Delegacija kompanija iz britanskog regiona Midlends, koje uglavnom posluju u oblasti zaštite životne sredine, u dvodnevnoj je poseti Srbiji u cilju uspostavljanja saradnje s lokalnim kompanijama. Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport organizovao je prijem u svojoj rezidenciji za članiove delegacije tog regiona.

"Ova poslovna misija može pomoći Srbiji u oblasti zaštite sredine i ona može voditi boljim vezama Srbije i Britanije. Sada u Srbiji ima velikih prilika kojih ranije nije bilo i sada je pravo vreme da se naprave nova partnerstva kompanija dve zemlje", rekao je Metjuz.

On je ukazao i da je Srbija interesantno tržište u toj oblasti za Britaniju i zbog svojih poslovnih veza s Rusijom, ali i Crnom Gorom.

izvor: emg.rs

Posle svečanog dočeka ispred Palate Srbija u Beogradu, Alijev će razgovarati s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a za popodne je najavljen susret s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Djukić Dejanović.

S predsednikom Srbije i gradonačelnikom Beograda Draganom Djilasom, Alijev će otvoriti obnovljeni Tašmajdanski park gde će zasaditi drvo prijateljstva i otkriti spomenike bivšem predsedniku Azerbejdžana Hejdaru Alijevu i srpskom književniku Miloradu Paviću.

U intervjuu listu Politika, uoči posete Srbiji, Alijev je rekao da su odnosi Srbije i Azerbejdžana na "visokom nivou", dok postoji mogućnost za dalji razvoj ekonomskih odnosa dve zemlje.

Alijev je rekao da se i Srbija i Azerbejdžan suočavaju s problemom separatizma - Srbija na Kosovu, a Azerbejdžan na Nagorno-Karabahu. "Azerbejdžan smatra da su izmene granica jedne države bez njene saglasnosti apsolutno nedopustiv čin", rekao je Alijev i dodao da su uzajamna podrška Azerbejdžana i Srbije unutar medjunarodnih organizacija i saradnja dve zemlje u toj oblasti veoma važne.

izvor: Beta

"Dobili smo obećanje ministarstva ekonomije da će tokom leta biti završeno pitanje besplatnih akcija i da se radi na usaglašavanju tehničkih stvari", rekao je Joksimović, navodeći da će tako u oktobru moći da počne trgovina tim vlasničkim papirima na Beogradskoj berzi.

Pravo na besplatne akcije Telekoma ima 4,8 miliona gradjana Srbije i oko 36.000 bivših i sadašnjih radnika te kompanije. Gradjanima koji su već dobili besplatne akcije Naftne industrije Srbije (NIS) i Aerodroma "Nikola Tesla", biće podeljeno 15 odsto akcija Telekoma, a radnicima 6,5 odsto.

Pre podele akcije biće urađena nova procena vrednosti Telekoma.

Procena Sindikata Telekoma je, prema rečima Joksimovića, da će građani dobiti akcije Telekoma u vrednosti od 50 do 60 evra, a da bi radnicima kompanije trebalo da pripadnu akcije u vrednosti od 200 evra po godini radnog staža.

"Građani bi dobili akcije u vrednosti 70 evra, a zaposleni 240 evra po godini staža da je Telekom prodat", naveo je Joksimović i dodao da je, ipak, bolje što ta kompanija nije prodata.

Vlada Srbije je početkom maja poništila tender za prodaju Telekoma jer je jedini ponuđač, Telekom Austrija, ponudio cenu manju od utvrdjene.

Minimalna cena za 51 odsto kapitala Telekoma, koju je Vlada propisala, bila je 1,4 milijarde evra, a austrijski Telekom je prvo punudio 950 miliona evra za kapital i 450 miliona evra za investicije, da bi u pobošljanoj ponudio predložio da odmah isplati 800 miliona evra i dodatnih 300 miliona evra u ratama u narednih devet godina.

izvor.b92.net

"Sve aktivnosti u Galenici se odvijaju regularno, a na nadležnim organima je da provere poslovanje i tačnost informacija iznesenih u pojedinim medijima", navodi se u saopštenju dostavljenom agenciji Beta.

Kako se dodaje, kompanija će se povodom tog slučaja oglasiti kada tužilaštvo završi sa proverama.

O malverizacijama u poslovanju kompanije ranije su pisali pojedini mediji, a dnevni list Pres je u ponedeljak objavio da im je Tužilaštvo tražilo da dostave sve tekstove i dokaze.

Mediji su ranije objavili da je tokom 2010. u "Galenici" napravljeno 14 miliona evra minusa te da je ta kompanija prvi put u istoriji poslovala sa gubitkom. Takodje je objavljeno i da je Fond za zarade povećan sa 2,4 na 3,6 milijardi dinara, kao i da je Galenika na osnovu dva ugovora lekove ne uvozi direktno već plaća "Velefarmu" posredničku proviziju od 4,5 odsto.

izvor: Beta

Pored fonda Triumph u grupi fondova rasta vrednosti imovine,  pozitivnu vrednost na kraju meseca imali su i sledeći fondovi: Delta Dynamic od 6.25 odsto, Ilirika Global 2.91 odsto, Fima Proactive 1.69 odsto i Konbank Infond 0.21 odsto. A fond Ilirika Gold sa padom od -0.15 odsto je još jedan fond koji je imao negativnu vrednost iz ove grupe.

Samo je fond Triumph Balance od balansiranih fondova imao negativno kretanje na kraju meseca od -0.86 odsto. Preostala dva fonda mesec su završili u zelenoj boji i to fond Erste Euro Balanced 35 sa 1.57 odsto i fond Delta Plus sa 1.46 odsto.  

Najmanje rizični fondovi, fondovi očuvanja vrednosti imovine imali su pozitivne promene na kraju ovog meseca. Najveću pozitivnu promenu imao je fond Raiffeisen Cash od 0.99 odsto, za njim slede: fond Erste Cash sa rastom od 0.91 odsto, fond Citadel Novčani 0.77 odsto, Fima Novac sa 0.71  i fond Erste Euro Cash sa 0.20 odsto.  

Ukupna imovina otvorenih investicionih fondova u mesecu maj povećana je za 5.01 odsto. Najveći rast imovine imao je fond Konbank Infond, a najveći pad imovine imao je fond Ilirika Gold. Na dan 31. maj 2011. godine imovina svih otvorenih investicionih fondova  iznosila je 1,417,665,701.01 RSD.

 
Najveći rast

Triumph 6.50%
Delta Dynamic 6.20%
Najveći pad
Raiffeisen World -0.97%
Triumph Balance -0.86

izvor: seebiz.eu

Na evropskim berzama pojaviće se naši zapisi u vrednosti od 700 miliona evra.

Novac prikupljen na ovaj način poslužiće za pokriće minusa, baš u iznosu koji budžetu nedostaje nakon neuspele prodaje akcija Telekoma Srbija.

Uz emitovanje zapisa u dinarima i indeksiranih u evrima biće dovoljno novca za pokrivanje svih potreba državne kase do kraja godine, pa čak i da se prenese u sledeću godinu.

"Interesovanje potencijalnih investitora za 'evrobond' obveznice veoma je izraženo", rekao je Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

On navodi da je "ovo dobar trenutak da Srbija izađe na međunarodno finansijsko tržište. Procedura izbora savetnika za emisiju evroobveznica je u toku. Obavljaju se razgovori sa bankama, tako da ćemo u septembru imati zatvorenu konstrukciju".

Država se u proteklih pet meseci zadužila za gotovo 1,4 milijarde evra prodajom zapisa, što u dinarima, što onim vezanim za evro. Za banke, domaće i strane investitore ovo je pravi biznis, jer je zarada na dinarskim obveznicama oko 13 %, a na vrednosnim hartijama vezanim za valutu od 4,48 do 5,95 %.

Budžetska rupa će ove godine najvećim delom biti pokrivena zaduživanjem. Pored deficita moraju se pokriti i potrebe za refinansiranjem glavnice postojećih dugova, jer nema viška prihoda u odnosu na rashode.

Dugovi se refinansiraju novim zaduživanjem, ali u ovom slučaju nema povećanja javnog duga, jer se novo zaduživanje koristi za plaćanje postojećih dugova.

izvor: seebiz.rs