Brokersko-dilersko društvo AC - broker a.d. Beograd je član Beogradske berze od 28.08.2002. godine. AC Broker je brokersko-dilersko društvo osnovano od strane slovenačke ACH grupe (bivši Autocommerce), holding kompanije rangirane među dvadeset najvećih u Sloveniji. Učešće ovog člana Berze u ukupnom trgovanju akcijama u 2009.godini iznosilo je 1,32%, da bi se u prva četiri meseca 2010. godine povećalo na 3,23%, svrstavajući ga među prvih deset članova Beogradske berze prema ovom kriterijumu. Sa učešćem od 6,26% u 2009. godini, AC broker je bio drugorangirani član u trgovanju akcijama metodom preovlađujuće cene.

Agrobanka a.d. Beograd je poljoprivredna banka i potiče od Privilegovane agrarne banke, osnovane 1929. godine u Kraljevini Jugoslaviji, koja je svoju delatnost obavljala sve do početka Drugog svetskog rata nakon čega je usled stalnih društvenih promena došlo do nekoliko trasformacija banke. Agrobanka je danas otvoreno akcionarsko društvo, i spada u red srednjih banaka, a posluje kao univerzalna banka i ima veoma razvijenu poslovnu mrežu kojom pokriva celu teritoriju Srbije. Članica je Međunarodne organizacije poljoprivrednih banaka CICA – Cirih, kao i Asocijacije Banaka Centralne i Istočne Evrope – BACEE, a poslove međunarodnog platnog prometa obavlja kao članica SWIFT-a, preko sopstvene adrese.

Akcijama izdavoaca Agrobanka a.d. Beograd trguje se na organizovanom tržištu Beogradske berze od 08.12.2005. godine. Metodom kontinuiranog trgovanja, ovom hartijom trguje se od januara 2006. godine, dok je od marta iste godine stalni deo indeksne korpe vodećeg indeksa Beogradske berze – BELEX15.

Kriterijumi koje hartija treba da ispuni da bi mogla biti predmet poslova market mejkinga, kao i uslovi pod kojima se mogu obavljati poslovi market mejkinga za odredjenu hartiju, mogu se naći na http://www.belex.rs/regulativa/ostalo

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Kako je za Radio-televiziju Vojvodine rekao direktor marketinga Danilo Koprivica, novo ime označiće i promenu poslovnog fokusa pre svega u pravcu zadovoljenja strateških interesa pokrajine.

Iako je suštinska trasformacija "Metals banke" u Razvojnu banku Vojvodine započeta pre dve meseca potpisivanjem strateškog partnerstva sa Fondom za razvoj i Garancijski fondom, Rešenje Agencije za privredne registre označilo je i formalni početak poslovanja, novo ime, novi logo, ali i novi fokus nove Razvojene banke Vojvodine.

Razvojna banka nastaviće da posluje na teritoriji cele Srbije, a i pred zaokreta u fokusu finansiranja, dosadašnji komitenti nemaju razloga za brigu, jer će i za privredu i za građane i dalje postojati klasična bankarska ponuda, uz jednu novu sigurnost koju nosi većinski vlasnik - pokrajina.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

- Akumulirani problemi iz prethodnih godina neće dobro uticati na cenu akcija. Moguće je da im se vrednost smanji, ali na duži rok očekujemo stabilizaciju i rast cene zbog planiranog povećanja proizvodnje i efikasnosti, smanjenja troškova i investicija, pre svega, u rafineriju nafte u Pančevu - istakao je Kravčenko.

Upravni odbor NIS-a spremio je na sednici u ponedeljak dokumenta za izlazak na Berzu, koja će 21. juna morati da usvoji Skupština akcionara. Nenad Gujaničić, glavni broker "Sinteza invest grupe", kaže da je najrealnije da se akcije NIS-a pojave na Berzi u julu. On ističe da veliki gubici nisu dobra vest, ali dodaje da su investitori računali s tim.

- Bitnija je budućnost kompanije i, koliko vidim, menadžement tvrdi da će već ove godine imati dobit i da će se stanje poboljšati. Cena akcije zavisiće od poslovanja NIS-a, poslovne klime, ali i od obaveze "Gasprom njefta" da do februara sledeće godine ponudi manjinskim akcionarima istu cenu po kojoj je platio akcije državi, a to je 4,8 evra. Ova obaveza je brana za veći pad deonica koji je moguć, jer građani imaju garantovanu cenu. Zato nema razloga da u julu bude većeg pada - objašnjava Gujaničić.

On i dalje savetuje građanima strpljenje, posebno jer će po izlasku akcija vladati neviđena gužva. Najveći broj deoničara jedne firme na Berzi ne prelazi 10.000, a sada će ih biti oko pet miliona. Gujaničić smatra da nema razloga da cena akcija NIS-a ne raste, ako se obistine planovi ruskog menadžmenta, ako budu na vreme informisali javnost o rezultatima.

Ipak, velika dugovanja NIS-a iz prethodnih godina biće uzrok brojnih polemika. Gubitak od 33,2 milijarde dinara iz prethodnih godina, prema rečima Kravčenka, trebalo bi da bude 99 odsto definitivan.

- Ne kažem 100 odsto jer je moguće da neko negde pronađe neki papir o nekom dugovanju - naveo je Kravčenko.

Veliki gubitak utvrdio je "Prajs voter haus kupers", a prihvatio UO, u kome Srbiju predstavljaju Dušan Petrović, funkcioner DS, Nikola Martinović, predstavnik SPS, i Danica Drašković. Niko od njih juče nije bio raspoložen da komentariše gubitak i način na koji će biti pokriven. Kravčenko je bio malo pričljiviji:

- Vidimo šanse za bolje rezultate i zato ove godine očekujemo dobit od 1,9 milijardi. Izvor za pokrivanje gubitaka može biti dobit, ali o njenom raspodeljivanju odlučiće UO. Najverovatnije je da će ovi gubici ostati nepokriveni u skorijoj budućnosti. UO i menadžment smatraju da "knjigovodstveni" gubitak u budućnosti može biti smanjen pozitivnim razrešenjem sudskih sporova i likvidacijom raznih finansijskih rezervisanja - istakao je prvi čovek NIS-a.
Sagovornik "Blica" iz NIS-a koji je želeo da ostane anoniman ističe da Rusi insistiraju na utvrđivanju dugovanja da bi pokazali da im nije rečeno šta su kupovali.

- Smatraju da su prevareni - dodaje naš sagovornik.
U Ministarstvu energetike kažu da ministar Petar Škundrić zasad nema komentar jer nije dobio materijal sa sednice UO.

 

Tri razloga za gubitak - rezerve za ispravku vrednosti imovine i za procene vrednosti aktiva, zbog neposedovanje prava na njih - 18,1 milijarda - ispravka vrednosti „sumnjivih“ potraživanja, kao što su dugovi „Petrohemije“, „Jata“... - 12 milijardi - troškovi neopravdanog konsaltinga, zbog uloga u kompanijama koje su bankrotirale, zbog ispravke vrednosti investicija... - 3,1 milijarda

 

Kravčenko: NIS spasen bankrota
Kiril Kravčenko naveo je da je za 11 meseci vladavine „Gasprom njefta“ u NIS-u prošle godine zabeležena dobit od 2,7 milijardi, ali otišlo se u minus zbog devalvacije dinara i isplate otpremnina.
- Privlačenje strateškog investitora „Gasprom njefta“ spaslo je firmu od predbankrotnog stanja. NIS danas ima strategiju razvoja, novac za modernizaciju i dobre perspektive, ali za efikasniji razvoj potrebni su napori oba akcionara i „Gasprom njefta“ i Vlade Srbije. Uskoro bi trebalo da se na novog vlasnika vodi tri odsto imovine, što je napredak u odnosu na dosad prenetih jedan odsto, ali je ipak ispod svih očekivanja - istakao je Kravčenko.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Marković je na predstavljanju izveštaja o inflaciji, kazao da će kurs dinara zavisiti od regionalnih kretanja, pregovora sa Medjunarodnim monetarnim fondom i od kretanje premije rizika.

On je kazao i da pad evra krajem prošle i pocectkom ove godine bio sezonskog karaktera i dodao da se ipak može očekivati rast domaće valute u odnosu na evro.

"Nastavak pada dinara uz očekivano smanjenje premije rizika trebalo bi da rezultira padom realne kamatne stope", kazao je viceguverner.

On je kazao da NBS ima strategiju deevroizacije ,koja podrazumeva tri stuba - očuvanje makroekonomske stabilnosti, stabilnu i nisku inflaciju i stabilan ekonomski razvoj.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja se spustila do nivoa od 3.000 dinara uz realizaciju od 34,1 milion dinara. Ova akcija izgubila je na vrednosti 1,5 odsto spustivši se na psihološku granicu od 3.000 dinara, gde je poslednji put bila krajem marta tekuće godine kada je i otpočeo uzlazni trend tržišta. Beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) takođe je nastavila žestok silazni trend. Ova hartija izgubila je dodatnih 2,7 odsto okončavši trgovanje sa prometom od 2 miliona dinara uz prosečnu cenu od 8.763 dinara. Obične akcije Komercijalne banke (KMBN) ponovo su zabeležile nizak promet ali su pale 3,2 odsto znatno doprinevši korekciji indeksa. Prioritetne hartije ovog emitenta izgubile su na vrednosti čak 10,1 odsto zabeleživši realizaciju od milion dinara po prosečnoj ceni od 9.454 dinara. Veliki pad od 6,2 odsto registrovala je i novosadska Metals banka (BSE:MTBN) koja je pala na nivo od 5.805 dinara.

I akcije iz realnog sektora nisu beležile nimalo drugačiji trend. Energoprojekt (BSE:ENHL) je izgubio dodatnih 1 odsto na vrednosti spustivši se na nivo od 881 dinar uz relativno skroman promet od 0,6 miliona dinara. Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) pao je na kotu od 901 dinar uz dnevno smanjenje vrednosti od 2,6 odsto a tokom trgovanja spuštao se čak i ispod granice od 900 dinara. Gornjomilanovački Metalac (BSE:MTLC) je  zabeležio solidan promet od 1,1 milion dinara uz blagu negativnu korekciju, slično kao i Alfa plam (BSE:ALFA) koji je zabeležio znatno manji promet. Najprometnija hartija sa aukcijskom tržišta bila je beogradska Pekabeta (BSE:PKBT) koja je zabeležila realizaciju od 2,2 miliona dinara uz rast vrednosti od 12,5 procenata. Ova velika domaća maloprodaja zabeležila je u protekloj godini 731,1 miliona dinara dobiti dok je tržišna kapitalizacija kompanije na današnjoj ceni od 900 dinara 407,7 miliona dinara.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su skromnu realizaciju od 57,7 hiljada dinara uz prinose koji su blago oscilirali oko nivoa od 4 procenta. Beogradska berza danas je izvestila javnost da će poslednji trgovački dan za seriju A2010 biti četvrtak 20. maj,  s obzirom da ova hartija dospeva na naplatu 31. maja.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Transformacija NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko drušvo, za tu kompaniju znači izlazak na Beogradsku berzu. Akcije bi sa sadašnjih 4,8 evra, mogle da dostignu desetostruko veću vrednost (prema izjavama nekih domaćih analitičara), a sama berza imala bi rast prometa, jer se radi o najkvalitetnijim, blue chip, akcijama za koje su zainteresovani veliki investitori i iz inostranstva.

Kako je navedeno u saopštenju sa sednice NIS-a, Upravni odbor je usvojio nove redakcije Osnivačkog akta NIS a.d., nacrt Statuta kompanije, Poslovnika o radu Skupštine akcionara i Poslovnika o radu Nadzornog odbora.

Za revizora finansijskih izveštaja NIS-a za 2010. godinu Upravni odbor je predložio kompaniju Price Water House Coopers, koja je pobedila na raspisanom tenderu, dostavivši najpovoljniju i najbolju ponudu, navedeno je u saopštenju.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Na skupštini je predloženo da se osnuje regionalna berza, koja će objediniti sva lokalna tržišta hartija od vrednosti, koja se zbog krize nalaze u velikim problemima.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije je ideju o formiranju regionalne berze ocenio kao načelno dobru, istovremeno upozorivši da u ovom trenutku na taj način teško mogu da se ožive finansijska tržišta, pošto se na berzi zapravo trguje budućim prihodima koji se očekuju od kompanija, a tih očekivanja sada nema.

"Osnovna ideja da se spajanjem poveća likvidnost berze i da se akcije kojima se u regionu trguje učine atraktivnijim nije loša ideja, ali je teško očekivati brzi oporavak finansijskih tržišta, odnosno da će se interes za ulaganje u regionu uskoro uvećati", dodaje Gligorov.

Teško je proceniti koja bi od regionalnih berzi bila dominantna u takvom zajedničkom aranžmanu, pošto to primarno zavisi od kvaliteta kompanija, a najbolje firme se već kotiraju na tržištima u Frankfurtu i Londonu. Međutim, gledano prema bruto domaćem proizvodu, najveći igrač na zapadnom Balkanu bi bila Hrvatska, a zatim Srbija, iza koje dolaze ostale berze sa jako malo uticaja, objašnjava bečki stručnjak.

Gligorov podseća da se ceo region nalazi u tranziciji, ali da balkanske zemlje trenutno stoje loše, pa je tako i Srbija imala relativno loš prvi kvartal. Čak je i EBRD korigovao projekcije za Srbiju, smanjujući očekivanja o privrednom rastu, iako su u toj instituciji „tradicionalno dosta optimistični sa Srbijom i radije vide da je čaša polupuna, dok recimo MMF vidi da je poluprazna“.

"U EBRD-u su bili pod uticajem optimističnih izjava zvaničnika iz Srbije, ali sada vide da pada promet na malo, da se ne oporavlja industrijska proizvodnja i nema oporavka javnih prihoda. To sve govori o jednom depresivnom stanju", ističe Gligorov, dodajući da mu „nije jasno na kojoj se aritmetici zasniva njihova projekcija od dva odsto rasta BDP-a u ovoj godini“.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da nije trenutak za formiranje regionalne berze, mada takođe pozdravlja ideju kao dobru.

"To bi trebalo realizovati, ali tek kada se stabilizuje situacija. U ovom momentu vrednost svih firmi u regionu je znatno ispod realne, zbog čega većina njih čak nije ni kotirana na berzi. To ne može da se reši centralizacijom", kazao je Nikolić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije, očekuje se da će tender za prodaju dela akcija Telekoma Srbije biti raspisan krajem leta ili početkom jeseni ove godine.

"Imajući u vidu da je za pravnu analizu prispele ponude neophodno dodatno vreme, članovi Komisije su odlučili da konačnu ocenu jedine prispele ponude na javnom pozivu donesu danas, 18. maja 2010. godine", izjavio je predsednik Komisije i državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

Finansijski savetnik trebalo bi da odredi optimalni paket akcija za prodaju i predloži vremenski raspored događaj oko raspisivanja tendera, a deo njegovog posla biće i da odredi šta sve spada u vlasništvo "Telekoma", šta su njegova prava, imovina i biznis kompanije i da preporuči kako da se to optimalno iskoristi, šta da se proda, a šta da ostane državi.

Vlada Srbije ranije je objavila da namerava da proda polovinu od ukupno 80 odsto akcija koje poseduje u Telekomu Srbije, odnosno 40 odsto.

Preostalih 20 odsto akcija je u vlaništvu grčke kompanije OTE, u kojoj Deutche Telekom ima 30 odsto kapitala.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)