Problem su i kurs dinara, ali i mogućnost da u narednih godinu dana bude ugrožen opstanak desetak banaka čije je učešće na tržištu od 0,5 do jedan odsto - upozorio je juče Zoran Jeremić, profesor na Univerzitetu „Singidunum“, prilikom predstavljanja edicije „Ko je ko u srpskim finansijama“, u izdanju „Ekonomist grupe“.

Jeremić je rekao da će privreda pre izaći iz krize nego banke.

- Finansijski sektor samo sa odloženim dejstvom deli sudbinu privrede, a odgovor za izlazak iz krize je okretanje proizvodnji i izvozu i smanjenje javne potrošnje. Dobro je što je to prihvaćeno, ali ne vidi se promena u potezima izvršne vlasti - kaže on.

Privrednici nisu promenili poslovnu politiku, naglašava Jeremić, jer i dalje računaju na uvoz i lobiraju da kurs dinara ostane na sadašnjem nivou. Oni koji najavljuju investicije, planiraju tržne centre i šoping molove.

- Potreban je ozbiljan program u kojem će se videti promena poslovne filozofije i države i privrednika i to je indirektno vezano za finansijski sektor koji počiva na privredi - rekao je Jeremić.

U Srbiji je visok i devizni rizik, a potencijalna opasnost od lomova na tržištu je neizvesnost da li se krediti mogu vratiti.

Inače, ceo finansijski sektor Srbije u odnosu na period pre krize karakteriše smanjenje broja zaposlenih, gase se brokerske kuće i investicioni fondovi, a u sektoru osiguranja došlo je do blagog smanjenja vrednosti imovine, kapitala i naplativnosti premija, a rizici rastu.

- Lizing je nakon visokog rasta doživeo dramatičan pad aktivnosti uz izražene probleme u realizaciji naplate. Mnogi portfolio investitori su se povukli, pa su cene akcija kompanija sa dobrim fundamentima i tržišnom perspektivom, značajno ispod knjigovodstvene vrednosti - ukazao je profesor Jeremić.

Kada je reč o regionu, uprkos ekonomskoj krizi i slabljenju privrednih aktivnosti, bankarski sektor uspeo je da zadrži rast ukupne aktive, a banke su uglavnom uspele da nastave sa profitabilnim poslovanjem.

Slovenija, jedina članica EU u regionu, na prvom je mestu po veličini aktive bankarskog sektora. U Hrvatskoj je izražena podela na velike i male banke, pri čemu velike banke čine više od 82 odsto ukupne aktive i ostvaruju veću profitabilnost nego mali igrači. Srpski bankarski sistem se nalazi na trećem mestu u regionu, sa dva puta manjom aktivom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji - rekao je Aleksandar Knežević, viši rukovodilac u „Dilojtu“.

Prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju na peto mesto, a razlog je relativno slabije ekonomska razvijenost privrednog sistema pa sve do držanja ušteđevine izvan bankarskih tokova u slamarici. Poput bankarskog sektora i kod osiguravajućih kuća najrazvijenije je slovenačko tržište. U Srbiji posluju čak 22 osiguravajuća društva. Kao i prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji je „Dunav“, iza kojeg na listi slede DDOR Novi Sad i „Delta Đenerali osiguranje“.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Oporavak prometa je takođe izostao, tako da se sada već hronična nelikvidnost, nažalost, ustalila kao jedna od glavnih odlika srpskog tržišta kapitala. Razloge za smanjenje cena akcija treba najpre tražiti u neizvesnosti vezanoj za značajniji oporavak makroekonomskih pokazatelja u zemlji i regionu, odnosno, u mogućnosti da oporavak u potpunosti izostane. Činjenica je i da su pozitivna iznenađenja u finansijskim izveštajima listiranih kompanija bila retkost u periodu za nama, ali smatram da je njihov doprinos negativnim dešavanjima bio manji. Dešavanja na svetskim berzama takođe nisu imala pozitivan uticaj na srpsko tržište. Naime, strahovi od dužničke krize primorali su vlade nekih evropskih zemalja na ozbiljne rezove u javnoj potrošnji u cilju obuzdavanja rastućih fiskalnih deficita. Time su sumnje u održivost krhkog, privrednog oporavka, iniciranog upravo tim javnim podsticajima, uzrokovale da praktično svi vodeći berzanski indeksi na kraju drugog kvartala budu bar nekoliko procenata ispod vrednosti sa kraja prošle godine. Period pred nama donosi novi, dvaneasti u nizu, pozitivni Belexsentiment, iako letnje mesece, sezonski, obeležava stagnacija, koja će verovatno biti praćena izraženim dnevnim oscilacijama cena akcija, nastalim usled male dubine tržišta. Suštinsko osveženje bi moglo da se očekuje pojavom akcija NIS, najavljenom za početak septembra, i njihovim listiranjem na „Prime market" Beogradske berze. Uticaj akcija NIS na vrednosti indeksa sada nije zahvalno prognozirati, ali bi uticaj na promet svakako trebalo da bude značajan.

Aleksandar Štajner
Portfolio analitičar

Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze

Izvor: www.belex.rs

(Zatvori)

Najviše se trgovalo obveznicama stare devizne štednje, i to u iznosu od 81 odsto. Od ukupnih 434 miliona dinara trgovanja obveznicama, najtrgovanija bila je serije A2011, sa 192 miliona dinara.

Najveće interesovanje investitora već tradicionalno vladalo je za akcijama niške AIK banke (BSE:AIKB) čiji je promet iznosio 192 miliona dinara.

U grupi najtrgovanijih, ali sa drastično nižim ostvarenim prometom, našli su se tokom protekle sedmice i Niška mlekara (BSE:MLNI)i Komercijalna banka (BSE:KMBN) sa devet miliona dinara, odnosno 7,6 miliona dinara.

Najveći nedeljni dobitnici bili su Telefonija (BSE:TLFN), sa ostvarenim rastom cene akcija od 14,14 odsto, Univerzal banka (BSE:UNBN), sa rastom cene 9,82 odsto, i Globos osiguranje (BSE:GLOS) čije akcije su poskupele 9,41 odsto.

Među gubitnike su se u prošlonedeljnoj trgovini svrstali Fidelinka (BSE:FIDL) sa padom od 12,17 odsto, Credy banka (BSE:CYBN) sa padom od 12 odsto, i Simpo (BSE:SMPO) čije akcije su tokom prošle nedelje pojeftinile za 9,82 odsto.

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu bilo je povećano u odnosu na prethodni period i kretalo se u proseku oko 60 odsto, uz ponovo intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Do izvesnog smanjenja ukupnog spoljnog duga došlo je, ne zbog prestanka zaduživanja države i privatnog sektora, odnosno izmirivanja finansijskih obaveza bez ulaženja u nove kreditne aranžmane, već usled jačanja dolara u odnosu na evro, naveli su u IZIT-u.

Upravo zbog kursnih razlika je i registrovano redukovanje spoljnog duga Srbije u aprilu prema stanju s kraja prošle godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ovaj deficit je smanjen jer je petomesečni uvoz vredan 4,75 milijardi evra samo za 1,6 odsto premašio vrednost uvezene robe u periodu januar – maj 2009. A kada bi i u decembru 2010. vrednost izvoza pokrila 61,2 odsto uvoza, kao što je bio slučaj u maju (u istom mesecu lane 59,8 procenata), što je debeli razlog za našu vladu da saopšti svetu da kriza više „ne stanuje” u Srbiji.

Poslovično obazrivi ekonomisti ipak upozoravaju da naoko lepe brojke petomesečnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije od početka godine, što bi neki možda mogli da zaključe. Oni kažu da bi Srbija mogla s pravom da se hvali navedenim visokim dvocifrenim povećanjem vrednosti izvezene robe u prvih pet meseci ove godine da se taj rast ne poredi s mršavim rezultatom u istom periodu 2009. Podsećanja radi, izvoz robe i usluga izražen u evrima prošle godine je smanjen za oko 17, a u dolarima čak za 22 odsto.

Petomesečno povećanje izvoza, nažalost, nije došlo ni kao posledica povećanja proizvodnje. Jer, autori poslednjeg broja biltena Ekonomskog instituta Mesečne analize i trendovi (MAT) ukazuju da se industrija još sporo oporavlja od prošlogodišnjeg pada proizvodnje od 12,1 odsto. Doduše, dalji pad je zaustavljen u septembru 2009, ali od tada ona uglavnom stagnira.

Veliki rast izvoza u prvih pet meseci ove godine ostvaren pre svega zahvaljujući povećanju plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda, ukazuju analitičari privrednih kretanja Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije. Činjenica da je reč o bitnim proizvodima u strukturi srpskog izvoza ukazuje na tendenciju da bi se pozitivan rast izvoza mogao nastaviti i u narednom periodu. Pored toga, na petomesečne rezultate određeni uticaj je imao i pad vrednosti dinara u odnosu na evro, koji je stimulisao izvoz i učinio da on raste brže od uvoza, tvrde istraživači PKS. Neki analitičari smatraju da je povećanju izvoza i sporom rastu uvoza doprinela i osetno niža domaća tražnja.

Srbija je od početka januara do kraja maja najviše izvozila gvožđe i čelik za 364 miliona dolara, obojene metale u vrednosti od 261 milion dolara, električne mašine i aparati 196 miliona dolara, žitarice i proizvode od njih 173 miliona dolara i povrće i voće za 169 miliona dolara, što čini 32,4 procenta od ukupnog izvoza.

Izvoz je u maju ove godine vredeo 616 miliona evra, uvoz oko milijardu evra, a deficit 390 miliona evra. U odnosu na maj prošle godine, izvoz je povećan za 17,8, a uvoz za 15,1 odsto, pa je deficit bio manji za 11,1 odsto. Vrednost izvoza u maju bila je najveća od oktobra 2008. godine, ali je još daleko manja od rekordne vrednosti iz jula 2008, kada je izvoz bio u vrednosti od 727 miliona evra.

Sudeći po kretanju u prvih pet meseci, uvoz bi do kraja godine trebalo sve više da raste. Tome će se najviše obradovati „ključari državne kase” jer rast uvoza na koji se plaća carina i PDV povećava budžetski prihod.

Primanja budžeta su u prvih pet meseci 2010. zabeležila apsolutni porast od 16,5 milijardi dinara u odnosu na isti period 2009. godine, tako da su i iznosila ukupno 248,1 milijardu dinara. Ovo povećanje predstavlja realni rast od 2,7 odsto. Pri tome prihodi od PDV-a u prvih pet meseci ove godine pokazuju oporavak, odnosno realan rast za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su prihodi od carina realno niži za gotovo 17 procenata. Prihodi od akciza su od početka godine iznosili 44,3 milijarde dinara, što je gotovo šest milijardi više nego u prethodnoj godini, pokazuje računica analitičara MAT-a.

Urednik pomenutog biltena, Stojan Stamenković, je mišljenja da su beneficirani potrošački krediti od početka godine uticali na povećanje proizvodnje kućnih električnih aparata, ali istovremeno i na njihov izvoz. Inače, najviše se uvozila nafta i naftni derivati, u vrednosti od 509 miliona dolara, prirodni gas 506 miliona dolara, obojeni metali 239 miliona dolara, pa električne mašine i aparati 239 miliona dolara i drumska vozila 216 miliona dolara, što je 26,6 odsto ukupnog uvoza.

Prema Stamenkovićevim rečima, ohrabrujuća je činjenica da je u uvozu sve veće učešće sirovina i poluproizvoda, što ukazuje da u drugom polugođu treba očekivati veći rast industrijske proizvodnje, što je oko tri odsto za celu ovu godinu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Upitan odakle onda tvrdnje u javnosti da prvog dana trgovanja NIS-ovim akcijama njihova vrednost neće prelaziti 200 dinara, jer je reč o knjigovodstvenoj vrednosti, Cvetković naglašava da te tvrdnje apsolutno ne stoje.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za privatizaciju su, objašnjava, u više navrata obaveštavali javnost da je početna cena po kojoj će se trgovati NIS-ovim akcijama ista ona po kojoj je ruski većinski vlasnik preuzimao akcije od NIS-a, odnosno 4,8 evra po akciji.

"Cena od 4,8 evra po akciji je ujedno i „zaštitna cena” za građane, jer je to i cena po kojoj je izvršena cela transakcija prodaje akcija NIS-a ruskom partneru i NIS ima ugovornu obavezu da će do februara meseca 2011. godine morati da manjinskim akcionarima ponudi minimalno 4,8 evra za otkup jedne svoje akcije. Nakon ove inicijalne cene, tržište hartija od vrednosti, odnosno ponuda i tražnja, regulisaće stvarnu vrednost akcija", rekao je Cvetković.

Imajući sve ovo u vidu, građanima se savetuje da ne žure s prodajom svojih akcija, već da sačekaju uključivanje akcija drugih preduzeća na Berzu („Telekom Srbija”, Aerodrom „Nikola Tesla”) na čije akcije će građani ostvariti pravo u narednom periodu kao i očekivani sveukupni ekonomski oporavak i povećanje tražnje investicionih fondova za ovu vrstu akcija.

Treba očekivati da pojava akcija pomenutih preduzeća na Berzi dovede i do povećanja broja zainteresovanih investitora za trgovanje akcijama i samim tim utiče na povećanje vrednosti akcija.

Građani kojima se, međutim, žuri ne moraju čekati februar naredne godine da bi akcije prodali ruskoj strani, već to mogu uraditi i pre.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najviše se trgovalo obveznicama godišta A2012, za 166,59 miliona dinara (1,6 miliona evra) a serija A2011 zabeležila je obim trgovanja od 26,17 miliona dinara (252.141 evra).

Kada je reč o akcijama, najviše se trgovalo hartijama banaka i to niške AIK banke [AIKB] za 2,32 miliona dinara, Komercijalne banke [KMBN], sa B Listinga Beogradske berze, za oko dva miliona dinara i Agrobanke [AGBN] za oko 830.000 dinara.

Među dobitnicima trgovanja izdvaja se Univerzal banka [UNBN], čije akcije su skuplje za oko 18 odsto i zahvaljujući tom poskupljenju i Belex15 je zabeležio najveći dnevni rast u poslednjih mesec dana.

Sledi Telefonija [TLFN] sa skokom cene akcija od 14,14 odsto i Jubmes banka [JMBN] koja je poskupela za osam procenata.

Hartije Dunav osiguranja [DNOS] skuplje su za 3,64 odsto.

U kontinuiranom trgovanju najviše su pojeftinile akcije Fidelinke [FIDL] za preko 12 procenata, dok su akcije beogradskog Progresa [PRGS] izgubile na vrednosti 6,33 odsto.

Akcije beogradske pivare [BIPB] jeftinije su za tri procenta a Galenike Fitofarmacije [FITO] za 2,65 odsto.

Kada je reč o trgovanju po metodu preovlađujuće cene za 1,12 miliona dinara trgovalo se akcijama beogradskog preduzeća Ratko Mitrović [RMBG].

Učešće stranih investitora bilo je 86,25 odsto u ukupnoj, i oko 30 odsto u trgovini akcijama.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Ova kompanija, koju je protekle godine praktično podržavilo JP Srbijagas, ostvarila je poslovne prihode u visini od 1,1 milijardu dinara  što je pad od nepunih 30 odsto. Neto dobit iznosi dva miliona dinara u odnosu na 123,1 milion dinara iz 2008. Slično kao i ranijih godina, Informatika je zabeležila gubitak iz redovnog poslovanja ali su ovaj put izostali visoki ostali prihodi pa je kompanija objavila minimalni pozitivan rezultat, navodi se u izveštaju Sinteze Invest Group-a.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)