FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih akcija je do 9:30 ojačao 0,6 posto, na 972 boda, nakon što je juče pao 0,3 posto, zaronivši na najniži nivo u šest sedmica. Frankfurtski Dax, londonski FTSE i pariški CAC bili su na dobitku između 0,6 i 0,8 posto.

Ulagači s nestrpljenjem očekuju rezultate stres testova u evropskim bankama, nakon vesti da će se predsednik Evropske centralne banke Jean-Claude Trichet sastati s direktorima banaka pre objavljivanja tih rezultata.

Nakon jučerašnjeg pada cena u bankarskom sektoru, jutros je akcija BNP Paribasa poskupela 0,9, a Banco Santandera 0,5 posto.

Znatno su porasle i cene u rudarskom sektoru, pa je akcija Rio Tinta poskupila 1,4, a Xstrate 1,7 posto.

Na Tokijskoj berzi Nikkei je indeks jutros ojačao 0,8 posto, na 9338 bodova.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je do 7,30 sati ojačao 0,5 posto, dok su cene akcija u Indiji, Tajvanu i Južnoj Koreji porasle između 0,1 i 0,4 posto. U Šangaju su, međutim, cene akcija pale više od 1 posto, a u Singapuru, Hong Kongu i Australiji između 0,1 i 0,3 posto. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u plusu 0,2 posto što je njegov prvi rast nakon četiri dana minusa.

U petak je objavljeno da je u junu u SAD-u broj zaposlenih pao, po prvi puta ove godine, i to više nego što se očekivalo.

To je još jedan u nizu podataka koji ukazuju na slabljenje oporavka najveće svetske ekonomije. Ulagače zabrinjava i slabljenje industrijske aktivnosti u kineskom, trećem po veličini svetske ekonomije.

"Strahovanja od recesije s dvostrukim dnom u  najvećim svetskim ekonomijama, izuzev Kine, sve više utiču na psihologiju na tržištu, mada se čini da jenjava bojazan od širenja dužničke krize u Evropi", kaže Mitul Kotecha, strateg u banci Credit Agricole.

Usporavanje oporavka najvećih svetskih ekonomija moglo bi da izazove pad potražnje za sirovinama, pa je prošle sedmice cena nafte potonula sa 78 na 73 dolara po barelu, a jutros se kreće oko 72,50 dolara.

Zbog naznaka slabljenja američke ekonomije, kurs dolara oštro je pao krajem prošle sedmice, pa se kurs evra, po prvi put nakon pet sedmica, probio iznad nivoa od 1,25 dolara.

Jutros se cena evropske valute kreće oko 1,2535 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra stabilno se kreće na nivoima od petka, oko 110,20 jena. Ni kurs dolara prema jenu nije se znatnije promenio u odnosu na petak, pa se jutros kreće oko 87,90 jena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Bafet, vlasnik investicione kompanije "Berkšir Hatavej" i trenutno treći najbogatiji čovek na svetu, obavezao se 2006. godine da će donirati 99 odsto svog imetka u dobrotvorne svrhe.

Zajedno sa Bilom Gejtsom objavio je nedavno da će tražiti od stotine milijardera u SAD da u humanitarne svrhe poklone najmanje 50 odsto ličnog bogatstva. Prema Forbsu, Bafetovo bogatstvo procenjuje se na 47 milijardi dolara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih akcija je do 9:30 ojačao 0,5 posto, na 974 boda, nakon što je prošle sedmice potonuo 4,3 posto. Pariški CAC, frankfurtski Dax i londonski FTSE balansiraju, ipak, na rubu pozitivnog i negativnog područja.

Slabi podaci iz najvećih svetskih ekonomija, posebno američke i kineske, prošle sedmice su naterali investitore na povlačenje s tržišta akcija.

"Iduće sedmice počinje sezona objave kvartalnih poslovnih rezultata američkih kompanija, pa ako budu dobri, a nema razloga da ne budu, tržište kapitala tehnički je u dobroj poziciji za skok. U odnosu na tržište državnih i korporativnih obveznica, valuacije na tržištu akcija sada su vrlo privlačne, pa bi moglo doći do preseljavanja kapitala s tržišta obveznica na tržište akcija", kaže strateg u firmi Brewin Dolphin Mike Lenhoff.

Ipak, do sledeće sedmice Lenhoff očekuje oprezno trgovanje. Na Tokijskoj berzi Nikkei je jutros ojačao 0,7 posto, na 9266 bodova, nakon što je prošle sedmice potonuo 5,5 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Dow Jones indeks pao je juče 46 bodova, ili 0,47 posto, na 9.686 bodova. S&P 500 indeks oslabio je takođe 0,47 posto, na 1.022 boda, dok je Nasdaq indeks pao 0,46 posto, na 2.091 bod.

Na samom početku jučerašnjeg trgovanja ulagače je razočarao podatak da je u junu bez posla ostalo 125.000 Amerikanaca, više od očekivanih 110.000. Pritom su državne službe otpustile 225.000 privremeno zaposlenih, dok je u privatnom sektoru otvoreno 83.000 novih radnih mesta, manje od 112.000, koliko se očekivalo.

To pokazuje da se situacija na tržištu rada ne poboljšava onoliko brzo koliko su se ulagači nadali, pa ih nije ohrabrio ni podatak da je stopa nezaposlenosti pala s 9,7 na 9,5 posto, dok se očekivao njen rast na 9,8 posto.

To je prvi mesečni pad zaposlenosti ove godine i jedan u nizu podataka u poslednjih mesec dana koji ukazuju na usporavanje oporavka američke privrede.

"Jednostavno, nema razloga da bi neko bio zadovoljan izveštajem o zaposlenosti. Mnogi podaci objavljeni u junu bili su blago do potpuno razočaravajući", kaže Linda Duessel, analitičarka u firmi Federated Investors.

Zbog slabosti tržišta rada, a time i potrošnje juče je među najvećim gubitnicima bio finansijski sektor. S&P indeks tog sektora pao je 1,1 posto, dok su cene akcija u sektoru usmerenom potrošačima oslabile 1,2 posto.

U celom prošloj nednelji Dow Jones indeks pao je 4,5 posto, dok je S&P 500 potonuo 5, a Nasdaq indeks 5,9 posto, što je njihov najveći nedeljni pad u poslednja dva meseca.

Na većini evropskih berzi cene akcija su juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,67 posto, na 4.838 bodova, a pariški CAC 0,25 posto, na 3.348 bodova. No, frankfurtski DAX indeks oslabio je 0,40 posto, na 5.834 boda.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Barel sirove nafte na američkom je tržištu tako poskupeo 15 centi, na 73,10 dolara. Na tržištu u Londonu cena mu je porasla za 19 centi, na 72,53 dolara.

Cena nafte za promptne isporuke ove nedelje je svakodnevno padala i na putu je da zabeleži najveći nedeljni postotni gubitak od početka maja, od kada je evropska dužnička kriza pogodila tržišta i podstakla pad cena nafte za 13 posto.

Ulagačima glavobolje i dalje najviše zadaju potencijalno zapadanje globalne ekonomije u novu recesiju, pa će stoga za nove mere u vezi sa brzinom oporavka tokom poslepodneva pričekati ključne podatke o zaposlenosti u Sjedinjenim Državama.

"Tržištima su za podsticaj i dalje potrebne snažne naznake oporavka", kazao je Ken Hasegawa, menadžer u brokerskoj kući Newedge u Japanu. "Ako brojke budu slabe, cene će da nastave da  padaju prema 70 dolara za barel".

Podaci o zaposlenosti u SAD-u, najvećem svetskom potrošaču energije, trebalo bi da pokažu gubitak radnih mesta od 110 hiljada u junu, nakon što je u maju otvoreno 431 hiljada novih radnih mesta.

Bolje od očekivanog izveštaja bi moglo da podstakne kupovine i pružiti podsticaj akcijama i cenama nafte pred dugi vikend u SAD-u povodom Dana nezavisnosti 4. jula.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) odvojeno je objavila da je referentna cena barela nafte tog kartela u četvrtak iznosila 70,48 dolara, spustivši se za 2,03 dolara u odnosu na prethodni dan.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
28.6.	14:30	Personal Spending	Maj	0.2%	0.1%	0.0%
28.6.	14:30	PCE Prices	Maj	0.2%	0.1%	0.1%
29.6.	16:00	Consumer Confidence	Jun	52.90	62.0	63.3
30.6.	14:15	ADP Employment Change	Jun	13K	61K	55K
30.6.	15:45	Chicago PMI	Jun	59.10	59.0	59.7
1.7.	14:30	Initial Claims	26.6.	472K	458K	457K
1.7.	16:00	ISM Index	Jun	56.2	59.0	59.7
1.7.	16:00	Pending Home Sales	Maj	-30.0%	-10.5%	6.0%
2.7.	14:30	Nonfarm Payrolls	Jun	-125K	-100K	431K
2.7.	14:30	Unemployment Rate	Jun	9.5%	9.8%	9.7%
2.7.	14:30	Hourly Earnings	Jun	-0.1%	0.1%	0.3%
2.7.	14:30	Average Workweek	Jun	34.10	34.2	34.2

EVRO ZONA

Datum	CET	Pokazatelj	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
30.6.	9:55	German Unemployment Change	-21.00K	-23.00K	-45.00K
30.6.	11:00	CPI (YoY)	1.40%	1.50%	1.60%
1.7.	10:00	Manufacturing PMI	55.60	55.60	55.60
2.7.	11:00	Unemployment Rate	10.00%	10.10%	10.10%
2.7.	11:00	PPI (MoM)	0.30%	0.30%	0.90%

Više o pokazateljima možete pogledati ovde.

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs.

(Zatvori)

Tursko ministarstvo industrije i trgovine prognozira privredni rast u drugom tomesečju na nivou šest do osam odsto, a za celu godinu na više od šest odsto.

Zemlja očekuje snažan privredni rast, pošto je prošle godine BDP pao za 4,7 odsto, a samo u prvom tromesečju 2009. za 14,5 procenata.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)