Po tom indeksu Vijetnamci su dvostruko premašili Indijce, deset puta stanovnike Kine i 44 puta Amerikance, objavila je asocijacija koja okuplja vodeće svetske proizvođače zlata "World Gold Council".

Zlato je za stanovnike mnogih zemalja jugoistočne Azije, pa i Vijetnama, tradicionalno najsigurnije sredstvo štednje.

Bankarski depoziti vezani za zlato popularniji su od deviznih, a u zlatarama se svakodnevno ističe kupovni i prodajni kurs zlata.

"World Gold Council" procenjuje da je Vijetnam prošle godine uvezao zlata za 2,3 milijarde dolara, što je više od 20 posto proračunskog deficita zemlje. Popularnost zlata je spustila kurs nacionalne valute, donge, za 11 posto od početka 2009. godine.

Dnevni promet u trgovini zlatom u Vijetnamu, slabo regulisanom sektoru poslovanja, prošle godine se kretao od jedne do 1,5 milijardi dolara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Prema Evropskom političkom centru (EPC), koji je napravio listu, Švedska je zauzela prvo mesto sa skorom 0,55, a slede Danska, Estonija i Finska, sa rezultatima između 0,45 i 0,42 indeksna poena.

U "visokoj privrednoj formi" su Holandija, Nemačka, Luksemburg i Austrija, sa skorom od 0,28 do 0,20. U "zlatnoj sredini" je sedam zemalja - Britanija, Češka, Slovačka, Poljska, Belgija, Bugarska i Francuska - čiji skor je od 0,07 do minus 0,03, navedeno je u izveštaju EPC.

U opasnosti su privrede Irske, Slovenije, Kipra, Litvanije, Malte, Mađarske, Rumunije, Letonije i Španije (između minus 0,08 i minus 0,23), dok neodrživo stanje zdravlja imaju privrede Portugalije (-0,29) Italije (-0,38) i Grčke, čiji je skor minus 0,93 indeksna poena.

EPC svaku zemlju ocenjuje u šest oblasti. Lestvica se sastavlja na osnovu analize budžetskog deficita, nacionalnog duga, ekonomskog rasta, konkurentnosti, državne uprave i korupcije i troškova brige za starije građane.

Grčka ne samo što se nalazi na dnu, nego je i veoma blizu toga da bude najgora zemlja u svih šest oblasti indeksa, navedeno je u izveštaju EPC.

Glavni ekonomosta EPC Fabijan Culig je rekao da su zaključci koji proizilaze iz indeksa potpuno jasni.

"Strukturalna reforma je neophodna u mnogim zemljama, ukoliko hoćemo da izbegnemo buduću krizu", naglasio je on.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Analitičari Fonda očekuju i da za 20 godina azijska ekonomija premaši ekonomije članica Grupe 7 industrijski razvijenih zemalja.

"Mogućnost da Azija postane ekonomski najjači region u svetu do 2030. nije samo spekulacija", kazao je direktor MMF za razvoj azijsko-pacifičkog regiona Anup Sing.

On je istakao da je to vrlo verovatno, s obzirom na ono što je Azija postigla za dve decenije uključujući udvostručenje udela u svetskoj trgovini i utrostručenje učešća u svetskom BDP.

Kina i Indija će predvoditi rast, kazao je Sing ali i istakao da će ih ostale zemlje regiona pratiti "u stopu".

Azija je izlasku iz recesije dala veći doprinos nego drugi regioni a azijski rast vodili su izvoz i snažna domaća tražnja, navode iz MMF.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Uspešna aukcija desetogodišnjih i tridesetogodišnjih obveznica u vrednosti od 3,5 milijardi evra osnažila je poverenje ulagača, ali i dala podsticaj za rast evra. Doduše, prinos na ovo izdanje obveznica bio je nešto veći od prinosa na ranije izdanje.

Ipak, nakon uspešne aukcije na kojoj je potražnja premašivala ponudu za 2,45 puta, spread između nemačkih i španskih obveznica se smanjio sa 221 na 209 bazičnih poena. Ovo je sedmi uzastopni dan rasta evropskih indeksa i najduži niz u poslednjih jedanaest meseci. Sektorski, najveći dobitnici danas su akcije banaka.

Od pojedinačnih akcija izdvaja se BP koji je porastao 7,61% nakon što je kompanija odlučila da ne isplaćuje dividendu i da oformi fond u vrednosti od 20 milijardi dolara za isplate odšteta žrtvama katastrofe u Meksičkom zalivu.

Barclays raste 2,71%, Lloyds 3,72%, Royal Bank of Scotland 3,43%, Deutsche Bank 1,21% a Societe Generale 3,73%.

U 15:30 evropski indeksi bili su:

FTSE  5.280,13    +0,81%

DAX   6.226,96    +0,58%

CAC 40 3.706,44   +0,83%


Dow Jones i S&P 500 pali su na početku današnjeg trgovanja nakon prošlonedeljnog rasta inicijalnih zahteva za pomoć za nezaposlene.

Broj inicijalnih zahteva za pomoć za nezaposlene prošle sedmice je neočekivano porastao na 472 000, dok se očekivao pad broja zahteva na 450 000. Podaci nedelju dana ranije revidirani su naviše, na 460 000.

Uz vesti sa tržišta rada objavljeni su i podaci o indeksu potrošačkih cena. CPI je u maju na mesečnom nivou pao 0,2%, u skladu sa očekivanjima dok je indeks potrošačkih cena isključujući visoko volatilne cene hrane i energenata takođe bio u skladu sa očekivanjima a porastao je 0,1%. I na godišnjem nivou porast cena je bio u skladu sa očekivanjima. Cene su u maju porasle 2,0%, odnosno 0,9%, isključujući uticaje promena cena hrane i energenata.

Podršku su ipak davale vesti iz Evrope gde je španska vlada uspešno plasirala 3,5 milijardi evra novih desetogodišnjih i tridesetogodišnjih obveznica, što je vratilo poverenje ulagača u sposobnost Španije da redovno servisira svoje dugove. BP je i na američkom tržištu u predotvaranju porastao, uprkos tome što su Bank of America-Merrill Lynch i Barclays Capital smanjili rejting akcije. Credit Suisse i Citigroup, nasuprot tome, smatraju da enormni troškovi s kojima će se kompanija suočiti neće umanjiti njezinu konkurentnost.

U 15:45 američki indeksi bili su:

Dow Jones      10.408,17  -0,01%

S&P 500         1.113,57   -0,09%

Nasdaq          2.313,08   +0,31%

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Cena barela sirove nafte za isporuke u julu pala je na američkom tržištu na 76,67 dolara, nakon što je nakratko prešla granicu od 77 dolara.

Na tržištu u Londonu cena barela za isporuke u avgustu ostala je gotovo ista, na nivou od 77,05 dolara za barel.

Prema podacima Američkog instituta za naftu, zalihe sirove nafte porasle su u prošloj sedmici za 579 hiljada barela, a rast je zabeležen i u kategoriji naftnih proizvoda.

Uskoro će biti objavljen izveštaj američkih vlasti o stanju zaliha nafte, što će pružiti nove smernice o potražnji na početku letne sezone, kada je potrošnja benzina najveća.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Bafet (vlasnik osiguravajuće i investicione kompanije "Berkšir Hatavej"), Bil Gejts (osnivač "Majkrosofta" ) i njegova žena Melinda su u poslednjih godinu dana održali čitavu seriju večera sa bogatim Amerikancima, kako bi ih nagovorili da učine ovaj filantropski potez.

U akciji, koju su nazvali "Obavezivanje na davanje", oni su od američkih milijardera zatražili da se javno i pismeno obavežu da će za života, ili posle smrti, polovinu svog bogatstva ostaviti u dobrotvorne svrhe.

Peti Stounsifer, nekada glavni izvršni direktor Fondacije Gejts, a sada savetnik Gejtsovih i Bafeta, izjavila je da su za sada četiri milijardera najavila da će objaviti takvu obavezu - tajkun iz oblasti nekretnina i građevine Eli Broud, preduzetnik Džon Dor, medijski magnat Geri Lenfest i bivši predsednik "Cisko sistema" Džon Morgridž. Sume koje su obećali još nisu saopštene.

U pismu objavljenom na vebasjtu kampanje, Bafet (79) je napisao da "ne može biti srećniji" zbog odluke iz 2006. godine da 99 odsto svog bogatstva podeli Fondaciji Bila i Melinde Gejts i drugim dobrotvornim ustanovima. Prema Bafetovim rečima, do sada je oko 20 odsto akcija "Berkšir Hataveja", uključujući deonice njegove pokojne žene Suzan, već podeljeno raznim dobrotvornim društvima, a podela će se nastaviti - po četiri procenta godišnje.

Gejts je ove godine drugi po bogatstvu u svetu, sa 53 milijarde dolara, a Bafet treći, sa 47 milijardi, prema listi magazina "Forbs", koji tvrdi da u SAD žive 403 dolarska milijardera, najviše na svetu. Bil i Melinda Gejts su do sada donirali više od 28 milijardi dolara svojoj fondaciji, koja je, pak, za 16 godina postojanja dala više od 22 milijarde dolara za poboljšanje zdravstvenih uslova u siromašnim zemljama, i poboljšanje života siromašnih u SAD.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dow Jones ojačao je 2,1 posto, na 10.404,77 bodova, S&P 500 porastao je 2,35 posto, na 1.115,23 boda dok je Nasdaq skočio 2,76 posto, na 2.305,88 bodova.

Najveći su dobitnici bili Microsoft koji je skočio 4,3 posto jednako kao i American Express dok je Boeing skočio 4,1 posto. Industrijske i tehnološke akcije bile su među najvećim dobitnicima uspravo zbog izloženosti evropskom tržištu.

Energetske akcije su završile u plusu nakon što je barel nafte skočio iznad 76 dolara. BP je ojačao 2,4 posto, no kompanija je i dalje pod izuzetnim pritiskom američke administracije i predsednika Obame. Kompanija je saopštila kako je angažovala Blackstone Group, Goldman Sachs i Credit Suisse za savetnike, no nije objavila pojedinosti o kakavom poslu se radi. Još jedna loša vest danas bilo je smanjenje rejtinga od strane Fitcha, no akcije su već toliko izgubile na vrednosti poslednjih sedmica da ta informacija gotovo nije ni primećena. I ostali uključeni u priču u Meksičkom zalivu bili su dobitnici. Transocean uzleteo je 8,3 posto dok je Diamond Offshore porastao 2,1 posto.

Proizvođači čipova bili su među najvećim dobitnicima. Micron Technology skočio je 8,6 posto dok je Marvell uzleteo 8,3 posto. Njihov sektorski indeks skočio je 5 posto. Research in Motion skočio je 5,9 posto, na 62,79 dolara nakon što je objavljeno kako kompanija radi na touch-screen tehnologiji  i time parira Appleovom iPhoenu.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Bernanke je bio pozvan da svedoči pred kongresnim odborom za budžet kako bi dao svoje mišljenje o inflatornim pritiscima u američkoj ekonomiji.

Jedino objašnjenje koje je predsednik FED-a mogao da da kongresnicima za rekordni nivoi zlata na svetskom tržištu bilo je kako "mnogi ljudi smatraju da je kupovina i držanje zlata zaštita od mnogih drugih oblika ulaganja koji se percipiraju kao rizični."

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)