Akcionari, odnosno predstavnici mađarske OTP banke koja je 100 odsto vlasnik CKB-a, prihvatili su zahtev dosadašnje generalne direktorke Milke Ljumović i njene zamenice Bose Tatar da se penzionišu.

Novi izvršni direktor CKB-a biće Džordž Bobovš (George Bobovsz), a njegov zamenik Laslo Šardi (Laszlo Sardi), dok će Ljumovićeva i Tatar ostati članice odbora direktora banke.

Bobovš je pre dolaska u CKB bio regionalni direktor u kompaniji Trigranit.

Iz CKB-a su saopštili da aktiva banke iznosi 1,16 milijardi evra i da je lider među 11 crnogorskih banaka.

Predsednik odbora direktora Jozef Vidhajm (Jozsef Windheim) je kazao da su uspeli, uprkos povlačenju depozita, da povećaju tržišni udeo CKB-a sa 39 na 42 odsto, dok je bilansna suma povećana 13,3 odsto.

OTP je, kako je kazao, za nešto više od dve godine u CKB uložio više od 400 miliona evra, u šta spada i 105 miliona, koliko je platio kapital CKB-a.

"Krajem prošle godine, zbog pomeranja na tržištu OTP je sa 100 miliona evra doprinela likvidnosti i uspešnom poslovanju CKB. Ova će godina biti teža za sve aktere na tržištu, ali se CKB može osloniti na OTP banku", kazao je Vidhajm.

OTP je vlasnik CKB-a od kraja 2006. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U saopštenju se ne navodi koliko će radnici ostati na prinudnom odmoru, tokom kojeg će, kako se navodi, dobijati 80 odsto osnovne zarade. Najviše radnika na prinudni odmor biće poslato iz organizacione celine Održavanje - 151, navodi se u saopštenju KAP-a, čiji je većinski vlasnik ruski biznismen Oleg Deripaska.

Iz proizvodnje aluminijuma na prinudni odmor će ići 127 radnika, iz fabrike glinice 29, kontrole kvaliteta 14, komercijalnog sektora 36, finansijskog sektora 13, iz kadrovskog sektora 31, iz pravnog sektora jedan zaposleni, iz sektora opštih poslova osam, a iz fabrike anoda 43 zaposlena.

"Kriterijumi kojim su se direktori organizacionih celina vodili prilikom utvrđivanja zaposlenih koji će biti upućeni na prinudni odmor su broj radnika potrebnih za proizvodnju na postojećem nivou, kao i odnos zaposlenog prema radnim zadacima i radu", navodi se u saopštenju uprave.

KAP od početka godine proizvodi sa polovinom kapaciteta, što predstavlja godišnju proizvodnju od 60 hiljada tona. Kombinat zapošljava 2.100 radnika, a prosečna februarska zarada bila je 804 evra. Kompanija je 2005. godine prodata grupi EN plus (EN +) iz sastava Bejzik elementa Olega Deripaske.

KAP ne sme da prodaje aluminijum

Podgorički Privredni sud privremeno je zabranio Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP) da prodaje svoje proizvode, na zahtev Elektroprivrede Crne Gore. EPCG je krajem sedmice uputio novu tužbu, kojom traži da država zabrani KAP-u prodaju aluminijuma, zbog visokog duga za električnu energiju.

Na dug od devet miliona evra za potrošenu električnu energiju koju KAP nije platio EPCG od oktobra, dodat je i martovski račun od 3,41 milion evra čime njeno ukupno potraživanje iznosi 12,5 miliona evra.

Sudska odluka automatski je zaustavila raspolaganje i izvoz oko šest hiljada tona aluminijuma skladištenih u Luci Bar, dok se u KAP-u trenutno nalazi oko par stotina tona metala, prenose Vijesti.

Situacija u Kombinatu nakon višemesečnih propalih pregovora Vlade i većinskog vlasnika, Centralno evropske aluminijske kompanije (CEAC), pogoršana je pošto su i ostale kompanije pokušavaju da od KAP-a naplate usluge.

KAP u poslednja tri meseca od Vlade Crne Gore dobija prećutnu saglasnost za snabdevanje osnovnim sirovinama, strujom i mazutom, uz odloženo plaćanje iz državnih sistema EPCG i naftne kompanije Montenegrobonus.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Janković kaže da Delta ima rok od još nedelju dana da uplati drugu ratu za trgovački deo sportsko-trgovačkog centra Stožice.

U protivnom, na red će doći drugi investitor koji je već spreman da uđe u aranžman, rekao je on i dodao da će se u tom slučaju donekle promeniti projekat trgovačkog dela Stožica, ali će planirani sportski stadion i dvorana ostati isti.

Ljubljanski gradonačelnik je objasnio da je vlasnik Delte tražio nižu cenu od dogovorene pozivajući se na opštu krizu. Nekoliko miliona evra manje, koliko traži Mišković, je za preduzeće Grep prihvatljivo samo ako se tri ekonomska pokazatelja u EU ne poprave, rekao je Janković.

Ukoliko do toga ipak dođe, kaže on, Delta će nakon sedam godina morati da plati razliku do pune, dogovorene cene od 232 miliona evra. Prema rečima ljubljanskog gradonačelnika, ovde nije reč o odlaganju plaćanja, niti je moguća razlika u ceni pasti na teret gradskog budžeta.

Delta Holding je danas trebalo slovenačkoj firmi Grep da uplati 19 miliona evra od ukupne investicije od 232 miliona evra a na ime toga što je Delta Holding suinvestitor u projektu Stožice.

Reč je o iznosu koji je Delta Holding Miroslava Miškovića trebalo da uplati do kraja prošle godine, posle čega je produžen do kraja marta. Delta je do sada platila pet miliona evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

Slovenia

• According to the media Helios realizes in year 2008 EUR 2.7 million of net profit, which is 79 percent less than in year 2007. The reason for this huge fall is in the depreciation of eastern currencies.  Sales revenues increased for 14 percent up to the value EUR 354 million;   
• According to the media Grand hotel Union increased its total revenues up to EUR 15.7 million, which is 5.6 percent more than in the year 2007.  It realizes EUR 2.75 million of net profit.    

Croatia

·        Končar elektroindustrija released its annual financial results for 2008; revenues totaled 2.95 billion Kuna, which reflected an increase of 10% as compared to the previous year, while net income totaled 103.8 million Kuna, an increase of 23.7%;

·        The shipping company Atlantska plovidba released it’s annual financial results for 2008; revenues totaled 1.79 billion Kuna, which reflected an increase of 34% as compared to the previous year, while net income totaled 666.5 million Kuna, an increase of 178%;

·        The confectionery company Kraš released it’s annual financial results for 2008; revenues totalled 1.03 billion Kuna, which reflected an increase of 3% as compared to the previous year, while net income totalled 14 million Kuna, a decrease of 56.8%.     

Serbia

• Shopping Center Učće opened yesterday in Belgrade, with 130.000 square meters of available space and investment cost of EUR 150 mil; 
• Free trade agreement was signed between Serbia and Belarus. According to the Chamber of Commerce data, Serbia had a 25,6 mil. deficit trading with Belarus in 2008.   

Macedonia

• Average monthly net-wage paid per employee in January 2009 is MKD 19,616 (EUR 315), which is a 26 % increase compared to the same month in 2008, data from the State Statistical Office;      
• Budget deficit in February was more than doubled on the year to 27.6 million EUR due to. 

(Zatvori)

Visoka cena od 1,4 milijarde evra koju je kompanija sa sedištem u Sibiru platila za OMV-ov udeo u Molu, tumači se namerom da poveća udeo u mađarskoj kompaniji.

Surgutnjeftgas u svom portfelju nema rafinerije kao investicijski trošak, nego samo proizvodnju pa je u godinama visokih profita na sirovoj nafti, akumulirala, procenjuje se, oko 20 milijardi dolara, piše hrvatski "Poslovni dnevnik".

"Šta se iza tog preuzimanja krije, u ovom trenutku je prerano govoriti", kaže Chirvani Abdoullaev, analitičar za naftu i gas moskovske Alfa Banke.

Transakcija je u Mađarskoj primljena s velikim iznenađenjem, pošto o njoj, kako navode budimpeštanski mediji, ništa nisu znali ni članovi vlade, niti rukovodstvo Mola.

Kupoprodaja je utoliko čudnija što je generalni direktor OMV-a Volfgang Rutenštorfer pre samo nedelju dana u intervjuu bečkom "Profilu" izričito rekao da ta firma nema nameru da se liši akcija Mola.

Umesto toga, austrijska naftna kompanija je prodala sve svoje akcije i to po nešto višoj ceni od one koja bi sada mogla da se ostvari na tržištu.

U kanelariji za medije novog ruskog suvlasnika nije bilo komentara na pitanje da li već planiraju povećanje udela u mađarskom Molu i da li će se dalje širiti na EU. Odluka o preuzimanju je mnoge iznenadila a zbog Molove kontrole hrvatske naftne indstrije Ina, vest je odjeknula i u Hrvatskoj.

Potpredsednik hrvatske vlade Damir Polančec je tim povodom izjavio da bi se značajnom promenom smatralo ukoliko bi neko kupio više od 50 odsto Mola, i da nema mesta strahovanju.

Ipak, većina poznavalaca branše saglasna je s procenom ruskog analitičara - iza poteza naftne kompanije koja drži 13 odsto ruske proizvodnje nafte, a nikad dosad nije izašla izvan ruskih granica, stoji namera da ukrupni svoj udeo u Molu i da se snažnije pozicionira na tržištima u Evropi.

Nedostatak sredstava u vreme krize smatra se glavnim motivom austrijske OMV Grupe da proda svoj udeo Rusima, navodi list.

Prema neslužbenim procenama OMV-ova potreba za svežim kapitalom premašila je 1,2 milijarde evra jer je kompanija dosta investicijski izložena, Surgutnjeftgas, s druge strane, obiluje kapitalom.

Procentualno gledano najviše akcija Mola ima grupa stranih investitora (24,3 odsto), a pored Surgurtnjeftegasa tu su još i OTP banka (8,5), zaposleni u samom Molu (8,4), BNP Paribas (7,3), ČEZ (7,3), Oman Oil (7,0), domaći pravni ulagači (6,4), Magnolia (5,7) i domaći pojedinačni investitori (3,9).

Pre nekoliko sedmica predstavnici ruskog Gasproma, Mola i vlade dve države dogovorili su saradnju oko izgradnje gasovoda Južni tok i zajedničkog skladišta gasa.

Surgutnjeftgas se smatra kompanijom koja je izuzetno bliska Kremlju i premijeru Vladimiru Putinu.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Taj novac Evropske banke za obnovu i razvoj bi bio dat na raspolaganje domaćim bankama za kreditiranje preduzeća i domaćinstava, za ulaganja koja za rezultat imaju povećanje energetske efikasnosti, rekao je Mirou na skupu o energetici.

U Sarajevu je počeo dvodnevni Regionalni energetski forum koji je fokusiran na mogućnosti investiranja u proizvodnju električne energije i obnovljivu energiju. Skup su otvorili Špirić, evropski komesar za energiju Andris Piebalgs i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić je istakao da je BiH i dalje većinski izvoznik električne energije u regionu zahvaljujući svojim vodenim i ugljenim resursima.

Najavio je da je moguće da se dodatno prošire hidrosistemi, jer nije iskorišćen puni kapacitet svih hidroproizvodnih jedinica. Procenio je da je trenutno samo oko 40 odsto iskoristive hidroenergije u upotrebi u BiH.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Skopski Dnevnik piše da su u februaru prihodi od poreza na dodatu vrednost drastično pali, a da je makedonska vlada potrošila 22 miliona evra više nego prethodnog meseca.

Smanjenje priliva od poreza na dodatu vrednost pokazuje da je nastupila kriza pa gradjani manje troše, dok su se vladini rashodi povećali za 6,8 odsto u poređenju sa februarom prošle godine.

Stručnjaci smatraju da će, ako vlada hitno ne promeni politiku i ako svetska kriza nastavi da se povećava, biti ugrožene mesečne plate zaposlenih u administraciji, kao i primanja penzionera i osoba koje su na socijali.

Od potrošenih 22 miliona evra, vlada je najviše dala na robe i usluge pa je u poređenju sa januarom potrošila više za 18 miliona evra.

Velika potrošnja je, prema oceni bivšeg ministra finansija Dževdeta Hajredinija, zbog presedničkih i lokalnih izbora, a ne zbog svetske krize.

Ekonomski analitičari ocekuju da će zbog krize koja je pogodila gotovo svaku firmu i zbog zategnute kreditne politike banaka, sve više opadati privatna potrošnja a time i priliv u budžet od poreza.

Vlada je smanjila i kapitalne investicije pa je u februaru potrošeno samo oko 500.000 evra.

U vreme kada su Hrvatska i Srbija najavile smanjenje plata zaposlenima u administraciji i rebalans budžeta, makedonski premijer Nikola Gruevski rekao je da do početka leta neće biti rebalansa budžeta.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

Slovenia

• According to the media Istrabenz Holding is insolvent since yesterday. According to the same source creditors (banks) realize for approximately EUR 150 million of shares which where pawned, however the estimated  market value of Istrabenz invesments is at the moment around EUR 530 million euro;   
• Lesnina ended last year with EUR 10.9 million of net profit, which is 13 percent more regarding to the year 2007. Total revenues increased for 5 percent of EUR 98.1 million.    

Croatia

·        The food processing company Podravka reported its 2008 annual financial results; revenues totaled 3.66 billion Kuna, an increase of 7%, while net income totaled 44.6 million Kuna;

·        The dairy company Dukat reported its 2008 annual financial results; revenues totaled 2.5 billion Kuna, an increase of 15.8%, while net income totaled 173 million Kuna, an increase of 24.2%;

·        The construction company IGH announced that it would release its annual financial results on Wednesday, April 1st.     

Serbia

• World Bank approved a EUR 34,9 mil. loan to Serbia which is intended to be used for budgetary needs. The repayment period is 20 years, at LIBOR rate; 
• Italian textile company Pompea, which employs 700 workers in Serbia, reached revenues of EUR 40 mil. last year, mostly by exporting to the Russian market.   

Macedonia

• Telekom Slovenije signed agreement with Greece's Cosmote to acquire 100% of its Macedonian mobile operator Cosmofon and its retail chain Germanos, a deal worth 190 million EUR. The deal has to be approved by the Anti-monopoly Commission;      
• Unemployment rate in the 4Q of 2008 was 33.5% compared to 34.7% in the same period last yearIf you shall have any questions or other requests. 

 

(Zatvori)