 1,69 milijardi dinara (16,76 miliona evra) i bio je tek neznatno veći od aprilskog.

U iznosu trgovanja od 1,39 milijardi dinara dominirale su akcije, pri čemu je u trgovini akcijama sa berzanskog tržišta realizovano 83,9 miliona.

U trgovini bile su 222 akcije od kojih je 35 na kraju maja bilo u plusu a 97 u minusu.

Tržišna kapitalizacija Berze bila je poslednjeg dana maja 848,47 milijardi dinara, najmanja u poslednjih 12 meseci.

Kapitalizacija hartija sa berzanskog tržišta na kraju prošlog meseca je bila 203,17 milijardi dinara, najmanja od novembra prošle godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Podsetimo, odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić na kraju prošle godine izneo je procenu da kurs dinara u 2010. godini neće preći granicu od 104 dinara za evro, a zvanični srednji kurs za 1. jun iznosi 102,5979 dinara.

Bajec je rekao da je dugoročno rešenje jačanje izvoza i privlačenje direktih investicija i naveo podatak da je za četiri meseca ove godine izvoz iz Srbije porastao oko 11 odsto. Izvoz u nekim zemljama u okruženju, naveo je on, veći je nego u Srbiji, ako se posmatra izvoz po glavi stanovnika.

Odgovarajući na pitanje kako će reagovati na deviznom tržištu da spreči veliki pad dinara, kandidat za novog guvernera Dejan Šoškić je rekao da odbrana kursa prodajom deviza iz rezervi centralne banke ima efekta samo kratkoročno. Dugoročna stabilizacija kursa dinara moguća je samo jačanjem konkurentnosti srpske privrede, odnosno jačanjem izvoza, uz istovremeno privlačenje stranih investicija, naglasio je Šoškić.

U odgovoru na pitanje da li bi Srbija trebalo da uvede evro i tako stabilizuje kurs, Šoškić je objasnio da se prelazak na zajedničku valutu EU sprovodi iz dva razloga: unilateralno kao što je to uradila Crna Gora, Andora, Kosovo... ili ulaskom u Evropsku monetarnu uniju, u ponopravno članstvo EU.

Šoškić je upozorio da prelazak Srbije na evro ne bi naišao na blagonaklone reakcije ECB i objasno da bi Srbija u tom slučaju, zbog visokog deficita budžeta, morala da smanjuje potrošnju, odnosno cene, plate u javnom sektoru i penzije, a to bi onda bila "gorka pilula" za građane Srbije.

Predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popović saglasio se da je kurs dinara odraz trenutnog stanja u domaćoj privredi. Prema njegovoj oceni, stabilnost kursa može se braniti u sledećih pet do šest meseci, zahvaljujući deviznim sredstvima iz araznžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Međutim, Popović smatra da Srbija u narednih godinu dana mora da ojača svoju izvoznu privredu i privuče strane investicije da bi "upumpala svež novac" i na taj način stabilizovala nacionalnu valutu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)