Početna cena akcija Naftne industrije Srbija prvog dana trgovanja na Beogradskoj berzi biće zapravo knjigovodstvena vrednost i neće prelaziti 200 dinara. Maksimalna cena tog dana mogla bi biti 600 dinara, budući da vrednost akcija samo tog prvog dana može porasti za 300 procenata, potvrdio je juče za „Politiku” Branko Pavlović, savetnik malih akcionara NIS-a.

– Ne treba očekivati ništa spektakularno tog prvog dana trgovanja NIS-ovim akcijama, osim što po pravilu berze vrednost akcija samo tada može za toliko da skoči, pojašnjava on i dodaje da već narednih dana njihova vrednost može varirati do plus 12, odnosno minus osam procenata.

Na pitanje, da li na cenu akcija utiču i poslovni rezultati kompanije Pavlović kaže da lane nije bilo gubitka od oko 37,5 milijardi dinara da bi vrednost akcija bila sigurno veća.

Budući da je reč o kapitalno velikoj kompaniji privlačnoj na finansijskom tržištu, realno je očekivati da će uključenje akcija NIS-a na berzu pojačati tržišnu kapitalizaciju, a istovremeno pojačati i investicionu aktivnost domaćih i stranih investicionih fondova, kaže on.

Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a kaže da je nominalna vrednost akcija 500 dinara, dok će se tržišna cena formirati u zavisnosti do ponude i tražnje. Ništa ne znači, kaže, ako na berzi bude pet miliona akcija, a tek dva miliona onih koji bi da ih kupe.

Na vrednost akcija dodatno utiče i poslovanje kompanije u poslednje tri godine.

Budući da je NIS 2008. godinu završio s gubitkom od oko osam milijardi, a prošlu s 37,5 milijardi dinara to se dodatno odražava na nisku cenu akcija, kaže on i dodaje da ohrabruju najave čelnih ljudi kompanije da bi tekuća godina mogla biti pozitivna.

On upozorava da akcionari moraju da razlikuju nominalnu od vrednosti akcije po kojoj se one kupuju i prodaju. Cena koju je strateški partner „Gaspromnjeft” platio za kupovinu 51 odsto kompanije nema uticaja na nominalnu vrednost akcija. Na nju jedino utiču vrednost osnovnog kapitala i broj akcija, a budući da se vrednost osnovnog kapitala nije menjala, ukupna nominalna vrednost je ostala nepromenjena.

Nominalna vrednost bi bila ista i da nije došlo do prodaje akcija „Gaspromnjeftu” ili bilo kom drugom investitoru. Promena pojedinačne nominalne vrednosti akcije do koje je došlo prošle godine rezultat je povećanja broja akcija usled podele svake akcije u razmeri jedan prema 20, što znači da umesto jedne akcije nominalne vrednosti 10.000 dinara, sada postoje 20 akcija nominalne vrednosti 500 dinara. Akcije se, međutim, prodaju i kupuju po tržišnoj vrednosti.

Tržišna vrednost se utvrđuje na berzi i zavisi od odnosa ponude i tražnje ili se utvrđuje sporazumom između prodavca i kupca kada se prodaja vrši putem ugovora.

Takić podseća i na pravo akcionara da dobiju dividende koje se isplaćuje na godišnjem nivou. Uslov za isplatu je da NIS ostvari dobit, a Upravni odbor odobri njihovu isplatu.

Na pitanje da li će „Gaspromnjeft” kupovati akcije građana kako bi povećao svoj udeo u NIS-u, u ovoj kompaniji odgovaraju da za to „nema sumnje”, te da će ruski većinski vlasnik u potpunosti ispunjavati uslove iz kupoprodajnog ugovora, u skladu sa kojim je u obavezi da do februara 2011. godine da ponudu za otkup akcija manjinskih akcionara.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Još uvek nije poznato kada će biti održana redovna skupština ove kompanije nakon što je odložena zbog nedostatka kvoruma ali i naloga Privrednog suda koji je doneo rešenje kojim emitent mora da obezbedi pravo glasa novom akcionaru, Republici Srbiji. Energoprojekt holding je uložio žalbu Privrednom apelacionom sudu u Beogradu s obzirom da Republika Srbija nije bila akcionar u Centralnom registru hartija od vrednosti na dan kada je utvrđen presek za skupštinu akcionara.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Na aukciji koju je NBS organizovao za prodaju deviza bankama nije bilo zainteresovanih.

Redovna svop-aukcija, s rokom otkupa od tri meseca, organizovana je da bi se pospešili medjubankarska trgovina devizama i razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika, navodi NBS.

U svop-trgovini devizama banke kupuju ili prodaju devize uz obavezu da ih u određenom roku po unapred određenoj ceni prodaju ili kupe.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Istorija se ne ponavlja, ponavlja se samo ponašanje ljudi. Izabrali smo drugačiji put. Umesto inata - tražili smo prijatelje u svetu, umesto improvizacije - nastojali smo da sistemski rešavamo probleme. Pitanje svih pitanja u svim kritičnim vremenima u Srbiji je - da li je politička elita spremna na reforme ili svoju šansu vidi u pukom očuvanju vlasti. Izabrali smo reforme, po uzoru na moderne evropske zemlje.

Posle 20 godina srušene su i poslednje blokade između nas i Evrope, građani Srbije putuju slobodno i bez viza, nesmetano se obavlja robni promet. U Evropsku uniju želimo da uđemo dostojanstveno, kao sređena država, i zbog toga je evropski put poistovećen sa stvaranjem moderne, jake i reformisane Srbije.

Susedima smo ponudili partnerstvo u zajedničkom interesu i saradnju u svim oblastima. Balkanu je dosta svađa i sukoba. Sporove moramo rešavati mi, a ne da ih ostavljamo potomcima. Jedni druge da pogledamo u oči i budemo pošteni i prema prošlosti i prema budućnosti.

Kosovo i Metohiju, kao najkrupnije državno i nacionalno pitanje, ne smemo rešavati po receptima propalim u prošlosti, ni samoubilački, ni oružjem, ni mitskim govorima, ni ritualnim besom. Samo pravedno rešenje može da nadživi dnevnopolitičke interese i obezbedi opstanak srpske i drugih ugroženih zajednica u pokrajini, slobodu i sva civilizacijska prava svim građanima. Do rešenja možemo stići snagom, strpljenjem i upornošću. Zbog toga nudimo pomirenje, očekujemo dijalog i dogovor, kao istinski demokratska zemlja.


Posle pola veka pokrenuli smo reformu neefikasnog pravosuđa, sa nedopustivim brojem zastarelih sudskih postupaka i presuda ispod zakonskog minimuma. Država mora biti jača od kriminala i to ne sme da bude samo pitanje individualne hrabrosti i poštenja, već pre svega snažnog sistema. Skrivanje kriminala u lavirintu nepreciznih zakona presekli smo oduzimanjem imovine stečene kriminalom. Nikada u istoriji Srbije nije vođena ovako snažna borba protiv kriminala.

Najteži posao u prvoj polovini mandata ove vlade je bio u ekonomiji. Uz našu višedecenijsku krizu stigla je ekonomska kriza koja je potresla svet. Pretio je kolaps finansijskog sistema, smanjeno kreditiranje, pad tražnje, gašenje proizvodnje i zatvaranje preduzeća, panika i masovna otpuštanja radnika, ekstremno siromaštvo i potpuna paraliza života.

Mnoge zemlje su izlaz tražile u enormnom zaduživanju, smanjivanju plata i penzija i povećanju poreza. Opredelili smo se za subvencionisanje domaće privrede i povećanje tražnje, stabilizovanje finansijskog sistema, socijalne programe najugroženijima i izgradnju infrastrukture kako bismo uposlili ljude i spremni dočekali postkrizni period.

Upravljali smo krizom odgovorno i solidarno. Obezbedili vitalne funkcije države, sprečili bankrote preduzeća i banaka, izbegli masovna otpuštanja radnika. Javnu potrošnju smo smanjili za četvrtinu i, u odnosu na druge zemlje, minimalno se zadužili. Niti je kriza mogla da bude izgovor, niti je dopuštala politička rešenja, niti smo mogli da izbegnemo pad standarda građana. Izbegli smo fatalne posledice i to smatram najozbiljnijim rezultatom ove vlade.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Tadić je predložio Skupštini Srbije da izabere Šoškića za guvernera Narodne banke. Šoškić je predsednik Saveta NBS.

Dosadašnji guverner NBS Radovan Jelašić podneo je ostavku 23. marta iz, kako je naveo, ličnih razloga.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Šoškić: Prihvatio sam kandidaturu

Predsednik Saveta Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je Tanjugu da je prihvatio kandidaturu za guvernera centralne banke, u prvom reagovanju na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da on obavlja tu funkciju.

Kako je danas saopštila Pres sluzba predsednika Republike, Tadić je zvanični predlog o kandidaturi uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U krugovima političkih zvaničnika i stručnoj javnosti pozitivno je primljen predlog vladajuće koalicije, koji je 12. aprila obelodanio premijer Mirko Cvetković, da Šoškić bude novi guverner NBS, nakon što je Radovan Jelašić 23. marta podneo neopozivu ostavku na to mesto iz ličnih razloga.

U prvim komentarima o Šoškiću kao potencijalnom novom guverneru NBS, premijer Cvetković je rekao da se vladajuća koalicija za njega odlučila zato što je zadovoljio osnovne kriterijume - stručnost i nepripadanje bilo kojoj političkoj stranci.

Premijer Cvetković je u više navrata izražavao nadu da će Šoškić NBS voditi uspešno i nezavisno od drugih uticaja.

Uverenje da je izbor Šoškića dobro rešenje deli i ministarka finansija Diana Dragutinović, koja tih dana naglašavala da je to odličan izbor i predočila da je to izbor za koji bi i ona lično glasala, imajuću u vidu razne liste sa novim kandidatima za guvernera NBS koje su kružile u domaćoj javnosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Jurij Bajec smatra da je Šoškić dobar stručnjak, ne samo za monetarnu već i za makroekonomsku politiku.

Za Srbiju je to danas veoma važno, pogotovo u ovo vreme kada treba što pre da izađemo iz krize, jer je potrebno da se vodi puna saradnja sa ukupnom ekonomskom politikom koju vodi Vlada Srbije, pre svega sa fiskalnom politikom, istakao je Bajec.

„Mislim da će Dejan Šoškić, ako bude izabran, na to jako dobro da odgovori”, istakao je tada Bajec u jednom od prvih reagovanja.

Sam Šoškić je od objavljivanja kandidature bio stalno u žiži domaćih medija i uvek je koristio priliku da pošalje umirujuće poruke domaćoj javnosti da, ukoliko on bude izabran na čelo NBS, to se neće odraziti na stabilnost kursa dinara, poručujući da će uspeti da odbrani nezavisnost te institucije.

Prema njegovim rečima, Srbiji u ovom trenutku nikako ne odgovara uvođenje fiksnog kursa i on će ostati plivajući, tako da će vrednost dinara i dalje zavisiti od ponude i tražnje na deviznom tržištu.

U izjavi Tanjugu Šoškić je u maju rekao i da , ukoliko bude izabran za guvernera, ne treba očekivati nikakve promene u vođenju monetarne politike, naglašavajući da osnovni cilj monetarne politike mora ostati isti, a to je stabilnost cena.

„Verujem da ću uspeti da se odbranim od uticaja, inače se ne bih prihvatio ove funkcije”, rekao je Šoškić.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je oslabila 2,7 procenata okončavši trgovanje ispod nivoa od 2.700 dinara, prvi put od kraja januara tekuće godine. Ukupna realizacija u trgovanju ovom akcijom iznosila je 10 miliona dinara, dok su prioritetne hartije ovog emitenta zabeležile realizaciju od 0,65 miliona dinara po nepromenjenoj vrednosti od 1.000 dinara.

Beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) je oslabila 1,3 procenta na nivo od 7.300 dinara uz dnevni promet od 1,6 miliona dinara, dok je dobitnike iz bankarskog sektora predvodila Komercijalna banka (BSE:KMBN) koja je porasla 5,4 procenta, istina uz skroman promet od 0,36 miliona dinara. Akcije ove najveće državne banke stigle su do nivoa od 27.500 dinara što je najviša vrednost Komercijalne u poslednje tri nedelje.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio Energoprojekt koji je nakon jučerašnjeg propadanja na nivo od 800 dinara zabeležio prosečnu cenu od 859 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 4,1 milion dinara.

Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) ojačao je 1,1 odsto na nivo od 782 dinara uz realizaciju od 0,8 miliona dinara dok je i vranjski Alfa plam (BSE:ALFA) nezantno porastao na nivo od 7.300 dinara. Najveća domaća mlekara Imlek (BSE:IMLK) oslabila je 2,5 procenta spustivši se ponovo do nivoa od 1.200 dinara. 

Ukupan promet obveznica iznosio je 215 hiljada evra dok su prinosi nastavili blagi pad spustivši se u proseku oko nivoa od 3,7 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

- Razlog takvih odgovora je to što veći deo industrije čine neto uvoznici, kojima više odgovara fiksni kurs, jer bi to sprečilo dalje poskupljenje uvoznih aktivnosti i rast troškova zbog kredita u evrima, kazao je saradnik IZIT-a Saša Đogović i istakao da se 45 odsto anketiranih privrednika zalaže za dosadašnji režim deviznog kursa koji uključuje intervencije NBS, pri čemu se sugeriše da te intervencije ne budu tako intenzivne kao tokom maja.

Anketa je pokazala da većina privrednika ima poverenje u kreditno-monetarnu politiku NBS, odnosno da visok stepen poverenja izražava deset odsto, a umereno poverenje 60 odsto privrednika.

- Oko 90 odsto privrednika je protiv podele bonusa u javnom sektoru, pravdajući se preglomaznom i skupom neefikasnom državom, čije osoblje više otežava, nego što olakšava obavljanje poslovnih aktivnosti, naveo je Đogović.

Anketa je urađena u maju, na uzorku od 200 industrijskih preduzeća različitih sektora proizvodnje.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Od neto dobiti od 488,2 miliona dinara iz 2009. deo od 463,8 miliona dinara zadržaće se ka neraspoređena dobit  dok će se pet odsto preneti u reserve društva. Deo neraspoređene dobiti iz prethodnih godina u iznosu od 1,03 milijarde dinara pretvoriće se u osnovni kapital emitovanjem 2.223.540 komada akcija (29,17 odsto na postojeći broj).

izvor: www.emg.rs
(Zatvori)