Najavili ste da su u ovoj godini vaša strateška opredeljenja tržišta Kine i Srbije. Zašto ste se opredelili baš za Srbiju?
- Srpsko tržište je tržište koje je nama jako blizu. Pripada jadranskoj i balkanskoj regiji, gde mi želimo da sarađujemo ne samo na polju ekonomije već i na institucionalnom i kulturnom nivou. Regija Marke ima 1,7 miliona stanovnika, a imamo 170.000 preduzeća. To praktično znači da imamo jedno aktivno preduzeće na svakih deset stanovnika. Ali to je ekonomija koju karakterišu ne samo velike kompanije već i manufaktura, kao i mala preduzeća koja imaju potrebu da svoje aktivnosti razviju van naše regije i van Italije. Pošto je jadranska oblast toliko blizu ovoj regiji, ona im otvara veliki prostor da naprave korak ka širenju i internacionalizaciji. Za obe zemlje ovo će biti uspešan odnos, koji ćemo lako ostvariti. Razumemo se i cenimo jedni druge.
 

Da li već ima zainteresovanih firmi iz Srbije za saradnju?
- Još u maju je kod nas u poseti bilo 50 preduzeća iz Srbije, koje je predvodio ministar Dinkić i tada su ostvareni prvi direktni kontakti i ugovoreni neki poslovi. Danas smo dopratili oko 50 naših preduzetnika i već postoje najave konkretnih ugovora. Na primer, postoji jedna velika italijanska građevinska firma koja želi da napravi neku vrstu velikog tržnog centra u kome će biti smeštene samo italijanske radnje iz regije Marke.

O kolikoj je investiciji reč?
- Biće to projekat vredan oko 10 miliona evra.
Koliko bi italijanske firme mogle u narednih godinu dana da ulože u Srbiji?
- Naš zadatak je da pomažemo italijanskim firmama da uspostave i ostvare saradnju sa srpskim partnerima. U kojoj meri i obimu će se ta saradnja konkretizovati, zavisi isključivo od poslovnih partnera.

Kakva su iskustva italijanskih preduzeća koja već rade u Srbiji? Investitori se uglavnom žale na komplikovanu administraciju?
- Dosadašnja saradnja je zaista dobra, u Srbiji uspešno rade mnoge velike italijanske kompanije. Da se malo našalim, i italijanska administracija je jako komplikovana, pa smo na to navikli.

Izvor: www.blic.rs

Ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), Fond za razvoj ekonomske nauke i USAID zajednički rade na izradi strateškog plana za ekonomski razvoj Srbije od 2011. do 2020. godine. Kreatori ovog dokumenta juče su se, iza očiju javnosti, sastali u zgradi Narodne banke Srbije na okruglom stolu pod nazivom „Postkrizni razvojni model Srbije do 2020. godine”.

Interesantno je da se ova strategija, i kada je reč o autorima, ali i vremenskoj oročenosti, u potpunosti poklapa sa planom dugoročnog oporavka koji je još pre nekoliko meseci najavio predsednik Boris Tadić. A zašto je taj oporavak „strogo poverljiv” nedavno je, nezvanično, objašnjavao jedan od autora.

– Moguće je da u tom desetogodišnjem periodu ekonomski rast bude pet do šest odsto godišnje. Međutim, to je nemoguće sa starom razvojnom strategijom. Radeći na postkriznom razvojnom modelu procenili smo da je moguće da se Srbija vrati starim stopama rasta. Ali ono što sreću kvari jesu nepopularni i politički bolni uslovi koji su neophodni da bi se to ostvarilo. Siguran sam da drugačije ne može i da će politička elita morati da napravi „salto mortale” – kazao je nedavno jedan od autora strategije.

I ekonomska struka i vlast i opozicija saglasni su u jednom: stari model razvoja se istrošio i sada moramo više da investiramo, a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a javne investicije veće.

Prema informacijama do kojih je došla „Politika” sastanak u zgradi Narodne banke Srbije bio je prvi radni Okrugli sto, a neki od učesnika tvrde da rad na antikriznom dokumentu nema nikakve veze sa planom dugoročnog oporavka predsednika Tadića.

Ovaj dokument, kako tvrde autori, biće predstavljen u septembru i naišao je na veoma pozitivnu reakciju premijera Mirka Cvetkovića. Antikrizni program nudi predloge po sektorima privrede, a u delu poreske reforme u potpunosti prati ideju ministarke finansija Diane Dragutinović da se porezima optereti tražnja, a rasterete zarade.

O ovom planu nedavno je za „Politiku” govorio i Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, komentarišući antikrizne predloge koje su izvršnoj vlasti uputili Savez ekonomista Srbije, klub „Privrednik” i Udruženje korporativnih direktora.

– Važno je da se vodi socijalni dijalog oko budućeg razvojnog modela zemlje orijentisanog na izvoz, revitalizaciju industrije, aktivnu primenu znanja i porast konkurentnosti. Evropska unija i sve njene članice prave planove razvoja sa osnovnim ciljevima i prioritetima do 2020. godine. Srbija, pre svega, zbog sebe, ali i zbog evropske budućnosti, mora što pre da promoviše sopstveni plan, uvažavajući svoje prednosti, specifičnosti i ograničenja. Onda to više nije vladin program, već državni projekat od najvećeg značaja – kazao je tada Bajec.

Izvor: www.politika.rs

Stanice će zahvaljujući tim sredstvima imati najnoviju tehnologiju u skladu sa standardima Evropske unije.

Ta kompanija je, kako je navedeno, do sada uložila više od 80 miliona dolara u ekološke projekte u Srbiji.

Izvor: www.emg.rs

Izvesno je da će se u 2010. godini ekonomska aktivnost oporaviti, ali će taj oporavak biti nedovoljan i monetarna politika će najverovatnije ostati ekspanzivna tokom cele godine, ocenjeno je u izveštaju.

Ciljana inflacija u 2010. godini utvrđena je na nivou od šest plus minus dva odsto na kraju godine. Monetarna politika u ovoj godini biće usmerena i na ostvarivanje ciljane inflacije u 2011. godini, koja za kraj godine iznosi 4,5 odsto s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto.

Snižavanje ciljanih stopa inflacije se nastavlja u 2012. godini - na četiri odsto do kraja godine s dozvoljenim odstupanjem od plus minus 1,5 odsto. To odražava opredeljenost Monetarnog odbora za postizanje srednjoročne stabilnosti cena i doprinosi stabilizaciji inflacionih očekivanja.

NBS će nastojati da cilj utvrđen za inflaciju ostvari pomoću osnovnog instrumenta monetarne politike - kamatne stope koja se primenjuje u sprovođenju osnovnih operacija monetarne politike.

Visina referentne kamatne stope će se menjati zavisno od ocene trenutne ekonomske situacije, ocene kretanja inflacije, kao i njihovih projekcija.

Referentna kamatna stopa će biti korigovana tako da projektovana inflacija bude u granicama ciljanog raspona u vremenskom periodu koji Monetarni odbor bude smatrao odgovarajućim s obzirom na prirodu poremećaja koji nastanu i opštu makroekonomsku situaciju.

Ostali instrumenti monetarnog regulisanja, uključujući stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, imaće pomoćnu ulogu.

Od 2009. godine NBS sprovodi režim ciljanja inflacije i, u saradnji s Vladom Srbije, utvrdila je srednjoročne ciljeve za ukupnu inflaciju merenu potrošačkim cenama. Cilj za kraj 2009. godine bio je osam plus minus dva odsto, a ostvarena inflacija je iznosila 6,6 odsto.

Cilj je ostvaren korišćenjem referentne kamatne stope kao osnovnog instrumenta monetarne politike.
Restriktivna monetarna politika, kao i konzervativna politika nadzora poslovanja banaka, koje su vođene u prethodnom periodu u potpunosti su potvrdile svoju opravdanost, što je Narodnoj banci omogućilo da prilagođava regulativu kako bi negativne efekte svetske ekonomske krize ublažila. Rezultat toga bila je očuvana stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.

Zahvaljujući podršci koja je pružena bankama u prevazilaženju posledica krize, obezbeđivanju solidne pozicije likvidnosti i upravljanju povećanim kreditnim i deviznim rizikom, u Srbiji je održana stabilnost bankarskog sistema.

O poverenju u bankarski sektor svedoči činjenica da je, posle udara u vidu naglog povlačenja više od milijardu evra devizne štednje iz banaka u poslednjem tromesečju 2008. godine, ta štednja vraćena u banke i nastavila je da raste.

Devizna štednja je u 2009. godini povećana za 26 odsto, ili za više od 1,2 milijarde evra, i na kraju godine građani su na štednim ulozima u bankama držali više od šest milijardi evra.

Devizne rezerve NBS su u 2009. godini povećane za više od 2,4 milijarde evra i 31. decembra su iznosile blizu 10,6 milijardi evra, a NBS je i u uslovima svetske ekonomske krize obezbedila da devizno tržište nesmetano funkcioniše.

Visok rast deviznih rezervi rezultat je zaduživanja na osnovu aranžmana s MMF-om, ali i smanjenja tekućeg deficita platnog bilansa u uslovima realne depresijacije dinara i smanjene agregatne tražnje.

U izveštaju se navodi i da je proces restrukturiranja u NBS u 2009. godini nastavljen i na kraju godine centralna banka je imala 2.288 zaposlenih, ili 9,3 odsto manje nego u 2008, ali je njihova kvalifikaciona struktura bila znatno povoljnija.

Izvor: www.emg.rs

Akcija Privredne banke Beograd danas je hartija sa najvećim rastom cene. Iz obima od samo 14 komada deonica banke poskupela je 12,79 odsto i skočila na 688 dinara.

Po toj ceni tržišna kapitalizacija banke iznosi 1,72 milijarde dinara.

Izvor: www.emg.rs