Od početka godine Nicović je ostao bez oko 300.000 akcija ili četiri odsto kapitala niške banke koje bi ove nedelje na Beogradskoj berzi vredele više od osam miliona evra.

Nicović kaže da njegove firme ne daju nalog za prodaju tih akcija. "Banka radi svoje, rasprodaje ih i nemam mogućnosti da utičem na prodaju i cenu. Od AIK banke smo uzimali kredite koje sada ne možemo da vratimo, pa se banka naplaćuje prodajući naše deonice", objašnjava on.

Kredite su uzimali za finansiranje projekata, a zaloga su bile akcije. Sada u kapitalu AIK banke Nicovićeve kompanije imaju tri milijarde dinara, a u dugovima milijardu dinara. "Na tri milijarde nemamo prihode, jer nemamo dividendu, a na kredite plaćamo kamatu od 30 odsto", rekao je Nicović.

Biznismen ovaj potez smatra političkim, jer regionima treba obezbediti dodatnu glasačku podršku. Moguće je da je vlast već našla novog vlasnika oduzetih firmi Niteks, Rudnik i Prvi maj.
 
"Ne bi me iznenadilo da to bude neki kvaziitalijanski ili kvazistrani partner, iza kog stoje Srbi", kazao je Nicović.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Među prvih 10 zemalja, pored EU, je i Ruska federacija, i to na šestom mestu. Tek u prošloj godini najveći devizni priliv naša zemlja imala je upravo sa Rusijom, i to u iznosu od 539,5 miliona dolara.

Mobilkom najveći “grinfild“ ulagač Najveće „grinfild“ investicije u Srbiji su u oblasti telekomunikacija, gde je Mobilkom investirao 570 miliona evra. Merkator je uložio 240 miliona evra u širenje maloprodajne mreže, „Eiport siti“ 200 miliona evra u nekretnine, a Karlsberg 157 miliona evra u proizvodnju pića, odnosno piva.

Prvih pet zemalja po visini ulaganja u Srbiju su Austrija (2,63 milijarde dolara), Grčka (1,68 milijardi dolara), sledi Norveška (1,55 milijardi dolara), Nemačka (1,46 milijardi dolara) i Holandija (1,06 milijardi dolara), ističu u Centru za razvoj i privatizaciju PKS.

Ubedljivo najveće investicije, ako se analizira po delatnostima, u poslednjih devet godina, uložene su u oblasti finansijskog poslovanja. One su povukle bezmalo 1,5 milijardi dolara.

Gotovo upola manje sredstava ušlo je u zemlju putem poslova sa nekretninama, ili oko 806 miliona dolara. Nešto manji priliv investicija bio je u sektoru prerađivačke industrije - 804,9 miliona dolara. Sledi zatim trgovina na malo i veliko, u koju je u ovom periodu uloženo 587,3 miliona dolara, pa saobraćaj sa 365,2 miliona dolara...

Kupovina Mobtela koštala je norveški Telenor 1,60 milijardi evra i to je najveća dostignuta vrednost u privatizaciji domaćih preduzeća. Ruski Gaspromnjeft za NIS je platio 947 miliona evra, a „Filip Moris“ za duvansku industriju Niš - 611 miliona evra. U bankarski sektor Srbije, Nacionalna banka Grčke investirala je 425 miliona evra, a Lukoil je za Beopetrol uplatio 210 miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Antikrizne predloge dobio sam pre sedam dana, pročitao i shvatio ih kao gest dobre volje, jer je opšte mišljenje da Srbija mora da se okrene izvozu i reindustrijalizaciji i da promeni postojeći model rasta.

Ovako kandidat vladajuće koalicije za guvernera Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS, za „Politiku” komentariše pismo koje je pre sedam dana stiglo na njegovu adresu, a koje su zajednički potpisali poslovni klub „Privrednik”, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora.

Kako komentarišete onaj deo koji se odnosi na vaš budući posao, odnosno na novi model monetarne politike koji je u pismu predložen?

Nisam to shvatio kao novi model. Ako se ne varam, u dopisu se insistira na tome da osim stabilnosti cena, centralna banka ima i neke druge ciljeve, kao što su stabilan kurs, a samim tim i podsticanje zaposlenosti. To nije u suprotnosti sa aktuelnom monetarnom politikom.

Na konferenciji za novinare predlagači mera su istakli kako kurs treba vezati za inflaciju?

To je dobro poznato staro rešenje već oprobano u Latinskoj Americi, na primer. Na žalost, takav model nije dao dobre rezultate. Cilj takvog usklađivanja kursa je da se ne dozvoli preterano slabljenje, ali ni jačanje nacionalne valute.

Šta su manjkavosti takvog usklađivanja?

To što se sa indeksiranjem išlo do u nedogled. Previše je bilo predviđanja u deviznom znaku, ali i previše kalkulisanja. Istovremeno, potpuno predvidljiv kurs je loš jer otvara prostor za špekulante, odnosno obezbeđuje sigurnu zaradu na kursnim razlikama.

Predlagači imaju zamerke jer je na odbranu kursa potrošena milijarda evra iz deviznih rezervi, istovremeno tražeći predvidljiviji kurs. Kako mogu devizne rezerve da se sačuvaju, a da se kurs agresivnije brani?

E, to ne može. Ta dva stava su u suprotnosti jedan sa drugim. Jednostavno i jedno i drugo ne ide. Agresivnija odbrana dinara podrazumeva veće trošenje sredstava iz deviznih rezervi.

Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik” kaže da se u Rusiji, kad kurs počne da jača prekine trgovina devizama i posle nekoliko dana takve obustave, rublja se stabilizuje…

Teoretski, takvo rešenje je moguće. Proces trgovanja se obustavlja onog trenutka kad dođe do velikih oscilacija i „probijanja” granica koje može da ima ozbiljnije posledice. Međutim, takve intervencije na deviznom tržištu ne smeju dugo da traju. Jer, ukoliko se trgovina devizama brzo ne bi uspostavila onda bi to otvorilo prostor za sivo tržište. Što nije dobro.

Zamerka je bila da u Srbiji danas kao posledicu monetarne politike imamo „ugojen” bankarski sektor i slabašnu privredu.

Cilj Narodne banke Srbije je stabilnost cena. Manja inflacija pogoduje svima. I bankama i preduzećima. Nikoga ne favorizuje.

A. Nikolić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Cvetković: Vlada će detaljno proučiti rešenja

Sve sugestije su dobrodošle, zato će Vlada Republike Srbije detaljno proučiti predložena antikrizna rešenja Udruženja korporativnih direktora, kluba „Privrednik” i Saveta ekonomista Srbije.

Ovako je juče kabineta premijera Mirka Cvetkovića komentarisao pismo koje je na adresu predsednika vlade stiglo pre nedelju dana.

U Cvetkovićevom kabinetu podsećaju da vlada već kontinuirano sprovodi antikrizne mere u cilju poboljšanja životnog standarda građana i oporavka privrede.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Među ostalim predlozima za prevazilaženje negativnih posledica ekonomske krize koju su danas predstavili novinarima Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije i Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije ističe se promena monetarne politike u smeru ka većoj kontroli kursa.

Prema rečima Dragana Đuričina, novi monetarni model mora da zadovolji tri cilja: kontrolu cenu, kontrolu kursa i povećanje zaposlenosti. Kontrola kursa, prema njegovim rečima ne znači da on treba da bude fiksni nego da se usklađuje sa stopom kretanja inflacije.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije je istakao da je srpskim privrednicima neophodna razvojna banka koja bi finansirala dugoročni razvoj infrastrukture, poljoprivrede i ostalih strateških grana. „Ostale centralne banke su već primenile taj model, uložile novac u privredu i pokrenule talas investicija. Domaćim privrednicima su potrebni dugoročni krediti sa povoljnijim kamatama i to se može postići dokapitalizacijom Fonda za razvoj, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) i oslobađanjem kapitala, preko obaveznih rezervi, u komercijalnim bankama“, istakao je Spasojević.

Govoreći o merama, Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik je istakao kako su one „odgovor predsedniku Tadiću na njegove primedbe“. „Primedbe koje je predsednik uputio su dobronamerne. Ovo jeste naš konstruktivan odgovor na njih. Shvatili smo gde su problemi i nismo samoživi, ne gledamo samo sopstveni interes“, istakao je Grujić.

Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije uputili su 9. juna predsedniku države Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Saveta NBS Dejanu Šoškiću predloge koji sadrže dve grupe mera - ofanzivne strategijske i defanzivne taktičke mere.

Do danas nisu dobili nikakav odgovor od zvaničnika na svoje predloge.

U pismu se konstatuje da je „u dosadašnjoj borbi sa krizom vlada uspela da napravi preokret, ali da stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto za 2010. nije dovoljna da se nadoknadi pad od četiri odsto bruto proizvoda u 2009. ”

Grujić, Spasojević i Đuričin konstatuju da „ostaje pitanje kada će Srbija da uspostavi privredni model koji će nadoknaditi gubitak trećine BDP-a i tri petine industrijske proizvodnje tokom tranzicione depresije” i pitaju se „kada će da krene putem održivog razvoja i dostizanja EU zahvaljujući propulzivnom privrednom ambijentu i reindustrijalizaciji”.

U okviru ofanzivnih strategijskih mera, privrednici predlažu razvoj novog privrednog modela sa proinvesticionom logikom. Takođe se navodi da "energizovanje" investicija treba da obuhvati tri paralelna koloseka - investicije u infrastrukturu, investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije) i investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede.

"Srce nove srpske privrede treba da čini monetarni model čiji je zadatak da ispuni tri cilja: stabilnost cena, stabilnost deviznog kursa, smanjenje nezaposlenosti", navodi se dalje.

Istaknute su i defanzivne taktičke mere, koje bi obuhvatile "Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja, program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad) i završetak „giljotine propisa”, primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi sa energizovanjem lokalnog ekonomskog razvoja".

„Jedno je sigurno, pored ekspertske elite u državnoj administraciji i javnom sektoru kao i preduzetničke elite u privredi i nauci, za izlazak iz krize je potrebna i politička elita koja razume trendove, ima jasnu viziju izlaska iz krize i koristi sve raspoložive potencijale za te svrhe delujući kao katalizator korisnih i održivih promena”, kaže se u pismu upućenom Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću i Dejanu Šoškiću.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Akcije AIK banke (BSE:AIKB) sa prometom od 17,6 miliona RSD su ponovo na prvom mestu, a i danas je zabeležen rast vrednosti (+0,71%) i cena je na nivou od 2.820 dinara. Za njima slede akcije Alfa plama (BSE:ALFA) kojima se i dalje trguje u velikom obimu, danas u vrednosti od skoro 5,3 miliona RSD, uz gotovo nepromenjenu cenu od 9.000 dinara (-0,04%). Po obimu trgovanja, na trećem mestu se nalaze akcije kompanije Grmeč AD Krajišnik (BSE:GRMK) sa prometom od 4,3 miliona dinara i uz nepromenjenu cenu od 570 dinara.

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, najveći porast od 8,11% je na akcijama kompanije Bambi Banat (BSE:BMBI) i cena je sada na nivou od 13.447 dinara. U ovom mesecu zabeležen je rast cene ove akcije od oko 40%, a najveći kupac je za sada sama firma. Akcije kompanije BIP (BSE:BIPB) su u porastu 6,25%, na 34 dinara, dok je novi rast cene ostvaren u trgovini akcija Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) od 1,07%, pa je cena sada 847 dinara.

Najveći pad cene ostvarile su akcije Veterinarskog zavoda Subotica (BSE:VZAS) od 3,76% (na 538 RSD), a u padu od 2,34% su akcije kompanije Tigar (BSE:TIGR), pa je cena sada ponovo na nivou od 710 RSD.  Akcije Metals banke (BSE:MTBN) i dalje padaju, sa današnjim padom od 1,95% nalaze se na nivou od 4.526 dinara.

Od 35 aktivnih akcija danas, 7 je poskupelo, 12 pojeftinilo, a 16 je dan završilo bez promene cene.

U današnjem trgovanju akcijama od 361.623 EUR, ukupno učešće stranih investitora bilo je 33,88%, od toga 60,23% na strani kupovine i 7,52% na strani prodaje.

U trgovini Obveznicama Republike Srbije, ostvaren je promet od 395.510 EUR.

Strano učešće u prometu ovim hartijama iznosilo je 0,38%.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Beogradska berza je suočena sa objektivnim nedostatkom investicija što se izražava kroz smanjenu likvidnost i po merenju vrednosti prometa i po broju transakcija, izjavio je Tanjugu direktor operacionog istraživanja Beogradske berze Siniša Krneta.

Globalna tržišta u ovom trenutku izložena su nestabilnim uslovima poslovanja, a naročito evropska koja su poslednjih nedelja i meseci veoma ranjiva posle vesti o velikim krizama u pojedinim zemljama evrozone, kazao je Krneta.

"Imajući u vidu da je Grčka članica evrozone, to se itekako odrazilo na vodeća evropska tržišta. Taj požar koji je nastao u Grčkoj otvorio je Pandorinu kutiju i preispitivanja u mnogim drugim slabijim ekonomijama Evropske unije", kazao je Krneta i dodao da, globalno ocenjujući tržište kapitala koje je "jako nepredvidivo", ne bi bilo realno očekivati da se situacija u skorije vreme stabilizuje.

"Nažalost, geografski, ekonomski i politički nalazimo se u zoni koja nas je veoma brzo i lako svrstala u kategoriju rizičnih zemalja po pitanju investiranja u slučaju aktuelne grčke dužničke krize. Pripadamo regionu u kojem je kod mnogih investitora postavljeno pitanje da li Srbija očekuje posledice aktuelne krize", naglasio je Krneta.

Dolazak na Beogradsku berzu kompanija poput Telekoma Srbije, aerodroma Nikola Tesla, NIS-a, čiji se početak trgovanja akcijama može očekivati u prvoj polovini jula, "osvežio" bi ponudu investicionih alternativa i dao dodatni impuls stranim investitorima kojima "srpsko tržište nije nepoznato, a koje danas samo posmatraju, ali još ne učestvuju".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Šta državni vrh zemlje treba da uradi da bi Srbija postigla uspeh u novoj ekonomskoj realnosti koja će nastati posle globalne krize?

Odgovore na ovo pitanje s predlogom mera predsedniku države Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Saveta NBS Dejanu Šoškiću poslali su 9. juna Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik”, Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Predlozi sadrže dve grupe mera: ofanzivne strategijske i defanzivne taktičke mere.

U pismu u koje je „Politika” imala uvid se konstatuje da je „u dosadašnjoj borbi sa krizom vlada uspela da napravi preokret, ali da stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto za 2010. nije dovoljna da se nadoknadi pad od četiri odsto bruto g proizvoda u 2009. ”.

Grujić, Spasojević i Đuričin, konstatuju da „ostaje pitanje kada će Srbija da uspostavi privredni model koji će nadoknaditi gubitak trećine BDP-a i tri petine industrijske proizvodnje tokom tranzicione depresije” i pitaju se „kada će da krene putem održivog razvoja i dostizanja EU zahvaljujući propulzivnom privrednom ambijentu i reindustrijalizaciji”.

OFANZIVNE STRATEGIJSKE MERE

A –razvoj novog privrednog modela sa proinvesticionom logikom

 – nova institucionalna infrastruktura potpuno kompatibilna sa regulatornim okvirom i institucijama sistema EU

Energizovanje investicija treba da obuhvati tri paralelna koloseka:

1. investicije u infrastrukturu

2. investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije)

3. investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede

B – novi monetarni model

Srce nove srpske privrede treba da čini monetarni model čiji je zadatak da ispuni tri cilja:

a) stabilnost cena,

b) stabilnost deviznog kursa

c) smanjenje nezaposlenosti.

Funkcionisanje novog monetarnog modela zahteva bolju koordinaciju NBS i vlade naročito u delu poreske politike.

DEFANZIVNE TAKTIČKE MERE

1. Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja

2. Program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad)

3. Završetak „giljotine propisa”, primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi sa energizovanjem lokalnog ekonomskog razvoja.

Čelni ljudi Poslovnog kluba „Privrednik”, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista Srbije smatraju da pismo, bez obzira kako će odgovorni i javnost reagovati na ove predloge, doživljavaju kao svoju društvenu.

„Jedno je sigurno, pored ekspertske elite u državnoj administraciji i javnom sektoru kao i preduzetničke elite u privredi i nauci, za izlazak iz krize je potrebna i politička elita koja razume trendove, ima jasnu viziju izlaska iz krize i koristi sve raspoložive potencijale za te svrhe delujući kao katalizator korisnih i održivih promena”, kaže se u pismu upućenom Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću i Dejanu Šoškiću.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Za ekonomiste i privrednike u Srbiji danas je osnovno pitanje da li vlada i Narodna banka razumeju ključne rizike koje nosi ekonomska kriza, odnosno, kako vide, razmišljaju i deluju u formulisanju izvodljive izlazne strategije, odnosno pokretanja određenih inicijativa koje pored anuliranja negativnih efekata krize omogućavaju i održiv razvoj.

Dobro je što je Srbija, prema zvaničnoj statistici, izašla iz recesije, ali ta ohrabrujuća činjenica otvara dva pitanja: da li je izlazak iz recesije trajan i da li su preduzete inicijative vlade i NBS za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize takve da obezbeđuju održiv razvoj?

Ova pitanja postavljaju Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik”, Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije u pismu koje su sa predlogom mera za prevazilaženje negativnih posledica ekonomske krize i postizanje uspeha u novoj ekonomskoj realnosti uputili 9. juna predsedniku države Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Saveta NBS (i verovatnom guverneru) Dejanu Šoškiću.

– Glavni igrač u novom modelu ponašanja je država. Uspeh novog modela zavisi, pre svega, od njenog kapaciteta da sagleda prirodu i efekte novih trendova razvoja kao i od veštine izbora i primene izvodljive strategije izlaska iz krize primerene specifičnostima konkretne privrede. Ciljevi strategije izlaska iz krize su vezani ne samo za eliminaciju uzroka krize, već i za održivost novih rešenja. Danas je održivost osnovni mega trend – konstatuju Grujić, Spasojević i Đuričin i zatim ocenjuju da „u uslovima ekonomske krize samo rast privredne aktivnosti dovodi do boljitka za sve interesne grupe. Redistribucija je politički zavodljiva tema ali nije održiva pošto dovodi do igre sa negativnom sumom za sve interesne grupe. Zato je primarna uloga države u ekonomskoj krizi da mobiliše ceo poslovni sistem na rast privrednih aktivnosti”.

Predsedniku države, premijeru i budućem guverneru NBS sugeriše se da država identifikuje oslonce za sprovođenje nove strategije. Po tom predlogu jedan oslonac su „arhitekte sistema, odnosno, ekspertska elita u državnoj administraciji i javnom sektoru pošto u uslovima krize ’vidljiva ruka’ države treba da koriguje negativne efekte ’nevidljive ruke tržišta’ kroz novu regulativu i ekonomske politike koje dovode do proinvesticione orijentacije. Drugi oslonac je, smatraju autori pisma, privredna i naučna elita. A zatim naglašavaju:

– Za ekonomiste i privrednike u Srbiji postoje dva ključna problema. Prvi je privredni model i u okviru njega posebno monetarni model. Drugi je efikasnost države, odnosno javni sektor i budžetska disciplina.

Privredni model u periodu tranzicije je bio pristrastan prema finansijskom sektoru i uslugama, pa je tako došlo do zanemarivanja realnog sektora, pre svega grana razmenljivih (ili izvoznih) proizvoda ali i strategijskih sektora, posebno mrežnih tehnologija (energetike, pre svega). Ovaj model je neodrživ zbog ugrožava spoljnu likvidnost zemlje i jer se deficiti kontinuirano kreditiraju i/ili prebacuju sa jedne na druge generacije.

Zato se konstatuje da održivi razvoj Srbije isključivo zavisi od reindustrijalizacije, a za njeno pokretanje predlažu se tri paralelne investicione putanje. Prva putanja su investicije u strategijske grane (energetika i telekomunikacije, pre svega) čiji dominantni oblik prikupljanja sredstava treba da bude dokapitalizacija državnih preduzeća sa strateškim partnerima iz Kine, Rusije, Norveške, Kuvajta... Drugi paralelni put investiranja treba da budu investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede koje će se finansirati iz privatnih izvora ili kroz projekte partnerstva javnog i privatnog vlasništva. A treći paralelni put investicija treba da budu investicije u infrastrukturu – putevi, luke, kanali za navodnjavanje, mostovi, železničke pruge... koje će se finansirati kroz koncesije, kredite i partnerstvo javnog i privatnog vlasništva.

– Država ne treba da pomaže razvoj investicionog apetita privatnog sektora posebnim programima – predlaže se u pismu predsedniku države, premijeru i budućem guverner.

Iako se to posebno ne naglašava, ali predsedniku Saveta Narodne banke Srbije i verovatnom guverneru centralne banke Dejanu Šoškiću namenjen je predlog mera u monetarnoj politici. Autori pisma konstatuju da je suština aktuelnog monetarnog modela da je osnovni i jedini cilj monetarne politike makroekonomska stabilnost, odnosno stabilnost cena (jednocifrena inflacija). Taj monetarni model doveo je dotle, kažu Grujić, Spasojević i Đuričin da je profitabilnost banaka značajno veća od profitabilnosti realnog sektora, da postoje značajni troškovi odbrane kursa koji se manifestuju gubicima NBS i da gubici i rizik bankrotstva u realnom sektoru rastu.

– Srbiji je u periodu krize a i posle nje, zbog imperativa održivosti privrednog razvoja, potreban monetarni model koji, pored stabilnost cena i deviznog kursa „brine” i o smanjenje nezaposlenosti kroz rast nivoa ekonomske stabilnosti. Prirodno je da je Međunarodni monetarni fond, kao glavni poverilac, zainteresovan za stabilnost cena i adekvatne uslove poslovanja u finansijskom sektoru. Ali je, takođe, prirodno da o ceni kapitala kao bitnom trošku poslovanja treba da vodi računa Vlada radi konkurentnosti realnog sektora i spoljne likvidnosti države. Takođe, vlada mora da vodi računa o finansiranju investicija koje utiču na rast zaposlenosti i time rast ponude dinara – kaže se u pismu.

Čelni ljudi „Privrednika”, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista traže od državnih funkcionera efikasniju državu.

– Regulatorni rizik postaje nova realnost u Srbiji, uvode se takse na korišćenje vode, na zemljište... Uprkos deklarativnim stavovima o fiskalnoj relaksaciji, realno postoji fiskalna ekspanzija. U tome su naročito aktivni organi lokalne samouprave pošto najavljena „giljotina propisa“ nije sprovedena. Diskrecija lokalnih organa vlasti u propisivanju različitih poreskih opterećenja dovedena je do apsurdno visokog nivoa. Na taj način su, na primer, stranci koji rade u Srbiji destimulisani da ulažu u nekretnine. Izgradnja konceptualne infrastrukture, zakona i institucija, mora imati „nultu toleranciju” u pogledu kompatibilnosti sa odgovarajućim regulatornim okvirom i konkretnim rešenjima u Evropskoj uniji.

Poresko zakonodavstvo i poreska disciplina, upravljanje budžetom i monetarna politika koje su u skladu sa praksom EU su za poslovni sistem Srbije prihvatljive reformske mete. Za strane i domaće investitore, međutim, nisu prihvatljiva rešenja koja dovode do opterećenja sa retroaktivnim dejstvom, koja su neeksplicitnog karaktera, selektivne primenljivosti, koja dovode do bitne promene uslova privređivanja ili su u neskladu sa opštim ekonomskim trendovima. Uspeh antirecesione politike se meri, ne samo privlačenjem novih investitora, već i održavanjem postojećih – sugerišu u pismu Branislav Grujić, Toplica Spasojević i Dragan Đuričin najvišim državnim rukovodiocima.

Miša Brkić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Najprometnija hartija je bila niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je nastavila juče otpočeti trend solidnih prometa. Ukupna realizacija AIK-om iznosila je 14,4 miliona dinara a najveći deo današnjeg prometa ostvaren je na nivou od 2.800 dinara. AIK je tako ostvario dnevni skok od 1,8 procenata uz nezadovoljenu tražnju na spomenutom nivou. Posle dužeg vremena, beogradska Komercijalna banka (BSE:KMBN) je zabeležila solidnu realizaciju od 1,3 miliona dinara na nivou od 27.000 dinara. Ova bankarska hartija u junu beleži izuzetnu nelikivnost te je današnja realizacija najveći promet Komercijalne još od 26. maja. Prioritetne akcije istog emitenta, sa malim prometom, srozale su se 3 procenta okončavši trgovanje na nivou 8.718 dinara. Razvojna banka Vojvodine (BSE:MTBN) zabeležila je promet od 0,7 miliona dinara uz dvoprocentni pad vrednosti dok je Agrobanka (BSE:AGBN) ostala na istoj ceni od 7.937 dinara uz vrlo slab promet.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) koji je i danas oscilirao blago oko nivoa od 9.000 dinara uz realizaciju od 5,9 miliona dinara. Od početka juna isprometovano je skoro 7 procenata akcija ove kompanije a najveći kupac je bio A Auto Vanero koji je drugi najveći akcionar ovog proizvođača peći i šporeta s juga Srbije. Energoprojekt (BSE:ENHL) je zabeležio solidnu tražnju na nivoima neznatno ispod od 840 dinara ali je slabija ponuda dovela do skromnog prometa od 1,4 miliona dinara. Sojaprotein (BSE:SJPT) je uz vrlo slab promet takođe zabeležio blagi rast vrednosti, dok je gornjomilanovački Metalac (BSE:MTLC) oslabio 1,1 odsto uz realizaciju od 0,8 miliona dinara. Ova hartija ponovo se spustila ispod nivoa od 2.000 dinara okončavši današnji trgovački dan na koti od 1.955 dinara. Solidan promet od 4,4 miliona dinara zabeležila je kuršumlijska Planinka koja je poznata i po proizvodnji „prolom” vode dok je požarevači Bambi-Banat (BSE:BMBI) uz realizaciju od 1,5 miliona dinara ostao na istoj vrednosti iako je tokom dana stizao do novog godišnjeg maksimuma od 13.000 dinara. Najveći kupac akcija Bambija u snažnom uzlaznom trendu bila je sama kompanija koja je sticala akcije za sopstveni portfelj.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet od 110,5 hiljada evra dok su prinosi uglavnom nastavili lagani pad, oscilirajući oko nivoa od 3,75 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)