To predstavlja 52,78 odsto obima emisije, a zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 11,5 odsto godišnje, navodi se u saopštenju.

Te hartije od vrednosti dospevaju na naplatu 30. juna 2011. godine, a naredna aukcija dvanaestomesečnih državnih hartija od vrednosti planirana je za 15. jul 2010. godine.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Najprometnija hartija bio je vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) koji je zabeležio realizaciju od 33,9 miliona dinara i to uglavnom na nivou od 9.000 dinara. Drugu polovinu trgovačkog dana obeležila je velika ponuda ovih hartija na istom nivou i odsustvo bilo kakve tražnje. Velika navala pre svega pojedinačnih akcionara za prodajom ove hartije tumači se pre svega strahom da će prestati bilo kakvo trgovanje kada dominantni akcionari obezbede prostu većinu u skupštini akcionara.

Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT), drugi dan zaredom, zabeležio je pad od maksimalnih 8 procenata u susret sutrašnjoj skupštini akcionara na kojoj bi trebala da se donese odluka o podeli 29,1 odsto akcija iz neraspoređene dobiti. Prosečna cena ove hartije iznosila je 825 dinara dok je ukupan promet iznosio 2,2 miliona dinara. Beogradski Energoprojekt (BSE:ENHL) je zabeležio realizaciju od 2,7 miliona dinara okončavši trgovanje iznad nivoa od 900 dinara, prvi put još od 1. juna. Na aukcijskom tržištu, beogradska trgovina Pekabeta (BSE:PKBT) spustila se 10,7 procenata na nivo od 2.500 dinara uz solidnu realizaciju od 1,3 miliona dinara.

Od bankarskih akcija, niška AIK banka (BSE:AIKB) je bila najprometnija sa realizacijom od 1,3 miliona dinara. Akcije ove najprofitabilnije banke na berzi oscilirale su blago oko  2.800 dinara okončavši trgovanje neznatno ispod tog nivoa. Novosadska Razvojna banka (BSE:MTBN) zabeležila je realizaciju od 0,7 miliona dinara uz prosečnu cenu od 4.383 dinara. Ova bankarska ustanova juče je usvojila strategiju razvoja u periodu 2010-2014. godine na kraju kojeg planira dostizanje aktive od 62,4 milijarde dinara. Uz promet od pola miliona dinara, Agrobanka (BSE:AGBN) je oscilirala oko nivoa od 7.800 dinara dok je beogradska Komercijalna banka (BSE:KMBN) sa malim prometom ojačala nepunih 2 odsto.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet od 60,4 hiljade evra sa blagim padom cena na današnjem trgovanju.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Iz ministarstva ekonomije najavljena su pomeranja trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na avgust ili najkasnije septembar, a ne 1. jula.

Kao razlog odlaganja se navodi veliki broj akcionara, ali i to što u trgovanje mora biti uključeno više državnih institucija poput Pošte, Berze, Komisije za hartije od vrednosti, a za to treba još priprema i vremena.

"Potrebno je da se obavi veliki broj pripremnih radnji da bi se to moglo uraditi zbog veliko broja akcionara i komplikovanosti procesa. Sa jedne strane za organizovati, a sa druge strane da bi ceo proces bio i besplatan i jednostavan za građane”, kaže državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, Nebojša Ćirić.

Prva trgovina dobijenim akcijama biće besplatna, a od dokumenata biće dovoljna samo lična karta i sve će moći da se obavi na šalteru Pošte Srbije. Da li ima zainteresovanih za kupovinu akcija i kolika je cena, građani će moći da se informišu na šalteru pošte, preko call-centra, SMS porukom ili preko Interneta.

"Kako će se kretati cena akcija zavisiće od poslovanja kompanije, ali i od spremnosti većinskog vlasnika da rezultate koje ostvari podeli sa malim akcionarima", rekao je Nenad Gujaničić, broker “Sinteza Invest grupe” i dodaje da je “veoma važno da građani znaju da je većinski vlasnik obavezan ugovorom da mora sve akcije manjinskih akcionara otkupiti po ceni od 4,8 evra po akciji. To je neka brana da akcije NIS-a neće mnogo da padnu”.

“Ali takođe, ne treba imati neka nerealna očekivanja da će cene mnogo da porastu. Realno govoreći svaka cena iznad 700 ili 800 dinara bila bi baš, baš, veliko iznenađenje”, smatra Gujaničić.

Više od četiri i po miliona građana ima pravo na akcije. Njihova vrednost je, makar u najavi, bila vrlo primaljiva. Danas su ti iznosi mnogo manji i realniji, a građani mogu da očekuju još akcija od prodaje preostalih javnih preduzeća, smatra ekonomski analitičar Aleksandar Denda.

Posle NIS-a, od jeseni moći će da se trguje akcijama aerodroma, a ubrzo posle toga i akcijama Telekoma. Najkasnije do kraja godine građani će dobiti i akcije iz akcionarskog fonda. Poslednje besplatne akcije koje će biti podeljene su akcije Elektroprivrede Srbije, i to iduće godine.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Korporativni agent NIS-a, Vojvođanska banka, dostavila je 23. juna Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti Republike Srbije zahtev za registraciju promena u vezi sa pretvaranjem NIS-a u otvoreno akcionarsko društvo, navodi se u saopštenju, uz objašnjenje da je procedura upisa promena obavezna za uključenje akcija NIS-a na Beogradsku berzu.

U Agenciji za privredne registre su 23. juna, na osnovu zahteva NIS-a, registrovane odgovarajuće promene, ističe se u saopštenju i dodaje da će posle dobijanja obaveštenja od Centralnog registra, NIS odmah podneti zahtev Beogradskoj berzi za prijem akcija na Listing A.

Odluka o pretvaranju NIS-a u otvoreno akcionarsko društvo doneta je na skupštini akcionara Naftne industrije Srbije, u skladu sa propisima i obavezama iz ugovora o kupoprodaji akcija NIS-a između Republike Srbije i ruske kompanije Gazprom njeft, navedeno je u saopštenju.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

"Fiksni kurs dinara olakšao bi uvoz a otežavao izvoz, što bi vodilo budžetskom deficitu i zaduživanju zemlje", izjavio je Šoškić.

"Trošenja deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi dinar učinila stabilnim, uticalo bi na cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti", kaže on.

Šoškić smatra da bi fiksni kurs dinara jedino pogodovao uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom, ili u devizama.

Kandidat za guvernera Narodne banke Srbije ocenio je da je aktuelno kretanje kursa posledica regionalne situacije i pada poverenja međunarodnih investitora u region kao celinu.

Prema njegovim rečima, kretanje kursa dinara do kraja godine zavisiće od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Krizu u Srbiji privrednici će platiti još skupljim bankarskim kreditima. Slutnju privrednika za „Politiku” bankari samo –potvrđuju.

Privreda inače sve teže vraća kredite, sve više zajmova ima status problematičnih, a bankari se spremaju da, sva je prilika, uvećani rizik nadomeste višom cenom svog kapitala.

Bankar iz jedne od ovdašnjih najvećih finansijskih institucija, koji je želeo da ostane anoniman, jednostavno je zaključio da tu nema prevelike filozofije.

– Veći rizik ima višu cenu i to je uzrok i posledica. Ukoliko se nastavi sadašnji stepen kašnjenja u otplati, to će biti neminovnost i samo je teško reći kada će tačno krediti poskupeti – kaže ovaj bankar.

Prema njegovim rečima, situacija još nije alarmantna. Moglo je biti i gore, kaže. Banke su sasvim solidno zaštićene, što obaveznim rezervama kod NBS, što rezervacijama sredstava u samim bankama, a veći im je problem što nema solidnih klijenata kojima bi pozajmile novac.

– Mnogo veći problem od dugovanja je to što nema signala oporavka privrede, zato nisam optimista. Bez oporavka realnog sektora, proizvodnje i izvoza, svi će biti u problemu, pa i banke – smatra ovaj bankar.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, odgovarajući na pitanje da li će viši procenat nenaplaćenih kredita uticati na povećanje cene u narednom periodu, kaže:

– Jedan od elemenata cene kredita jesu i troškovi rizika, a rast učešća „loših” kredita utiče i na rast troškova rizika. Prema podacima NBS, ukupan nivo nenaplativih zajmova na tržištu je sa krajem prvog kvartala ove godine dostigao nivo od 16,5 odsto – ističe Petrović, dodajući da se u saradnji sa klijentom, nakon detaljne analize svih obaveza i trenutnih finansijskih mogućnosti, donosi odluka o restrukturiranju duga koji će olakšati dalju otplatu obaveze prema banci.

Podaci Udruženja banaka pokazuju da se privreda sve više zadužuje, ali i da je učešće problematičnih kredita sve veće. Na kraju maja firme i preduzetnici bili su zaduženi kod banaka sa 1,064 milijarde dinara ili oko deset milijardi evra. U poređenju s decembrom prošle godine privreda se zadužila dodatnih šest odsto, a u odnosu na april tri odsto.

Učešće loših kredita privrede u ukupnim plasmanima dostiglo je 12,5 odsto za razliku od 8,8 odsto koliko je iznosilo u decembru prošle godine. Preračunato na ukupnu sumu kredita privredi proizlazi da bankari moraju da se zamisle nad oko 1,2 milijarde evra koje im preduzeća duguju.

Interesantno je da podaci Narodne banke Srbije pokazuju još sumorniju sliku srpske privrede, a odnose se na prva tri meseca ove godine. Ukupni problematični krediti privrede na kraju prvog kvartala 2010. godine iznose 171 milijardu dinara ili 1,71 milijardu evra. Poređenja radi, u decembru 2009. godine oni su iznosili 153 milijarde dinara što pokazuje da je rast loših kredita za samo tri meseca bio veći od 11 odsto.

Podaci NBS inače pokazuju da je učešće problematičnih kredita privrede u ukupno odobrenim kreditima dostiglo čak 21,9 odsto.

Sektori sa najvećim učešćem problematičnih kredita su prerađivačka industrija (26,8 odsto), poljoprivreda (25 odsto), obrazovanje (21,4 odsto), trgovina (19,8 odsto), građevinarstvo (19,6 odsto).

U Uniji poslodavaca kao da imaju nešto ružičastiju sliku privrede Srbije jer kažu da ukupna zaduženja prema bankama, kao i privrede među sobom, iznose 9,4 milijarde evra.

– Problem privrede jesu skupi krediti, ali i skupa država, pri tom i neefikasna, koja neće da uvede red u sistem plaćanja. Veliki deo ovolike kreditne zaduženosti je nastao 2007–2008. godine u drugom privrednom ambijentu. Tačno je da je među privrednicima bilo nerealnog zaduživanja, ali su i banke koje su im davale zajmove bile nerealne. Veliki privrednici su i najveći dužnici i oni generišu krizu. S obzirom na to da oni zapošljavaju mnogo ljudi, uostalom kao i banke koje su im dale kredite, to postaje i problem države tako da se problem njihovog duga tiče svih nas – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

J. Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

U NIS kažu da je u toku procedura u Agenciji za privredne registre posle prelaska NIS iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo. Posle završetka te procedure, kompanija će predati zahtev Centralnom registru. Po dobijanju izvoda sa računa u Centralnom registru, NIS će predati zahtev za uključivanje na listing Beogradske berze.

Cena akcija NIS je ono što građane zanima, odnosno da li će rasti ili padati.

Na ovonedeljnoj sednici Vlade Srbije usvojena je i uredba kojom se preciznije utvrđuje procedura za prodaju akcija. Zasad je dovoljno da građanin na bilo koji šalter pošte donese samo važeću ličnu kartu i nije neophodna potvrda o vlasništvu za pet akcija NIS, koja je deljena zimus. Prvo trgovanje akcijama NIS biće besplatno na šalterima pošta.

Ako građanin treba za nekog drugog da obavi trgovinu akcijama potrebno je da od dokumenata sa sobom ponese svoju važeću ličnu kartu, ličnu kartu osobe za koju treba da obavi trgovinu i punomoćje overeno u sudu - objašnjeno nam je u Agenciji za privatizaciju.

Na samom šalteru procedura je veoma jednostavna, jer službenik samo proverava matični broj i stanje akcija i štampa ugovor. Potom slede formalna pitanja, kao kod brokera o broju akcija koje se prodaju i po kojoj minimalnoj ceni. Službenik će pitati građanina i za račun u banci na koji će mu biti uplaćen novac od eventualne prodaje. Potom se potpisuje nalog za prodaju.

Da bi građanin znao da odgovori na pitanje koja je minimalna cena akcija ispod koje ne želi da se njegove akcije prodaju, na samom šalteru u pošti biće okačena prosečna cena akcija prethodnog dana na zatvaranju trgovanja. To će izgledati kao kursna lista za kotiranje deviza, kažu iz Agencije.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Kompanija Huawei je prošle godine imala prihode u visini od skoro 22 milijarde dolara, a 45 od 50 najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija koristi usluge ovog kineskog giganta.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je tokom razgovora sa menadžmentom Huaweia istakao mogućnost da se kineskim investitorima ponude razne vrste podsticaja za ulaganja u Srbiju.

Kompanija već sarađuje s kompanijama Telekom i Telenor, a planirano je i da se uloži u razvoj 4G mreže u Srbiji.

Huawei, inače, u Srbiji ima 60 zaposlenih. Prema rečima rukovodilaca kompanije, koja ima 17 centara za razvoj u svetu, 50 odsto prihoda odlazi na razvoj i istraživanje.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)