Isaresku je ocenio i da će stopa inflacije u 2010. godini biti 2,8 odsto, a ne ranije predviđenih 3,5 odsto i dodao da "Nacionalna banka Rumunije (BNR) ocenjuje da postoje povoljni uslovi za bržu deflaciju nego u prethodnom periodu".

On je naglasio da se deflacija "komotno" učvrstila i za naredne kvartale, i to zahvaljujući razvoju u odnosu evra i leja, koji je u prvom kvartalu ove godine vršio najveći pritisak na inflaciju. Na deflaciju, u uslovima krize, utiče i smanjenje potrošnje koja više ne vrši pritisak na stopu inflacije.

Isaresku je rekao da je prognoza trenda inflacije urađena sa Međunarodnim monetarnim fondom i da je ta prognoza "realistična" u postojećem ekonomskom ambijentu sa mnogo nepoznatih elemenata.

Rumunija je uzela kredit na dve godine vredan 19,95 milijardi evra za podršku deviznim rezervama države, pokrivanje budžetskog deficita i jačanje bankarskog sistema kroz otvaranje kreditnih linija za podsticaj ekonomije.

Guverner CBR je ocenio da će se zahvaljujući tom zajmu rumunska valuta stabilizovati, ali da "veliki problem" rumunske ekonomije predstavlja niska produktivnost i veliki jaz između plata i produktivnosti.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Prihodi u oblasti fiksne telefonije manji su pet odsto, rekao je Sas, ali je naveo da prihodi ne padaju u sektoru mobilne telefonije. U toj oblasti prihodi su porasli u interkonekciji, kao i prihodi od mobilnog interneta.

Kompanija T-mobile, deo Dojče telekoma, ostvarila je prihod od preko 14 miliona evra. Kompanije T-mobile Crna Gora i Internet Crna Gora objedinjene su ove godine i posluju u sastavu Crnogorskog telekoma.

Rezultate poslovanja Crnogorskog telekoma Sas je objasnio kao "kontradiktorne", jer prihodi, s jedne strane, neznatno padaju, a, sa druge strane, kompanija je i dalje profitabilna, zahvaljujući primeni mera za ublažavanje posledica ekonomske krize.

Broj korisnika usluga mobilne telefonije porastao je za 20 odsto, čemu je, kako je ocenjeno, doprinela bolja i raznovrsnija ponuda.

Broj korisnika ADSL-a, naveo je Sas, u stalnom je porastu, a od 2007. godine uvećan je na gotovo 30 hiljada, što je porast od preko šest puta.

Sas je rekao da ove godine ne bi trebalo da bude otpuštanja zaposlenih iz Telekoma, ali je ocenio da opšta ekonomska situacija utiče i na poslovanje te kompanije. Ako bi pad prometa i prihoda došao do nivoa od 15 ili 20 odsto, kompanija bi, kako je Sas upozorio, bila prinuđena da donese određene restriktivne mere, ali je izrazio nadu da do toga neće doći.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

Slovenia

• Mercator realized its prediction to sell 6,06% stake of Petrol till September 2009. After more than one month of Mercator ownership Petrol shares moved back to NLB. NLB get those shares after exercising repo contract against Istrabenz debt.    

Croatia

·        According to the Croatian Bureau of Statistics (DZS) the number of tourist visiting Croatia declined by 14% in the first three months of the year, as compared to the same period last year; 

·        As of today, smoking is banned in all public places in Croatia, including cafes and restaurants;

·        Atlantic grupa released its financial Q1 results today; revenues totaled 498 million Kuna an increase of 13% as compared to the same period last year, while net income totaled 22 million Kuna.     

Serbia

• Food producer Vindija from Varazdin is opening a poultry factory in Plandište, with the investment worth EUR 12 mil; 
• EBRD announced yesterday that it provided a EUR 432 mil. credit line to UniCredit group for financing companies in eight countries of CEE, out of which EUR 45 mil. will be allocated to Serbia; 
• The Government of Serbia decided to increase the limit for subsidized loans amount by additional RSD 40 bil. (EUR 421 mil.) to a total of RSD 180 bil. (EUR 1,9 bil.).   

Macedonia

• Trade deficit in the first quarter reached 620 million $, international trade scope is decreased for 33.5 % and import coverage with export is 45.7%, data from State Statistical Office; 
• Skopski Pazar AD-Skopje reported its audited financial statement finishing 2008 with a net-profit of 852 thousand EUR, 44% less than a year before. Total liabilities of the company are increased by 30%;  
• The Austrian insurance company Wiener Staedtische has become the new owner of the Macedonian insurance company Sigma. Wiener Staedtische bought all shares of Sigma for 6 million EUR. 

(Zatvori)

Od 40 velikih hrvatskih firmi koje su objavile poslovni bilans za prva tri ovogodišnja meseca većina je dobro poslovala, a među najsupešnijima je kompanija "Hrvatski telekom" (HT) koja je u periodu januar - mart uvećala dobit za 6,4 odsto, u poređenju sa istim periodom lani, na 583 miliona kuna (79,19 miliona evra).

Rukovodstvo HT planira otpuštanje radnika, uprkos dobrim poslovnim rezultatima u prva tri meseca, što predviđa i reorganizacija, najavljena početkom ove sedmice, u okviru koje će se ujediniti HT i drugi operater mobilne telefonije "Mobil telekom", piše zagrebački "Večernji list".

List navodi da je dobit veću od sto miliona kuna tokom prvog kvartala ostvarila u Hrvatskoj, uz najveće poslovne banke, samo "Adris" grupa (142 miliona kuna, odnosno 19,2 miliona evra).

Profit "Adris" grupacije bi, medjutim, mogao do kraja ove godine da se osetno smanji zbog primene Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama koji je počeo da važi od srede.

Veliki rast dobiti u prvom kvartalu imalo je i preduzeće "Erikson Nikola Tesla" - 88 odsto - , kompanija "Tehnika" - 73,5 procenta i firma IGH - blizu 47 odsto.

Spisak gubitaških firmi predvodi jedna od najvećih fabrika lekova u bivšoj Jugoslaviji - zagrebačka "Pliva" - koja je u prva tri meseca uknjižila gubitak od 622 miliona kuna, odnosno 84,5 miliona evra, dok je "Nekse grupa" na drugom mestu sa negativnim poslovnim bilansom od 67,7 miliona kuna, odnosno 9,19 miliona evra. Gubici drugih firmi su još niži, navodi "Večernji list".

Analitičarka Zagrebačke banke Ivana Blašković ocenjuje da se, prema do sada objavljenim rezultatima, može zaključiti da su hrvatski menadžeri, koji rukovode najvećim domaćim firmama, ozbiljno reagovali na privrednu krizu i nastojali, prvenstveno, da utiču na obuzdavanje rasta operativnih troškova poslovanja.

Blaškovićeva ističe da se najveći rizici sada pojavljuju u turističkim preduzećima, kao i firmama koje su "naslonjene" na taj privredni sektor, što se prvenstveno odnosi na proizvodjače hrane i robe široke potrošnje.

Osim globalne privredne krize koja utiče na pad turističkog prometa (koji godišnje iznosi oko sedam milijardi dolara ), dodatna pretnja za poslovanje ove privredne grane je i pojava svinjskog gripa, zaključila je Blaškovićeva.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju, banka Unikredit u Srbiji će od ukupnog iznosa dobiti 30 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, a Unkredit lizing 15 miliona evra.

Investicija EBRD u banke članice grupe Unikredit u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH), Bugarskoj, Mađarskoj, Ukrajini, Kazahstanu i Kirgistanu treba da ublaži efekte globalne ekonomske krize na region i poveća priliv kredita.

Zajednički projekat EBRD i grupe Unikredit omogućiće da se obezbede srednjoročni i dugoročni krediti i finansijski lizing za podršku preduzećima i poboljšanju energetske efikasnosti.

"EBRD i Unikredit, kao najveći finansijski investitor u regionu i najveća bankarska grupa u Srednjoj i Istočnoj Evropi, imaju zajednički cilj i odgovornost da privredi u regionu obezbede neprestani priliv kredita u vreme krize", istakao je predsednik EBRD Tomas Mirou.

Banke članice grupe Unikredit u Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj dobiće po 50 miliona evra, banka u BiH dobiće 30 miliona, ukrajinska Ukrsocbanka i ATF iz Kazahstana dobiće po 100 miliona evra, a ATF banka u Kirgistanu 20 miliona evra, navodi se u saopštenju EBRD. Unikredit lizingu u BiH namenjeno je 15 miliona evra, a lizing kompaniji u Ukrajini 25 miliona evra.

Bankarska grupacija Unikredit ima više od četiri hiljade poslovnica u 19 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE). Odobrila je oko 85 milijardi evra kredita u regionu, navodi se u saopštenju.

Investicija EBRD sa grupom Unikredit je deo obaveze koju je preuzela zajedno sa Svetskom bankom i Evropskom investiconom bankom (EIB) da se obezbedi više od 24 milijarde evra za podršku bankarskom sektoru u regionu. Time bi se obezbedile pozajmice preduzećima pogodjenim svetskom ekonomskom krizom, piše u saopštenju.

EBRD je navela da će ulaganja u grupu Unikredit slediti slične investicije u istočnoevropske članice drugih bankarskih grupacija. U saopštenju se dodaje da je EBRD, kao odgovor na krizu, povećala planirana ulaganja u bankarskih sektor u ovoj godini za 50 odsto, na tri milijarde evra.

EBRD je u prvom tromesečju ove godine uložila 1,1 milijardu evra što je za 64 odsto više nego u istom periodu 2008. godine, navodi se u saopštenju i dodaje da je planirano da ukupne investicije u 2009. godini dostignu sedam milijardi evra, što je porast od 30 odsto.

 

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

 

Slovenia

• German and Slovenian minister for transport began talks for strategic partnership of domestic and German railways; 
• Zavarovalnica Triglav will provide additional capital to its Macedonian daughter company Vardar osiguranje a.d.; 
• Erste Group analyst’s evaluated one year target price for pharmaceutical group Krka to 105 EUR, what is almost once above yesterday’s Krka stock price.    

Croatia

·        The Croatian government today accepted the European Union’s last proposal for resolving the border dispute between Croatian and neighboring Slovenia; 

·        According to a local market research company, the number of automobile registrations in Croatia declined by 45% in the previous month to 16,943;

·        Hrvatski telekom has announced that it will be merging its two companies T-Com and T-Mobile; the merger will be completed by January 1^st, 2010;  

·        Hrvatske autocesta (HAC) announced that it has received a credit for 100 million Euro which will be used to further expand Croatian motorways.     

Serbia

• Russian oil company Gaspromneft will invest EUR 118 mil. into modernization and reconstruction of NIS, including EUR 20 mil. that will be disbursed in the current month; 
• The Serbian government will repay RSD 20 bil. (EUR 210 mil.) next week to domestic road construction companies, which is part of its RSD 30 bil. (EUR 315 mil.) debt to the firms in the industry.   

Macedonia

• Stopanska Banka AD-Bitola reported its 1Q income statement finishing with a net-profit of 560 thousand EUR, 5.7% down from the same period last year; 
• Stopanska Banka AD-Skopje, member of NBG group-Greece, reported its 1Q income statement finishing with a net-profit of 4.7 million EUR, 11% down from the same period last year. In order to keep its stability the bank retains 4.3 million EUR as reserves;
• Ohridska Banka AD, member of Societe Generale group, reported its 1Q income statement finishing with a net-profit of 204 thousand EUR, 73% more from the same period last year, mainly due to higher interest income. 

(Zatvori)

Brisel u najnovijm izveštaju precizira da će makedonski budžetski deficit ove godine biti 3,5 odsto BDP-a. S obzirom na svetsku ekonomsku krizu, Komisija ukazuje vladi Makedonije da u narednim mesecima vodi odgovornu i zdravu fiskalnu politiku.

Komisija predviđa i rast nezaposlenosti ove i 2010. godine kada će dostići 36 odsto. Brisel konstatuje da je nezaposlenost mladih u Makedoniji oko 54 odsto i da nema poboljšanja iako je zapošljavanje mladih jedan od uslova za započijanje pregovora sa EU.

EK podseća da će naredni meseci biti teški za svetsku privredu i da će biti veoma teško da se privuku strane investicije.

Pretpristupni ekonomski program Makedonije za period od 2009-2011. predstavljen je zemljama članicama EU u Briselu tokom redovnog sastanka ministara finansija i ekonomije EU sa ministrima i guvernerima centralnih banaka zemalja-kandidata za prijem u EU.

Deflacija na godišnjem nivou

U Makedoniji je u aprilu registrovana deflacija na godišnjem nivou, pokazuju zvanični podaci Državnog zavoda za statistiku. Troškovi života, koji su ključni pokazatelj kretanja inflacije, u aprilu su smanjeni za 0,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok indeks cena na malo beleži smanjenje za jedan odsto.

Indeks cena na malo u aprilu, u poređenju sa martom, viši je za 0,2 odsto, a indeks troškova života manji je za 0,2 odsto. Vrednost potrošačke korpe za ishranu i piće za jednu četvoročlanu porodicu u aprilu, preračunata na osnovu cena na malo iznosi 209 evra i u odnosu na mart manja je za 0,7 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Predsedavajući Saveta ministara BiH i Fiskalnog saveta Nikola Špirić rekao je da će sredstva Međunarodnog monetarnog fonda -a biti rasporedjena na godišnjem nivou po 400 miliona evra.

Prema njegovim rečima vlasti su pripremile kvalitetan program, a sa MMF-om je dogovorena reforma socijalne politike i upravljanja javnim finansijama.

Špirić je dodao da će Vlada Federacije BiH morati da uštedi 414 miliona maraka, Vlada Republike Srpske 146 miliona, Brčko distrikt 10 miliona i Veće ministara 40 miliona maraka.

Šef delegacije MMF-a Kostas Kristu je izjavio da bi prvi deo sredstava mogao biti operativan u narednih nekoliko meseci.

Nije saopšteno gde će biti usmerena dogovorena finansijska sredstva.

BiH od privatizacije čeka 5 mlrd. €

Prodajom 12 najjačih kompanija Federacija BiH (FbiH) bi trebalo da zaradi deset milijardi KM (pet milijardi evra)

Direktor Agencije za privatizaciju u FBiH Enes Ganić je naveo da je reč je o najjačim kompanijama za koje postoji veliki interes i smatra se da je realno da bude inkasiran toliki iznos.

“Procene su da bi se samo prodajom preduzeća u kojima FBiH ima manjinski paket, poput Bosnalijeka, moglo dobiti oko 500 miliona evra. Prodajom telekoma i drugih kompanija gde FBiH ima većinski kapital moglo bi da bude ostvareno i do deset puta više. Namera je da najprije budu prodate komapnije za koje postoji najviše interesa”, rekao je Ganić.

Među kompanijama koje će biti predmet prodaje su BH Telekom, HT Mostar, Hidrogradnja, Energoinvest, “Šipad eksport-import”, Unis, Agrokomerc, Remontni zavod Travnik, Sarajevo-osiguranje, Energopetrol, Bosnalijek i Fabrika duhana Sarajevo.

Sadašnja vrednost ukupnog kapitala ovih 12 kompanija procenjena je na oko milijardu evra, dok udeo države iznosi oko 700 miliona evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)