Crna Gora je, prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku-Monstata, prošle godine sa inostranstvom razmenila robu vrednu oko 2,92 milijarde evra, nešto više nego 2007. godine.

Deficit je iznosio skoro 70 odsto ukupne vrednosti robne razmene. Izvoz je prošle godine smanjen 26 odsto, na oko 441,85 miliona evra, dok je uvoz povećan sedam odsto na 2,48 milijarde evra. Crna Gora i dalje najviše uvozi iz Srbije, a najviše izvozi u Italiju.

Monstat je saopštio da je vrednost građevinskih radova prošle godine iznosio oko 287,9 miliona evra, 45,7 odsto više nego u 2007. godini.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Na Ljubljanskoj berzi indeks SBI20 porastao je 0,76 odsto, koliko je dobio i indeks najkvalitetnijih akcija SBITOP. U prošlonedeljnom poslovanju u centru pažnje opet je bio Istrabenc. Trgovina akcijama koparskog holdinga najpre je nastavljena a zatim ponovo zaustavljena u cilju zaštite ulagača.

Stanje u Istrabencu u protekloj se nedelji rasčistilo – banke poverioci odustale su od spašavanja holdinga što znači da će se krenuti u postupak prisilne naplate.

Dobitnik nedelje je Laško čija je akcija poskupela više od osam odsto nakon što je pivara objavila dobre poslovne rezultate za prošlu godinu.

Veći rast ubeležio je i Petrol, od šest odsto, a gubitnike predvodi Intereuropa sa padom nešto većim od osam procenata.

Repreni indeks Zagrebačke berze Crobex u prethodnoj nedelji je ojačao 5,88 odsto a promet je dostigao 135,84 miliona kuna (7,4 kune za evro).

Najlikvidnije su bile akcije Hrvatskog telekoma i Instuta IGH sa prometom od 28,43 odnosno 23,77 miliona kuna.

U plusu je završila 21 akcija iz sastava indeksa Crobex a sedam ih bilo u minusu. Najveći rast ubeležili su Institut IGH i Ina, po gotovo 14 odsto, a gubitnike su vodili Viro sa padom od bezmalo sedam odsto, Tehnika sa nešto više od četiri i Viadukt sa 3,33 odsto.

CG: Pad prometa Na crnogorskim tržištima kapitala promet je pao na 840 hiljada evra pri čemu je četvrtinu ukupnog donela trgovina obveznicama. Indeks NEX20 je povećan 1,84 odsto a indeks Moste na Montenegroberzi pao je dva procenta. Prometom i rastom cene izdvojio se Telekom - tim hartijama se trgovalo za 106 hiljada evra a cena im je porasla 4,35 odsto na nedeljnom nivou.

Na Banjalučkoj berzi indeks BIRS zabeležio je prošle nedelje blagi pad od 0,03 odsto dok je ukupan promet vredeo 819.885 KM (1,95 KM za evro) pri čemu je polovina ostvarena u trgovini akcijama Potkozarja iz Gradiške.

Među akcijama na službenom berzanskom tržištu najviše se trgovalo Telekomom Srpske čija je cena na nedeljnom nivou porasla malo više od četiri odsto.

Veći dobitnik na tom segmentu bila je i Rafinerija nafte Bosanski Brod sa plusom nešto većim od 11 odsto a u grupi gubitnika našao se Boksit sa padom od gotovo deset procenata.

Na Sarajevskoj berzi indeks SASX-10 skočio je 7,86 odsto a ubeležen je promet od 2,66 miliona KM pri čemu je 1,27 miliona KM realizovano u trgovini akcijama iz sastava indeksa SASX-10.

Samo dve hartije završile su prošlu nedelju u padu – Elektroprivreda je izgubila 3,4 odsto a zenička IK Banka procenat.

Najveći rast zabeležio je Energopetrol, gotovo 30 odsto, a slede Energoinvest, bezmalo 16 odsto, BH Telekom, 12 odsto, i Bosnalijek, nepunih sedam procenata.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

"Planiramo da fabriku izgradimo tako da zadovoljava evropske standarde i smatramo da će njeno otvaranje u BiH doprineti daljem razvoju i produbljivanju dobrih odnosa BiH i Turske", kaže Gorkem Demirten, menadžer za izvoz kompanije "Bilim".

Vrednost investicije procenjuje se na oko tri miliona evra. Turska kompanija je tri godine prisutna na tržištu Bosne i Hercegovine, ima predstavništva u 42 zemlje i svake godine beleži osvajanje novih tržišta.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Crnogorski ministar finansija Igor Lukšić kaže da će konačnu odluku o tom aranžmanu doneti nova vlada, a da je trenutni zadatak izvršne vlasti u Crnoj Gori da "pokuša da definiše" model saradnje s MMF-om.

On je ocenio da bi vlada bila "veoma zadovoljna" ako ekonomski rast u ovoj godini bude između nule i dva odsto i dodao da će nova vlada odlučivati o rebalansu budžeta.

"Nova vlada će biti u prilici da napravi analizu planiranih fiskalnih prihoda do kraja godine i da se odredi prema rebalansu budžeta", rekao je Lukšić.

Pojedini ekonomski stručnjaci smatraju da su parlamentarni izbori u Crnoj Gori, održani 29. marta, "jedini razlog" zbog kojeg vlada nije do sada predložila rebalans budžeta. Oni ukazuju na nedostatak novca u državi, zbog čega procenjuju da će vlada ubrzo morati da krene u pregovore s MMF-om.

Ta finansijska institucija je ranije predvidela stopu rasta u Crnoj Gori od dva odsto, iako je budžet projektovan na osnovu rasta od pet procenata.

MMF je sugerisao crnogorskoj vladi da ne smanjuje poreske stope, ali ministar finansija smatra da je politika smanjenja poreza "mudra", jer je povećala zarade u javnom sektoru za pet do osam odsto, likvidnost privrede i ličnu potrošnju.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Banka Slovenije u sledećoj godini predviđa promenu trenda i pozitivnu stopu rasta od 1,9 procenata. Guverner centralne banke Marko Kranjec je rekao da se očekuje da inflacija dostigne svega 0,4 odsto ove godine i 1,8 procenat 2010.

Stopa nezaposlenosti će, prema procenama banke, ove godine porasti za 2,6 procentnih poena, do sedam procenata, prema standardima Međunarodne organizacije za rad (ILO).

Najnovije procene značajno su lošije od prethodnih, obelodanjenih jesenas, kada je centralna banka prognozirala za ovu godinu rast privredne aktivnosti od 3,5 odsto.

Kranjec je danas naglasio da se "situacija menja iz dana u dan".

Banka je za ovu godinu prognozirala i značajan pad investicija (za 10,2 odsto), izvoza (za sedam) i uvoza ( za 7,9 procenata).

Istovremeno, martovska inflacija u Sloveniji je iznosila jedan odsto, čime je prekinut višemesečni period deflacije. Na godišnjem nivou rast cena je snižen i iznosio je 1,8 odsto, a rast cena meren harmonizovanim indeksom cena životnih potrepština, koji se upotrebljava za poređenje rasta cena u EU iznosio je u martu 0,8 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Razlog za takav pad čiste dobiti su niži finansijski prihodi koji su pali za oko 88 posto na 13,17 miliona evra, dok su finansijski rashodi iznosili 23,13 miliona, a dobit iz poslovanja se povećala za 2,6 posto na 33 miliona evra.

U 2008. godini Pivovarna Laško je ostvarila 360 miliona evra prihoda iz poslovanja, što je za 9,1 posto više nego godinu dana ranije. Krajem prošle godine je Pivovarna Laško imala 63,1 posto dužničkog kapitala, što je za oko 3,6 postotna boda više nego godinu dana ranije.

Međutim kako su se dugoročne finansijske obaveze u 2008. povećale za 44,6 miliona evra, na 214,3 miliona, povećale su se i dugoročne poslovne obveze, i to sa 75 hiljada na oko 7,13 milijuna eura. Sa druge strane, kratkoročne finansijske obaveze su se snizile za 1,7 posto i krajem prošle godine su iznosile 207 miliona evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Banke poverioci koparskog holdinga su razmatrale prilike u kompaniji i nadzornom savetu predložile hitnu zamenu čitave uprave i imenovanje nove. Banke su pozvale akcionare da obezbede kapitalski opstanak Istrabenza i pobrinu se za odgovarajuću dokapitalizaciju firme.

Istovremeno, banke poverioci očekuju i da će Istrabenz omogućiti savetnicima da sprovedu kontrolu njegovog poslovanja i s njim povezanih kompanija, u cilju određivanja programa finansijske reorganizacije kompanije.

Predsednik uprave holdinga Igor Bavčar je zajedno sa svojom nedavnom ostavkom objavio i da je firma nesolventna, a nadzorni savet traži njegovog naslednika koji bi ga zamenio nakon 15. maja kada on i zvanično napusti taj položaj.

Predsednik uprave pre toga će pripremiti program finansijske konsolidacije kompanije pri čemu se Bavčar zalaže za dogovor svih zanteresovanih mimo suda.

Grupa Istrabenz je prošle godine ostvarila rekordne gubitke od 221 milion evra što predstavlja najveći gubitak koji je u Sloveniji proizvelo neko javno preduzeće.

Dodatnih milion evra gubitka ostvarilo je i matično preduzeće Istrabenc koje je krajem prošle godine posedovalo samo još osam miliona evra kapitala odnosno 42 puta manje nego godinu dana ranije.

Propast Holdinga Istrabenc izavao je u slovenačkoj javnosti ogromno interesovanje, ali i zgražavanje. Štampa između ostalog ističe da slučaj koparskog holdinga nije jedini u Sloveniji što je posledica pogrešno sprovedene tranzicije i pohlepe novih neoliberalnih kapitalista.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Centralna banka neće menjati svoju monetarnu politiku vezanu za referentnu kamatnu stopu od 10 odsto i istovremeno će ostaviti na raspolaganju bankama celokupne devizne iznose koji su do pre dve godine ušli u bankarske fondove.

To znači da od 24. maja, komercijalne banke više nisu obavezne da predaju BNR 40 odsto sredstava iz tih fondova što će omogućiti obnavljanje krediranja koje je zbog pada likvidnosti i opreznosti banaka značajno opalo proteklih nekoliko meseci.

Banke su obavezne da i dalje predaju BNR 40 odsto deviza koje su ušle u banke u poslednje dve godine, dok stopa obavezne minimalne rezerve u lejima ostaje nepromenjena - 18 odsto.

Smanjene rezerve centralne banke nakon uvođenja novih mera će se nadoknaditi ulaskom sredstava odobrenih od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 12,95 milijardi evra, od kojih u maju već u BNR ulazi pet milijardi evra.

Analitičari procenjuju da će odluka centralne banke imati "pozitivan uticaj na kreditiranje i stabilnost nacionalne monete, dok će banke biti u mogućnosti da revidiraju svoju strategiju finansiranja" tako što će ponuditi duže rokove otplate.

Rumunija je nadavno potpisala sporazum sa MMF o zajmu od 12,95 milijardi evra s ciljem da se prebrode posledice globalne krize. Pet milijardi evra dobijenih od Evropke unije i jedna milijarda od Svetske banke namenjeni su finansiranju malih i srednjih preduzeća.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)