"Povećanje plata i penzija, kao i Predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti biće glavne teme predstojećih razgovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja dolazi u avgustu", rekao je Jelašić u intervuju za Betu. 

On je istakao da će odluka o odmrzavanju plata i penzija zavisiti od toga da li mogu da se obezbede veći prihodi ili manji rashodi budžeta, odnosno kakavm "miks" određenih politika je Vlada spremna da preduzme. 

Produženje aranžmana sa MMF-om, je prema njegovim rečima, poželjno za Srbiju, jer Vlada ulaži u drugo poluvreme i pripreme za izbore kad se po pravilu donose populističke mere. 

"I za NBS je, pored Zakona o fiskalnoj odgovornosti, poželjano da se produži aranžman sa MMF-om jer će centralna banka posle aprila 2011. godine, kad ističe sadašnji aranžman, biti na brisanom prostoru, odnosno ostaće bez jakog saveznika u nastojanju da se naprave strukturne reforme i teški rezovi kako bi se postigao održiv privredni razvoj", naglasio je Jelašić.

Nema nijednog zakona koji, kako je upozorio, vladi zabranjuje da zbog političkih interesa preko noći promeni ono što se godinama mukotrpno radilo.

Inflacija pod kontrolom

Inflacija, prema oceni Jelašića, je za sada pod kontrolom i ubuduće će zavisiti od dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima, kao i od cena poljoprovrednih proizvoda, koje su do sada delovale dezinflatorno, i cena koje su pod kontolom države čiji rast ove godine ne bi smeo biti veći od 11 odsto.

Na kretanje deviznog kursa će, kako je dodao, i nadalje uticati ponuda i tražnja deviza i tu je nepovoljna okolnost što će se teško ostvariti planirani neto priliv stranih investicija od 1,3 milijarde evra, zbog sporog oporavka privreda u regionu.

Povoljno je, prema rečima Jelašića, što se domaća privrede prilagođava nastalim okolnostima, odnosno što se izvozom pokriva blizu 70 odsto uvoza i povećava produktivnost, ali nezaposlenost i dalje ostaje problem koji ne može da se rešava monetarnom politikom.

U cilju nesmetanog funkcionisanje deviznog tržišta NBS ima mogućnost, kako je naveo, da od deviznih rezervi, koje sada iznose 10,2 milijarde evra, po programu sa MMF-om do kraja godine "potroši" više i od milijardu evra.

Dinarski krediti zaštita od nepovoljnog kursa

Jelašić je građanima, kao zaštitu od nepovoljnih kretanja deviznog kursa, preporučio da se zadužuju u dinarima.

"U ponudi banaka ima dovoljno kratkoročnih i srednjoročnih dinarskih kredita, ali nema hipotekarnih, dugoročnih, na čemu u narednom periodu treba više da se poradi", istakao je Jelašić.

Država, prema njegovim rečima, treba postepeno da se povlači iz subvencionisanja kredita privredi i građanima.

"Svi oni koji trenutno dinarski kredit otplaćuju sa godišnjom kamatnom stopom od 12 odsto, a devizni sa kamatom od šest-sedam odsto treba da se zahvale državi jer razliku plaćaju poreski obveznici, odnosno država nekoga časti", rekao je guverner u ostavci.

Bankarski sektor u Srbiji stabilan

Jelašić je istakao je bankarski sektor u Srbiji stabilan i već je deo Evropske unije, pošto je su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz EU.

"Izazovi za bankarski sektor su odakle će doći 'novo ulje', odnosno izvori za nove kredite, kao i kako će ići dalja konsolidacija banaka. Akcionari banaka se varaju ako misle da će se brzo vratiti na vremena od pre četiri godine", istakao je Jelašić.

"Biću privremeni gastarbajter" Jelašić kaže da nije zauvek zatvorio vrata srpske centralne banke niti pakuje kofere da se sa porodicom iseli iz Srbije. "Biću privremeni gastarbajter, ali još nisam prihvatio nijednu poslovnu ponudu", rekao je Jelašić.   On je dodao da posle primopredaje dužnosti novom guverneru, koja će biti iduće nedelje, u narednih šest meseci ne može da radi u finansijskom sektoru Srbije, zbog čega će mu novo radno mesto biti u inostranstvu. "Za mene je mnogo da ne radim šest meseci i da sedim kod kuće i zato ću privremeno raditi u inostranstvu dok ne odlučim gde će biti moj novi angažman", rekao je Jelašić.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Ovo veoma zabrinjava građane i privrednike, a naročito one koji otplaćuju kredite vezane za evro, jer većina banaka primenjuje upravo svoj prodajni kurs kada obračunava rate. Tako, svako kome sada stiže mesečna obaveza za uzeti zajam, izdvojiće u proseku od 500 do 1.500 dinara više nego u junu.

Prema rečima Miodraga Zdravkovića, ekonomiste, postoje racionalni razlozi zašto sada evro jača, i zašto će tako biti i u narednom periodu. Banke povlače kratkoročni kapital iz Srbije jer nisu motivisane da na visokoj kamatnoj stopi i mogućnosti slabljenja dvostruko zarađuju.

"Dinar će slabiti dok se u potpunosti ne povuče kratkoročni kapital, i dok preduzeća ne stabilizuju svoju mogućnost da servisiraju spoljne obaveze iz domaćih prihoda", smatra Zdravković i dodaje da bi "evro bi mogao da oslabi na 100 i manje dinara ukoliko bi NBS (ili Ministarstvo finansija), na primer, povećala kamatnu stopu na recimo 12 odsto ili 15 odsto".

Prodajom deviza, kako kaže Zdravković, NBS subvencioniše izlazak kratkoročnog kapitala iz Srbije, i pitanje je da li bi, na primer, prodajom po kursu od 110 ili 115 dinara za evro kaznila špekulativan priliv.

Da bi se u budućnosti sprečilo špekulativno jačanje dinara prema evru, neophodno je razmisliti o pravnim mehanizmima koji bi to onemogućili - oporezivanje kratkoročnih tokova, valutnih transakcija, trgovine repo i trezorskim papirima, zakonske zabrane za određene vrste deviznih tokova...

"Na primer, uvođenje poreza na valutne transakcije od samo 0,5 odsto donelo bi republičkom budžetu 30 milijardi dinara dodatnih prihoda. Računica je doneta na osnovu prometa na deviznom tržištu u prvih pet meseci ove godine, koji je iznosio 22,5 milijardi evra, što je za 25,7 odsto više nego prošle godine. Ako bi do kraja godine ukupan promet bio oko 57 milijardi evra, 0,5 odsto je 285 miliona evra, odnosno 30 milijardi dinara", objašnjava Zdravković.

On dodaje da bi prihod od poreza ipak bio manji od pomenute sume, jer bi uvođenje poreza destimulisalo trgovinu devizama. Zdravković predlaže da novac od ovog poreza država upotrebi za socijalnu pomoć materijalno najugroženijem stanovništvu. Tako bi, recimo, milion porodica mesečno moglo da dobije po 2.500 dinara ako bi država za godinu dana, po osnovu ovog poreza, prikupila pomenutih 30 milijardi dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najprometnija hartija, već tradicionalno, bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je zabeležila realizaciju od 56,8 miliona dinara, uglavnom na ceni od 2.800 dinara. Agrobanka (BSE:AGBN), koja je obavila kvartalne finansijske rezultate nešto slabije od očekivanih, registrovala je promet od 17,7 miliona dinara i gotovo cele trgovačke sedmice beležila je kontinuirani silazni trend, oslabivši preko 2 procenta uprkos oporavku zadnjeg trgovačkog dana.

Od akcija iz realnog sektora, najprometniji je bio beogradski Imlek (BSE:IMLK) uprkos činjenici da su u nekoliko navrata potencijalni kupci ove kompanije i njen većinski vlasnik demantovali informacije o krajnjoj prodaji ove mlekare. Imlek je zabeležio realizaciju od nepunih 28 miliona dinara uglavnom po cenama bliskim koti od 1.300 dinara a najveći kupac je bio inostrani investicioni fond Morgan Stanley koji predstavlja jednog od krupnijih manjinskih akcionara ove najveće domaće mlekare.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Srpski privredni brod ne tone, ali stoji u plićaku, a njegovim spuštenim jedrima neće mnogo pomoći čak ni blag konjunkturni povetarac jačih evropskih država, jer je izvoz Srbije isuviše mali da bi pokrenuo ukupne privredne tokove. Ovo slikovito upozorenje uputio je stalni predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik na Odboru Privredne komore Beograda za bankarski sistem i finansije govoreći na temu „Srbija godinu dana kasnije”, jer je i lane negde u ovo vreme na istom mestu govorio o našim neveselim ekonomskim perspektivama.

Izbor razvojnog smera je, kaže, samo na nama. Savetnici, kao što je MMF, Svetska banka i drugi, nisu tu da donose odluke. One moraju biti samo naše. Lisovolik se nada da će ekonomske vlasti Srbije, i zbog veoma zavidnog ljudskog potencijala, uspeti da donesu prave odluke, koje se neće zasnivati na dosadašnjem konceptu razvoja – zaduživanje i visoka potrošnja na svim nivoima.

Srbija, po njegovom mišljenju, ima samo jedan jedini smer u razvoju – podsticanje izvozne privrede. Naša privreda sa izvozom od oko 20 odsto u bruto domaćem proizvodu ne može da se pokrene ni ako krenu velike evropske privrede kakve imaju Nemačka, Francuska ili Italija.

– Vaš izbor ne treba da bude „lou kost izvoz” koji je Kina svojevremeno koristila. Srbija je Evropa. Ima veoma kvalitetan i stručan ljudski potencijal. Sledite primer Slovačke ili dalekoistočkih privrednih tigrova, ali ako se odlučite za to morate imati i odgovarajući privredni ambijent. To znači da poreska opterećenja po osnovu rada ne smeju biti jedan prema 128, ne smete da male, mikroprivrednike terate da za zajam od 15.000 evra prikupljaju dokumentaciju za kredit kao da su preduzeća sa nekoliko hiljada zaposlenih – upozorio je Lisovolik i dodao da je naša giljotina propisa zaribala pre neko što je i podignuta u vis.

Srbija i srpska privreda, prema oceni Lisovolika, na srednji rok, do 2015, ne može da postigne zadate ciljeve, bez osetnog rasta izvoza, a to znači i stranih direktnih investicija, koje nam baš sada nedostaju kao davljeniku vazduh, bez ozbiljnih restrikcija u potrošnji. Lisovolik se bez okolišanja izjasnio protiv bilo kakvog odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija. Do toga, upozorio je, može doći samo ako postignemo u privredi osetno bolje rezultate nego sada. Tek s rastom od pet do šest odsto BDP-a godišnje i svođenjem budžetskog deficita na samo jedan procentni poen, Srbija, njeni radnici, ali i penzioneri mogu računati na nešto veća primanja.

Sa sadašnjih 13 odsto učešća penzija u BDP-u i deset procenata za plate, uz ubrzan rast spoljnog duga i platnog deficita, Srbija se, prema njegovoj oceni, već 2015. godine može suočiti sa veoma ozbiljnim iskušenjima. Lisovolik to nije rekao, ali potpredsednik Privredne komore Beograda, Slobodan Korać to tumači kao upozorenje da se Srbija lako opet može suočiti sa velikim teškoćama u izmirivanju dospelih obaveza – bezmalo bankrota koji se dogodio Grčkoj.

Rešenja ima: više štednje, rada, investicija, prohodniji i jednostavniji privredni sistem… uz mnogo manje trošenja, ali to mora biti teška i bolna odluka ove ili sledeće vlade. Samo Grčka i Italija, napomenuo je Lisovolik, više troše iz svojih BDP za penzije nego Srbija. To, naravno, istakao je, ne znači da vlada ne treba i ne može da pomogne socijalno najugroženijim slojevima društva, ali ne po cenu novih dugova. Mora se stvoriti nova vrednost iz koje se može bez grča podeliti i koji dinar više onima koji plaćaju najskuplju cenu krize i poodmakle tranzicije.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Banke nemaju sigurnog partnera

I lane smo govorili, a i danas tvrdimo – banke u Srbiji nemaju kome da plasiraju novac. Odgovor se može naslutiti iz poslednjih izveštaja Kreditnog odbora Udruženja banaka. Sa svakim mesecom raste broj firmi koje nisu u stanju da izmire dospele obaveze. Nažalost, raste, ali mnogo sporije i procenat neurednih dužnika među građanima, upozorio je predsednik Odbora za bankarstvo i finansije PKB Petar Stefanović.

„I onda su nas i sada optuživali što kupujemo državne i hartije od vrednosti centralne banke? Kriza traje, ali za njeno ublažavanje i podsticanje razvoja odgovorna je, najpre vlada, a banke su tu da vođene svojim interesima stanu iza svakog dobrog i profitabilnog programa i projekta. Muka je ove zemlje, pa i nas samih što je takvih programa malo”, rekao je Stefanović.

S. Kostić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Najprometnija hartija bio je beogradski Imlek (BSE:IMLK) koji je zabeležio realizaciju od 26,9 miliona dinara po prosečnoj ceni od 1.308 dinara. Uprkos tome što su i iz Agrokora i Salforda demantovali skoru prodaju ove kompanije, Imlek je zabeležio najveći dnevni promet u proteklih godinu dana.

Za razliku od ove akcije, subotička Mlekara (BSE:MLSU), nakon višednevnog rasta, tokom kojeg je skočila preko 70 procenata danas nije zabeležila tražnju niti bilo kakav promet.

Solidnu realizaciju od 10,1 milion dinara zabeležio je beogradski Energoprojekt (BSE:ENHL) koji je uz lagani rast vrednosti stigao do nivoa od 889 dinara. Bečejski Sojaprotein (BSE:SJPT) ojačao je 1,6 procenata na nivo od 773 dinara dok je pirotski Tigar (BSE:TIGR) uz mizeran promet skočio nepunih 2 odsto.

Od bankarskih akcija najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je na nivou od 2.800 dinara zabeležila realizaciju od 18,7 miliona dinara. Najveći deo prometa zabeležen je u svega nekoliko krupnih transakcija.

S druge strane, veliki promet Agrobanke (BSE:AGBN) od 15,1 miliona dinara ostvaren je gotovo u samo jednoj transakciji na nivou od 7.400 dinara. Ova bankarska ustanova objavila je nerevidirane finansijske izveštaje za drugi kvartal koji pokazuju smanjenje polugodišnje bruto dobiti od skoro 22 odsto u odnosu na prvu polovinu 2009. Smanjena dobit posledica je pre svega visokih kursnih razlika te znatno viših rashoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja.

Ostale bankarske akcije nisu beležile velike promete a valja izdvojiti korekciju Jubmes banke (BSE:JMBN) od 8,4 odsto na nivo neznatno iznad 9.000 dinara.

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet od 171,8 hiljada evra dok su prinosi beležili promenljivo kretanje oko nivoa od 3,7 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Neto devizne rezerve, na isti dan iznosile su 5.682 miliona evra, a predstavljaju devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka izdvojena na računima kod Narodne banke Srbije i sredstva povučena od MMF-a. Izraženo u dolarima, devizne rezerve su na kraju juna iznosile 12.811,7 miliona i takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 467,0 odsto i istovremeno pokriva 8 meseci uvoza robe i usluga.

Devizne rezerve banaka su poslednjeg dana juna iznosile 1.331,6 miliona evra, tako da su ukupne devizne rezerve zemlje 30. juna 2010. iznosile 11.824,4 miliona evra, odnosno 14.437,5 miliona dolara.

Najveći uticaj na smanjenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku juna imale su prodaje deviza NBS na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 421,0 milion evra. Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije u junu isplaćeno je 59,3 miliona evra po osnovu stare devizne štednje, a plaćene su i obaveze prema inokreditorima u iznosu od 46,5 miliona evra.

Tokom juna ostvareni su prilivi po osnovu korišćenja kredita u iznosu od 63,4 miliona evra od Evropske investicione banke i povlačenja dela kredita od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 56,0 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu je iznosio 957,6 miliona evra i bio je za 419,3 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. Inače, u prvih šest meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4.640,2 miliona evra.

U cilju podsticanja prometa na deviznom tržištu i ublažavanja prevelikih dnevnih oscilacija kursa dinara prema evru, NBS je u junu prodala na međubankarskom deviznom tržištu iznos od 421 milion evra.

Narodna banka Srbije je i u junu nastavila sa organizovanjem tromesečnih svop aukcija deviza radi podsticanja međubankarske svop trgovine devizama i radi razvoja tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika.

U junu dinar je prema evru nominalno depresirao za 1,6%.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

"Maksi, koji trenutno ima monopolski položaj na tržištu ne bi mogao da računa na taj položaj u budućnosti, ali činjenica je da bi Delez kupio najveći trgovinski lanac koji bi mogao mnogo bolje da proda za kratko vreme", tvrdi sagovornik Blica upućen u pregovore oko prodaje najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji.

Trenutno na stolu su dve opcije - veći iznos Miškoviću, koji bi morao da namiri dugove prema dobavljačima i drugi po kome za daleko manji iznos Delez kupuje Deltu, ali izmiruje obaveze prema dobavljačima. Zbog toga niko nije spreman da govori o konačnoj vrednosti posla, ali niko ne demantuje da je reč o stotinama miliona evra.

Zbog toga što Mišković trenutno pokušava da vidi šta može da proda Belgijancima, važan je i sukob oko Jugohemije u kojoj vlasnički udeo ima i Milka Forcan, bivša potpredsednica kompanije. Upućeni tvrde da je sukob izbio upravo zato što Mišković želi da postigne što bolju cenu za Delta holding i nije spreman da deli kolač od prodaje. Na slučaju Jugohemije želi Forcanovoj da pokaže šta će se dogoditi ako bude polagala bilo kakva prava na udeo u Delta Maksiju.

Međutim, Forcanova je već najavila kontratužbu, što upućeni tvrde da je znak da nekadašnja najbliža Miškovićeva saradnica veruje u svoje dobre veze sa vrhom vlasti u Srbiji i da shodno tome veruje da će dobro proći u sukobu sa najbogatijim čovekom u Srbiji.

Uspon Delte posle 5. oktobra

Imperija Delta holding nastala je pre skoro dve decenije u sobi hotela Slavija u Beogradu, kada je Miroslav Mišković osnovao uvozno-izvoznu firmu Delta M. U početku bilo je zaposleno njih 11, da bi danas taj broj dostigao 24.000.

U Vladi smatraju da je prodaja Delta holdinga dobra investicija. Napominju da će to značiti mnogo i za maloprodaju u Srbiji, što je daleko veća korist od samog novca koji će se sliti u srpski budžet od prodaje najvećeg trgovinskog lanca. "Nije reč samo o 25.000 ljudi koje on zapošljava, reč je o trgovini, dobavljačima, ali i drugim lancima koji najavljuju da bi došli u Srbiju", kaže sagovornik Blica iz Vlade Srbije koji insistira na anonimnosti.

Ključni momenat razvoja kompanije bilo je osnivanje Delta banke, koja je čak imala i svoju filijalu u Moskvi. Uporedo sa razvojem banke kreće izgradnja poslovnog giganta bazirana na trgovini sportskom opremom.

Mišković potom osniva osiguravajuće preduzeće, kreće u kupovinu preduzeća za proizvodnju bicikala, fabriku deterdženata, mineralnog đubriva, maloprodajni lanac trgovina, a kasnije će postati i ekskluzivni uvoznik i zastupnik proizvoda firmi Fijat, Lančija, Alfa Romeo, Nivea, Mulineks, Najki, Eskada.

Pravi finansijski uspon Delta holdinga nastao je u periodu posle petooktobarskih promena, kada se kompanija probija u sam vrh. Aktivno učestvuje i u privatizaciji Pekabete, Juhora, Sunca, PZP Beograd, Autokomande, Podunavlja, Bazara, Semena, Obuće, poljoprivrednih dobara Napredak, Jedinstvo, Sombor i drugih firmi. U jednom trenutku u Vojvodini sa kupljenim ili zakupljenim zemljištem od oko 20.000 hektara, bio je na nivou najvećih velikoposednika.

Pre šest godina prodao je Delta banku italijanskoj Intezi, a ubrzo i osiguravajuću kuću. Danas je Delta holding najveća privatna kompanija i druga rangirana po prihodu od prometa u Srbiji. Prošle godine je, kako piše na sajtu holdinga, ostvaren prihod od prodaje od 2,5 milijardi evra što iznosi deset odsto godišnjeg bruto proizvoda Srbije. Planirani prihod od prodaje za ovu godinu je tri milijarde evra. Delta holding ima svoje članice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i zemljama Evropske unije.

Tužba protiv Forcanove zbog nelojalnog postupanja

U krivičnoj prijavi koju je "Delta star", kompanija Miroslava Miškovića, podnela protiv Milke Forcan, predsednice UO "Jugohemije" a.d., njene sestre Smiljke Mileusnić-Adžić, direktorke tog preduzeća, i Zvezdana Ćosića, člana UO, piše da su njih troje imovinu "Jugohemije" a.d. - dve poslovne zgrade u Resavkoj 31 i 29, sav njen inventar i opremu prebacili kao osnovni osnivački kapital novoosnovane firme "Jugohemija Managment" d.o.o., a zatim ga prepustili firmi "Form Communications" iz SAD, čiji je direktor Forcanova.

Miškovićeva firma tereti Smiljku Adžić-Mileusnić za prekoračenje granice službenog položaja pri potpisivanju Ugovora o osnivanju "Jugohemije Managment" 6. 7. 2010, bez ovlašćenja Skupštine akcionara "Jugohemije" a.d.

"Zaključujući ugovor, novonastalo društvo 'Jugohemija Managment' prikazalo je vrednost imovine manjom nego što je njena tržišna vrednost. Time je kontrolno učešće u firmi registrovanoj u SAD pribavila korist u visini vrednosti imovine raspolagane Ugovorom o osnivanju 'Jugohemije Managment'", navodi "Delta star" u prijavi.

Mišković optužuje Milku Forcan za nevršenje službene dužnosti predsednice UO "Jugohemije" a.d., i propust u nadzoru nad radom Adžićke, kao i za nelojalno postupanje. U prijavi se navodi da je Forcanova, protiv interesa "Jugohemije" a.d., i suprotno obavezama Zakona o privrednim društvima, omogućila Adžićki da bez ovlašćenja raspolaže imovinom, pri čemu je, kako navodi, znala za njene namere i korake.

"Time je njenim propuštanjem vršenja službenih dužnosti naštetila "Jugohemiji" a.d. u korist 'Form Communications', čiji je direktor", navodi u prijavi. Kako dalje objašnjava, ovim je kao i davanjem ovlašćenja za zaključenje Ugovora o osnivanju "Jugohemija Managment", advokatu Aleksandru Lojpuru iz Beograda i sama doprinela izvršenju krivičnog dela.

"Delta star" je podigla prijavu i protiv Zvezdana Ćosića, jer je sve to omogućio Forcanovoj i pri tom prihvatio da bude imenovan za direktora novoosnovane "Jugohemije Managment".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Strani investitori učestvovali su u prošlonedeljnom prometu sa 35 odsto u proseku uz približno jednako prisustvo na strani kupovine i prodaje.

Kategoriju najvećih nedeljnih gubitnika činili su Univerzal banka (BSE:UNBN) sa minusom od 13,5 odsto, Fidelinka (BSE:FIDL) je pojeftinila gotovo 11 a Bambi (BSE:BMBI) deset procenata.

U dobitnike su se svrstali Imlek (BSE:IMLK) sa rastom od 21 odsto, Velefarm (BSE:VLFR) sa gotovo 20 i Napred (BSE:NPRD) sa bezmalo sedam procenata.

Ukupan promet iz trgovine između 12. i 16. jula vredeo je svega 290 miliona dinara, što je 46 odsto manji promet nego nedelju dana ranije.

Promet iz trgovine obveznicama stare devizne štednje činio je 49 odsto ukupnog. Najveći promet u trgovini dužničkim hartijama ostvaren je serijom A2011, od gotovo 70 miliona dinara.

Među akcijama se najviše trgovalo AIK bankom (BSE:AIKB), za 51,4 miliona dinara, a slede beogradski Kopaonik (BSE:KOPB) i Imlek (BSE:IMLK) sa 16,8 miliona dinara odnosno 11 miliona.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)