Iako je tek 11. najveća ekonomija u svetu, Indija je druga najbrže rastuća zemlja, odmah iza Kine.

Snažna industrijska proizvodnja i rudarstvo pomogli su potstaknuti rast, kaže indijska statistička agencija. Industrijska proizvodnja porasla je više od 12 posto, dok je rudarstvo skočilo gotovo devet posto. Poljoprivreda je zabeležila 2,8 posto rasta. U julu je indijskacentralna  banka saopštila kako očekuje godišnji rast za tekuću finansijsku godinu od oko 8,5 posto. No banka je poručila i kako je smanjenje inflacije i dalje prioritet.

Stopa inflacije dosegla je 11 posto prošlog meseca, a očekuje se kako će dobri rezultati u privredi potstaknuti čelnike da nastave da podižu kamatne stope.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Za jedan evro danas se dobija 1,2912 franaka, što je najmanje od uvođenja evra 1999. godine. Simbolična granica od 1,3 franaka za jedan evro probijena je prošle sedmice. Analitičari smatraju da će franak nastaviti da jača prema evru uprkos intervenciji švajcarske centralne banke ranije ove godine. Banka je pokušala da ublaži jačanje domaće valute i sprečiti deflaciju.

Za jedan evro ranije se dobijalo 1,5 franaka, a slabljenje evropske valute počelo je u decembru 2009. godine. Švajcarska valuta podjednako je ojačala i prema dolaru, pa se za jedan dolar danas dobija 1,02 franaka.

Najveću štetu pretrpela je britanska funta, koja je oslabila na 1,572 franaka.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ruske aviokompanije su za šest meseci ove godine prevezle više od 31,1 miliona putnika, pri čemu je na međunarodnim letovima registrovano oko 15,1 milion putnika, a oko 16 miliona na domaćim linijama.

saopštila je federalna agencija za vazdušni transport "Rosavijacija"

Najveći rast obima prevoza, 34,6 odsto, zabeležen je na pravcima od Rusije ka zemljama CIS (Zajednici nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Obim vazdušnog prevoza tereta i pošte u celini je porastao za 40,6 odsto u prvoj polovini godine - na međunarodnim linijama oko 50, a na domaćim 20 procenata.

Ruski avioprevoznici prebacili su u tom periodu više od 500.000 tona tereta i pošte.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Zavod za statistiku Velike Britanije je saopštio da je u tri meseca zaključno sa junom bruto domaći proizvod te zemlje povećan za 1,2 odsto na godišnjem nivou.

Prvobitna procena je bila da će rast biti 1,1 odsto.

Uprkos tome, i dalje je prisutan strah da će privredni rast usporiti u drugoj polovini godine s obzirom na to da britanska vlada uskoro počinje da primenjuje oštre mere štednje.

U saopštenju se navodi da je to treće tromesečje zaredom da britanska privreda ostvaruje rast, nakon šest kvartala negativnog rasta u vreme duboke recesije.

Za privredni rast veći od očekivanog je najzaslužniji rast proizvodnje u građevinskoj industriji u drugom tromesečju od 8,5 odsto, prema prvobitnoj proceni od 6,6 odsto, saopštio je Zavod.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Tražnja tog plemenitog metala raste uglavnom zahvaljujući rastućem interesovanju za njega kao investiciju.

Investiciona tražnja zlata je u drugom kvartalu povećana usled neizvesnih perspektiva za oporavak svetske ekonomije i strahovanja investitora zbog dužničkih problema u Evropi.

"Kao rezultat, investiciona tražnja zlata je u drugom kvartalu učestvovala sa velikim udelom u tražnji", navodi se u analitičkom pregledu WGC.

Tokom nekoliko poslednjih godina investiciona tražnja zlata je samo u prva tri meseca 2009. bila veća nego u drugom tromesečju 2010, kada je iznosila 534 tone, objavio je WGC.

Tražnja u sektoru juvelirske delatnosti iznosila je u drugom kvartalu 409 tona, u poređenju sa 474 tone u prvom i 431 tonom u drugom kvartalu lane.

Prosečna cena tog plemenitog metala je u drugom tromesečju ove godine nastavila da raste, dostigavši krajem juna novi rekord od 1.261 dolar za finu uncu.

Investitorska tražnja zlata kao sigurnog pribežišta je u utorak na zaključenju poslovanja na Njujorškom merkantilnom tržištu doprinela jačanju najaktivnije isporuke u decembru za 4,90 dolara, ili 0,4 odsto, na 1.233,40 dolara za finu uncu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones ojačao je 0,2 posto, na 10.060,06 poena, S&P 500 porastao je 0,33 posto, na 1.055,33 poena dok je Nasdaq bio najveći dobitnik skokom od 0,82 posto, na 2.141,22 poena. CBOE indeks volatilnosti spustio se ispod 27 poena. Energetske i infrastrukturne deonice bile su gubitnici dok su zdravstveni i telekom sektor dali najviše dobitnika. Disney je potonuo gotovo 2 posto nakon informacija kako kompanija pregovara s Appleom o iznajmljivanju TV-emisija po ceni od 99 centi po emisiji. Deonice Applea ojačale su 1,2 posto. Među najvećim dobitnicima bio je Dell koji je ojačao 1,7 posto na krilima informacije da će pojačati ponudu za preuzimanje 3Para (-1%) i time parirati ponudi HP-a (-0,4%) od 24 dolara po deonici. Dell je također predtavio svoj prvi smartphone zvan Aero koji će koštati oko 100 dolara. U ostalim M&A vestima, Rio Tinto očgledno neće ući u trku za preuzimanje Potasha. BHP Billiton koji je dao ponudu od 130 dolara po deonici opovrgnuo je kako razmišlja o povećanju ponude. Prodaja novih kuća u julu je pala 12,4 posto, na 276 hiljada jedinica, nakon što je u junu ojačala 12,1 posto. No, deonice građevinskih kompanija uzletele su na osnovu procena kako je upravo sada pravo vreme za njihovu kupovinu. D.R. Horton skočio je 4,6 posto dok je Toll Brothers uzleteo 5,8 posto. Poslednjem je podsticaj dala i objava dobiti u drugom kvartalu. Unca zlata uzletela je iznad 1.240 dolara, najviše u osam nedelja. Barrick Gold je zbog toga skočio 3,1 posto dok je Newmont Minig cenu povećao 2,8 posto.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Privreda SAD je u drugom ovogodišnjem tromesečju, prema vladinim podacima, porasla za 2,4 odsto, posle rasta od 3,7 procenata u prethodna tri meseca. Privredni rast te zemlje tako je usporen već drugi kvartal za redom.

Polagani privredni rast i visoka nezaposlenost, koja u SAD trenutno dostiže 9,5 procenata, slabe popularnost američkog predsednika Baraka Obame, ukazuju ekonomisti.

Kongresni analitičari očekuju da ovogodišnji budžetski deficit premaši 1.300 milijardi dolara, što je poslednja u nizu obeshrabrujućih vesti u vezi sa ekonomijom SAD, koja nastavlja da bude problem broj jedan za američkog predsednika.

Prema proračunu Kongresne kancelarije za budžet, budžetski deficit federalne vlade za fiskalnu 2010. godinu poboljšao se nezanatno i iznosi 1.340 milijardi dolara.

Takođe se očekuje da će se deficit smanjiti i tokom fiskalne 2011.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Osim toga, zakon će obezbediti državi nova ovlašćenja kako bi mogla da koordiniše restrukturalizaciju problematičnih banaka.

Nemačka je na junskom samitu 20 najvećih svetskih ekonomija vršila pritisak na ostale države, kako bi zajednickci uveli takve takse, ali su svetski političari odbacili taj predlog, podsećaju agencije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)