Najprometnija hartija na tržištu ponovo je bila vranjska Alfa (BSE:ALFA) koja je zabeležila realizaciju od 8,1 milion dinara uz cenu koja je blago oscilirala oko nivoa od 9.000 dinara. Već nekoliko sedmica ova hartija beleži solidne promete na istim nivoima u pokušaju dominantnih akcionara okupljenih oko Alco grupe da dodatno konsoliduju vlasništvo. U poslednja dva meseca Alfa plam je smanjio broj akcionara za par stotina dok su vlasnici kontrolnog paketa povećali vlasničko učešće na preko 40 procenata. Beogradski Energoprojekt (BSE:ENHL) danas je ojačao jedan odsto zabeleživši realizaciju od milion dinara dok je Sojaprotein (BSE:SJPT) oslabio nepuna dva procenta uz promet od 0,5 miliona dinara. Na kraju tekuće nedelje ističe krajnji rok za dan dividende u ovoj kompaniji koja namerava podeliti 29 procenata akcija iz neraspoređene dobiti. Požarevački Bambi-Banat (BSE:BMBI) danas je zabeležio znatno slabiji promet u visini od 1,4 milion dinara na ceni od 14.500 dinara dok je zemunska Coca-Cola (BSE:CCHS) registrovala maksimalni rast vrednosti od 20 procenata uz nezadovoljenu tražnju na nivou od 4.200 dinara.

Bankarske akcije nisu beležile velike promete. Niška AIK banka (BSE:AIKB) je registrovala realizaciju od 2,7 miliona dinara, uglavnom na nivou od 2.800 dinara. Agrobanka (BSE:AGBN) je oslabila dodatnih 1,3 odsto na 7.726 dinara uz skromnu realizaciju od 0,4 miliona dinara. Sa sličnim prometom, Univerzal banka (BSE:UNBN) je ojačala više od 5 procenata uz prosečnu dnevnu cenu od 5.277 dinara. Komercijalna banka (BSE:KMBN) ponovo nije zabeležila realizaciju dok je Jubmes banka (BSE:JMBN) uz skroman promet oscilirala oko nivoa od 11.500 dinara.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skroman promet od 28,8 hiljada evra dok su prinosi oscilirali oko nivoa od 3,7 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Nominalna cena jedne akcije ove kompanije sada je 500 dinara, s tim što su svi građani dobili po pet akcija. Nadležni su ranije istakli da će svako ko je ostvario pravo na deonice imati besplatno pravo da trguje akcijama preko "Pošte Srbije", koja će obavljati brokerske poslove. Kada vlasnik akcije hoće da proda akciju, on daje nalog svom brokeru koga sam izabere da mu proda onoliko akcija koliko želi.

Stručnjaci ističu da je najrealnije da se akcije NIS-a pojave na Berzi u julu, kao i da veliki gubici NIS-a nisu dobri za vrednost deonica. Oni ipak dodaju da bi njihova vrednost mogla da raste zbog tvrdnji menadžmenta da će ove godine poslovati sa dobitkom. Građanima se, međutim, i dalje savetuje da sa prodajom akcija sačekaju.

-Transformacija u otvoreno akcionarsko društvo i izlazak na berzu akcija jedne od najvećih srpskih kompanija odvija se u potpunosti u skladu sa ugovorom po kojem je "Gasprom njeft" kupio 51 odsto akcija NIS-a i predstavlja još jednu važnu etapu reformisanja nacionalne ekonomije - izjavio je predsednik Skupštine akcionara, ministar energetike Republike Srbije, Petar Škundrić.

Skupština akcionara usvojila je juče i finansijski izveštaj NIS-a za 2009. godinu, Konsolidovani finansijski izveštaj za 2009. godinu i izveštaj nezavisnog revizora – kompanije “PriceWaterHouseCoopers” o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja kompanije i Konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2009. godinu. Skupština akcionara izabrala je članove Upravnog odbora i članove Nadzornog odbora.
U Upravni odbor su izabrani Igor Antonov, Vitalij Barišnjikov, Danica Drašković, Aleksandar Dibalj, Kiril Kravčenko, Nikola Martinović, Dušan Petrović, Anatolij Černer, S. Šekšnja, Vadim Jakovljev. Izabran je i nadzorni odbor u kome su sa srpske strane izabrani Milivoje Cvetanović i Božo Stanišić.

Inače, u Rafineriji nafte Pančevo juče su počele modernizacija i izgradnja postrojenja za proizvodnju goriva, u koju će Naftna industrija Srbije uložiti 467 miliona evra. Ministar Škundrić kazao je na početku radova da će 397 miliona evra biti uloženo u kompleks za hidrokreking i hidroobradu, dok će 70 miliona evra biti uloženo u postrojenje za proizvodnju vodonika. Postrojenje bi trebalo da bude završeno u trećem tromesečju 2012. godine, kazao je on. Modernizacija pančevačke rafinerije, istakao je Škundrić, omogućiće povećanje prerade nafte u Pančevu na 4,8 miliona tona godišnje i da NIS u potpunosti pređe na proizvodnju motornih benzina i evro dizela 5 po evropskim ekološkim standardima.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Izvršna vlast podeljena je, ipak, podeljena u stavovima oko toga kako treba da izgleda i kada da se krene sa poreskom reformom. Diana Dragutinović, ministarka finansija, kaže da postoje dva pristupa poreskoj reformi, a da će Vlada odlučiti kada će reforme početi i kojim će ih tempom sprovoditi.

Ona kaže da bi volela da se sa promenama počne od sledeće godine i to tako što bi se smanjilo opterećenje na zarade za trećinu, a povećao PDV za tri procentna poena.


Premijer Mirko Cvetković je naglasio da bi takva rešenja trebalo tumačiti u kontekstu promena u narednih pet do deset godina a Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, da „neće biti promene poreza do kraja mandata ove vlade”.

Dragutinovićeva pojašnjava da je povećanje PDV maksimalistički pristup poreskoj reformi. Maksimalistički pristup je i da se za jednu trećinu smanje kompletna fiskalna opterećenja na zarade, znači i porezi i doprinosi.

Ministarka otkriva i drugu varijantu koja je na stolu. "Minimalistički pristup reformama značio bi da se stopa poreza na zarade smanji sa 12 na 10 odsto. Ova reforma podrazumeva i promene Zakona o porezu na imovinu, kojim se menjaju najveći nedostaci postojećeg, a to su neadekvatan pristup vrednovanju poreske osnovice koji sistemski potcenjuje vrednost imovine", kaže ministarka.

Ona dodaje da ovaj pristup podrazumeva i promene Zakona o poreskom postupku i administraciji. "Primera radi, biće moguće izricanje zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine ako obveznik ponovi isti prekršaj u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za tu vrstu prekršaja", precizira Dragutinovićeva.

Ministarka kaže da su već izmenjene „neke stvari koje će svi poreski obveznici pozdraviti”. "Na primer, kod samoinicijativnog prijavljivanja određenih vrsta poreskih prekršaja poreskog obveznika koji su izvršeni pre otpočinjanja poreske kontrole neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti izricati kazna za prekršaj", kaže ministarka.

Vlada sprema nove mere protiv krize

Vlada Srbije priprema novi antikrizni paket mera, pa zato neće slati posebne odgovore na nedavne predloge mera za izlazak iz krize koje su dali privrednici. Novi paket antikriznih mera podrazumeva izmenu zakona, i to Zakona o bankama i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.

Biće menjani i Zakon o osiguranju depozita, Agenciji za osiguranje depozita i Zakon o hipoteci, a biće donet potpuno nov zakon koji će regulisati stabilnost finansijskog sektora u uslovima proglašenja sistemske krize.

Izmenjeni zakoni biće urađeni u skladu sa preporukama Evropske komisije i mada je reč o finansijskim zakonima, izvor Blica tvrdi da se ovaj set zakona donosi za buduća vremena i nije povezan s krizom u Grčkoj.

"U odnosu na zakonska rešenja nekih drugih zemalja kojima se troše ogromna sredstva iz budžeta, naše rešenje je potpuno primereno veličini i obimu finansijskog sektora, kao i realnim mogućnostima Srbije", dodaje on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Petar Škundrić, ministar energetike, i Aleksandar Djukov, predsednik Izvršnog odbora Gaspromnjefta, simbolično su juče polaganjem kapisle u temelje novog kompleksa za proizvodnju evropski kvalitetnog goriva označili početak modernizacije Rafinerije Pančevo vredne 500 miliona evra.

Završetkom gradnje ovog kompleksa predviđenim za treće tromesečje 2012. godine iz NIS-ovih rafinerija će izlaziti gorivo evro pet kvaliteta s minimalnim sadržajem sumpora, što u potpunosti odgovara ekološkim zahtevima Evropske unije.

Škundrić je istakao da je ovo istorijski dan za NIS i da predstavlja realizaciju međudržavnog energetskog sporazuma između Srbije i Rusije. Planirano je da 397 miliona evra bude uloženo u kompleks za hidrokreking i hidroobradu, a preostalih 70 u postrojenje za proizvodnju vodonika, potvrdio je resorni ministar.

Gradnjom ovog kompleksa povećaće se obim prerade nafte do maksimalnih 4,8 miliona tona godišnje, čime će biti zadovoljene ne samo potrebe domaćeg tržišta, već i okruženja, istakao je Škundrić.

Ministar je kazao da će izgradnja ovog postrojenja omogućiti racionalnije, efikasnije, profitabilnije i održivije poslovanje NIS-a i bolje ekološko stanje u proizvodnji i korišćenju naftnih derivata, dodavši da će na realizaciji ovog projekta biti uposleno više od 1.000 domaćih radnika.

Djukov, koji je zajedno sa Škundrićem potpisao poslanicu budućim generacijama položenu u temelj postrojenja, rekao je da će izgradnja ovog kompleksa omogućiti NIS-u da postane lider na naftnom tržištu Balkana.

Upitan šta je još preostalo da se uradi da bi se kupoprodajni ugovor s Gaspromnjeftom realizovao do kraja, Škundrić je rekao da je ovim poslom zaokružena celina i da se ugovor potpisan između NIS-a i većinskog ruskog partnera realizuje onako kao je predviđeno.

Povodom jučerašnje odluke Skupštine akcionara o transformaciji NIS-a u otvoreno akcionarsko društvo, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, potvrdio je da će NIS izaći na Beogradsku berzu za 10 dana, kao i da je više od 80 odsto imovine NIS-a s Republičke direkcije za imovinu preneto na kompaniju, izuzimajući zemljište.

J. Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Fabriku je otvorio premijer Mirko Cvetković u prisustvu predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović, zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, zamenika gradonačelnika Beograda Milana Krkobabića i drugih zvanica.

Kapacitet ove fabrike biće dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula godišnje i njenom izgradnjom će se kapaciteti "Galenike" udvostručiti.

- Biće zaposleno 150 radnika, uglavnom visokoobrazovanih. Fabrika, po planiranom kapacitetu, jedna je od najvećih u regionu i za početak proizvodnje obezbeđeni su svi neophodni svetski standardi - rekao je Nenad Ognjenović, generalni direktor "Galenike".

Nova fabrika je izvozno orijentisana i u njoj će se proizvoditi oko 50 preparata. Plan je da se, pored domaćeg i regionalnog tržišta, obezbedi plasman i u drugim delovima sveta. Investiciju je finansirala "Galenika" iz sopstvenih izvora i kreditnih linija, a prva rata je već otplaćena, naglasio je Ognjenović, dodajući da je nova fabrika najlepši poklon "Galenici", koja je juče proslavila i 65 godina uspešnog rada i poslovanja.

Otvarajući fabriku, premijer Cvetković je istakao da će "Galenika", uz podršku Vlade Srbije i iz svojih razvojnih kapaciteta, postati konkurentnija na domaćem tržištu i povećati izvoz. Vlada podržava izvoznu orjentaciju "Galenike", ali i drugih preduzeća, jer je uvećanje eksporta i promena strukture bruto društvenog proizvoda njen cilj, naglasio je Cvetković.

Ministar Mlađan Dinkić rekao je da je Vlada Srbije definitivno odustala od privatizacije "Galenike".

- Verujemo da će sa novom investicijom "Galenika" postati konkurentnija nego do sada i da će se vratiti na stare staze slave koju je imala u bivšoj Jugoslaviji - rekao je Dinkić i dodao da vlada pokušava da pruži kompaniji svu neophodnu podršku za izvoz na strana tržišta, posebno na tržišta Afrike i Azije.

Dačić je kazao da je otvaranje novog pogona "Galenike" nova razvojna šansa koja toj kompaniji otvara put da postane regionalni lider u farmaceutskoj industriji, te da je posebno pohvalno to što je investicija realizovana u uslovima ekonomske krize. Predsednica Skupštine Srbije je pozdravila odluku Vlade Srbije da ne privatizuje kompaniju "Galenika", te napomenula da rad te kompanije u proteklih 65 godina pokazuje da sve što vredi i opstaje.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

U Ministarstvu ekonomije najavljeno je da će građani imati besplatno prvo trgovanje akcijama i to preko brokera iz Pošta Srbije.

Zasad je cena jedne akcije NIS 500 dinara, a svi koji imaju pravo dobili su paket od pet deonica NIS.

Na skupštini akcionara NIS u ponedeljak biće usvojeni svi dokumenti koji omogućavaju izlazak na berzu i trgovanje akcijama, a razmatraće se i finansijski izveštaj za prošlu godinu sa minusom od 4,4 milijarde dinara.

Novi većinski vlasnik NIS, ruski Gaspromnjeft, pročešljao je i poslovanje iz ranijih godina i kumulativni gubitak od 2005. godine dostigao je 37,6 milijardi dinara. U tih 37,6 milijardi dinara uračunati su svi sudski sporovi, kao i sumnjiva potraživanja.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Banke u Srbiji su se prošle godine, uprkos krizi, „ugojile” za dodatnih 200 miliona evra. Toliko je, naime, bio njihov profit, pokazuju podaci. Na ovo su nesumnjivo mislili tajkuni, odreda kod njih prezaduženi, kada su prozivali bankare da su glavni krivci za slabljenje dinara i ukazivali na paradoks monetarne politike koja je doprinela „gojenju” bankarskog i „mršavljenju” realnog sektora (privrede)… Sa druge strane, ukupan dug srpske privrede (dinarski i devizni) porastao je do 20 milijardi evra, a samo na kursnim razlikama ta suma u maju je veća za 70 milijardi dinara. Gotovo da nema privrednika koji se za poslednje dve godine nije uhvatio u vrzino dužničko kolo zbog čega je nekoliko desetina hiljada preduzeća pred bankrotstvom, a sa isplatom zarada radnicima prosečno se kasni 47 dana.

Industrijska proizvodnja još nije počela da izlazi iz stagnacije u koju je ušla septembra prošle godine, a bankarima ni ove godine nije krenulo loše. Podaci NBS pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ostvarile dobitak pre oporezivanja od 6,9 milijardi dinara, što je za 1,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Nebojša Savić, profesor na FEFA univerzitetu, ocenjuje da je bankarski sektor doživeo ozbiljnu reformu, za razliku od realnog sektora čije tkivo nije očišćeno.

– Finansijski sektor, koji je takođe deo privrede, nije opterećen lošim bankama. Zaboravlja se da je likvidacijom četiri banke došlo do značajnog unapređenja finansijskog sistema. Jedan deo realnog sektora, nažalost, ostao je nereformisan, za razliku od privatizovanog dela koji, više-manje, uspešno posluje. U međuvremenu su takve firme gubile tržište, nisu uspele da se prilagode novim okolnostima – ocenjuje Savić.

On dodaje da moramo da shvatimo da banke posluju robom koja se zove novac. Njihov osnovni posao je, kaže, prikupljanje i briga o depozitima.

– Suština bankarske poslovne logike je da se kao preduzetnik pojavljuje sa tuđim novcem, da investira umesto onoga ko to ne zna. Zato bankari moraju veoma racionalno da gazduju da bi štedišama mogli da vrate ono što su dali na štednju sa kamatom. Nije to institucija u koju se dolazi da se uzmu pare, koje kasnije neće da se vrate. Zato malo smešno deluju komentari da banke uzimaju kamate, da preračunavaju sve u evrima. Pa naravno, kad se zadužuju u evrima i racionalno ponašaju – objašnjava Savić.

Zarada bankarskog sektora u Srbiji nimalo ne čudi kada se zna da su kamate na kredite i dalje među najvećima u regionu. Izuzetak su jedino stambeni krediti koji su povoljniji u poređenju sa susedima.

Srbija ima najskuplje gotovinske kredite, a takođe spada i u grupu zemalja sa najskupljim potrošačkim kreditima za nabavku automobila, pokazalo je nedavno istraživanje finansijskog portala „Kamatica”.

Stambeni i potrošački krediti u Srbiji su dvostruko, pa i trostruko skuplji od istih kredita u razvijenim zemljama Evropske unije.

Visokim kamatama se plaća slaba ekonomija zemlje, kao i nestabilnost dinara. Svetska ekonomska kriza je dodatno pogoršala ekonomske prilike što je doprinelo povećanju rizika zemlje.

Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić pre izvesnog vremena u izjavi za naš list nije osporio podatke o ovdašnjem bankarskom raju. Kaže da je prosečna ponderisana kamata na kraju 2009. godine bila 11 odsto, a na kraju 2008. godine 18 odsto. Po njegovim rečima, kamate u Srbiji ne mogu se porediti s drugim zemljama jer imamo visoku inflaciju, donedavno obavezne rezerve su nam bile najveće u Evropi, visok je i procenat loših zajmova.

– Porede se neporedive stvari. I dalje je stepen rizika za našu zemlju, kao i rezerva koje banke moraju da izdvoje po osnovu tog rizika, visok. Niko ne kaže da je prinos banaka pre oporezivanja bio 4,3 odsto, a posle oporezivanja 3,5 odsto. Bankarski profit jeste prošle godine iznosio 200 miliona evra, ali da bi toliko zaradili morali su da plasiraju 5,5 milijardi evra kapitala. To nisu ekstremne zarade. Prinos na kapital je najniži u Srbiji – smatra Dugalić.

Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar”, ne krivi banke zbog situacije u kojoj se nalazi privreda. Veliki profiti banaka su posledica vođenja državne i monetarne politike koja je pogodovala finansijskim kućama.

– Ne mislim da su bankari koji posluju u Srbiji nekorektniji od njihovih kolega koji rade u regionu. Jednostavno, preduzeća su gubila na negativnim kursnim razlikama, a banke zarađivale na pozitivnim. Problem je što je čak 90 odsto odobrenih kredita u evrima i što, bez obzira na to da li ste uvoznik ili izvoznik, to ne može da vam odgovara – kaže Radun.

Toplica Spasojević, predsednik ITM-a, nedavno je istakao kako je stanovište da slab dinar pogoduje izvoznicima prevaziđeno i da je to važilo pre nekoliko decenija.

– Danas više niko posao ne zasniva na sopstvenim sredstvima već se svi oslanjaju na kredite. U situaciji kada kursne razlike jedu profit, a kamate na kredite su najveće u regionu, nema tog privrednika koji bi to izdržao – kaže Spasojević.

Radun se slaže sa svojim starijim kolegom, osim u onom delu koji se odnosi na bankarske kamate. Kako kaže, cena kredita zavisi i od rejtinga firme, ali tu nema neke značajnije razlike u odnosu na susedne zemlje.

– Naš najveći problem je kurs. Pri tome uopšte ne mislim na nivo kursa već na nestabilnost. To nikome ne može da odgovara. Čujem ekonomiste kako kažu da je dinar podjednako oslabio kao i nacionalne valute u Češkoj ili Poljskoj. Jeste, ali se tamo zajmovi najvećim delom odobravaju u nacionalnim valutama. Zato je njima lakše nego nama – zaključuje Radun koji 35 odsto proizvodnje izvozi van granica Srbije.

(Zatvori)

(Zatvori)