Grčka dužnička kriza ugrozila je evro te prisilila vlade od Španije do Italije da se prihvate mera štednje i smanje deficit, umanjujući im izglede za oporavak od najgore recesije u posljednjih šest decenija. Međunarodni monetarni fond zadržao je ovih dana svoju prognozu o jedan posto rasta u evrozoni, koja je narasla za 0,2 posto u prvom tromesečju.

Slabije evropske privrede očekuju „godine ekonomske patnje“ dok režu troškove i cene kako bi vratile konkuretnost u odnosu na Nemačku koja pokreće veliki trgovinski višak i ograničava domaću potražnju, tvrde analitičari Capital Economicsa. Italija, Španija, Irska, Portugal i Grčka mogle bi vratiti konkurentnost kada bi vratili svoje valute koje bi im omogućile rast izvoza.

- To bi im ponudilo izlaz iz njihovih poteškoća kroz ekonomski rast, što je bolje od depresije – napisali su analitičari. Potpuno odustajanje od evra, nastavljaju analitičari, pomoglo bi i Nemačkoj koja bi vratila svoju valutu, nemačku marku. Zahvaljujući marki Nemačka bi povećala domaću tražnju kako bi osigurala radna mesta i rast privrede, što bi povećalo standard te zemlje. To bi, pak, povećalo uvoz iz ostalih evropskih zemalja i napravilo rebalans evropske privrede.

U zasebnom izveštaju ekonomista ING banke NV od 7. jula stoji kako je raspad evrozone „zamisliv, ali neprijatan“. Kumulativni gubitak privrede evrozone u prve dve godine nakon raspada bio bi blizu 10 posto, stoji u tom izveštaju.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones je ojačao 0,58 posto, na 10.198,03 bodova, S&P 500 je porastao 0,72 posto, na 1.077,96 bodova, dok je Nasdaq bio najveći dobitnik skokom od 0,97 posto, na 2.196,45 bodova.

Dow Jones je u nedelju dana ojačao 5,1 posto što je njegov najbolji rast u godinu dana.

Akcije okrenute robnim berzama bile su najveći dobitnici. Tako su akcije Alcoe skočile 2,1 posto u susret objavi rezultata koja je na rasporedu u ponedeljak. Banke su bile među najvećim dobitnicama iako je početak trgovine nagovestio loš dan. Na kraju je Citigroup ojačao 1,7 posto dok je Goldman Sachs prošao i bolje rastom od 1,9 posto.

Akcije okrenute sirovinama i banke bile su dobitnice nedelje. Prve su porasle 8, a druge 7,4 posto. Dobitnik dana u tehnološkom sektoru bio je Google koji je uzletio 2,4 posto nakon što je Kina obnovila dozvolu za rad Googleovog portala u Kini.

Među kompanijama čiji se rezultati očekuju iduće sedmice, dobro je prošao Intel koji je ojačao 0,7 posto te Bank of America koja je vrednost povećala 1,7 posto, na 15,11 dolara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
6.7.	16:00	ISM Services	Jun	53.80	55.0	55.4
8.7.	14:30	Initial Claims	03.7.	454K	460K	472K
8.7.	21:00	Consumer Credit	Maj	-9.10B	-1.90B	1.00B
9.7.	16:00	Wholesale Inventories	Maj	0.50%	0.4%	0.4%

EVRO ZONA

Datum	CET	Pokazatelj	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
5.7.	10:00	Services PMI	55.50	55.40	55.40
5.7.	10:30	Sentix Investor Confidence	-1.30	-4.10	-4.10
5.7.	11:00	Retail Sales (MoM)	0.30%	-0.10%	-0.90%
7.7.	11:00	GDP (QoQ)	0.20%	0.20%	0.20%
7.7.	12:00	German Factory Orders (MoM)	-0.50%	0.50%	2.80%
8.7.	13:45	Interest Rate Decision	1.00%	1.00%	1.00%
9.7.	8:00	German CPI (MoM)	0.10%	0.10%	0.10%

Više o pokazateljima možete pogledati ovde.

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs.

(Zatvori)

Dow Jones je skočio 1,2 posto, na 10.138,99 bodova, S&P 500 je ojačao 0,94 posto, na 1.070,25 bodova dok je Nasdaq porastao 0,74 posto, na 2.175,4 boda.

Gotovo svi u sastavu Dow Jonesa bili su u plusu s izuzetkom Intela koji je oslabio 0,2 posto. Najveći dobitnici u sastavu indeksa bili su McDonald's koji je skočio 2,5 posto te DuPont i American Express.

Konačno je jedan makro podatak ugodno iznanadio. Reč je o zahtevima za nezaposlene koji su porasli za 6 hiljada manje nego što su analitičari predviđali (ukupno 454 hiljade).

Najveći dobitnik tržišta bio je Sun Bancorp koji je katapultiran 36 posto nakon informacije da je poznati investitor Wilbur Ross na putu da preuzme 25-postoni udeo u banci iz New Jerseya. Finansijski sektor bio je pod pritiskom nakon što je analitičarka Mereidth Whitney snizila prognozu dobiti za Goldman Sachs nakon čega su njegove akcije spuštene 0,3 posto, na 135,46 dolara.

Deo maloprodajnih lanaca objavio je prodajne rezultate od kojih su neki ugodno iznanadili analitičare pa je na temelju tog podsticaja JC Penney uzleteo 6,7 posto, na 23,24 dolara.

Akcije Boeinga ojačale su 2,3 posto nakon što je objavio dve akvizicije. Preuzeo je softversku kompaniju Narus te inženjersku kompaniju Argon. Merck je porastao 1,2 posto nakon informacija da će zatvoriti osam istraživačkih i proizvodnih pogona nakon spajanja sa Schering-Ploughom.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi je Nikkei indeks u 7,30 sati bio u plusu oko 0,5 posto, dok su cene akcija u Indiji, Južnoj Koreji i Hong Kongu porasle između 1 i 1,4 posto.

Najviše su, više od 2 posto, skočile cene akcija u Šangaju, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, oko 7,30 sati bio u plusu 0,9 posto. Ove sedmice bi taj indeks mogao da ostvari najveći nedeljni dobitak u sedam meseci.

Na azijske berze pozitivno je uticao jučerašnji rast cena akcija na Wall Streetu, nakon dobrih vesti s američkog tržišta rada i solidnih rezultata prodaje njihovih najvećih trgovačkih lanaca.

Ulagače je ohrabrio i predsednik Evropske centralne banke Jean-Claude Trichet, rekavši juče da očekuje nastavak rasta ekonomije evrozone, premda po umerenim i nejednakim stopama, te uz nesigurno okruženje.

Dugoočekivani podaci o 'testu na stres' pokazali su, pak, da situacija u evropskim bankama nije gora nego što se na tržištu očekivalo.

"U cene akcija već su uračunati mogućnost pada američke ekonomije u recesiju s dvostrukim dnom i rizici od dužničke krize u Evropi, pa mislim da je tržište našlo tlo pod nogama", kaže Kazuhiro Takahashi, direktor u tvrtki Daiwa Securities Capital Markets.

Ulagače ohrabruju i naznake jačanja ekonomija u regiji. Na to ukazuje i današnja odluka centralne banke Južne Koreje o povećanju ključne kamatne stope s rekordno niskih 2 na 2,25 posto.

Od oktobra 2008. do februara 2009. godine korejska centralna banka čak je šest puta smanjivala ključne kamate kako bi podstakla oporavak ekonomije.

Današnje povećanje kamata usledilo je nakon što je južnokorejska ekonomija, četvrta po veličini u Aziji, zabeležila rast u pet poslednjih kvartala.

Naznake jačanja najvećih svetskih ekonomija bude nadu u rast potražnje za sirovinama, pa je jutros cena nafte porasla 40-ak centi, primaknuvši se nivou od 76 dolara po barelu.

Na valutnim je, pak, tržištima jutros bilo mirno. Cena evra prema američkoj valuti i dalje se kreće oko 1,2680 dolara, što su njeni najviši nivoi u poslednja dva meseca.

U odnosu na japansku valutu, kurs evra skočio je, pak, s jučerašnjih 111,80 na 112,45 jena.

I američka je valuta ojačala prema japanskoj, pa je njena cena porasla s jučerašnjih 88,20 na 88,60 jena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Neko je Grčkoj, Španiji i Portugaliji proteklih godina pozajmio 2.200 milijardi evra. Ko? Od izbijanja evropske dužničke krize prošle jeseni, finansijske institucije Starog kontinenta o tome i svom udelu u zidanju dugova mediteranskog trilinga i potonjem gubitku poverenja svetskih berzi u transparentnost finansijskog poslovanja briselske familije – malo ko govori.

EU je u sredu posle podne, nakon velikog pritiska sa one strane Atlantika, odlučila da gotovo 100 vodećih banaka Starog kontinenta izloži svojevrsnom testu finansijske izdržljivosti, ne bi li izbegli ponavljanje takozvanog „grčkog scenarija”.

Odlučna da povrati poverenje međunarodnog finansijskog tržišta, EU je najavila da će detaljno pročešljati poslovanje 91 evropske banke ( koje čine 65 odsto bankarskog poslovanja EU), saopštio je Komitet evropskih bankarskih supervizora iz Londona. Sličnom testu lane bile su podvrgnute 22 finansijske institucije unutar EU, ali to je bilo pre saznanja o basnoslovnim dugovima Grčke, Španije i Portugalije.

Ovog puta ključ provere vrti se oko procene šta bi se desilo sa bankama u slučaju da evropski rast bude tri procentna poena niži nego što su današnje prognoze EU za sledeće dve godine. Najnovije prognoze Evropske komisije kazuju da će privredni rast evrozone 2010. godine iznositi 0,9, a iduće 1,5 odsto. Briselska familija u celini ove godine trabalo bi da ostvari privredni rast od jedan, a sledeće 1,7 odsto. Afrika, na primer, ove godine očekuje privredni rast od 4,5, a sledeće pet odsto.

Evropski bankarski zvaničnici nisu bili izdašni u saopštavanju daljih detalja budućeg stres-testa čiji će rezultati – grupni i pojedinačni za svaku banku, biti saopšteni 23. jula, prenose agencije. Bankarski komitet iz Londona nije saopštio ključne parametre provere, upozorava američki „Volstrit džornal”. Ostaje nepoznato šta će se – tokom testa smatrati neophodnim minimumom kapitala banaka, niti na koji način će se meriti stepen izloženosti riziku pojedinih banaka od mogućeg bankrota država.

Bankarski komitet iz Londona najavio je da neće primenjivati jednoobrazni test, već da će uzimati u obzir različit stepen bruto domaćeg dohotka država u kojima banke imaju sedište, stepen inflacije i nezaposlenosti.

Poznato je, ipak, da će novoj proveri biti podvrgnuto 27 španskih, 14 nemačkih, po četiri banke u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji... Osim banaka sa obimnim poslovanjem širom Evrope (ukupno 25), novom ispitu biće izložene i finansijske institucije usmerene na domaće tržište poput nemačkih regionalnih banaka i španskih štedionica.

„Predstojeći stres-test evropskih banaka trebalo bi da razjasni još i kako banke sa nedovoljnim kapitalom mogu biti obezbeđene sa dodatnom glavnicom. Diskusije o stres-testu banaka i regulisanju bankarskog sektora same po sebi neće promeniti mnogo. Industrijski razvijene zemlje tek treba da izaberu novi model razvoja za budućnost u kome finansijski i sektor realne ekonomije ne treba posmatrati odvojeno” smatra Tomans Manrou, predsednik Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u intervju nemačkom „Špiglu”.

T. Vujić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Kratkoročno gledano, najveća opasnost preti od finansijskog stresa i zaraznog dejstva dužničke krize“, ističe MMF. To bi moglo da dovede do dodatnog povećanja cena kredita i slabljenja bankarskih bilansa, a samim tim i do strožih uslova kreditiranja, čime se smanjuje poverenje kompanija i potrošača i naglo menjaju kamatne stope.“ Pored toga, MMF je saopštio da se očekuje usporavanje rasta u drugoj polovini ove godine i početkom iduće.

Veliki dugovi nekoliko manjih evropskih privreda mogli bi da eskaliraju u širu finansijsku krizu. Strah od toga da Grčka i nekoliko drugih evropskih zemalja neće uspeti da servisiraju svoje dugove počeo je da podriva poverenje u solidnost banaka u nekim zemljama evrozone u toku ove godine, što je povećalo finansijsku napetost jer banke nisu više toliko voljne da jedna drugoj pozajmljuju sredstva. Nesigurnost zbog evropskih dugova takođe je dovela do globalnog pada vrednosti akcija i sunovrata evra. Činjenica je da je evro od početka godine pao za čak 12 odsto prema američkom dolaru i 16 odsto prema japanskom jenu.

"Iako predviđamo da će se oporavak nastaviti, jasno je da su drastično porasli rizici od ponovnog pada“, ističe Oliver Blanchard, glavni ekonomista MMF. „Ishod će zavisiti od toga kako će Evropa izaći na kraj s fiskalnim i finansijskim problemima, kako će razvijene zemlje nastaviti sa realizacijom mera fiskalne konsolidacije i od toga kako će izgledati rebalans ekonomija država u nagloj privrednoj ekspanziji.“

Do sada je ovogodišnji oporavak u svetu bio brži nego što se očekivalo, naročito u Aziji i drugim zemljama naglog privrednog razvoja, što je navelo MMF na procenu da će globalni privredni rast u 2010. iznositi 4,6 odsto, a ne 4,2 odsto, kako je saopšteno u aprilu.

MMF predviđa da će u 2011. globalna ekspanzija iznositi 4,3 odsto, skromnije nego ove godine, pošto će vlade širom sveta postepeno ukidati stimulativne mere koje su počele da primenjuju u vreme globalne finansijske krize krajem 2008. godine.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Stručnjaci kompanije su procenili da je van tih banaka oko 10 biliona (hiljada milijardi) dolara bogatstva koje još nije privučeno usled niske dobiti, neefikasnosti ili pomanjkanja poverenja investitora.

Sektor privatnog bankarstva i dalje predvodi "Benk ov Amerika", a slede švajcarska banka UBS i američki "Morgan Stenli". Oni treba da ulože mnogo napora da bi privukli nove klijente, navedeno je u izveštaju.

Privatne banke su na kraju 2009. upravljale sa oko 16,5 biliona dolara, prema 14,5 biliona dolara na kraju 2008, uglavnom zahvaljujući poboljšanim tržišnim pokazateljima.

Taj sektor sada upravlja sa samo 42 odsto od oko 40 biliona aktiva raspoloživih za investiranje koje pripadaju veoma bogatim pojedincima sa najmanje milion dolara novca viška.

 

"Jedna od velikih posledica finansijske krize bio je gubitak poverenja klijenata", ukazala je Tilotson i dodala da treba još mnogo učiniti kad je reč o transparentnosti investicionih usluga i produkata, kao i informisanosti klijenata.

"Na osnovu našeg globalnog istraživanja sa hiljadama klijenata i savetnika, realna suma aktiva koja bi mogla biti stavljena u banke je oko dve trećine ukupne sume koja je u bankama, odnosno oko 10 biliona dolara", ukazala je specijalni konsultant u "Skorpio partneršipu" Katrin Tilotson. "Osvajanje tih aktiva predstavlja realan odgovor za oporavak tog sektora".

Mada je u 2009. povećan ukupan obim bogatstva kojim su upravljale, privatne banke su imale teškoća da privuku nove aktive, ukazano je u studiji.
 

Oko 230 banaka koje su obuhvaćene istraživanjem prošle godine je od klijenata privuklo u proseku oko 900 miliona dolara novih aktiva, što je smanjenje za 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu, bez obzira na to što je povećan broj bogatih pojedinaca, naročito na tržištima u usponu i u Aziji.

Istraživanje je pokazalo da je sektor upravljanja bogatstvom, suprotno raširenom verovanju, krajnje koncentrisan. Pet vodećih kompanija - "Benk of Amerika", UBS, "Morgan Stenli", "Vels Fargo" i "Kredi Svis" - kontrolišu 41,5 odsto tog tržišta i posluju bolje od mnogih manjih igrača.

Prošle godine su među prvih 10 privatnih banaka na listu prvi put ušle i "Rojal benk ov Kanada" i švajcarska "Pikte".

"Banke koje nisu u prvih 100 počinju da pokazuju znake dugotrajnih teškoća usled smanjenja obima novog novca i realnog profita", ukazao je jedan od direktora u "Skorpio partneršipu" Stiven Vol.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)