Indeks Londonske burze Ftse u takvim je okolnostima oslabio za 0,86 posto, na 5.877 bodova, frankfurtski DAX oslabio je 1,2 posto, na 7.131 bod, a pariški CAC spustio se za 1,3 posto, na 3.913 bodova.

Slabi američki ekonomski podaci posebno su zabrinjavajući jer dolaze u vreme kada se investitori pripremaju na  kraj programa kvantitativnog popuštanja američke centralne banke (Fed), vredan 600 milijardi dolara.

"Raspoloženje je prilično sumorno. Ekonomski podaci iz prethodnih meseci ukazivali su na solidan rast u SAD-u, pa su jučerašnji podaci o zaposlenosti veliko iznenađenje", rekla je Anita Paluch iz firme ETX Capital.

"Svi očekuju sutrašnje podatke s američkog tržišta rada, a očekivanja su se smanjila nakon razočaravajućeg izveštaja američke agencije za zapošljavanje ADP“.

Akcije rudarskih kompanija bile su među najvećim gubitnicima, s prosečnim padom vrednosti od 1,8 posto, nakon što su cene bakra nastavile padati nakon jučerašnjih gubitaka, budući da je rast zabrinutosti pogubno uticao na očekivanja potražnje za sirovinama.

Obnovljena zabrinutost oko dužničke krize u eurozoni takođe je pritisnula akcije, nakon što je agencija Moody's snizila kreditni rejting Grčke za tri stepena, navodeći kao razlog sve veći rizik da vlada neće uspeti stabilizovati svoj dug bez restrukturiranja.

Akcije grčkih banaka pale su za 1,6 posto, dok je prosečan gubitak akcija u evropskom bankarskom sektoru iznosio oko 0,3 posto.

Na Tokijskoj berzi je indeks Nikkei oslabio 1,7 posto, na 9.555 bodova.

 

izvor: seebiz.eu

(Zatvori)

Dow Jones je pao za 279,65 bodova ili za 2,2 posto, na 12.290,14 bodova, što je njegov najveći bodovni pad od 4. juna 2010.

Od 30 akcija koje ulaze u indeks, Caterpillar, Alcoa i Bank of America pali su po 4,3 posto. Svih 30 blue chip akcija završilo je trgovanje u negatinoj teritoriji. Dow Jones, iza kojeg su bila četiri dana rasta, pao je za više od dva posto tek drugi put ove godine.

Dow Jones je više od 200 bodova zadnji put pao 16. marta, na vrhuncu nuklearne krize u Japanu. Jučerašnji pad izbrisao je 1,7 posto rasta blue chip indeksa postignut tokom prethodna četiri dana trgovanja, uključujući i rast za 128 bodova u utorak.

Širi indeks S&P 500 skliznuo je za 30,65 bodova, ili za 2,3 posto, na 1314,55 bodova, što je njegov najveći pad od 11. avgusta 2010.

Finansijski, industrijski i sektor materijala pali su za više od tri posto. Samo je 10 akcija iz S&P 500 završilo u pozitivnoj teritoriji.

Indeks tehnoloških akcija Nasdaq pao je za 66,11 bodova, ili 2,3 posto, na 2769,19 bodova.

"Tu u startu nema puno poverenja, tako da ne treba puno da ljude gurne dalje od stola," rekao je trgovac u firmi Seaport Securities Ted Weisberg.

Ulagači su jun započeli u negativnom tonu nakon što je nekoliko ekonomskih pokazatelja opteretilo raspoloženje. Zabrinutost zbog nezaposlenosti narasla je nakon podataka o zapošljavanju u privatnom sektoru koji su bili dosta ispod očekivanja ekonomista, što podstiče strah prema vladinom mesečnom izveštaju o nezaposlenosti u petak.

Američka prodaja automobila takođe je pala u maju prema prethodnom mjesecu, što je za autoindustriju prvi značajan korak unazad u više od 18 mjeseci.

Prodaja akcija ubrzana je u kasnim poslepodnevnim satima, nakon što je rejting agencija Moody's Investors Service ponovno smanjila rejting grčkog državnog duga.

Izvor: seebiz.eu

(Zatvori)

Industrijska proizvodnja u Japanu je prošlog meseca porasla jedan odsto posle rekordnog potonuća nakon zemljotresa i cunamija.

Takođe, japanske kompanije ukazuju da planiraju dalje povećanje proizvodnje u periodu maj-jun i dostizanje nivoa, bliskih onima od pre prirodne katastrofe.

Taj optimizam industrijskih proizvođača nije, međutim, impresionirao agenciju Mudis koja je stavila rejting japanskog suverenog duga na preispitivanje, uz mogućnost sniženja, ukazujući na ogromne troškove za otklanjanje posledica zemljotresa i zabrinutost da bi se vladin odgovor na ekonomske izazove mogao pokazati neadekvatnim.

"Znatno veći ekonomski i fiskalni troškovi od očekivanih posle zemljotresa od 11. marta uvećavaju negativne posledice svetske finansijske krize iz koje se japanska ekonomija nije potpuno oporavila", navedeno je u saopštenju Mudisa.

Ta agencije je u februaru snizila prognozu japanskog suverenog duga na "negativnu" i došla korak bliže mogućem niženju rejtinga Aa2, stavljajući ga na preispitivanje.

Japan je tokom većeg dela protekle dve decenije bio u ekonomskoj stagnaciji i vladini paketi za stimulisanje ekonomije su doveli do vrtoglavog rasta japanskog duga koji je sada dva puta veći od ekonomije te zemlje, vredne pet biliona (hiljada milijardi) dolara.

Agencija Mudis je izrazila sumnju da japanska ekonomija može rasti dovoljno brzo da bi uspela da smanji fiskalne deficite, s obzirom na ogromne trošlove za obnovu i izgradnju i otklanjanje posledica nuklearne krize u atomskoj elektrani Fukušima.

Ta agencija takođe sumnja da će premijer Japana Naoto Kan i njegova vlada biti u stanju da ispune obećanja za rešavanje preteće dužničke krize uz pomoć poreza i reformi sektora socijalne zaštite.

„Mada se Tokio ne suočava s neposrednim rizicima od povećanja troškova pozajmljivanja, nagomilavanje duga bi moglo, ukoliko ostane nekontrolisano, dostići tačku, na kojoj bi tržišta zahtevala znatno veće premije za pribavljanje japanskih obveznica", upozorio je Mudis.

 

izvor: b92.net

(Zatvori)

Londonski Ftse u takvim je okolnostima ojačao 0,89 posto, na 5.991 poen, frankfurtski DAX bio je na dobitku 1,9 posto, ojačavši na 7.298 bodova, a pariški CAC iznosio je 3.999 poena, u plusu za 1,44 posto.

Wall Street Journal u utorak je objavio da Europska unija ubrzano radi na predlogu novog paketa finansijske pomoći za spas Grčke, što je ublažilo zabrinutosti ulagača glede grčke dužničke krize i poduprlo jačanje eura.

Banke, od kojih je veliki deo izložen Grčkoj i ostalim perifernim zemljama eurozone opterećenim dugovima, bile su najveći dobitnici.

Najveći rast vrijednosti akcija u tom su sektoru zabilježili Deutsche Bank, Societe Generale, Intesa Sanpaolo i UniCredit, i to u rasponu između 2,3 i 2,8 posto, dok je vrednost akcija grčkih banaka skočila za 4,8 posto.

Snažan euro takođ je potstaknuo rast cena metala i sirove nafte, pri čemu je cena nafte na londonskom tržištu premašila 116 dolara, što je pomoglo rastu akcija naftnih kompanija kao što su Total, ENI, BP, Repsol i Statoil za 1,4 do 3,1 posto.

Od pojedinačnih dobitnika još se ističe akcija njemačke hemijske grupe BASF, ojačavši za više od 4 posto. Ostali dobitnici bili su Bayer, s rastom cijene dionica od dva posto, te švedski proizvođač kućanskih aparata Electrolux, čije su dionice porasle za 3,1 posto.

Indeks Tokijske burze Nikkei ojačao je 0,99 posto, na 9.693 boda.

 

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u plusu 1,7 posto, dok je južnokorejski Kospi indeks skočio više od 2 posto.

Berzanski indeksi u Šangaju, Singapuru, Australiji i Hong Kongu porasli su između 0,1 i 0,9 posto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio na dobitku više od 1,2 posto.

Nakon rekordnog pada za 15,5 posto u martu zbog razornog potresa, u Japanu je u aprilu industrijska proizvodnja porasla 1 posto. To je, doduše, manje nego što se očekivalo, no kompanije su povećale svoje procene proizvodnje za maj sa 2,7 na čak 8 posto, što je ohrabrilo ulagače.

„Zahvaljujući znatnom povećanju procena za idući mjesec, ulagači su zanemarili slabije nego što se očekivalo podatke za april“, kaže Tsuyoshi Segawa, strateg u kompaniji Mizuho Securities.

Na valutnim se, pak, tržištima nastavlja oporavak europske valute. Jutros je kurs eura dosegnuo 1,4386 dolara, najviši nivo u tri nedelje, dok je juče u ovo vrieme iznosio 1,4285 dolara.

Jačanje eura zahvaljuje se vesti da vodeće članice Europske unije polagano odustaju od zahtjeva da Grčka restrukturira postojeće dugove, te da se sve glasnije predlaže novi paket finansijske pomoći za tu dugovima opterećenu državu.

U odnosu na japansku valutu, cena eura skočila je s jučerašnjih 115,30 na 117,15 jena. I dolar je ojačao prema japanskoj valuti, pa je njegov kurs  porastao s jučerašnjih 80,70 na 81,45 jena.

Slabljenje dolara prema euru podsticajno deluje na cene 'crnog zlata'. Nakon jučerašnjeg rasta za 30-ak centi, terminska cijena nafte na berzi u New Yorku ojačala je jutros daljnjih 50-ak centi, na 101,05 dolara po barelu.

izvor: www.essbiz.eu (Zatvori)

Zlato će ponovno postati mjerilo vrijednosti roba i usluga kako bi se time ispravila fiskalna i monetarna neravnoteža, te zaustavila nekontrolirana proizvodnja novih dolara, istaknuo je Forbes.

"Ono što se danas smatra iznenađujućim moglo bi u kratkome vremenu postati općeprihvaćena mudrost", rekao je Forbes nastojeći objasniti da današnje protivljenje ekonomskih stručnjaka da se razmotri uvođenje zlatnoga standarda može biti prevladano teškim gospodarskim okolnostima koje bi se mogle ostvariti u bliskoj budućnosti.

"Ljudi intuitivno shvaćaju kako s dolarom nešto nije u redu", kaže Forbes i dodaje: "Ne možete svoj novac pretvoriti u smeće bez posljedica", misleći pri tome na sve snažnije inflatorno obezvrjeđivanje američkog dolara orkestrirano od strane američke središnje banke Federal Reserve System (FED).

Forbes je također naglasio kako bi američki dolar, da ga 1971. godine predsjednik Richard Nixon nije odvojio od zlatnoga standarda, danas bio ne samo mnogo snažnija valuta, nego i valuta s mnogo manjom volatilnošću, odnosno, njegova vrijednost na tržištu mnogo bi manje oscilirala.

Zlatni standard, prema Forbesovim riječima, onemogućuje državne vlasti da nekontrolirano posuđuju novac kao što to čine danas. Također, cjenovni balon stvoren na američkome tržištu nekretnina nikada se ne bi tako jako napuhao da je putem zlatnoga standarda bio ograničen rast monetarnih agregata.

Uspostavom zlatnoga standarda, Sjedinjene Američke Države odmaknule bi se od neodgovorne ekonomske politike prema čvrstoj nacionalnoj valuti, ali i snažnoj Americi, napominje Forbes i dodaje: "Kada bi dolar postao jednako dobar kao zlato, druge bi ga zemlje željele kupiti".

izvor: www.seebiz.eu

 

(Zatvori)

Vest da je Standard & Poor's promenio izgled američkog državnog duga s stabilnog na negativan, iako je AAA rejting ostao nepromenjen, je imala mnogo trajniji efekat na tržište zlata nego na Forex tržište. Bela kuća i ministarstvo finansija su brzo uzvratili nazvavši ovu odluku političkom što nije umanjilo njen značaj. Zanimljivo je da u zadnje vreme poraslo interesovanje za kupovanje akcija rudarskih kompanija, pogotovo onih koje proizvode zlato. Još jedan faktor koji pomaže zlatu je prisutna osetljivost na rizik koja preovladava među trejderima pred uskršnje praznike. Međutim, s tehničkog stanovišta, koliko je dobro biti blizu 1.500 toliko je loše jer ta cena sama po sebi predstavlja psihološki otpor. Zbog toga je moguće povlačenje cene ukoliko ne dobijemo još neku udarnu vest povoljnu za zlato.

izvor: www.seebiz.eu

 

(Zatvori)

Međunarodni monetarni fond je saopštio da se globalni ekonomski oporavak pojačava, ali da je suočen sa novim opasnostima kao što su visoke cene nafte, budžetski deficiti država u razvoju i inflacija na novim tržištima. U objavljenom pregledu ekonomske situacije u svetu, MMF i dalje predviđa ovogodišnji globalni rast od 4,4 odsto i 4,5 odsto iduće godine. Navodi se da nove ekonomije nastavljaju da podstiču rast, pri čemu će Kina po svemu sudeći ove godine zabeležiti najbrži rast od 9,6 odsto, u skladu sa predviđanjem MMF-a u januaru. Indijska ekonomija raste po stopi 8,2 odsto, što je 0,2 odsto manje od prethodne projekcije.

Izglede za neujednačen globalni ekonomski oporavak komplikuju neredi na Bliskom istoku i severu Afrike i razaranje koje su trećoj najvećoj ekonomiji na svetu doneli zemljotres i cunami.


Nepredvidivi događaji, kao što su katastrofalni zemljotres i cunami u Japanu, koji su podstakli nuklearnu krizu i politički nemiri koju su zahvatili Bliski istok i severnu Afriku, očekuje se da će biti glavne teme na skupu predstavnika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu.

„Mislim da će to biti važne tačke, upravo zbog toga što tamošnji razvoj nema kritični značaj samo za ljude u regionu, nego isto tako može da ima ogromne globalne posledice.“ - izjavio je Markus Noland je zamenik direktora u Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju.

Među tim posledicama je nagli skok cena nafte i mogućnost da on izazove novo globalno ekonomsko usporavanje. Premda se predviđa da svetska ekonomija ove godine umereno raste, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Dominik Stros-Kan, kaže da je oporavak i dalje okrenut naglavačke, i da privreda Kine i nekih ekonomija u razvoju, raste brže od zapadnih privreda.

„Posle Japana i još više u dugoročnom smislu, pitanje evropskih zemalja je svakako važno. Neke od tih zemalja su na raskršću zbog dužničkih problema, zbog problema u finansijskom sektoru.“

izvor : www.seebiz.eu

 

(Zatvori)