Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine, u poređenju sa istim razdobljem prošle godine, iznosio je 0,6 posto, a u odnosu na zadnje tromesečje 2009. 0,8 posto.

"BDP raste jer je i industrijska proizvodnja u prvih pet meseci ove godine povećana za 5,4 posto, u odnosu na prošlogodišnje razdoblje", naveo je Vukmirović.

Poređenja radi, u Hrvatskoj je u prvih pet meseci ove godine industrijska proizvodnja niža za 2% u odnosu na isto razdoblje predhodne.

U Srbiji je u prvih pet meseci ove godine trgovina sa inostranstvom povećana 9,3 posto, u dolarima, a u evrima 7 posto, pri čemu je izvoz porastao 20 posto (u dolarima), dok je uvoz veći za 4 posto.

"To je dovelo do smanjenja deficita spoljne trgovine za 11,4 posto u ovom razdoblju i do veće pokrivenosti uvoza izvozom", naglasio je Vukmirović.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

(Zatvori)

"Na koridoru 10 su Subotica, Novi Sad, Beograd, Niš, Leskovac, Vranje i Pirot. Međutim, Kruševac, Kraljevo, Šabac, Loznica i Zaječar su daleko od autoputeva. Ovaj projekat treba da pruži šansu tim gradovima", istakla je Kalanovićeva, uz napomenu da samo na pravcu Pojate-Preljina živi oko pola miliona ljudi.

Ona je ocenila da je Transport master plan za Srbiju, koji je prošlog meseca usvojio Nacionalni savet za infrastrukturu, odličan osnov za dalji infrastrukturni razvoj, jer je Srbija konačno dobila sveobuhvatnu strategiju razvoja svih vrsta saobraćaja, čiju su izradu pomogli najveći evropski stručnjaci.

Cilj je ravnomerniji regionalni razvoj i zadržavanje stanovnika u devastiranim područjima, ukazala je Kalanovićeva i istakla da se to naročito odnosi na istočnu Srbiju, gde bi razvojem infrastrukture trebalo zadržati stanovništvo i vratiti one koji su otišli iz tog dela naše zemlje.

Na taj način, ističe ministarka, mogu se povećati potencijali za ulaganje u privredu, privući strani investitori i u učiniti da se građani tih područja "osete istinski jednakim u celoj Srbiji".

Kalanovićeva je kazala da će ti moderni putevi, kojima treba povezati Koridor 10 i budući autoput Beograd-Južni Jadran (Koridor 11), imati različite profile.

Od Pojata do Preljine biće klasičan autoput sa ukupno šest traka, na pravcu Paraćin-Zaječar brza saobraćajnica sa po dve trake, kao i od Rume do Šapca i Kragujevca do Batočine, rekla je ministarka.

"Ako to zadovoljava Kragujevac, koji će u narednom periodu da proizvodi između 200 ili 300 hiljada automobila (godišnje), mislim da će to biti dobra mera i za Zaječar i za Šabac", navela je Kalanovićeva.

Za projektovanje autoputa Pojate-Preljina biće, prema njenim rečima, raspisan tender do 1. avgusta, a do septembra i za autoputeve Paraćin-Zaječar i Ruma-Šabac. Izgradnja tih deonica se u potpunosti finansira iz budžeta Ministarstva za NIP, koje je zaduženo za kompletnu realizaciju projekata.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Srbija u narednom periodu mora povećati nivo privredne aktivnosti, što se može uraditi samo kroz rast investicija, kazao je Đuričin u intervjuu Tanjugu.

"Pri tome treba imati u vidu da smo relativno visoko zadužena zemlje i da se te investicije ne mogu finansirati iz kredita nego moramo pronaći oblike dokapitalizacije i partnerstva javnog i privatnog vlasništva", rekao je Đuričin.

Đuričin je podsetio da je sa predsednikom Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Branislavom Grujićem i predsednikom Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplicom Spasojevićem sačinio predlog mera za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u kome se predlažu tri paralelna puta investiranja u Srbiju.

Pre svega to su mrežne tehnologije - energetika i telekomunikacije, s obzirom na to da te grane imaju razmenjive proizvode, a s druge strane privlače značajne investicije, što znači da imaju veliki multiplikativni efekat na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), naglasio je Đuričin, koji je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Ono što je posebno važno je da se finansiranje investicija može obezbediti dokapitalizacijama, odnosno uvlačenjem strategijskih partnera u vlasništvo naših preduzeća", kazao je Đuričin.

Predsednik SES-a je ocenio da bi investicije, takođe, trebalo usmeriti u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede, da bi se iskoristila komparativna prednost koju Srbija ima u poljoprivredi.

"Predložili smo i razvoj infrastrukture, s tim što smatramo da infrastrukturu dominantno treba finansirati sredstvima onih koji tu infrastrukturu podižu, jer su u pitanju velike investicije, rokovi povraćaja su dugi, a mi smo dosta zaduženi", ukazao je Đuričin.

"Što se tiče privatnog sektora, mislim da država ne treba da mu pomaže ni na jedan način, ne treba da ohrabruje njegovo investiciono ponašanje, ono što država treba da pokuša da obezbedi to je maksimalna makroekonomska stabilnost", istakao je čelnik SES-a.
 
Đuričin kaže da se sa grupom privrednika ne zalaže za fiksni, već za predvidiv kurs, koji bi morao "da bude jasan donosiocima ekonomskih odluka u dužem periodu".

Prema rečima Đuričina, za realizaciju navednog programa treba uspostaviti novi monetarni model koji bi se bavio stabilnošću cena, stabilnošću proizvodnje i strukturom proizvodnje, u kojoj razmenjivi proizvodi treba da dominiraju, kao i politikom kursa koja treba da bude takva da kurs bude bude predvidiv za investitore.

"Ako donosite odluke o investicijama, vi morate znati sa čime možete da računate. Kako da napravite biznis plan za tri do pet godina, da otplatite investicije koje ste uložili i nešto zaradite ako ne znate kakav će biti kurs", rekao je on.

Na pitanje da li predvidiv kurs otvara prostor špekulantima, Đuričin je ocenio da nije logično da u privredi koja je na 68 odsto BDP-a i 40 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine, postoje viškovi likvidnosti koji se plasiraju u finansijsku aktivu, pre svega u novac, odnosno devize.

"To je pitanje procene, ja bih rekao šta je važnije - da li je važnije da ulagači koji ulaze u investicije mogu da projektuju kurs i da znaju da li im se investicija isplati, ili špekulanti mogu da računaju sa plasiranjem slobodnog novca", naveo je on.
 
Đuričin je izrazio nadu da će neke od predloženih mera naići na odobravanje ekspertskog tima koji pravi odgovarajući antikrizni program vlade. Predsednik Saveza ekonomista istakao je i da je jako važno da sve što vlada radi bude u skladu sa politikom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

"Nažalost, Srbija još uvek više troši nego što proizvodi i glavni finansijer našeg deficita je MMF koji s jedne strane pokušava da određenim programmima podigne zarađivačku sposobnost naše privrede, da je ohrabri i učini održivom, a s druge strane finansira naše tekuće deficite kroz kredite", rekao je Đuričin.

"Na nama je da kroz inteligentne investicije podignemo nivo aktivnosti i da se osposobimo da vraćamo dugove i da dođemo na 'zelenu granu' u nekom srednjem periodu kada ćemo moći da imamo pozitivne neto efekte ekonomskih aktivnosti", zaključio je on.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najprometnija hartija na tržištu bilo je proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo (BSE:JESV) kojim se i danas trgovalo na nivou od 6.000 dinara slično kao i proteklih sedmica. Ukupna realizacija u trgovanju ovom akcijom iznosila je 1,8 miliona dinara. Beogradski građevinar Energoprojekt (BSE:ENHL) oslabio je dodatnih 2 odsto spustvši se do nivoa od 829 dinara uz promet od 0,7 milion dinara. Neznatno slabiju realizaciju zabeležio je pirotski Tigar (BSE:TIGR) na koti od 700 dinara dok je bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) oslabio jedan odsto na 775 dinara. Ukoliko bi se ukalkulisale akcije iz dividende čije emitovanje je odobrila skupština akcionara ova cena bi bila ekvivalent pređašnjem nivou od 1.000 dinara. Vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) zabeležio je lagani pad vrednosti okončavši trgovačku nedelju na nivou od 7.753 dinara.

Od bankarskih akcija, najprometnija je bila niška AIK banka (BSE:AIKB) sa prilično skromnim prometom od milion dinara. Ova najlikvidnija hartija domaćeg tržišta zabeležila je lagani pad vrednosti za razliku od drugih bankarskih akcija koje su registrovale značajnije korekcije. Novosadska Razvojna banka (BSE:MTBN) oslabila je 2,3 procenta uz promet od 0,8 miliona dinara dok je Agrobanka (BSE:AGBN) pala na 7.679 dinara premda je pri kraju trgovanja bilo ponude i na nivou od 7.600 dinara. Akcijama beogradske Komercijalne banke (BSE:KMBN) danas se nije trgovalo.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su realizaciju od 89,7 hiljada evra a većina serija je zabeležila lagani rast vrednosti.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Junski pad indeksa Beogradske berze, iako ne tako drastican jer je Belex15 izgubio 4,45 odsto, a Belexline 2,65 odsto, zaokružio je "crveni" kvartal za nama, čime su ostala neispunjena očekivanja da će prolećni meseci doneti makar blagi sezonski rast, ističe portfolio menadžer Delta Generali Aleksandar Štajner.

Oporavak prometa je, kako navodi, takođe izostao, tako da se sada već hronična nelikvidnost, na žalost, ustalila kao jedna od glavnih odlika srpskog tržišta kapitala.

Suštinsko osveženje bi moglo da se očekuje pojavom akcija NIS-a na berzi, najavljenom za početak septembra, i njihovim listiranjem na Prajm marketu Beogradske berze. Uticaj akcija NIS-a na vrednosti indeksa sada nije zahvalno prognozirati, ali bi uticaj na promet svakako trebalo da bude značajan, smatra Štajner.

Razloge za smanjenje cena akcija na berzi treba najpre tražiti u neizvesnosti vezanoj za značajniji oporavak makroekonomskih pokazatelja u zemlji i regionu, odnosno u mogućnosti da (privredni) oporavak u potpunosti izostane.

Dešavanja na svetskim berzama takođe nisu imala pozitivan uticaj na srpsko tržište. Naime, strahovi od dužničke krize primorali su vlade nekih evropskih zemalja na ozbiljne rezove u javnoj potrošnji u cilju obuzdavanja rastućih fiskalnih deficita, komentariše predstavnik Delta Đeneralija.

Sumnje u održivost krhkog privrednog oporavka uzrokovale su da praktično svi vodeći berzanski indeksi na kraju drugog tromesečja 2010. budu bar nekoliko procenata ispod vrednosti sa kraja prošle godine, kazao je Štajner komentarišući berzanske pokazatelje.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

U saopštenju se navodi da je posmatrano po aktivnostima u prvom kvartalu najveći rast bruto dodate vrednosti (BDV) zabeležen u sektoru saobraćaja 8,6 odsto, sektoru finansijskog posredovanja 6,3 odsto, sektoru vađenja ruda i kamena 4 odsto i sektoru prerađivačke industrije 2 odsto.

Pad BDV-a zabeležen je u sektoru hotela i restorana 14,1 odsto, sektoru građevinarstva 12 odsto, sektoru trgovine 6,8 odsto, sektoru proizvodnje električne energije, gasa i vode 4,1 odsto i sektoru ostalih usluga 0,2 odsto.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Srbiju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je zabeležila realizaciju od 7,8 miliona dinara uz neznatan pad vrednosti ispod kote od 2.800 dinara.

Posle dužeg vremena, solidan promet od 4,5 miliona dinara registrovala je beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) uz blagi rast vrednosti od ovonedeljnog ustaljenog nivoa od 7.800 dinara.

Beogradska Komercijalna banka (BSE:KMBN) registrovala je promet od 1,7 miliona dinara uz prosečnu cenu od 26.094 dinara dok je gubitnike bankarskog sektora predvodila Jubmes banka (BSE:JMBN) koja je pala 9,2 procenta spustivši se na nivo od 10.714 dinara. Ukupan promet u trgovanju ovom hartijom iznosio je 1,4 miliona dinara.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio beogradski građevinar Energoprojekt (ENHL) koji je izgubio 6 procenata srozavši se na nivo od 846 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 6,8 miliona dinara. Veliki pad vrednosti stigao je samo dan nakon što je otkazana redovna skupština akcionara ove kompanije usled nedostatka kvoruma ali i rešenja Privrednog suda koji je naložio emitentu da omogući pravo glasa predstavnicima države.

Solidan promet od 1,56 miliona dinara zabeležio je pirotski Tigar (BSE:TIGR) uz pad od 2,6 odsto na nivo od 700 dinara dok je među prometnijima bila i Messerova filijala Tehnogas (BSE:TGAS) sa realizacijom od 1,5 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 5.900 dinara. Vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) nastavio je nagli silazni trend nakon što su dominantni akcionari u utorak stigli nadomak 50 procenata akcija ove kompanije. Akcije ovog proizvođača peći i šporeta pale su na nivo od 7.800 dinara što je 13 procenata manje u odnosu na vrednost na kojoj je u proteklih par sedmica isprometovano preko 15 odsto akcija ovog preduzeća.

Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) zabeležio je skroman promet uz lagani rast vrednosti nakon što je  juče skupština akcionara ove kompanije odobrila emisiju 29,1 odsto akcija iz neraspoređene dobiti.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su realizaciju od 57,9 hiljada evra dok su prinosi bili uglavnom nezantno iznad nivoa od 3,7 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)