Tačne cene goriva biće poznate u četvrtak, kada ističe rok da Ministarstvo finansija odgovori na zahtev za poskupljenjem. Ali, posle urađene procene uticaja ovog poskupljenja na inflaciju i uticaja manjih akciza, gotovo da je izvesno da država neće pribeći opciji kratkoročnog spuštanja akciza.

Ako bude usvojen predlog Ministarstva energetike, nova cena motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana biće 108,13 dinara, umesto sadašnjih 101,49 dinara po litru. Dizel D-2 poskupeće na 94,19 dinara sa sadašnjih 86,9, dok bi "eko 3" dizel bio 98,34 dinara sa 90,59. Evro dizel dostići će 103,19 dinara, sa sadašnjih 94,89 dinara.

Prema informacijama posle sednice Odbora za privredu i finansije Vlade Srbije, od manjih akciza ne bi bilo velike koristi. Naime, procene ukazuju da bi najavljeno povećanje uspelo da neutrališe samo smanjenje akcize za šest dinara.

- Tada bi, pak, budžet do kraja godine bio olakšan za oko 10 milijardi dinara - objašnjeno je u Vladi. - U slučaju akciza nižih za jedan dinar u državnoj kasi bi do kraja godine bilo 1,6 milijardi dinara manje, dok bi umanjenje za tri dinara smanjilo budžetski prihod za skoro 5 milijardi dinara.

Zaključak je i da ako bude odoboreno poskupljenje, direktan uticaj na inflaciju je 0,68%, dok bi za dinar niža akciza digla inflaciju za 0,57%. Ipak, ekonomisti procenjuju da su indirektni uticaji na rast cena tri puta veći, te da će biti pokrenut talas poskupljenja.

Kreatori makroekonomske politike ističu i da smanjivanje iznosa akzica ne bi donelo previše koristi, jer bi samo kratkoročno bio ublažen udar, ali da bi državna kasa bila veoma uzdrmana. Naftaši, međutim, tvrde da bi trebalo umanjiti akcizu, ali i napraviti jasnu strategiju. Kao jedna od opcija pominje se i stvaranje strateških rezervi nafte, koje bi mogle da se koriste kada su nestašice i visoke cene.



Akciza na motorni benzin iznosi 35,91 dinar po litru, dizel goriva 19,1 dinar, na tečni naftni gas 11,1 dinar po litru, a za ostale naftne derivate 40,9 dinara. Akcize su početkom godine usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom i povećane su za 10,1%.

U budžetu za ovu godinu planirani su prihodi od akciza od 111,2 milijardi dinara, od čega su akcize na derivate nafte 61,2 milijardi dinara. Prošle godine, prema ranijim podacima, od akciza na naftne derivate ukupno je naplaćeno oko 50 milijardi dinara.

www.ekapija.com

(Zatvori)

Đivanović je u februaru 2007.godine kupio 70% akcija "Beograd filma", odnosno 14 beogradskih bioskopa za oko 9 mil EUR, a godinu dana nakon privatizacije, prodao je bioskope "Drinu" i "Central".

Tokom gazdovanja Nikole Đivanovića otvoreni su bioskopi "Balkan", koji je dat u zakup, kao i "Jadran", prvi digitalni bioskop u Srbiji, u koji je uloženo 200.000 EUR.

Đivanović je naglasio da će novi vlasnik u potpunosti preuzeti obaveze iz ugovora sa Agencijom za privatizaciju.

www.ekapija.com

(Zatvori)

To je, kako pokazuju podaci, gotovo upola manje nego u istom periodu lane.

U Srbiji je ove godine smanjena kupovina proizvodnih, građevinskih i poljoprivrednih mašina na lizing, dok je porasla prodaja kamiona, autobusa i automobila.

Na lizing se najviše uzimaju teretna vozila, dok putnička vozila učestvuju sa 26,5%. Najveći klijenti ovih kompanija su preduzeća - 82,8%, dok je građanstvo zastupljeno u malom procentu - 8,8%.

www.ekapija.com

(Zatvori)

Kako se navodi u skraćenom tekstu ponude za preuzimanje, ponuda je otvorena do 16. juna, a Hemofarm bi nakon preuzimanja 22,2% akcija postao jedini vlasnik "Zorka Pharma".

Ponuđena cena po akciji iznosi 1.235 dinara, što je 29 dinara više od današnje tržišne cene.

"Zorka Pharma" ima 5,5 miliona akcija kojima se trguje od 24. maja 2004. godine, a prema podacima Beogradske berze tržišna vrednost preduzeća iznosi 6,6 milijardi dinara.

"Zorka Pharma" je prošlu godinu završila sa 444,6 miliona dinara profita, koju je ostvarila na osnovu 2,1 milijarde dinara poslovnih prihoda. Za prvo polugođe 2008. godine planirana je jedna milijarda dinara poslovnih prihoda.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, "Hemofarm" je vlasnik 77,8 odsto akcija, 11,8 je u vlasništvu Privatizacionog registra, a ostali akcionari imaju po manje od jedan odsto.

"Hemofarm" je kompaniju "Zorka Pharma" kupio na tenderu u novembru 2002. godine za 14,6 mil EUR, uz obavezu da uloži 27,5 mil EUR i prihvati socijalni program.

www.ekapija.com

(Zatvori)

- Banka je prethodnu godinu završila sa 8,55% tržišnog učešća. U strukturi dobiti najveći rast, od 151%, ostvarila je prihodom iz finansijskih transakcija. Na taj način banka je prošle godine zaradila 8,6 mil EUR - rekli su predstavnici banke na konferenciji za novinare.

Prihodi od kamata bili su nešto veći do 43 mil EUR, a udvostručeni su i prihodi od naknada, koji su prošle godine iznosili 10 mil EUR.

Planovi banke su da u prvoj polovini ove godine ostvari dobit od 1,6 milijardi dinara, što je jednako celokupnom prošlogodišnjem profitu. Planirano je i povećanje kapital za 35%, na skoro 25 milijardi dinara, a aktiva za približno jednu milijardu dinara, na 134 milijarde dinara.

- Banka u Srbiji posluje pet godina i i četvrta je finansijska institucija u zemlji po ukupnim plasmanima - rekao je Vladimir Čupić, predsednik izvršnog odbora, i dodao da banka ima oko 100.000 klijenta, 800 zaposlenih i mrežu od 40 poslovnica.

Prema rečima Mirka Španovića, člana izvršnog odbora, banka je imala najveći rast u segmentu stambenih kredita, od 89%, tako da je sada njeno tržišno učešće 15,1%. Takođe, Hypo je imala i povećanje u sektoru poljoprivrednih, kao i kredita za mala i srednja preduzeća.

Prema rečima Vladimira Čupića, sve banke u Srbiji su poslovale sa dobitkom, ali će se pravi efekti makroekonomske nestabilnosti osetiti tek naredne godine. On smatra da će monetrana politika i dalje ostati restriktivana, i da je to neophodno kako bi se bazna inflacija održala ispod 6%. Takođe, iduće godine će Srbiji biti potrebno još stranih investicija, kao i brže strukturne reforme.

Hypo banka u Srbiji posluje kao deo austrijske Hypo Grupe koja uslužuje 1,2 miliona klijenta u 12 zemalja. U oktobru prošle godine nemačka Bayerische Landesbank postala je većinski vlasnik te grupacije.

www.ekapija.com

(Zatvori)

Kako je navedeno na sajtu Beogradske berze, u prvom polugodištu ukupno predviđeni prihodi "Politike" trebalo bi da iznose 748,9 miliona dinara, a rashodi 744,7 miliona dinara.

Najveći prihodi, oko 569,6 miliona dinara, očekuju se od prodaje proizvoda, dok će najveći rashodi biti za utrošak papira, više od 175 miliona dinara, odnosno za zarade zaposlenih - 182,5 miliona dinara.

To akcionarsko društvo prošle godine je imalo profit od 302.000 dinara, što je za 98% manje nego u 2006. godini.

Prihodi "Politike" su prošle godine povećani za 23,7%, na 1,62 milijarde dinara, a rashodi za 23%, na 1,61 milijardu dinara.

Aktiva "Politike" 2007. godine je smanjena za 5,47%, na 5,12 milijardi dinara, a kapital preduzeća uvećan je za 136 miliona dinara, na 3,9 milijardi dinara.

Dugovi su opali za 430 miliona dinara, a njihov udeo u pasivi smanjen je na 24% sa 30,6 koliko je iznosio 2006. godine.

Država ima većinsko vlasništvo u "Politici", budući da Republika Srbija ima udeo od 26%, Akcijski fond 24,13, Elektroprivreda Srbije 14,5%, Fond za penzijsko invalidsko osiguranje 4,9%, a udeo od po približno 1% imaju i PTT i Naftna industrija Srbije.

Politika ima 5,8 miliona akcija, njima se trguje od aprila 2007. godine, a prema podacima Berze cena je 23. maja iznosi 393 dinara, dok je tržišna kapitalizacija iznosila 2,2 milijarde dinara. Cena akcija opala je od početka godine, kada je premašivala 500 dinara.


www.ekapija.com
(Zatvori)

"Medela" je, prema podacima Agencije za privredne registre, 2006. godine imala ukupnu dobit od 216,9 miliona dinara.

Trenutna tržišna vrednost te kompanije, koja posluje u sastavu "Inveja", iznosi 1,3 milijarde dinara, a akcije su na Beogradskoj berzi su 23. maja vredele 20.000 dinara.


www.ekapija.com
(Zatvori)

Poverioci preduzeća za remont šinskih vozila "Šinvoz" očekuju odgovor iz Trgovinskog suda u Zrenjaninu, a zatim i zakazivanje ročišta na kome će biti razmatran plan reorganizacije te firme, jer je to u interesu fabrike, izjavila je predstavnica Odbora poverilaca tog preduzeća Žana Tanasković.

Prema njenim rečima, pokretanje proizvodnje u "Šinvozu" neophodno je što pre jer su ugovoreni poslovi sa uglednim stranim partnerima, španskom "Temoins" (proizvođač opreme za železnička vozila) i nemačkim "Siemens".

- "Temoins" želi da u "Šinvozu" radi remont i rekonstrukciju putničkih vagona i za sada je namera da se radi rekonstrukcija 30 vagona od kojih je deset spavaćih kola po najnovijijoj tehnologiji i po standardima Evropske unije, kako bi ti vagoni u budućnosti saobraćali na evropskim prugama - navela je Tanasković.

Ona je naglasila da je i namera "Siemens" da joj "Šinvoz" postane regionalni partner u poslovima rekonstrukcije šinskih vozila.

Takođe, na rekonstrukciju u krugu fabrike čeka 400 teretnih vagona i samo obnova ovih teretnih vagona u startu podrazumeva zapošljavanje između 150 i 200 ljudi, a namera je da se u narednih pet godina u "Šinvozu", ako bude posla, zaposli i do 1.000 ljudi.

"Siemens" je, inače, zainteresovan i za posao rekonstrukcije beogradskih tramvaja. Tender za učesće u ovom poslu očekuje se na jesen, a ukoliko ga "Siemens" dobije, u njega će biti uključen i Šinvoz i vrednost celog posla procenjuje se na 30 mil EUR.

Podsećanja radi, aukcijska prodaja "Šinvoza" obavljena je 2004. godine. Početna cena kompanije bila je 62,6 miliona dinara, a kompanija je kupljena za 240 miliona, sa obavezom ulaganja od 18 miliona dinara. Novi vlasnik postao je Nebojša Ivković.

"Šinvoz" je u žižu javnosti došao krajem 2007. godine nakon pokretanja stečaja u preduzeću, a radnici su okrivili Agenciju za privatizaciju, jer nije redovno kontrolisala da li novi vlasnik ispunjava investicioni program.

Radnici su tvrdili da su najveći poverioci "Šinvoza" firme Ivkovića, kao i da je Ivković kroz zaduživanje firmu namerno gurnuo u stečaj.


www.ekapija.com
(Zatvori)