Pozitivno je, kako je istakao, što ne raste nezaposlenost, kao i što su zarade u maju bile za tri odsto veće nego u istom mesecu prošle godine.

Cvetković, međutim, priznaje da građani još ne osećaju taj napredak. On dodaje da veruje da će ipak biti više razloga za nadu nego za strepnju. Premijer naglašava da "Vlada Srbije čini velike napore u cilju oporavka srpske privede i zaustavljanja pada standarda najsiromašnijih slojeva stanovništva".

„Oporavak nije onakav kakav bismo želeli i građani Srbije i dalje loše žive, a postoje i grupe koje su u izuzetno lošoj materijalnoj situaciji zbog toga vlada preuzima čitav niz mera kako u domenu oporavka privrede tako i u oblasti pomoći najugroženijima“, kaže Cvetković.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera Slobodan Vučićević je kazao da su privrednici zabrinutiji nego što su bili u vreme početka ekonomske krize, pre svega zbog rasta deviznog kursa i nestabilnih uslova poslovanja.

"Od države tražimo da obezbedi stabilan kurs i uslove poslovanja", rekao je Vučićević i dodao da je "u zastoju giljotina propisa" kojom bi se administrativne procedure pojednostavile i ubrzale i smanjili troškovi poslovanja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema rečima Miodraga Tančića, predsednika UO “Tigar obuće”, trenutno je izvoz usmeren ka kupcima u zapadnoj Evropi, Rusiji, Severnoj Americi i Kanadi, ali i u Južnoafričkoj Republici. Ovih dana sklapa se posao i sa jednom velikom francuskom trgovačkom firmom, koja samo u Evropi ima pedesetak robnih kuća za prodaju sportske opreme, obuće za lov i ribolov. Velika stavka u izvozu ove kompanije je i sigurnosna obuća, za rad u ekstremnim uslovima.

Uz izvoz čizama za šumsku i rudarsku industriju Kanade, u toku je sertifikacija obuće koja omogućava bezbedan rad na temperaturama od minus 100 stepeni, koja istovremeno mora biti otporna na takozvane agresivne rastvarače, ali i da štiti radnika pri udaru struje od 18.000 vati.

Fabrika tehničke gume takođe je okrenuta izvozu, jer je domaće tržište premalo da bi moglo da primi svu robu iz ovdašnjih pogona.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Komercijalna Banka dobija zajam od 20 miliona evra. Zajam koji je EFSE dao Komercijalnoj banci, drugi je po redu zajam omogućen od strane EFSE-a u svrhu refinansiranja zajmova malim preduzetnicima, nakon sličnog zajma od 20 miliona evra u maju 2009. godine.

Takođe, EFSE omogućuje i drugi zajam od pet miliona evra za NLB Montenegrobanku za zajmove malim preduzetnicima. Taj zajam je trenutno četvrti zajam kojeg je banka dobila od Fonda.
Fond će omogućiti zajam od 10 miliona evra za Converse Banku, pet miliona dolara za Bank Respublika te pet i pol miliona evra za Belarussian Bank for Small Business. Banke će iskoristiti ova sredstva kako bi proširile finansijska ulaganja i radni kapital mikro i malim preduzetnicima (MSE).

Takođe, EFSE je dogovorio i zajam od 30 miliona dolara za Belgazprombank za dalje kreditiranje mikro i malih preduzetnika kao i za privatna domaćinstva u obliku kredita za poboljšanje uslova stanovanja, proširenja, nadogradnju i kupovinu stambenog prostora. Zajmovi Converse Banci, Bank Respublika, Belarusian Bank for Small Business i Belgazprombanku su prvi takvi zajmovi omogućeni od strane European Small Business Growth Facility (ENBF), posebnog programa unutar strukture EFSE-a.

Zajmovi koje omogućuje EFSE odgovor su nedostatku primerenih kredita dostupnih malim preduzetnicima Jugoistočne Evrope. Kao posledica finansijske i ekonomske krize, dostupnost naročito srednjoročnih i dugoročnih kredita preduzetnicima u regiji, znatno se smanjila, prvenstveno za mikro i male preduzetnike.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najviše se trgovalo obveznicama (stare devizne štednje) serije A2014, za 8,3 miliona dinara (80.181 evra), a slede serije A2012 kojima se trgovalo za 7,67 miliona dinara (74.126 evra) i A2016. sa prometom od 7,53 miliona dinara (72.742 evra).

U kontinuiranom trgovanju najviše je pojeftinila akcija beogradske Komercijalne banke [KMBNPB] za 5,24 odsto, a trgovalo se prioritetnim akcijama bez prava glasa te banke.

Sledi sa padom od preko četiri odsto Univerzal banka [UNBN],a pad vrednosti akcija beleže i kompanije sa A Listinga Beogradske berze - Sojaprotein [SJPT] od 2,23 odsto, Tigar [TIGR] od 1,57 odsto i Energoprojekt [ENHL] čije hartije su pojeftinile nešto ispod procenta.

Dobitnike predvodi Fidelinka [FIDL] čije akcije su poskupele za oko osam odsto, a sledi Bambi Banat [BMBI] sa rastom od preko sedam odsto čije akcije su, inače, u utorak dobile na vrednosti pet procenata. Akcijama tog konditora trgovalo se za 1,17 miliona dinara.

Akcije niške AIK banke [AIKB] poskupele su za oko tri odsto.

Najviše se trgovalo hartijama Alfa plama [ALFA] iz Vranja, sa B Listinga, za 8,55 miliona dinara. Metalac [MTLC] iz Gornjeg Milanovca sa istog listinga imao je promet akcijama vredan 1,18 miliona dinara, a nešto veći promet (od 1,52 miliona dinara) zabeležen je hartijama Energoprojekta [ENHL].

Učešće stranih investitora bilo je oko 30 odsto u ukupnoj, i 34,47 odsto u trgovini akcijama s tim što su strani investitori bili značajno aktivniji na prodajnoj strani sa učešćem od oko 55 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Deo holdinga Energoprojekt Entel zaključio je ugovor vredan 53 miliona evra.

Ugovor se odnosi na adaptaciju bloka 2 TE Kostolac B sa rekonstrukcijom elektrofiltera a rok za realizaciju projekta je osam meseci.

U Peruu je Energoprojekt Hidroinženjering u konzorcijumu sa dve španske i jednom peruanskom kompanijom zaključio ugovor u vrednosti 10,4 miliona dolara (8,69 miliona evra). Energorpojekt će u Peruu nadzirati izgradnju brane Tronera Sur i tunela Transadino u okviru specijalnog irigacionog i hidroenergetskog projekta Alto Piura.

Hidroinženjering će kao lider konzorcijuma u tom poslu učestvovati sa 40 odsto a rok za realizaciju projekta je 50 meseci.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na konferenciji "Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010" u Beogradu, on je rekao da tu procenu zasniva na tome sto je rast BDP-a u aprilu i maju ubrzan i istakao da očekuje da će BDP Srbije u drugom kvartalu imati porast od tri odsto.

Navodeći da su zabeležena i druga pozitivna kretanja, Dinkić je istakao da prihod budžeta u prvih pet meseci ove godine bio za šest odsto veći nego u istom peridu prošle godine, a da je kumulativni rast izvoza u prva četiri meseca bio 18 odsto.

On je ocenio da je glavni nedostatak Srbije za privlačenje stranih investicija nedovoljno razvijena infrastruktura i komplikovana birokratija, ali da se, kako je istakao, radi na smanjivanju administriranja i suvišnih propisa koji otežavaju poslovanje. Dinkić je istakao da se ubrzano radi i na izgradnji infrastrukture.

Prednosti Srbije za privlačenje investicija su, naveo je Dinkić, geostrateški položaj, kvalitetna radna snaga i dobar poreski sistem. Kako je rekoao, trenutno 80 investitora traži lokacije za ulaganje i poslovanje u Srbiji. Dinkić nije naveo o kojim investitorima se radi, ali je dodao da je jedna južnokorejska eleltronska kompanija zainteresovana da ulaže u Srbiju.

Dinkić je još rekao da bi na jesen u Inđiji trebalo da počne izgradnja informaciono-tehnološkog parka sa partnerima iz Indije. Potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) u Srbiji Goran Pitić je rekao da je za strane investitore bitna predvidljivost poslovanja, pored poboljšanja infrastrkure, školstva i ukidanja birokratije. Kako je istakao Pitić, u Srbiji je neophodno i reformisati poreski sistem.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Podaci o privrednim kretanjima u aprilu kao da pokazuju malo svetla na kraju tunela, ocena je autora juče predstavljenog majskog broja „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije. U aprilu je, kada se eliminiše uticaj sezone, ostvaren rast industrijske proizvodnje od 3,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je tome doprinela i činjenica da je upravo u martu došlo do izrazitog pada učinka industrije u prethodna dva meseca.

Sve u svemu, zaključuju autori MAT-a, aprilskom rastu industrijske proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje struje, ali on ipak nije posledica, ističe se, samo brzog rasta u jednoj ili dvema oblastima, već je zabeležen u ukupno 17 od 29 oblasti industrije. Tako je opadajući trend doprinosa industrije ovogodišnjem bruto domaćem proizvodu zamenjen stagnantnim, ali ima nagoveštaja da bi u narednim mesecima mogao da usledi lagani rast industrijske proizvodnje, ukazao je urednik MAT-a Stojan Stamenković.

Ohrabrujući su i podaci o kretanjima spoljnotrgovinske razmene.

Izvoz robe, izražen u evrima, od početka januara do kraja maja vredeo je nešto više od dve milijarde evra, što za 18,1 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe je vredeo 3,72 milijarde evra, što je manje za 2,1 odsto nego u istom periodu lane, uz deficit u četvoromesečnoj robnoj razmeni zameni sa svetom od 1,67 milijardi evra, što je smanjenje za 19,2 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom u prva četiri meseca iznosila je 55 odsto, u istom periodu lane 45,6, ali je u aprilu premašila 66 procenata.

Izvoz je glavni faktor tražnje i rasta, uključujući i predstojeće investicije koje su, inače, u prvom kvartalu opale.

Stamenković je ukazao da na blagi oporavak industrijske proizvodnje u narednim mesecima ukazuje i takođe blagi rast uvoza proizvoda za preradu u aprilu (više od trećine ukupnog uvoza).

Rastu privrednih aktivnosti ne doprinosi domaća tražnja, jer su investicije u prva tri meseca bile za osam odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Građevinarstvo je u prvo tromesečju zabeležilo realan pad za četvrtinu u poređenju sa istim periodom lane, ali autori MAT-a pretpostavljaju da naglo povećanje proizvodnje cementa nagoveštava mogući porast investicija u nastavku godine. Ipak, zaključuju, da je propuštena mogućnost da se u 2010. nadoknadi bar polovina prošlogodišnjeg pada investicija. Ako ga bude, on će biti jednocifren.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Novi Savet NBS partijski

Stojan Stamenković je juče ukazao da bi Savet Narodne banke Srbije, koji će biti izabran po novom zakonu, mogao da donosi političke odluke. On je ipak izrazio očekivanje „da će se naći neko promućuran da amandmanski deluje na izmene zakona”, koje predviđaju da se deo ovlašćenja guvernera prenese na Savet.

Po novom zakonu, smatra Stamenković, Savet će predlagati režim kursa dinara, a njegove članove će, po svoj prilici, birati političke partije, pa će oni štititi partijske interese.

On je ocenio i da je posebno čudno što se izmene zakona usvajaju po hitnom postupku, a dosadašnje iskustvo govori da su svi zakoni koji su usvajani na brzinu imali velike nedostatke, jer nisu prošli stručnu raspravu.

(Zatvori)

Borislav Knežević, direktor ove brokerske kuće, navodi da će na teritoriji čitave Srbije akcije van berze otkupljivati sve dok se one ne nađu u berzanskom prometu.

Leskovac je u utorak osvanuo oblepljen plakatima koji obaveštavaju da svoje akcije NIS mogu odmah prodati za po 500 dinara po akciji bez ikakvih troškova. Pre Leskovca, “akcija” je sprovedena u Blacu, Žagubici, Krepoljinu, Smederevu i do sada je na ovaj način svoje akcije prodalo 1.200 od ukupno 4,8 miliona građana koji imaju pravo na besplatne akcije.

“Znam da je nekome 2.500 dinara smešan iznos, ali meni mnogo znači jer moram da kupim lekove. Ne zanima me da li ću izgubiti ovom transakcijom, jer nisam siguran da ću poživeti toliko”, kaže Nebojša Cekić iz Leskovca, koji je među prvima prodao svoje akcije.


Ljudi koji su u utorak prodavali akcije u Leskovcu uglavnom su penzioneri, nezaposleni i Romi. Pored sirotinje, zajedničko im je i to što se ne razumeju u berzu, akcije, brokere i ostale pojmove.

“Nikog nećemo prevariti i svi će na osnovu kupoprodajnog ugovora dobiti novac za tri dana”, uverava nas Borislav Knežević i dodaje da imaju sve potrebne papire i dozvole da se bave ovim poslom. Zasada jedini u Srbiji otkupljuju akcije NIS.

"Očekuje se da će akcije NIS izaći na berzu sredinom jula, a do tada ćemo mi van berze na “otvorenom tržištu hartija” kupovati akcije za klijenta iz Slovenije. Potpisali smo kupoprodajne ugovore sa 1.200 građana koji imaju ove akcije", kaže Knežević.

“Jedino trenutno legalno trgovanje akcijama NIS moguće je sklapanjem ugovora i overavanjem u sudu, ali dodatni troškovi od oko 1.000 dinara po ugovoru usporili su vanberzanska trgovanja”, objasnio nam je Nenad Gujaničić, glavni broker “Sinteze”.

Zbog tih troškova i 2.500 dinara vrednosti celog pakata od pet akcija interesovanje građana za ovaj način trgovanja je veoma malo.

Gujaničić kaže i da će berzansko trgovanje preko brokera krenuti kada NIS postane otvoreno akcionarsko društvo i izađe na Beogradsku berzu. Raniji plan je da NIS izađe na berzu od jula, a građanima država uskoro treba detaljno da objasni način prodaje.

Knežević ne krije da očekuje da će najviše akcija otkupiti u siromašnim krajevima Srbije, ali i da planiraju da ovaj posao organizuju i u Vojvodini. Tvrdi da imaju troškove, oko 250 dinara po svakom ugovoru, ali da to pokriva klijent iz Slovenije.

"Radimo “Sizifov posao” za procenat i ne vidim ništa loše u tome. Niko u ovom trenutku ne može da pretpostavi koja će biti tržišna cena ovih akcija", navodi Knežević.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)