Cene barela sirove nafte za isporuke u junu poskupele su na američkom tržištu 10 centi na 71,71 dolar, spustivši se nakratko i na 69,82 dolara. Na tržištu u Londonu ostale su gotovo nepromenjene na 77,98 dolara.

Cene sirove nafte dostigle su 3. maja na američkom tržištu najviši nivo u 19 meseci, prekoračivši 87 dolara za barel, ali od tada neprekidno padaju. U ponedeljak su se našle pod pritiskom zabrinutosti vezanih za evropske dugove, slabi evro i nabujale američke zalihe.

Evro je na početku sedmice potonuo na najniži nivo u četiri godine prema dolaru nakon što je evropska dužnička kriza prisilila ulagače na povlačenje kapitala iz akcija u sigurnije oaze kao što su zlato i azijske obveznice.

"Oporavak cena nakon oštrog pada ne iznenađuje", kazao je Eugen Weinberg, analitičar iz Commerzbank u Frankfurtu. "No, verovatno je reč tek o kratkoročnom trendu".

Zalihe sirove nafte u centralnom američkom skladištu za isporuke po terminskim ugovorima porasle su u poslednjih osam sedmica na rekordnih 37 miliona barela, pritisnuvši cene nafte na američkom tržištu.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) objavila je na svojim internet stranicama da je referentna cena barela korpe njene nafte u petak iznosila 75,95 dolara, što je 2,48 dolara manje u odnosu na dan ranije.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Direktor MMF-a objasnio je kašnjene u rešavanju krize u Grčkoj činjenicom da Evropljani nisu imali iskustva sa sličnim situacijama.

"To je prvi put posle dužeg vremena da se jedna evropska zemlja našla u takvoj situaciji, pa su na početku mislili da će moći sami da reše problem i u tome ih ja razumem", kazao je on.

"Ubrzo su, međutim, Evropljani shvatili da su im potrebni iskustvo i sredstva MMF-a i konačno su zatražili našu pomoć. Mi smo odgovorili i problem je rešen za dve nedelje", naveo je Stros-Kan.

On je ocenio i da su protesti grčkog naroda "potpuno normalni". "Bilo je previše grešaka u prošlosti" i sada su posledice rešavanja tih problema pale na obične Grke. "To nije pravedno. Da sam ja član nekog grčkog sindikata, i ja bih verovatno na sličan način protestovao jer ih razumem", izjavio je Stros-Kan.

Direktor MMF-a ukazao je, međutim, da su mere štednje jedini način da se suoči sa krizom. "Neophodno je da Grci ulože napore ako ne žele da problemi u zemlji opstanu i narednih decenija", dodao je.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U poređenju sa aprilom 2009, prodaja je porasla 8,8 odsto. Ovi podaci su podstakli nade da će potrošački izdaci, koji učestvuju sa dve trećine u američkoj ekonomskoj aktivnosti, doprineti nastavku oporavka i tokom narednih meseci.

Prodaja motornih vozila i automobilskih delova je u aprilu neočekivano porasla za pola procenta, posle rasta od čak 6,7 odsto u martu. Isključujući tu kategoriju, prodaja je proslog meseca povećana 0,4 procenta, nakon što je u martu porasla 1,2 odsto.

Američki ekonomski rast je u početku, uglavnom, ostvarivan zahvaljujući popunjavanju zaliha, ali su potrošački izdaci u prvom kvartalu porasli najbržim tempom za tri godine.

Izveštaj američkih Federalnih rezervi pokazuje da je industrijska proizvodnja u SAD u aprilu porasla 0,8 odsto, takođe više od očekivanja ekonomista koji su prognozirali rast od 0,6 procenata, čime industrija daje svoj veliki doprinos oporavku američke ekonomije.

Jaki podaci o industrijskoj proizvodnji govore da fabrike u SAD otvaraju nova radna mesta, mada je stopa nezaposlenosti u toj zemlji od 9,9 odsto i dalje visoka. Prošlonedeljni podaci pokazuju da je u američkom industrijskom sektoru u aprilu otvoreno 44.000 novih radnih mesta, najviše od 1998. godine.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Neposredna ulaganja stranaca skočila su za 24,7 % u aprilu u odnosu na isti mesec pošle godine, na 7,35 milijardi dolara, saopštilo je ministarstvo trgovine. U odnosu na mart povećanje iznosi 12,1 odsto.

Direktne strane investicije obuhvataju investicije u fabrike, nekretnine i druge posede ali se ne odnosi na ulaganja u akcije i druge finansijske instrumente.

Kineska vlada je prošlog meseca rekla da će ohrabriti strana ulaganja u industrije visoke tehnologije i obnovljive energije a da će ih zauzdati u produkciji koja zagađuje okolinu i tamo gde ponuda premašuje potražnju.

Kineska privreda je porasla za 11,9 procenata u prvom kvartalu u odnosu na isto tromesečje prošle godine. Ali, inflacija, cene stanova i kredita takodje su se uvećali u aprilu, što ukazuje na opasnost od mogućeg pregrejavanja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na Londonskoj berzi metala se zlatom juče trgovalo po ceni od 1.240,15 dolara za uncu, prema 1.231,83 dolara prethodnog dana, preneo je Reuters.

Rekordna cena tog metala od 1.248,15 dolara za uncu je postignuta u sredu, kao posledica je rasta tražnje.

"Cena zlata raste jer se taj metal sada smatra sigurnom investicijom, a to je posledica fiskalnih problema u evrozoni, kao i manjeg korišćenja evra kao valute u kojoj se drže rezerve", izjavila je analitičarka francuske banke BNP Paribas Bank Anne-Laure Tremble.

I dok ulagači tradicionalno kupuju zlato kao alternativu dolaru u vreme pada vrednosti američke valute, analitičari navode da se taj metal sve više smatra alternativom za papirni novac uopšte.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones je oslabio 1,5 posto, na 10.620,16 bodova, S&P 500 spustio se 1,88 posto, na 1.135,68 bodova dok je Nasdaq bio najveći gubitnik s 1,98 posto pada, na 2.346,85 bodova.

CBOE indeks volatilnosti skočio je ponovo iznad 40 bodova što su već znaci raširene panike. Najveći gubitnici u sastavu Dow Jonesa bili su American Express koji je potonuo 5,1 posto, Bank of America je srezan 4,1 posto dok je Intel korigovan 2,7 posto, na 21,90 dolara. Travelers se gotovo celu trgovinu držao u blagom plusu da bi i on na kraju spustio vrednost 0,16 posto, na 50,09 dolara.

Finansijska izdanja bila su među najvećim gubitnicima. Tako je Citigroup spušten 2,9 posto, JP Morgan je srezan 2,4 posto dok je Morgan Stanley oslabio 2 posto. Neke regionalne banke potonule su više od 5 posto. Kartičari su bili još veći gubitnici pa je osim spomenutog American Expressa težak pad od 9,9 posto doživela i Visa dok je MasterCard prošao tek malo bolje padom od 8,7 posto. Razlog je odluka Vlade da ograniči naknade na transakcijama kreditnih i debitnih kartica.

Put na dole nastavio je BP koji je danas srezan 2,6 posto nakon što još uvek neizvesno koliko će trajati i koliko koštati raščišćavanje ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu. Bez obzira na današnji pad, indkesi su zabeležili najveći nedeljni rast u deset sedmica.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Vlada će, takođe, smanjiti plate zaposlenih na viskim pozicijama u javnom sektoru i političara za pet odsto u naporima da ove godine smanji budžetski deficit na 7,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), niže od nivoa od 8,3 odsto, koji je objavila u martu.

Današnja odluka Portugala došla je posle dramatične sedmice za zonu evra koja je otpočela donošenjem paketa od hiljadu milijardi dolara koji su dogovorili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond radi podrške slabijim članicama zone evra.

U sredu je Španija obelodanila paket mera za kresanje izdataka u visini od 15 milijardi evra, uključujući sniženje plata većine zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto i kresanje od 15 odsto za zaposlene na bolje plaćenim radnim mestima.

Portugal je postavio cilj da skreše fiskalni deficit u 2011. za dva procentna poena u odnosu na pethodni cilj, na 4,6 odsto BDP-a, zahvaljujući ovim najnovijim strogim merama štednje, vrednim oko dve milijarde evra.

"Ukupne fiskalne mere su prilično velike, mada daleko ispod onih koje su preduzele Grčke ili Irska", ukazala je ekonomista "Sitigrupe" Đada Đani, dodajući da će, verovatno, biti neophodna dalja fiskalna konsolidacija u sledećih nekoliko godina.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Nakon pozitivnih reakcija na odluke španske i portugalske vlade o značajnom smanjenju javne potrošnje i rezanju proračunskog deficita, ulagače zabrinjava da će se uz nedostatak stimulacije državne potrošnje usporiti ionako slab rast evropskih fprivreda, odnosno da će izlazak iz recesije privreda koje još uvijek beleže negativne stope rasta biti duži.

Jučerašnji dobitnici dana, deonice rudarskih kompanija danas su pod pritiskom takvih negativnih očekivanja dok deonice banaka nastavljaju jučerašnji pad. Bankarski sektor bio je i najvolatilniji sektor ovog dana, beležeći snažan rast početkom dana nakon što su Evropska Unija i Međunarodni monetarni fond doneli odluku o formiranju programa vrednog 750 milijardi evra.

Sumnja da će to biti dovoljno za postizanje stabilnosti u euro zoni spustila je već idući dan cene deonica banaka čime su izgubile veći deo ranijih dobitaka. Podršku indeksima u određenoj meri pružali su pozitivni korporativni rezultati, ali uz ograničen uticaj na ostatak tržišta.

Anglo American pada 2,25%, Antofagasta 2,04%, BHP Billiton 1,45%, Rio Tinto 2,34%, Vedanta Resources 2,07% a Xstrata 4,33%. Barclays pada 2,83%, Lloyds 1,82%, Royal Bank of Scotland 0,94%, Standard Chartered 0,86%, Commerbank 1,52%, Deutsche Bank 1,91%, BNP Paribas 3,30% a Societe Generale 6,08%.

U 10:30 evropski indeksi bili su:
FTSE    5.372,94         -1,12%
DAX    6.212,06         -0,64%
CAC 40    3.663,27    -1,83%

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)