Vodeni grad će se nalaziti na prostoru od 50 hiljada kvadratnih metara i moći će da primi četiri hiljade posetilaca dnevno. Projektom je planirano da se, pored mnogobrojnih vodenih atrakcija, izgrade i restorani, kafići, prodavnice i drugi neophodni sadržaji u koje će biti uloženo preko 30 miliona evra.

Gradski menadžer Aleksandar Tičić objasnio je da je Miraks preuzeo ranije potpisani ugovor opštine Budva sa španskom kompanijom "Numeriko trejd limited", koji je zbog brojnih problema u gradnji raskinut pre godinu dana.

"Na taj način su prevaziđeni problemi sa Špancima i ruski Miraks nastavlja ovaj značajni investicioni projekat", kazao je Tičić.

Podsećajući da se oprema za budući vodeni grad iznad Budve već mesecima nalazi u skladištu u Luci Bar, za šta se plaća ležarina, on je istakao da je i tu obavezu preuzeo Miraks.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Predstavnici Saveza sindikata Makedonije su, komentarišući te podatke, podsetili da je prosečna plata od 260 evra najniža u regionu.

Zbog ekonomske krize u prvom talasu bez posla je ostalo 20 hiljada radnika iz obojene i crne metalurgije, tekstilne i auto-industrije, a najavljuju se i nova otpuštanja, navode sindikalci.

Savez sindikata Makedonije podseća da je prošle godine u zemlji bilo 340 hiljada nezaposlenih od čega je trećina mlađa od 29 godina.

Sindikalci od vlade traže da donese antikrizne mere, poradi na boljoj investicionoj klimi radi privlačenja stranih ulaganja, i da donese paket mera za radnike koji su zbog krize ostali bez posla.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

Slovenia

• Žito Group created EUR 1,4 million loss in 2008, first time after year 2003 when they closed with loss in value of third million euro. Last year was the main loser Žito daughter company Šumi Bomboni with EUR 2,3 million loss; 
• Slovenijales archived EUR 0,87 million loss last year what is huge decline in comparison to net income in value of EUR 5,1 million in year 2007.    

Croatia

·        The oil pipeline company Janaf released its annual financial report today; revenues totaled 360.7 million Kuna, an increase of 9.9% as compared to last year, while net income totaled 53.6 million Kuna, an increase of 36%;

·        The construction company Viadukt released its annual financial report today; revenues totaled 1.58 billion Kuna, an increase of 12,6%, while net income totaled 6.8 million Kuna, an increase of 32%.     

Serbia

• International Monetary Fund and Serbia officially announced reaching a EUR 3 bil. stand-by arrangement for the following two years. This arrangement will replace the current EUR 402,5 mil. stand-by loan agreement; 
• Lukoil Beopetrol will invest USD 25 mil. into opening new petrol stations and renovating existing ones. The company had a net profit of USD 15 mil. in 2008.   

Macedonia

• Granit the construction company has won three contracts for the construction and reconstruction of local and regional roads a deal worth 11.7 million EUR, all project financed by the State Roads Agency; 
• National Bank of the Republic of Macedonia (NBRM) raised interest rate on the Central Bank bills from 7% to 9% in order to maintain the currency stability and to stabilize the foreign exchange market, after considerable decreasing of the foreign exchange reserves. 

(Zatvori)

U Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, novi porezi na plate nisu se našli na spisku vladinih mera za borbu protiv ekonomske krize, ali je u Republici Srpskoj izmenjen način oporezivanja prihoda čime se dodatno puni budžet.

U Sloveniji su sva primanja već oporezovana i vladine mere za borbu protiv krize ne predviđaju dodatne nove poreze.

Vlada je do sada usvojila dva paketa mera protiv krize, koji se odnose na finansijsku pomoć firmama u iznosu od nekoliko stotina miliona evra, odnosno na njihovo jačanje kako bi mogle da konkurišsu za kredite u bankama.

Treći paket mera je najavljen, ali još nije obelodanjen njegov sadržaj. Saznaje se, međutim, da će se odnositi na ograničavanje primanja u javnom sektoru, koja premašuju primanja u privredi, kao i na reformu penzionog sistema.

U kom pravcu će biti usmerena ova reforma, takođe, još nije rečeno.

Ni u Hrvatskoj se za sada ne predviđa nikakvo dodatno oporezivanje plata, penzija i ostalih prihoda, što je izričito na ovonedeljnoj sednici vlade, kada je predstavljen plan rebalansa državnog budžeta, potvrdio i premijer Ivo Sanader.

U ovom trenutku kao jedina mera štednje predviđeno je odustajanje od prošle godine dogovorenog povećanja plata zaposlenih u javnim i državnim službama za šest odsto, s kojim su se saglasili sindikati zaposlenih u državnim službama, ali su ga sindikati javnih službi odbili.

Vlada je u parlament uputila predlog Zakona o osnovici plata javnih službi, koji bi joj dao pravo da od 1. aprila pa u naredne dve godine plate zaposlenih u javnim službama određuje posebnom uredbom.

Ali, iz vlade je istoga dana upućena i poruka sindikatima javnih službi da su spremni da odustanu od primene zakona ako sindikati javnih službbi, jednako kao i oni iz državnih službi, odustanu od povećanja plata od šest odsto. Odgovor sindikata javnih službi još se čeka.

Porez na primanja kao mera štednje zbog ekonomske krize nije uveden ni u BiH.

Savet ministara BiH nedavno je usvojo Predlog mera za ublažavanje uticaja globalne ekonomske krize na privredu BiH, koje će razmatrati Fiskalno veće BiH. Među ponuđenim merama je povećanje visine osiguranih depozita na 50 hiljada maraka i povećanje likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih sredstava, kako bi bankarski sistem ostao stabilan.

Takođe, predloženo je usvajanje Zakon o akcizama, čijom bi se primenom osigurala dodatna sredstva za budžete entiteta. Predloženo je i naplaćivanje posebnih cestarina u iznosu od 0,10 maraka na litar derivata nafte kroz Zakon o akcizama. Izmenom zakona o akcizama, BiH bi mogla za godinu dana da poveća prihode za oko 170 miliona KM.

U Republici Srpskoj, međutim, od 1. januara ove godine na snazi je novi obračun poreza na plate, pa se sada oporezuju bruto plate i lična primanja, a ne kao ranije neto plate.

Na ovaj način oporezivanje je povećano za četiri odsto, što je i dodatno opterećenje za privredu.

Od 1. januara je na snazi i odluka Vlade RS prema kojoj se na prihode ostvarene po osnovu povremenih i privremenih poslova i dodatnog angažmana (autorski rad, honorari itd) umesto dosadašnjih 10 odsto obračunava 36 odsto na isplaćene naknade.

Deo tih sredstava uplaćuje se za penzione i zdravstvene fondove ali uplaćeni iznos ne ulazi u osnovicu po kojoj bi tim osobama kasnije trebalo da bude obračunata penzija.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Rashodi se smanjuju sa 17,03 milijarde evra na 16,31 milijarda evra, a po rečima ministra finansija Ivana Šukera, rebalans je rađen u cilju očuvanja radnih mesta i uz projekciju pada ovogodišnjeg bruto društvenog proizvoda za dva odsto, a inflaciju od 2,6 odsto.

Predviđenim rebalansom budžetski deficit iznosi 1,4 odsto BDP-a, a deficit konsolidovane javne potrošnje 1,6 odsto BDP-a. Najveći podbačaj prihoda očekuje se kod poreza na dodatu vrednost, koji će biti manji za 523,5 miliona evra, doprinosa za 295,3 miliona evra i od trošarina za 104,6 miliona evra. U stavci rashoda planira se smanjenje plata za 188 miliona evra bez zdravstva, gde se planira ušteda još 53,7 miliona evra bez novog zapošljavanja.

EIB odobrila kredit od 250 miliona evra Hrvatska banka za obnovu i razvoj (HBOR) dobila je od Evropske investicione banke (EIB) kredit u iznosu od 250 miliona evra, a sredstva su namenjena prvenstveno malim i srednjim preduzećima, za razvoj infrastrukture i ekologiju. To je najveći zajam koji je EIB do sada odobrio Hrvatskoj, a cilj te kreditne linije je da se ublaže posledice ekonomske krize u zemlji. Saradnja HBOR-a i EIB-a započela je 2001. godine kada je potpisan prvi ugovor u iznosu od 10 miliona evra. Nastavak saradnje obeležila su dva ugovora o kreditiranju zaključena 2007. i 2008. godine u ukupnom iznosu od 100 miliona evra.

Ukupne uštede zbog vraćanja osnovice plata zaposlenih u državnim i javnim službama na prošlu godinu, odnosno smanjivanja za šest odsto i odustajanja od povećanja broja zaposlenih u zdravstvu biće 241,7 miliona evra.

Rebalansom se planiraju uštede na materijalnim rashodima, subvencijama, pomoći koja se daje u inostranstvu, a između ostalih donacije katoličkoj crkvi smanjiće se za 10,74 miliona evra.

Po Šukerovim rečima, cilj rebalansa je očuvanje socijalnih prava, odnosno zaštita socijalno najugroženijih, pa se neće dirati penzije, sredstva za socijalno staranje, porodiljske naknade i dečji doplatak.

Važno je da i Hrvatska rebalansom pošalje poruku da je u stanju da kontroliše javnu potrošnju, izjavili su Šuker i premijer Sanader, koji smatraju da ne bi bilo dobro prizivanje dolaska MMF koji bi vodio monetarnu i fiskalnu politiku.

Među stavkama čiji se iznosi ne smanjuju ili ukidaju je i kontroverzni most preko poluostrva Pelješca, čiju bi gradnju, po mišljenju stručnjaka i javnosti, trebalo stopirati do izlaska iz krize. Vlada, međutim, smatra da investicije kao ta i slične obezbeđuju brojna radna mesta.

Inače, premijer Ivo Sanader je odbacio zahteve dela javnosti da se s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postigne novi aranžman. On je ocenio da bi u tom slučaju "MMF diktirao uslove i tada ne bi bilo pitanje rezanja plata za šest ili 10 posto, nego za 20 ili 30 odsto". Dodao je da bi MMF tražio i smanjenje penzija, naknada za porodiljsko odsustvo i dečjih dodataka, što sada nije u pitanju.

Pad životnog standarda

Najnovija istraživanja nemačkog instituta za ispitivanje javnog mnjenja i marketing GfK govore da građane Hrvatske u 2009. očekuje pad životnog standarda.

Tek oko devet odsto domaćinstava ima nešto bolju finansijsku situaciju nego pre godinu dana kada je takvih domaćinstava bilo 13 odsto, navodi GfK Hrvatska i dodaje da oko 48 odsto građana smatra da su uspeli da održe standard na prošlogodišnjem nivou, dok 42 odsto smatra da je njihov standard lošiji nego u 2008. godini.

Na severu Hrvatske svako drugo domaćinstvo procenjuje da će im u ovoj godini životni standard značajnije opasti u odnosu na prethodnu. Oko 60 odsto stanovništva će zbog krize odložiti kupovinu trajnih dobara.

Najviše domaćinstava koji jedva sastavljaju kraj s krajem je u Lici i na Kordunu, njih 48 odsto, zatim u Slavoniji 45 odsto, a tamo gde su porodični prihodi manji od 1.800 kuna (243 evra) socijalno ugroženih je 78 odsto.

Postojeću usteđevinu troše ili se dodatno zadužuju da bi preživeli najčešće čine u Zagrebu i okolini, njih 18 odsto, a slična situacija je u gradovima sa preko sto hiljada stanovnika.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

 

Slovenia

• State of Slovenia issued new five year bond in value of EUR 1,5 billion which has yield to maturity 4,41%; 

• Banking group Abanka Vipa raised its balance by 11% to EUR 3,9 billion last year, meanwhile its shareholders capital decreased by 5% to EUR 336,7 million. Even through Abanka share book value dropped 27% to EUR 46,8 as well as net income was EUR 20,2 million or 45% lower than in year 2007.    

Croatia

• The Ministry of Finance presented the rebalanced budget which forecasts 116 billion Kuna in revenues and 121.5 million Kuna in expenses, a deficit of 5.5 billion Kuna;

• The Croatian government had decided not to annul the collective agreement with civil servants, rather it plans to enact a new law which will abrogate the agreement;

• The Russian shipping company Vyborg Shipping has postponed an order to purchase six vessels from the Uljanik shipyards to difficulties in obtaining financing.     

Serbia

• During the year 2009. construction of two wind-generated energy parks will begin, according to Minister of Energy. The total power will be 200 MW and total investment cost will be EUR 600 mil; 

• The International Monetary Fund will loan EUR 3 bil. to Serbia for the next two years, of which EUR 2,2 bil. will be provided this year, mainly to support foreign currency reserves.   

Macedonia

• Komercijalna Banka on its annual shareholders meeting adopted financial results of the bank finishing 2008 with net profit of 22.4 million EUR 29% more than previous year, also adopted gross dividend payment of 190 MKD (3 EUR) or 8.44 % from the last market price; 

• ADG Mavrovo could go bankropt due to lack of orders and losing some tenders, Alfa TV relesed information which was taken from the Ingra's officials, the main shareholders of Mavrovo. Mavrovo ended 2008 with a loss of 7.5 million EUR widened nearly four times. 

(Zatvori)