Ugovor su potpisali predsednik opštine Inđija Goran Ješić i član borda direktora indijske kompanije Ramgopal Narajanan, a potpisivanju je prisustvovala ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić.

Ješić je najavio da će radovi početi na jesen, a useljenje u novi objekat trebalo bi očekivati sredinom sledeće godine.

Opština Inđija je za gradnju IT parka besplatno ustupila parcelu od 50 hektara, a Vlada se obavezala da obezbedi neophodnu infrastrukturu. Narajanan je rekao da će, po završetku prve faze IT parka, on imati oko 25.000 m2 površine i zapošljavaće oko 2.500 ljudi napominjući da "Embassy group" ima izgrađene IT parkove na površini od 1,7 miliona m2.

Pri tome, samo njihov centar u indijskom gradu Bangaloru godišnje izveze oko 14 milijardi USD u različitom hardveru i softveru, dok čitava Indija izvozi oko 70 milijardi USD godišnje proizvoda iz informatičke delatnosti, dodao je Narajanan. On je izrazio uverenje da će "Embassy grupa" uspeti da ubedi najveće svetske kompanije iz IT industrije da dođu da ulažu u Srbiju i da će jednoga dana izvoz iz IT parka u Inđiji biti jednak celokupnom izvozu Srbije.


Planirano je da se za pet godina investicije povećaju na 600 mil USD. Kada bude završen, IT park će imati površinu od 250.000 m2 poslovnog prostora, zauzimaće 220 hektara i zaposliće 25.000 radnika.

www.ekapija.com

Ta kompanija je najavila puštanje u rad i najmodernijeg pogona za punjenje i formiranje akumulatora - formaže. Oba pogona i proizvodne linije urađeni su po svim evropskim i svetskim standardima zaštite životne sredine i u okviru prvog investicionog ciklusa u vrednosti od 10 mil EUR.

Prema rečima direktora FAS-a Radovana Mijailovića, pre nego što je fabriku privatizovao koncern "Farmakom MB", evidentan je bio pad kvaliteta somborskih akumulatora, tako da je bilo potrebno pet godina da bi tržište uočilo da je došlo do poboljšanja.

Od momenta privatizacije, marta 2006 godine, modernizovane su postojeće linije i izvršene kadrovske i organizacione promene, a proizvodnja je od 600 hiljada akumulatora u toj godini povećana je na 1,2 miliona u 2007, a do kraja ove godine trebalo bi da dostigne 2 miliona komada.

U fabrici ističu da su u pogonu i nova postrojenja za pripremu vode, kao i pogon plastike. Kupljeno je i osam novih mašina, novi mlinovi za mlevenje rafinisanog olova, kao i šest kjuring komora, a u toku je i montaža nove linije za industrijski program, trakcione i stacionarne baterije.

Fizički obim proizvodnje u fabrici je za 54% veći u odnosu na prošlu godinu, a prodaja akumulatora na domaćem tržištu povećana je za 5%, sa ciljem da do kraja godine to povećanje dostigne 15%, saopštio je FAS.

Ta somborska kompanija svoje proizvode plasira najviše na rusko tržište, kao i u republike bivše Jugoslavije, zatim u Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Češku, Slovačku, Austriju, Nemačku, Italiju, Litvaniju, Libiju, Senegal, Kuvajt i Gvineju.

Fabrika će, kako je navedeno u saopštenju, izgraditi i prugu u dužini od 360 metara do terminala, što će značajno smanjiti troškove isporuke i transporta.

www.ekapija.com

- Tri zaintresovana kupca dolazila su u "Petoletku", a na osnovu njihovih pisama o zainteresovanosti Agencija za privatizaciju je raspisala tender - kazao je Milić i dodao da očekuje da će treći tender za privatizaciju biti uspešan.

Za privatizaciju "Prve petoletke" u celini do sada su raspisivana dva tendera i oba su propala.

Kako je objavljeno u izveštaju o preuzimanju akcija, "Lafarge", sa sedištem u Parizu, otkupio je 75.589 akcija fabrike cementa iz Beočina po ceni od 15.600 dinara za komad.

Nakon okončanja ponude francuski "Lafarge" poseduje 501.129 akcija, odnosno 99,30% vlasništva Fabrike cementa.

Francuski "Lafarge" je 70% kapitala Fabrike cementa iz Beočina kupio na tenderu 2002. godine za 50,89 mil USD, a kasnije je kupovinom na Beogradskoj berzi povećao vlasnički udeo na 84,32% odnosno 425.540 akcije.

Prema podacima Beogradske berze, tržišna vrednost cemetare "Lafarge BFC" je 7,9 milijardi dinara, odnosno oko 155 mil USD prema današnjem kursu. Zarada po akciji u 2007. godini bila je 4.316 dinara, a povraćaj na kapital 37,18%.

Cementara je prošlu godinu završila sa dve 2,18 milijardi dinara dobiti, što je 28% više nego u 2006. godini.

www.ekapija.com

Na drugom mestu nalazi se opština Surčin, sa prosečnom platom 49.804 dinara, zatim slede Smederevo sa 48.105 , Novi Beograd sa 47.253, Apatin sa 46.298, Lazarevac sa 43.709, Palilula sa 42.015, Pančevo sa 41.968, Vračar sa 41.523, Kosjerić sa 41.152 dinara, Lajkovac sa 40.851 i Stari grad sa 40.133 dinara.

Najniže plate primili su zaposleni u Beloj Palanci, 12.679 dinara, u Vladičinom Hanu 13.839, Svrljigu 14.220, Bojniku 15.708, Knjaževcu 17.454, Blacu 17.469 i Rači 17.742 dinara.

U odnosu na maj, plate su procentualno najviše porasle u Osečini, za 80,2% i iznosile su u proseku 28.131 dinar, a najviše su snižene u Boru za 29%, a iznosile su 28.153 dinara.

www.ekapija.com

Početna cena je 80,1 milion dinara, a kupac preuzima imovinu, prava i potraživanja BK "Telekoma", koji nema dozvolu za emitovanje TV programa.

Naknadno pronađena imovina, kako je navedeno u objavi prodaje BK "Telekoma", kao i tužbe podnete za naplatu duga ostaju u stečajnoj masi. Uslov za učešće na licitaciji, koja će biti održana u prostorijama stečajnog dužnika u Bulevaru Nikole Tesle u Beogradu, jeste uplata depozita od 32 miliona dinara do 25. avgusta.

Kupoprodajni ugovor će biti potpisan u roku od pet dana posle održavanja licitacije, a kupac je dužan da razliku između uplaćenog depozita i izlicitirane cene uplati u roku od deset dana posle potpisivanja ugovora.

BK "Telekomu" je Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u aprilu 2006. godine oduzeo dozvolu za emitovanje programa zbog kršenja propisa o radiodifuziji. Račun te medijske kuće je bio u blokadi zbog duga od milijardu EUR, a stečaj je uveden u junu prošle godine.

Većinski vlasnik BK "Telekoma" bile su firme u u vlasništvu biznismena Bogoljuba Karića i njegove porodice. Karići su krajem 2005. godine tvrdili da su prodali svoj udeo, ali nisu naveli kome.

www.ekapija.com

Albanska kompanija "Euromax" bavi se uvozom i izvozom, uglavnom prehrambene robe, i ima lanac maloprodajnih objekata (ukupno 17) u Tirani, Draču, Elbasanu i Fieru.

Ta firma je prvi hipermarket, koji je bio i prvi takve vrste u Albaniji, otvorila 2005. godine.

"Delta Maxi" je odavno najavila širenje u zemljama u regionu, pa posle Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Bugarske poslovanje širi i u Albaniju. Do 2012. godine planirao je proširenje poslovanja u Hrvatsku, Moldaviju, Rumuniju, Ukrajinu i Makedoniju.

www.ekapija.com