"Španiji je uspelo da proda obveznice, uprkos niskoj likvidnosti na tržištu. Vlade obično nemaju problem pristupa finansiranju, što je dobra naznaka za tržište", izjavio je Orlando Grin iz "Kredi Agrikol" banke.

Prosečna dobit na 12-mesečne španske obveznice pala je na 1,836 procenata sa julskih 2,221 odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ona je rekla da će s obzirom na dugogodišnji niz informacija i poluinformacija o malverzacijama slučaju bivšeg šefa Hipo Alpe Adrije biti posvećena posebna pažnja.

"Svakako da će u to, sigurna sam, biti uključeno i Državno tužilaštvo i ostale hrvatske institucije. Verujem da ćemo ovaj put relativno brzo doći do odgovora. Što se tiče Vlade, mi te odgovore željno očekujemo", rekla je Kosor.

Posebno odeljenje austrijske policije za istragu afere Hipo Alpe Adrija je prošlog proleća ocenilo da je u vreme dok je i Kulterer bio šef, iz njenog bilansa "nestalo" najmanje 100 miliona evra, od čega je deo završio u zemljama Zapadnog Balkana.

Prema ranijim navodima medija u regionu, veliki deo rizičnih kredita završio je u Hrvatskoj, kao i u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Josipović očekuje brzu akciju


Hrvatski predsednik Ivo Josipović kaže da očekuje brzu akciju u raščišćavanju problema u "Hipo Alpe Adria" banci, čiji je bivši predsednik Uprave Volfgang Kulterer uhapšen u Austriji.

"Očekujem da će hrvatsko pravosuđe, dakle državno tužilaštvo i policija vrlo ozbiljno i temeljito prikupiti informacije koje kolege u Nemačkoj i Austriji prikupljaju, kako bi se konačno raščislo pitanje 'Hipo banke' u Hrvatskoj", rekao je Josipović.

Josipović je kazao da su u Hrvatskoj ovo "tek odjeci velike afere i akcije policije i tužilaštva koja se odvija u Austriji i Nemačkoj" i dodao da ne treba nagadjati o nečijoj krivici i odgovornosti bez dokaza.

Hapšenje Kulterera, bivšeg predsednika Uprave "Hipo Alpe-Adria" banke izazvalo je reagovanja u Hrvatskoj, pre svega zbog navodne umešanosti pojedinih političara i poslovnih ljudi u nezakonito poslovanje te banke.

Hrvatski mediji ističu da austrijsko tužilaštvo Kulterera tereti za odobravanje milionskih kredita bez pokrića, u obliku nekretnina ili drugih založnih prava, pri čemu je veći deo rizičnih kreditnih plasmana završio u Hrvatskoj, Srbiji i BiH.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, nekontrolisana ekonomija je zbog ekonomske krize u porastu - od 17 odsto početkom decenije na 20 procenata BDP u 2009.

Prema nezvaničnim procenama, taj iznos je mnogo veći i kreće se i do 35 odsto BNP. Reč je, pre svega, o "crnom" tržištu radne snage i izbegavanju biznismena da plate državi porez i druge dažbine.

Prema procenama pojedinih političara, Rumunija bi rešila mnoge probleme u državnom budžetu ukoliko bi uspela da stavi pod kontrolu "sivu ekonomiju".

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je to preterivanje, pošto se značajn deo tih ilegalnih poslova odnosi na šverc droge, prostituciju i druge kriminalne radnje koje se ne mogu oporezovati već samo eleminisati ili smanjiti.

"Ne postoji nijedna zemlja na svetu, nezavisno od režima, u kojoj je eleminisana siva ekonomija. Ona je postojala pre 1989. godine (u vreme komunističkom režima), ona postoji i danas. Siva ekonomija se može samo smanjiti, ali ne potpuno eleminisati“, navode stručnjaci.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija i trezora, spoljni dug države je uvećan samo u prošloj godini za 18,5 procenata, odnosno pola milijarde evra.

Istovremeno, ove godine je na državnom i entitetskim nivoima planirano ili već uzeto novih kredita ukupne vrednosti čak 667 miliona evra.

Nova zaduženja sasvim realno prete da BiH prestane biti u grupi umereno zaduženih zemalja, što sa sobom nosi i problem dobijanja kredita pod lošijim usloivma od sadašnjih.

U ovoj godini planirano je da se za otplatu kredita iz budžeta BiH izdvoji oko 170 miliona evra, a naredne će sigurno preći 200 miliona evra godišnje, dok će već za dve godine država za uzete kredite morati minimalno da izdvoji čak oko 290 miliona evra.

Strana ulaganja manja za 41 posto

U BiH je u prvoj polovini ove godine uložen 121 milion evra, što je za 41 posto manje u odnosu na isti period 2009. godine, a veliki pad investicija se objašnjava lošim uticajem finansijske krize. Najznačajnije zemlje investitori u prvoj polovini godine u BiH bile su Austrija sa 32,7 miliona evra, Hrvatska sa 18,1 milionom i Srbija sa 16,2 miliona evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ministarstvo ekonomije Crne Gore i konzorcijum japanske kompanije „Micubiši hevi industris“ i austrijskog „Ivikom konsaltinga“ potpisali su ugovor o zakupu zemljišta za izgradnju vetroelektrana.

Vetroelektrane će biti izgrađene na Krnovu, u opštinama Nikšić i Šavnik, snage su 50 megavati.

Rok zakupa je 20 godina, a vrednost investicije je do 90 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo ekonomije.

U zakup je dato 22 hektara državnog zemljišta za 22.000 evra, navodi se i dodaje da se planira izgradnja vetroparka na više od 100 hektara. Dodaje se da je mogućnost produžetka roka zakupa zemljišta maksimalno pet godina.

Crna Gora se ugovorom obavezala i da u narednih 12 godina otkupljuje svu struju proizvedenu u vetroparku po ceni od 9,6 centi za kilovat sat.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Indeksi Zagrebačke berze (ZSE) zabeležili su rast na sedmičnom nivou.

Crobex je povećan za 0,71 odsto na 1.856,55 bodova, dok je Crobex10 porastao za 0,78 odsto i trgovanje je u petak završio na 988,98 bodova.

Ukupan promet ZSE tokom protekle sedmice iznosio je 234,9 miliona kuna (7,24 kune za evro). Najveći nedeljni promet zabeležila je akcija HT-a od 17,7 miliona kuna a vrednost hartije te kompanije na nedeljnom nivou porasla je 1,38 odsto.

Sledi akcija Erikson Nikole Tesle s prometom od 4,7 miliona kuna i bez promene cene na sedmičnom nivou. Promet od po 2,9 miliona kuna zabeležile su povlašćene akcije Adris Grupe i hartije IGH-a ali su obe kompanije imale i nedeljni pad vrednosti akcija i to Adris Grupa od 1,5 odsto a IGH od oko tri procenta.

Protekle sedmice promet na Sarajevskoj berzi iznosio je 1,65 miliona konvertibilnih maraka (1,95 KM za evro) a obveznicama se trgovalo za 408.000 KM.

Indeks SASX-10 na kraju sedmice bio je u zelenom i na nedeljnom nivou zabeležio je rast od 1,17 odsto čime je dostigao vrednost od 876,63 indeksna poena. Indeks SASX-30 je u minusu pa je izgubio 1,80 odsto vrednosti.

Promet deonicama iz SASX-10 je slabiji u odnosu na sedam dana ranije i iznosio je 184.000 KM. Najviše se trgovalo akcijama BH Telecoma (za 73.018 KM) i Bosnalijeka (za 64.686 KM) koji je na sedmičnom nivou zabeležio rast cene od 0,73 odsto.

Na prošlonedeljnom trgovanju na Banjalučkoj berzi ostvaren je promet od 3,41 milion KM, kroz 426 transakcija. Indeks Birs na sedmičnom nivou zabeležio je pad od 0,11 odsto.

Berzanski indeksi na crnogorskim tržištima kapitala različito su se kretali. Pozitivan trend bio je primetan na Nex-u, dok je indeks Moste Montenegroberze oslabio 0,5 odsto na 500,45 poena.

Kompanijski indeks Nex Montenegro berze, NEX20, ojačao je 1,2 odsto na 13.387,47 bodova. Promet poslednje sedmice jula iznosio je svega 543.000 evra.

Najlikvidnije hartije bile su akcije Crnogorskog Telekoma, kojima je ostvareno 77.000 evra prometa. Deonice te telekomunikacione kompanije ojačale su 0,6 odsto. „Budvanska rivijera" značajnije je porasla na Nex-u, 6,7 odsto na sedmičnom nivou.

Na Montenegroberzi u plusu su bile akcije Elektroprivrede, 1,5 odsto i dostigle su vrednost od 4,62 evra, dok na Nex-u deonice te kompanije nisu menjale vrednost i koštaju 4,57 evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Premijeri Slovenije i Hrvatske Borut Pahor i Jadranka Kosor kažu da stručnjaci, predstavnici za nasledstvo dve države i drugi saradnici u okviru "tihe" diplomatije treba da ubrzaju postizanje dogovora.

Dvoje premijera smatraju da pravci rešenja problema "u skladu sa ispunjavanjem sporazuma o nasledstvu neće ograničavati osnovna prava pojedinaca".

Slovenački premijer Borut Pahor je kazao da očekuje da će problem deviznih štediša LB biti rešen za tri meseca. Reč je o "pravno utemeljenom, pravednom i obećavajućem pravcu" rešavanja pitanja, rekao je Pahor.

"Dogovorili smo smer kojim idemo i sigurna sam da nas to vodi ka rešenju. Na osnovu potpisanih međunarodnih ugovora i vodeći računa o individualnim pravima", istakla je premijerka Kosor.

Iako Pahor i Kosorova nisu objasnili detalje načina rešavanja problema, posmatrači ocenjuju da je verovatno reč o nastavku pregovora u okviru Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, koji su prekinuti bez rešenja 2002. godine.

Slovenačka vlada je više puta naglašavala da bi se problem duga Ljubljanske banke hrvatskim štedišama trebao rešavati kao sukcesijsko, multilateralno pitanje među državama naslednicama bivše SFRJ.

Slovenački mediji još dodaju da bi Ljubljana dopustila i bilateralno rešenje ako to znači da bi se hrvatske štediše obeštetile iz potraživanja koja Ljubljanska banka ima prema hrvatskim firmama, te ako bi došlo do otvaranja filijale Nove Ljubljanske banke (NLB) u Zagrebu.

U Hrvatskoj se pitanje duga bivše Ljubljanske banke hrvatskim štedišama, koje nije rešeno od raspada bivše Jugoslavije, vidi kao privatno-pravni odnos te slovenačke banke i njenih klijenata u Hrvatskoj.

Ukupna štednja hrvatskih građana u Ljubljanskoj banci 1991. godine iznosila je 420 miliona evra, od čega je Hrvatska u svoj javni dug kasnije preuzela 260 miliona evra, dok deo od 130.000 štediša i dalje od te banke direktno potražuje 160 miliona evra. Svi navedeni iznosi predstavljaju glavnicu bez kamata.

S druge strane, Ljubljanska banka ima 157 miliona evra nenaplaćenih potraživanja od hrvatskih preduzeća koje je kreditirala dok je delovala u Hrvatskoj, a tom iznosu pripisuje i visoke kamate.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

NLB je inače jedina slovenačka banka medju 91 evropskom koja je bila podvrgnuta "stres testu". Taj test pokazuje stepen "ranjivosti" neke banke u slučaju novih finansijskih potresa.

U NLB smatraju da će banci biti potrebno nešto manje svežeg kapitala, oko 400 miliona evra, i uprava NLB se sprema da akcionarima na skupštini u septembru predloži dokapitalizaciju u tom iznosu.

Dokapitalizacija će NLB obezbediti dodatni kapital koji se traži odredbama Sporazuma Bazel III i omogućiti joj da se afirmiše kao regionalna banka.

Premijer Slovenije Borut Pahor izjavio je nedavno, nakon što je NLB prošla "stres test", da vlada još razmatra da li da dokapitalizuje NLB vlastitim sredstvima ili prodajom udela.

Slovenački poslovni list Finance piše da izvori bliski Pahoru tvrde da premijer zagovara rešenje po kojem bi slovenačka vlada kao većinski vlasnik u banci zadržala 25 odsto plus tzv. zlatnu akciju.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)